Hvala vam.
Sledeći Darko Jovanović. Izvolite.

Hvala vam.
Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi ministri sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, dragi građani, ispred Odbora za unutrašnje poslove i odbranu, na 17. sednici razmatrana su tri predloga zakona u načelu: Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, Predlog zakona o vojnom obrazovanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojsci Srbije.
Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvate navedene zakone, a ja bih iskoristio par minuta da o svakom zakonu malo prodiskutujem.
Što se tiče Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, imajući u vidu činjenicu da je materija zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja uređena različitim propisima, postoji potreba da se prava i obaveze vojnih osiguranika, način ostvarivanja zdravstvene zaštite i zdravstveno osiguranje kao i organizacija rada vojnog zdravstva urede jedinstveno i sveobuhvatno donošenje zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika.
Donošenje zakona o zdravstvenoj zaštiti 2019. godine vojno zdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove u Vojsci Srbije nisu bile prepoznate kao posebna vrsta zdravstvenih ustanova, što je kao i posledica imalo izostanak odgovarajućeg pravnog osnova za potpunu primenu opštih propisa u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Tek navedenim zakonom, a na inicijativu Ministarstva odbrane, vojno-zdravstven ustanove i sanitetske jedinice i ustanove u Vojsci Srbije prepoznate su kao posebna vrsta zdravstvenih ustanova koje se osnivaju u skladu sa posebnim zakonom. Time je stvoren pravni osnov da se posebnim zakonom urede oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i data je mogućnost da se uz predviđene specifičnosti vojnog zdravstva obezbedi primena opštih propisa iz oblasti zdravstva u vojno-zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Novim rešenjem u Predlogu zakona omogućava se da se na isti način ostvaruje pravo pacijenata bez obzira da li im se zdravstvena usluga pruža u civilnom ili vojnom zdravstvu.
Omogućava se i korišćenje elektronskih servisa, poput eBebe, eRecept i eUput vojnim osiguranicima i članovima njihovih porodica, odnosno brže, lakše i efikasnije ostvarivanje prava iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja iz oblasti finansijske podrške porodicama sa decom.
Takođe, obezbeđuje se nesmetano sprovođenje nadzora nad primenom propisa iz oblasti zdravstva i nadzora nad radom vojno-zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije od strane Inspektorata odbrane. Te ubuduće neće dolaziti do sukoba u nadležnosti između Inspektorata odbrane i inspekcije Ministarstva zdravlja.
Treba napomenuti i efikasnije planiranje i praćenje korišćenja sredstava ostvarenih pružanjem usluga od strane vojno-zdravstvenih ustanova osiguranicima RFZO, omogućava se bolja dostupnost zdravstvene zaštite korisnicima prava kroz mogućnost zaključivanja ugovora o pružanju zdravstvene zaštite između Fonda SOVO i civilnih zdravstvenih ustanova koje nisu u mreži zdravstvenih ustanova.
Osnovni cilj je naravno očuvanje zdravlja korisnika i prava davanjem dodatnih mogućnosti.
Da zaključim što se tiče ovog predloga. Donošenjem ovog zakona unapređuje se sistem zdravstvene zaštite Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, organizacija vojnog zdravstva, prava i obaveznog zdravstvenog osiguranja, način ostvarivanja zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja, nadležnost, delokrug i organizacija Fonda SOVO, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o vojnom obrazovanju osnovni motiv za donošenje novog zakona jeste potreba da se norme koje se odnose na organizaciju i rad vojnih školskih ustanova usaglase sa propisima u oblasti obrazovanja u Republici Srbiji i da se normativno uredi specifičnost vojnog obrazovanja.
Propisana su osnovna načela na kojima se zasniva vojno obrazovanje, a koje proizilazi iz prirode vojne službe i organizacije rada vojnih ustanova uz poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući i zabranu diskriminacije.
U aktuelnim zakonskim normama nisu bili jasno određeni, a delom nisu bili ni predviđeni niti regulisani svi modaliteti obrazovanja, naročito u materiji i usavršavanja i vojno-stručnog osposobljavanja.
Sada su posebno izdvojena i normirana usavršavanja i to kao opšti program usavršavanja, karijerno usavršavanje, usavršavanje zdravstvenih radnika i saradnika. Takođe, posebno je izdvojena i detaljnije izložena materija vojno-stručnog osposobljavanja.
Pored navedenog za razliku od važećih rešenja kojima brojna pitanja nisu definisana, sada se detaljno uređuje materija koja se odnosi na vrste studijskih programa koji se realizuju u vojnim školama, a na koje kandidat može da se upiše. Definisani su opšti uslovi za upis u vojne-školske ustanove i to kako državljana Republike Srbije, tako i stranih državljana.
Utvrđena je nadležnost za donošenje odluke o broju kandidata koji se mogu upisati u vojne školske ustanove. Ja sam još dosta toga pripremio, ali dobro, ako je isteklo vreme to je to. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu je razmatrao tri poljoprivredna zakona, a i razdeo budžeta koji je namenjen poljoprivredi.
Želim da izrazim zahvalnost Vladi i Ministarstvu finansija na dodeli novca u agrarnom budžetu. Dobili smo nešto malo više nego prošle godine. To je ukupno 7% od ukupnog budžeta. Novca ima dovoljno ali se bojim da mi koji se bavimo poljoprivrednom politikom nismo, možda, čak ni zaslužili ovoliki novac, da budem iskren do kraja, zato što nije sporno da nam se dodeli još više para. Sporna je namena novca.
Dakle, da li ćemo podsticati takmičarsku poljoprivredu koja će dalje proizvoditi novac, odnosno uvećavati sume koje je dobila ili ćemo izlaziti u susret drumskim razbojnicima koji su ograničili ministarstvu pravo da sprovede neku kvalitetniju agrarnu politiku, odnosno da podsticaji budu namenjeni razvoju poljoprivrede, odnosno da se po hektarima stiču veći prihodi, a ne samo da vodimo računa o većim površinama.
Šta hoću da kažem? Odbor se već u više saziva zalaže da podsticaji budu namenjeni povezivanju naših hektara sa voćarstvom, povrtarstvom, stočarstvom, pa moguće i proizvodnjom obnovljive energije.
S tim u vezi navešću primer. Recimo, jedna kompozicija koja izveze u inostranstvo 1.500 tona kukuruza vredi ukupno 300.000 evra. Količina od 1.500 tona kukuruza je dovoljna da se utovi 5.000 tovljenika koja u prerađivačkoj industriji vredi od 2 do 2,5 miliona evra. Znači da na svakom kilogramu kukuruza izgubimo više od jednog evra s obzirom da on nije namenjen razvoju našeg stočarstva, naše priređivačke industrije već uglavnom služi kao sirovina za neku stranu prerađivačku industriju.
S tim u vezi moram da kažem da na 3,5 miliona hektara mi ne stičemo onolike prihode koliko su naši potencijali da ne koristimo tržišta koja je politika obezbedila. Što veće tržište veća šansa za razvoj.
Mi imamo ugovorom o SSP-u imamo pravo na Evropsko tržište, imamo pravo na CEFTA-u, imamo pravo na Kinu, imamo pravo na Carinski savez predvođen Rusijom, imamo pravo na slobodnu trgovinu sa nizom evropskih zemalja, i umesto da budemo dobitnici takve vrste poljoprivredne politike koja bi se sprovodila i ugovor o slobodnoj trgovini mi postajemo žrtva.
Dakle, ukoliko vi imate neku veliku pijacu i date mi slobodu da svoju robu plasiram kod vas, a ja imam tržište koje je daleko manje nego što je vaše, ukoliko ja nemam robu vi u kontri imate robu da osvojite moje malo tržište u Inđiji, jer ja za beogradsko tržište, recimo, nemam dovoljno robe i to se dešava upravo sa našom slobodnom trgovinom po pitanju poljoprivrednih proizvoda.
Bez obzira što imamo suficit u trgovini i poljoprivrednim prehrambenim proizvodima, ja mislim da mi možemo da postignemo daleko više ukoliko povežemo, ponavljam, što se Odbor zalaže, 3,5 miliona hektara sa grlima, sa voćarstvom i povrtarstvom naša poljoprivreda ne bi vredela osam milijardi ili 6-7 procenata BDP, naša poljoprivreda bi vredela u tom slučaju negde preko 30,40 milijardi i na određeni način bi mogli da se takmičimo sa razvijenim zemljama, ne samo sa Evropskom Unijom, sa CEFTA-om itd.
Mnogo prigovora iz opozicije dolazi na uvoz neki iz Albanije, itd. samo da podsetim da naš suficit upravo počiva u većini slučajeva na trgovini na CEFTA tržištu i naš odnos prema izvozu i uvozu je negde 6:1 u korist Srbije. Mislim da su zahtevi opozicije u tom smeru da se takva vrsta trgovine, sa recimo Albanijom, Crnom Gorom, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom svede na ono što se njima dopada. To bi na određeni način bilo porazno.
Dame i gospodo, ljubav prema hrani je najiskrenija ljubav i Odbor se zalaže za to da mi tu ljubav unovčimo, odnosno da naša poljoprivreda i prehrambena industrija budu zajedno, odnosno da biljna proizvodnja bude namenjena razvoju stočarstva i da to bude karika prema prerađivačkoj industriji i da tako stičemo novac, a ne samo da ga od Ministarstva dobijamo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi predsedniče Vlade, ministri u Vladi, kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, na jučerašnjoj sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrali smo četiri predloga zakona – Predlog zakona o matičnom registru, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registru administrativnih postupaka.
Dakle, nakon rasprave Odbor je većinom glasova prihvatio sve predloge zakona u načelu ali ono što je obeležilo sednicu je upravo rasprava o platama u Srbiji, kao što su krenuli pojedini poslanici opozicije koji su prisustvovali sednici da govore o korupciji i kriminalu.
Naravno, mi smo ih podsetili na period njihove vladavine, vladavine bivšeg režima do 2012. godine, kada je Srbijom vladala kriminal i korupcija na nivou Srbije, a u gradu Beogradu do 2014. godine, kao i u većini opština do 2016. godine, gde bivši režim bio tada na vlasti.
Kada smo govorili o platama, podsetili smo samo od 2012. godine do danas koliko je plata puta uvećana i plate i penzije i kako se domaćinski vodi Srbija i kako mi za vreme vladavine Aleksandra Vučića i njegovih saradnika svake godine imamo budžet od interesa i države Srbije i njenih građana, i razvojni budžet i budžet koji podržava ulaganje i u zdravstvo, i u prosvetu, infrastrukturu, u projekte, u mlade, jednom rečju u budućnost Srbije.
Naravno posle tih izloženih argumenata od strane mojih kolega iz Odbora za pravosuđe iz vladajuće koalicije opozicija nije imala šta da odgovori na to zato što su istina i pravda kao i u svim drugim oblastima na našoj strani. Na čijoj strani? Na strani Srbije. A ko prezentuje Srbiju? Najbolje prezentuje upravo politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlada Republike Srbije predvođena gospodinom Đurom Macutom.
Dakle, ako analiziramo ne samo ove zakone, ako analiziramo jednu celokupnu borbu protiv kriminala i korupcije, a da nije bilo te borbe koja je krenula od 2012. godine, ne bi mi danas imali ni ovako dobar budžet, ne bi imali ni para za povećanje ni plata ni penzija, niti za razne projekte.
Prema tome, uvek stvari treba nazvati pravim imenom, uvek treba istaći ono što je dobro urađeno, upozoriti na neke loše pojave u našem društvu kao što imamo i sada situaciju sa pojedinim državnim institucijama koje su se odmetnule od države. Tu prvenstveno mislim na tužilaštvo, to jest na čelne ljude tužilaštva u Srbiji, što imamo prilike i da vidimo.
Da sada ne ulazim tu u detalje, u narednom periodu ćemo više govoriti o tome, dakle o određenim odmetnutim državnim institucijama i pojedincima koji su zloupotrebili Ustav i zakon, ali ono što je najvažnije reći i o čemu smo govorili na 8. sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, da mi kao poslanici vladajuće koalicije uvek ćemo podržati ono što je dobro za Srbiju, a dobro za Srbiju je i ovi predloženi zakoni i ovaj budžet i sve ono što vlast, predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, čini i za državu Srbiju po pitanju odbrane državnih nacionalnih interesa i za građane Srbije.
Zahvaljujem.

Hvala.
Sledeći ima reč prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne Skupštine, poštovani predsedniče Vlade sa saradnicima, Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo je na svojoj sednici održanoj 28. juna 2025. godine razmatrao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i zaključio da predloži Narodnoj Skupštini Republike Srbije da ga prihvati u celosti.
Ono što je jako važno za sve građane Republike Srbije i za prosvetne radnike, a to je da zakon uvodi dve vrste udžbenika - udžbenik od nacionalnog značaja i udžbenik od posebnog nacionalnog značaja za nacionalne manjine.
Udžbenik od nacionalnog značaja uvodi se za učenike osnovnog vaspitanja i obrazovanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku za predmete: svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, srpski jezik, srpski jezik i književnost, muzička kultura i likovna kultura.
Udžbenik od posebnog značaja za nacionalne manjine uvodi se za učenike osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na jeziku nacionalne manjine za predmete: maternji jezik, maternji jezik i književnost, srpski jezik kao nematernji jezik, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura.
Zakonodavac smatra da ovi udžbenici predstavljaju osnov za izgradnju nacionalnog identiteta i vaspitanja u duhu patriotizma.
Dame i gospodo narodni poslanici, zapravo, pored ostalog, ovi nastavni predmeti i udžbenici, ako je program valjano koncipiran, a sigurno hoće, osiguravaju vaspitanje u duhu rodoljublja, otačestoljublja i čovekoljublja. To iznad svega ima i bezbedonosni karakter.
Odbor je isto tako razmatrao na svojoj sednici dopune Zakona o nauci i istraživanjima. O čemu se radi? Republika Srbija učestvuje u programima „Horizont Evropa“. Na osnovu tog učešća u programu „Horizont Evropa“ Srbija je stekla mogućnost da učestvuje u evropskom konzorcijumu za istraživačku infrastrukturu, takozvani ERIC, međutim u našem zakonodavstvu ne postoji posebna odredba kojom bi se uredilo ovo pitanje, dakle posebni status. Zbog toga dolazi do izmena, a to nam omogućuje u prvom redu zbog poreskih olakšica i carinskih olakšica i javnih nabavki.
Evropska komisija je predložila da nam je neophodno dopuniti važeći Zakon o nauci i istraživanjima i ovo je prilika i mi izvršavamo taj zadatak i na tom načinu usaglašavamo naše propise sa zakonodavstvom EU.
Poštovani narodni poslanici, ja vas pozivam da u danu za glasanje damo glas, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija, za ovaj zakon.
Hvala.

Hvala vama.
Reč ima gospođa Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.
Predsedništvo, predsedniče i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za evropske integracije je zasedao 24. novembra. Nije lako u ovih pet minuta pričati o 13 predloga zakona, ali mislim da je značajno naglasiti da sada na dnevnom redu Narodne skupštine imamo 13 predloga zakona koji se usklađuju sa „Akijem“, pa ću pokušati da sumiram suštinu.
Kao što je poznato, postoji Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU. Prvi je donet 2013. godine, odmah posle dobijanja statusa kandidata.
Nekoliko puta je ovaj Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovine EU revidiran u proteklom periodu, a i u skladu sa izjavom predsednika, a i sa planom Republike Srbije da, bez obzira šta nam se dešava na ovom putu ka EU, ubrzamo naš put i što se tiče nas ispunimo sve što je moguće, Vlada Republike Srbije je donela plan za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju i pokušaću ove predloge da vežem za nekoliko za ovaj plan.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima je direktno izvršavanje ovog plana i NP AI, a samim tim i usklađivanje sa konsolidovanom verzijom direktive 2011/61.
Zakon o službenim kontrolama je deo merila za otvaranje pregovora u pregovaračke pozicije Poglavlja 12. Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika. Mislim da je značajno da ovo naglasimo zato što je ovo zapravo uslov za otvaranje Klastera 5, koji se naravno odnosi na resurse poljoprivreda i kohezija. Toliko pričamo o Klasteru 3, gde smo zaglavljeni, a zapravo ispunjavamo ovim i obaveze za Kaster 5.
Takođe, za ovu temu i za resor Ministarstva poljoprivrede vezana je organska proizvodnja i ovaj predlog je u potpunosti usklađen i značajno je da smo mi, odnosno Republika Srbija do sada bila treća zemlja, a sada neće biti nikakve razlike u sistemu kontrole sertifikacije između kontrolnih tela EU i trećih zemalja, među koje spada i Republika Srbija.
Prethodni govornik je govorio o Zakonu o nauci i istraživanjima i značajno je da mi, pošto Republika Srbija učestvuje u „Horizont Evropa“. Zapravo smo već imali prilike za ERIC, ali to nije rešeno zakonski, nije pokriveno i upravo ovim izmenama i dopunama ispravljamo to.
Zakon o upravljanju otpadom, ekologija. Dakle, ovaj predlog zakona je takođe nekoliko puta menjan u proteklom periodu, 2010, 2016, 2018. i 2023. godina. Ovaj predlog je izuzetno značajan iz ugla Zelene agende, takođe u potpunosti usklađen.
Značajno je spomenuti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju javnih dobara. Usklađen je sa Uredbom o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada. Dakle, takođe delimično ekologija.
Ono što je takođe bitno, pošto je ovih dana bila tema, odnosno biće tek na dnevnom redu Narodne skupštine Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji, ako pričamo o određenim poglavljima, odnosno o određenim temama, statistika je deo gde smo obično pohvaljeni, gde relativno dobro stojimo i poglavlje 18. koje se odnosi na statistiku u ovom slučaju ovim donošenjem… Zapravo, s jedne strane ovaj predlog nas usklađuje sa Uredbom 223. Zakona o zvaničnoj statistici, a s druge strane zapravo je uslov za zatvaranje Poglavlja 18. Stoga je značajno da ga imamo na dnevnom redu.
Ne manje značajni tzv. prateći zakoni uz budžet, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, porez na dodatu vrednost. Dakle, u svima njima se zapravo prenose direktive ili uredbe Saveta ili Evropskog parlamenta.
Naravno, tema energetike takođe je vrlo aktuelna i predlozi zakona sa kojima smo juče proširili dnevni red, Zakon o nafti, Zakon o gasu, Zakon o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, vezano naravno za oblast nafte, druga motorna energetska goriva prirodnog gasa i oblast obaveznih rezervi takođe usklađeni.
Mislim da je najznačajnije podvući da ovim ispunjavamo nekoliko svojih obaveza iz reformske agende i zapravo ono što je takođe ne manje značajno za Republiku Srbiju, uslove za povlačenje sredstava EU.
Zahvaljujem.