Hvala vama.
Gospođa Kovač, ovlašćena ispred Odbora za evropske integracije.
Ispred Odbora za zaštitu životne sredine gospodin Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala, potpredsednice. Trudiću se da budem što kraći da bismo ušli u raspravu.
Moja malenkost je kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine određen od strane Odbora kao neko ko će danas preneti ono što je bilo na Odboru i zakonski predlog koji se juče našao pred članovima Odbora.
Odbor je većinom glasova prihvatio Predlog zakona o upravljanju otpadom. To manje više po sebi nije bilo ni upitno znajući da većinu u Odboru činimo mi iz SNS. Da je bilo po volji nekih drugih verovatno bi bilo drugačije.
Prvo, poštovana ministarka Pavkov, ja u ime građana Republike Srbije čiji mi i jesmo predstavnici u ovom uvaženom domu hoću da vam se zahvalim na permanentnom radu kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine i permanentnom napretku koji je vidljiv u prethodnim godinama.
Nekako budžet je sama po sebi najvažnija tačka ovog našeg viđenja u ovom uvaženom domu i samo po sebi izaziva najviše pažnje javnosti, pa ću i samim tim kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine malo se osvrnuti i na to.
Ono što je činjenica je da budžetska izdvajanja za oblast zaštite životne sredine i ministarstvo na čijem čelu ste vi su permanentno povećavana iz godine u godinu, a neću praviti poređenje sa 2012. godinom. Reći ću da bi možda bilo čak iluzorno, a i period je sam po sebi dosta dugačak, pokušaću samo u poslednjih par godina. Od 2020. godine, ako grešim vi ćete me ispraviti, kada je izdvojeno 5,8 milijardi, 2021. godine već 11,1, 2022. godine 14,8 milijardi, 2024. godine imam podatak da je 21,7 milijardi, 2025. godine na kraju 23,8 milijardi. Ako sam dobro sračunao, skoro pa pet puta povećanje budžeta za Ministarstvo za zaštitu životne sredine u poslednjih četiri, pet godina.
To sad govori i o odnosu Vlade Republike Srbije i kompletnog državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom, ali i vašem odnosu prema ovoj oblasti i siguran sam da to građani i te kako dobro umeju da, tu vrstu odgovornosti, da cene.
Ono što, a pokušaću sad malo i da se osvrnem na konkretan zakon, ono što jesu novine a koje možda u nekim narednim danima kada krene ova rasprava ne treba propusti, i to predlažem i poslanicima opozicije, a tiče se samog zakonskog predloga i onoga što smo videli već juče na Odboru je da postoje neke novine kada je u pitanju zakonsko rešenje, to je zakon o upravljanju otpadom, koji na taj način nisu do sada bile regulisane u našim zakonskim regulativama a tiču se pre svega upravljanja otpada koji nastaje od hrane u primarnoj proizvodni i u preradi, u maloprodaji i drugoj distribuciji hrane, u restoranima, u ugostiteljskim objektima, domaćinstvima.
Ovim zakonskim rešenjem koje smo juče imali na Odboru jasno se podstiče doniranje hrane i drugih oblika preraspodele za ljudsku upotrebu dajući prednost ljudskoj upotrebi u odnosu na upotrebu u hrani za životinje i preradu u neprehranbene proizvode, kako je to do sada obično bio slučaj kada je u pitanju otpad od hrane.
Ne mogu da se ne osvrnem ni na atmosferu koju su pokušali da serviraju juče na sednici Odbora koju je javnost imala priliku da vidi, gde su poslanici opozicije pokušavali da i uvrede ljude koji se danas nalaze u Pionirskom parku same po sebi ih nazivajući izazivačima ekološke opasnosti i stvaraocima deponije, itd.
Prosto, nisam mogao kada je u pitanju ovaj deo, ministarka, koji se tiče upravljanja otpadom od hrane da se ne prisetim kakve smo otpade u poslednjih godinu dana i kakve otpade od hrane smo imali i zaticali na srpskim visokoškolskim ustanovama, na fakultetima, na univerzitetima, u SKC širom Srbije. Nikada, nikada od kako se zemlja kreće oko sunca, ja mislim, niko nije video da su se na visokoškolske ustanove uselile lisice, pacovi, osim što je to bio slučaj u Republici Srbiji.
Mislim, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije koji ovo gledate, da nikada u svom životu nećete imati više priliku da vidite lisice na visokoškolskim ustanovama kao što ste to imali priliku da vidite u poslednjim mesecima u Srbiji.

Završite misao.

Na taj način nekako sam morao da vam povežem i ovo.
Dobro je da ćemo i na ovaj način, ovim zakonskim rešenjima početi da upravljamo hranom, nadam se koju više nećemo morati iznositi sa fakulteta i sklanjati od lisica.
Hvala vam.

Hvala vama.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Molim vas, prijavite se.
Reč ima gospodin Akoš Ujhelji.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, jer se kroz ovaj dokument koja je najvažnija ne samo finansijska, nego i politička strategija razvoja našeg društva, potvrđuju naša decenijska zalaganja koja smo formulisali i kroz koalicioni sporazum sa SNS, a imaju za cilj ravnomerni regionalni razvoj i poboljšanje kvaliteta života svih naših građana.
Glasaćemo za predloženi budžet jer ima za cilj povećanje životnog standarda građana i očuvanje makroekonomske stabilnosti, uz snažnu podršku investicijama i socijalnim merama i to: da će se plate u javnom sektoru povećati za 5,1% od 1. januara, a samo u ovoj godini tri povećanja plata u prosveti kumulativno iznose 22,4%. Ako se uzme u obzir da je prosečna inflacija ove godine negde oko 4%, ovo je značajno povećanje plata u prosveti.
Kumulativno povećanje u ovoj godini sa povećanjem od 1. januara za prosvetu iznosiće 28,6%, a u zdravstvu 19,2%. Tome govori i to da minimalna zarada od 1. januara biće povećana za 10,1% i iznosiće 371,00 dinar po radnom satu. To je kumulativno povećanje minimalne zarade od 37% za samo 12 meseci.
Penzije će biti uvećane za 12,2% od 1. decembra i biće isplaćene oko 6 januara, što znači da je kumulativno povećanje penzija za 12 meseci iznosio 24,4%, a navedena mera štiti životni standard penzionera.
Hoću da podvučem da je budžet socijalno odgovoran, da donosi konkretno poboljšanje standarda građana i omogućava nastavak ubrzanog ekonomskog razvoja.
Kada pogledate sve što je urađeno od mera usmerenih ka smanjenju cena, smanjenju kamatnih stopa, povećanju plata i penzija, minimalne zarade, izmenama Zakona o izvršenju i legalizaciji, sve su to mere usmerene ka našim građanima.
Za poslaničku grupu SVM važno je da se na teritoriji AP Vojvodine realizuje 20 kapitalnih projekata, više nego u budžetu za prošlu godinu i da je u revidiranoj fiskalnoj strategiji Vlada navela listu od 52 projekta ukupne vrednosti od 2,5 biliona dinara, planiranih da budu završeni do 2028. godine.
Od navedenih 52 projekta u AP Vojvodini se realizuje 12 kapitalnih projekata, skupljih od 20 miliona evra, a među njima je četvrti po vrednosti izgradnja auto puta Beograd-Zrenjanin.
Šta znači realizacija kapitalnih projekata u Vojvodini i u kojoj meri doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju, vidimo iz sledećih brojki. Ukupan iznos transfera iz budžeta i sredstava budžeta Republike Srbije koji se usmeravaju AP Vojvodini u pregledu budžeta za 2026. godinu iznosi 183 milijarde dinara, što je za 13,5 milijardi dinara više u odnosu na 2025. godinu. Za 2022. godinu iznos je bio 133,6 milijardi dinara, a u 2019. godini 69 milijardi dinara.
Kada govorimo o budućim projektima, moram da spomenem i jedan veoma važan projekat koji je nedavno završen, ali još nije u potpunosti isplaćen. On se odnosi na rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš – Rska. Granični prelaz je proširen sa sadašnjih 16 na 24 trake, što je od velikog značaja ne samo za poslaničku grupu SVM, već i za celu Srbiju, region, jer ovaj prelaz predstavlja vrata ne samo između Srbije i Mađarske, nego i između Zapadnog Balkana i EU.
Sa druge strane, uz uvažavanje argumenta predsednika SVM dr Balinta Pastora sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, dogovoreni su konkretni koraci koji olakšavaju prelazak granice, povećan je broj graničnih policajaca na prelazima Rska, Tompa i Hercegsanto. Produžen je rad graničnog prelaza Horgoš 2 i olakšane su carinske kontrole na pruzi Subotica-Segedin.
Pored navedenog, podršku dajemo predloženom budžetu i zato što su troškovi projektovanja i izgradnja dela radova na izgradi autoputa E75, deonica Kelebija, petlja Subotica – jug, predviđeni budžetom. Pored ovih, još 18 važnih projekata finansiraće se u 2026. godini na teritoriji AP Vojvodine.
Podršku predlogu budžeta poslanička grupa SVM daje i na osnovu Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama od 4. novembra 2025. godine, u kojem se pohvaljuje posvećenost Srbije održavanju makro-ekonomske stabilnosti i unapređenju ekonomskih reformi i konstatuje da je deficit tekućeg računa u potpunosti kompenzovan prilivima neto stranih direktnih investicija u 2024. godini, dostižući 5,6% BDP. U okviru Intereg IPA 2021-2027 EU je obezbedila finansiranje u iznosu od 83,4 miliona evra, uz 15% lokalnog sufinansiranja.
Nemoguće je proceniti značaj svih do sada realizovanih i budućih projekata iz ovog programa, jer oni znače šansu za nova zapošljavanja stanovnika pograničnih regiona, ali i šansu za njihov ostanak u zavičaju.
Moram naglasiti da će zahvaljujući projektu prekogranične saradnje Intereg IPA3 koji su zajedno podneli Subotica i Kiškunhalaš, nakon 113 godina biti sprovedena prva sveobuhvatna obnova Gradske kuće u Subotici, koju je 1912. godine, otvorio veliki gradonačelnik Karolj Biro. Ovaj projekat je rezultat dugogodišnjeg zalaganja SVM i posebno predsednika Balinta Pastora, koji se tokom četiri godine mandata na mestu predsednika Skupštine grada Subotice istrajno zalagao za zaštitu graditeljske baštine i secesijskog nasleđa Subotice.
Poštovani narodni poslanici, za našu poslaničku grupu pomoć mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti deo je sistemskih napora koji predstavljaju ekonomsku, socijalnu, demografsku i populacionu meru i iznad svega meru koja će osigurati ostanak mladih u zavičaju. Zahvaljujući detaljnom i preciznom predstavljanju uslova i procedure u medijima, više od 3.700 porodica uzelo je stambeni kredit za mlade, a kako smo čuli od ministra Malog, planirano je da se garantnom šemom pokrije dodatno 5.500 stanova. Moram naglasiti da je kod ovih vrsta kredita sopstveno učešće svega 1%, a kod komercijalnih kredita, bez državne garancije, najmanje 10%, što na primeru jedne nekretnine vrednosti od 50 hiljada evra znači da sopstveno učešće iznosi svega 500 evra, dok je kod komercijalnih kredita najmanje 5000 evra.
U ime poslaničke grupe SVM, nedelju dana nakon početka primene zakona postavio sam poslaničko pitanje Ministarstvu finansija, ukazao sam i drago mi je da je Ministarstvo finansija prihvatilo našu argumentaciju da je važna solidarna pomoć svih članova porodice, dakle, ne samo roditelja, nego i ostalih članova porodice, kako bi što veći broj mladih ljudi mogao da podnese zahtev za kredit i reši svoj stambeni problem i stambeni problem svoje buduće porodice.
Iskoristiću ovu priliku da pomenem i još jednu dilemu, pitanje koje postavljaju zainteresovani mladi ljudi, a tiče se realne životne situacije.
Naime, član 5. zakona propisuje da korisnik kredita može biti samo lice koje nema, niti je imao u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita kod neke od poslovnih banaka. U praksi dolaze nam mladi ljudi koji su suvlasnici imovine koja predstavlja susvojinu više naslednika, tri, četiri ili pet. To su situacije nasleđenih starih kuća i malih procenta vlasništva, gde postoji zakonom utvrđeno pravo da kao suvlasnik mladi čovek koristi imovinu srazmerno svom suvlasničkom udelu, ali je to u stvarnosti neizvodljivo, jer je suvlasnički udeo mali ili postoji više vlasnika koji ne mogu da postignu sporazum. Formalno-pravno ti mladi ljudi jesu vlasnici nepokretnosti, ali to ništa ne znači u smislu rešavanja njihovog stambenog pitanja.
Na osnovu navedenog, poslanička grupa SVM smatra da bi radi rešavanja ovog problema Ministarstvo finansija trebalo da utvrdi minimum vrednosti nekretnina, npr. do 15.000 evra koje mladi mogu da poseduju a da im to ne bude prepreka za dobijanje navedenog stambenog kredita. Na drugačiji način oni ne bi mogli da reše svoje stambeno pitanje. Na sličan način je i Vlada Mađarske rešila da lica koja poseduju bezvrednu imovinu ne budu isključena iz programa.
Poštovani narodni poslanici, želim da vam skrenem pažnju na to da je SVM preko svoje strategije za ekonomski razvoj Vojvodine i zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Mađarske omogućio mladim ljudima kupovinu preko 1300 seoske kuće u Vojvodini i na taj način uspeo da ih zadrži u svom zavičaju.
Poštovani narodni poslanici, kada govorimo o prošlosti, moram da pomenem i sadašnjost. Sadašnji predsednik SVM dr Balint Pastor najavio je u januaru ove godine izradu nove verzije navedene strategije koja je završena pre nekoliko dana. Naša partija kroz novu strategiju nastavlja da podržava kupovinu seoskih kuća i pružiće podršku razvoju različitih ekonomskih aktivnosti kako bi što veći broj ljudi ostao ovde, vratio se ovde i gradio svoju budućnost ovde u zavičaju.
Poštovani narodni poslanici, znam da je Republika Srbija suočena sa velikim izazovima u oblasti energetike, posebno usled međunarodnih sankcija koje utiču na stabilnost snabdevanja energentima. Zato će SVM podržati set predloga zakona iz oblasti energetike, sa ciljem povećanja sigurnosti, kvaliteta i pouzdanosti snabdevanja domaćeg tržišta, kao i usklađivanja sa propisima EU u ovim oblastima.
Usvajanjem ovih zakona jačamo energetsku otpornost države, povećavamo sigurnost naših građana i privrede i pokazujemo da je Srbija spremna da odgovorno i strateški upravlja svojim energetskim resursima u skladu sa evropskim standardima.
Zbog svih napred navedenih razloga, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, kao i sve ostale zakone koji su na dnevnom redu, jer su za našu poslaničku grupu, kako je naš predsednik rekao, normalnost, zdrav razum i odgovorno upravljanje osnovni principi na kojima istrajavamo. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Snagom većine je objedinjena rasprava, iako to nije u skladu sa Poslovnikom, što bitno smanjuje mogućnost rasprave. Naravno, pogrešan je bio predlog da to bude 20 rasprava, ali logično je bilo da imamo grupisanu raspravu, makar tri celine.
Ova situacija za poslaničku grupu MI - Glas iz naroda nameće da moramo da napravimo selekciju od ovih pedeset i nešto tačaka o kojima ćemo govoriti, zbog građana, a ne zato što mislimo da druge teme ne zavređuju da se o njima govori, nego prosto je nemoguće u ostavljenom vremenu razgovarati o svemu.
Dakle, mi smo se opredelili da struktura našeg izlaganja, nešto ću govoriti ja, nešto će tokom rasprave govoriti druge kolege, bude sledeća - nekoliko napomena oko važnih kritičnih elemenata koji se tiču makroekonomije, ja ću zatim govoriti o nezakonitom koncipiranju na primer budžeta za pravosuđe i nesposobnosti upravljanja sistemom na primeru pravosuđa, kolega Mitar Kovač će govoriti o vojsci, iz dva ugla, jedno je ono što smatramo da nije dobro što se predlaže a naročito ono što se ne predlaže kada je vojska u pitanju, a to je da ponovo nema vojnog roka.
Vladajuća grupacija je, da podsetimo građane, sa pričom o uvođenju vojnog roka izašla na prethodne izbore, sada nas obaveštavaju da ni 2026. godine neće biti vojnog roka zato što, kako kažu u objašnjenjima, nisu kasarne završene, nisu potrebne ambulante itd, a za nacionalni stadion je ta cifra već prešla 900 miliona evra. Gledamo kako se tzv. Kosovo naoružava i pravi svoju vojsku i pripadnici vladajuće grupacije po medijima iznose svoja neslaganja, što je vrlo dobro, ali kada dođu da treba da povuku ključni potez kojim mi odgovaramo na tu egzistencijalnu pretnju, a to je pravljenje vojske tzv. Kosova, onda vojnog roka i dalje nema. To je takođe primer nesposobnog upravljanja. Objašnjenje je kako je vojni rok ukinut u vreme prethodne vlasti. Samo treba reći da je tadašnji ministar, koji je zaista bio katastrofalan, voljom ove većine, naš ambasador u Vašingtonu, gospodin Šutanovac. Prema tome, stvari ne stoje dobro ni u tom delu.
Govorićemo takođe o skandaloznom autentičnom tumačenju kada je u pitanju Zakon o Generalštabu i u ostatku vremena, koliko budemo stigli, oko socijalnih pitanja, vezano za penzije.
Nešto oko ovih ključnih nekoliko makroekonomskih napomena, iako bi samo taj element zahtevao mnogo više vremena. Naime, kamate koje Srbija treba da plati radi servisiranja uzetih kredita su na nivou 1,9 milijardi evra. Samo kamate koje moramo da platimo su otprilike na nivou prognoziranog rasta BDP-a za ovu godinu. Uzgred budi rečeno, kada smo usvajali budžet prethodne godine, plan je bio nešto preko 4% da će rasti BDP, sada vidimo da je to između dva i dva i po. Dakle, bitno usporavamo i bitno idemo naniže. Tačno je da jedan deo nije mogao da se predvidi oko blokada, ali svi drugi rizici su bili mogući predvideti ih. Dakle, ulazimo polako u strukturne probleme.
Tome treba dodati da je svih ovih oko 18 milijardi evra za programe koje zbirno zovemo EKSPO, u tim kreditima je odloženo plaćanje glavnice i one će početi da dospevaju na naplatu 2027 i narednih godina. Kada se to dogodi, ovih 1,9 milijarde za servisiranje uzetih kredita će naglo preći 3 milijarde i biti značajno iznad rasta BDP-a Srbije.
Ovde je bila jedna opaska da se ne investira iz kredita. Zanimljivo je onda razumeti ako se ne investira iz kredita na šta se plaća 1,9 milijardi za kamate? Dakle nije tačno, investira se iz kredita, kao što se vidi tih 600 kilometara plus puteva koji su izgrađeni, urađeni su iz kredita. Naravno, vladajuća većina kaže, ili predstavnici kažu - zašto to nisu uradili ovi pre nas? Pa, zato što su bili odgovorniji po pitanju ko će vraćati te pare, ko će i kako će vraćati te pare. To je vrlo veliki problem.
Druga stvar koja je nepovoljna a tiče se direktnih stranih investicija koje su vrlo važne za održavanje fiksnog kursa dinara, u prošloj godini te neto investicije su bile 4,6 milijardi. Ona razlika do 6 milijardi i nešto, o kojoj slušate, to su bruto neto investicije, to je refinansiranje dobiti ponovo pa onda imate bruto. Neto je bilo 4,6. Iznošenje dobiti iz Srbije, 4,3 milijarde evra. Pad direktnih stranih investicija i očekivani visok nivo iznošenja dobiti iz Srbije sa povećanjem opterećenja za servisiranje uzetih kredita dovode Srbiju do vrlo velikih rizika nestabilnosti i vrlo velikih mogućnosti da počnemo ozbiljnije da trošimo devizne rezerve radi odbrane fiksnog kursa, a na fiksnom kursu su nam zasnovani čitav niz drugih parametara, između ostalog i odnos duga prema BDP-u. Istina je da je revizija statistike pokazala da je BDP u prošloj godini bio veći za 5 milijardi evra. Ja ne mislim da je statistika išta lagala, ona je samo primenila metodologiju koja se primenjuje i u Eurostatu, te je to relaksiralo naš dug u odnosu na BDP kad se meri na taj način dodatno, ali to su sve samo prikriveni rizici.
Ulazimo u jedan period kada ćemo se suočiti sa time da smo investirali na način da to u šta ulažemo ne može sebe da otplati i smanjenje mogućnosti daljeg zaduživanja će dovesti Srbiju do sve manjih mogućnosti investiranja. Dakle, ove investicije od 6,7 sa svim ovim elementima će biti bitno manje moguće u narednom periodu, a to je ključni element, uz ličnu potrošnju koja vuče naš BDP. Dakle, imamo strukturnih problema koji se ne vide iz ovog prikazivanja kako su stvari manje-više sređene i u redu.
Sad pravosuđe. Dakle, treba reći, kad kažem da je nezakonito, onda mislim na sledeće. Naime, po zakonu je bilo dužno u situaciji kada Visoki savet sudstva nije dao pozitivno mišljenje na budžet, a kada je pravosuđe u pitanju, to građani Srbije treba da znaju, telo koje upravlja pravosudnim sistemom u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, izjašnjavajući se na Predlog budžeta za pravosuđe, nije dao pozitivno mišljenje. U toj situaciji Ministarstvo finansija je, po zakonu, dužno da napravi sastanak i konsultaciju sa ljudima koji budžetski vode Visoki savet sudstva, što Ministarstvo finansija nije uradilo, te je koncipiranje pravosudnog budžeta za ovu godinu prvo urađeno na nezakonit način, odnosno uz kršenje imperativnih zakonskih normi.
Problem je u tome što budžet za pravosuđe ne adresira ni jedan od problema koje mi u pravosuđu strukturnih imamo. Reč je, pošto se budžet u pravosuđu dvotrećinski troši za plate, o tome da nama plate sudija, pogotovo sudija osnovnih sudova, najvećeg broja sudova, u periodu od 2017. godine do danas procentualno padaju u odnosu na prosečnu zaradu. U Beogradu je to najdramatičnije. Plata sudije osnovnog suda u Beogradu je samo za 20% veća od prosečne plate, a pada sa 1,87 na 1,5 u julu mesecu ove godine. Prosek Saveta Evrope u državama plata sudija, prema prosečnoj zaradi, je 2,5. To znači da mi nemamo uslove pod kojima će nam se najbolji mladi pravnici uopšte javljati da budu sudije i tužioci.
Apsolutno nestimulativno. Ne mislimo valjda da će najbolji mladi pravnik da se prijavljuje da radi za prosečnu platu i jedva iznad prosečne plate, i to u profesiji koja zabranjuje bavljenje bilo kakvim dodatnim aktivnostima, osim u nauci, koje mogu da ti obezbede bilo kakve dodatne prihode.
Sve to imajući u vidu, da je reč o sistemu u kome nama dramatično nedostaju, u odnosu na sistematizaciju, popunjenost i tužilaca i sudija. Kod tužilaca je to nešto preko 20%, nešto malo manje ili približno tome vam je u sudstvu. Dakle, neko treba da se opredeli za profesiju u kojoj će biti značajno manje plaćen kao pravnik, nego u drugim oblastima. U istom periodu, mi imamo povećanje advokata na 100.000 stanovnika za 55%, a ovde mi nemamo uopšte zainteresovanih mladih ljudi da nam budu sudije i tužioci. Za šest godina, nama skoro dve trećine sadašnjih sastava ide u penziju i mi nemamo odakle to da popunjavamo i ulazimo u jedan problem, koji je vrlo veliki.
Neupravljanje sistemom. Država je napravila disparitet onih koji primaju plate iz budžeta u proteklih, od 2017. godine, kada se smatra da je završena bila finansijska konsolidacija, do danas, bez jasnih kriterijuma, pa tako, u odnosu na plate sudija su medicinske sestre u ovom periodu dobile 70% veća, kumulativno gledano, povećanja, lekari 35%, policija 25%, Vojska 50%, prosveta 60% veća nego sudije i oni koji rade u pravosuđu.
Zbog nevođenja računa o tome na koji način se podižu koeficijenti određenih stručnih saradnika u odnosu na sudije, naročito prekršajnih sudova, mi imamo situacije ponegde da stručni saradnici sa dužim radnim stažem imaju veće plate od sudija. To ne može da se dozvoljava.
Prema tome, to ad hok ili već ne znam po kom kriterijumu, podizanje plata ovim ili onim kategorijama dovodi do jednog potpunog dispariteta u vođenju složenih i ozbiljnih sistema, tako da je povećanje predviđeno od 5,1% zapravo samo kap u moru smanjivanja nagomilanih nepravilnosti i nelogičnosti za jednu vrlo važnu oblast, a to je, uzgred rečeno, i treća grana vlasti, koja je hronično potcenjena u čitavom prethodnom periodu i sada smo došli do dramatičnih trenutaka. Samo da građani znaju, većina sudova u ovom trenutku u Republici Srbiji je u blokadi računa. Oni ne mogu da plaćaju svoje komunalne obaveze. Doći će u poziciju da će im se isključiti struja.
To je primer kako zapravo budžet ne služi tome da se sistemski na pravilan način vode čitave oblasti koje imaju svoje unutrašnje probleme. Jednako tako će se pokazati i kada je vojska u pitanju, ali o tome ćemo kasnije govoriti. To je razlog zbog čega ćemo mi glasati protiv ovog budžeta. Ostalo vreme će kasnije biti na raspolaganju mojim kolegama. Hvala vam.

Hvala vama.
Sada određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 15.03 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović.
Izvolite.