Zahvaljujem, predsedavajuća.
Budžet koji je pred nama vrlo lako može da postane istorijski, jer imajući u vidu šta se sve dešava i sa kakvim izazovima se suočavamo, vrlo je moguće da ćemo raditi rebalans ovog budžeta pre nekog što počne da se primenjuj ili da će ovaj biti usvojen, a da ćemo raditi rebalans budžeta za 2025. godinu. Ali, dobro, s obzirom da nije ništa normalno što bi i ovo bilo, a i ruku na srce ruku na srce teško je predvideti i kvantifikovati.
Nije samo pitanje da li je ovaj budže dobar ili nije, da li je prihvatljiv ili nije, već da li je relevantan ili ne? Da li on predstavlja realan plan prihoda i rashoda ili predstavlja samo spisak nekih lepih želja.
Nisam siguran da je relevantan, jer ovaj budžet ne predviđa recimo troškove za rešavanje problema u kom se nalazi NIS. Koje god rešenje da bude, da li je to otkup, da li je to nacionalizacija, da li je to dalje trpljenje ovih sankcija to iziskuje ozbiljne troškove. Tih troškova u ovom budžetu nema.
Nema ni budžeta, nema ni troškova za održavanje izbora, a dobili smo vrlo jasne naznake od predsednika Republike da će do kraja 2026. godine biti održani i parlamentarni i predsednički izbori.
Nema ni troškova za novi gasni aranžman imajući u vidu da nam postojeći ističe krajem godine, a malo je očekivati, tj. nije realno očekivati da će novi biti povoljniji u odnosu na ovaj postojeći.
Međutim, ono što jeste relevantno jeste to što možemo da vidimo kakve su političke namere predsednika vlasti koje se kvantifikuju kroz ove brojeve. Dakle, možemo da vidimo šta je ideja njihove vladavine u budućnosti.
Ono što ovaj budžet predviđa jeste najniži rast plata u javnom sektoru u poslednjih šest godina. To dovodi naravno do daljeg degradiranja, pogotovo visokoobrazovanih kadrova i to omogućava osnovu za kontinuitet katastrofalne kadrovske politike u javnom sektoru.
Pokret slobodnih građana se zalaže za manji javni sektor ali je efikasniji, ali ne za njegovo ruiniranje. Mi se zalažemo za to da oni u javnom sektoru koji su tu ne zbog svojih znanja, iskustava i sposobnosti nego zbog partijske knjižice da bez tih mesta ostanu. Svaka država u koliko želi da se razvija mora da ima jak javni sektor.
Ne znam kako mislite da privučete kvalitetne, obrazovane i poštene kadrove da rade težak posao, da rade odgovoran posao pod konstantnim pritiskom znajući da im je stalno nad glavom neki ćaci direktor čije brljotine oni moraju da ispravljaju a nudite im zauzvrat materijalni status koji se graniči sa materijalnim statusom socijalnih slučajeva. To je prosto ne održivo i to je problem koji ćemo vući duži niz godina.
Takođe, ovaj budžet predviđa i rast prihoda od PDV-a za 8,2%, što moram da priznam da je ekstremno optimistično imajući u vidu da smo ove godine imali pad od 5,1%, odnosno 460 miliona.
Što je logično, zemlja se nalazi u krizi, Evropa se nalazi u krizi. Imamo usporene privredne aktivnosti. U takvim situacijama građani se ne opredeljuju za potrošnju. Potrošnja logično pada.
Bez obzira na najavljeni rast plata i penzija, bez obzira na projektovanu inflaciju u narednoj godini zaista mislim da je ovaj rast od 8,2% apsolutno nemoguć jer energetska kriza će se nastaviti, politička kriza i u Srbiji i u Evropi će se nastaviti. Neće doći do tako dramatičnog ubrzanja privredne aktivnosti, ali ostaje da vidimo ko će tu biti u pravu.
Takođe se nastavlja sa vrlo visokim nivoom javnih investicija, što nije problem. Problem je što su te investicije bazirane na enormno visokim troškovima kojim se graniče, a nekada čak i prelaze liniju, odnosno granicu korupcije.
Nije problem u tome što se investira, i treba da se investira, problem je što dobar deo tih investicija odlazi na projekte koje ni u kraćem, ni u srednjem roku, a neke od njih nikada neće povratiti tu investiciju.
Primer toga jeste Nacionalni stadion. Čini mi se da je ova deveta godina kako pričamo o Nacionalnom stadionu, deveta godina kako nas ubeđujete da će to biti projekat koji će privredno preporoditi Beograd, koji će otvoriti potpuno nove horizonte u našoj ekonomiji, itd. dozvolite da naše iskustvo ovih devet godina nam daje za pravo da u takve bajke dalje ne verujemo.
Međutim, ne znam što bi to vama bio problem. Vi ste nas pre osam godina ubeđivali u Beogradu da će izgradnja Jarbola od 50 ili 150 metara sa džinovskom zastavom da će da dovede do povećanja turizma u Beogradu i Srbiji jer će ljudi širom Evrope da dolaze u Beograd da bi gledali u zastavu, visoku i veliku zastavu, jer to baš nigde u Evropi ne može da se vidi. Tako da možete da nastavite i sa tim.
Naravno, postoje projekti protiv kojih niko normalan nema ništa protiv i koje će svako podržati. Jedan od takvih projekata jeste projekat „Tiršove 2“. Naravno da će svako da podrži izgradnju dečije bolnice.
Postoji jedno pitanje, ja bih voleo da mi objasnite pošto ja ne mogu to sam sebi da objasnim.
Dakle, 2018. godine, kada je Zoran Radojičić biran za gradonačelnika Beograda, čovek je na toj sednici rekao kako njegov motiv ulaska u politiku i kako njegova ambicija u tom mandatu da Beograd dobije „Tiršovu 2“. Ja sam na toj sednici tog dana dobio jednu lepu poruku da sam u tom trenutku postao stric i da se rodila moja bratanica. Moja bratanica je pre tri meseca krenula u školu ja i dalje sa vama pričam o tome da će naredne godine ili narednih godina da se izgradi „Tiršova 2“.
Recite mi samo da li je ovde prestalo da teče vreme? Da li ovde vreme više ne ide linearno, ne ide pravo. Ona ide u krug. Ovde kao da živimo, ono, ponavljajuća sudbina i sto godina samoće. Dakle, da li se ikada taj proces završava i kada ćemo mi zaista videti taj projekat? Kada ćemo moći da dotaknemo tu zgradu? Evo mi ćemo svaki put da ga podržimo samo da se okonča jednom ako je to ikako moguće.
Dakle, zaključak kada je reč o ovom budžetu jeste da on nije ni razvojni, nije ni socijalno odgovoran, nije čak ni predizborni. Ovaj budžet je oproštajni. Ovo je budžet kojim vi planirate završetak svoje vladavine, da dovršite neke koruptivne projekte, da dovršite neke poslove, da vratite neke dugove koje prosto morate jer ste se zaduživali, da se nekako dogegate do realizacije projekta EXPO, uzmete najveću otpremninu u istoriji Srbije, u istoriji Evrope, a posle kako bude.
O tome govore i to što ste predvideli milijardu evra za budžetske rezerve, da možete bez kontrole, bez transparentnosti da prebacujete sa jednog na drugo mesto, krpite rupe, prebacujete svojim kompanijama, svojim udruženjima, svojim ortacima, pravite svoje dilove ne biste li nekako se dogegali do tog EXPO projekta.
U prilog tome idu i izmene nekih drugih zakona, Zakona o vojsci, kojim se predsedniku države čiji mandat uskoro ističe, Aleksandru Vučiću daje ovlašćenje da operativno upravlja Generalštabom. To je apsolutno jasno da je reč o političkom motivu da se vojska instrumentalizuje u mirnodopskim uslovima u cilju sprečavanja, odnosno suzbijanja protesta građana i njihovog nezadovoljstva.
Da li vi time šaljete suptilno poruku vašim koalicionim partnerima koji kontrolišu resor policije da to nisu radili dovoljno oštro i krvavo do sada, pa ste zato morali tu da im ubacujete neke druge kadrove? Ja to ne znam, samo da socijalisti ne shvate pogrešno, da ih ne daj Bože zbog ovoga branim, ne branim vas, jednako ste krivi i odgovorni, ali je vrlo jasno šta je politički motiv tih izmena.
Međutim, ne možemo ni da završimo ovu sednicu, ni da počnemo, ni da ona teče bez da pričamo o nečemu što je ključna politička tema danas. Radi se naravno o NIS-u, o aktuelnoj krizi već višemesečnoj, čak i višegodišnjoj krizi u kojoj se nalazimo koja mora da dobije svoj epilog.
Poruke koje mi dobijamo kao građani, kao politički akteri su više nego poražavajuće. Dakle, vi se godinama hvalite kako svojom samostalnošću, svojom nezavisnošću, vi ste našu zemlju doveli u poziciju da ona danas nije ni samostalna, ni nezavisna. Ona je usamljena. Ona je jednako daleka, jednako nepouzdana svima.
Kada je reč o najvećoj krizi sa kojom se mi suočavamo, mi nismo subjekat u toj krizi. Rusi pregovaraju sa nekim trećima, pa ako Amerikanci to dozvole, pa će nešto doći i do nas. Mi se tu ne pitamo ništa i doveli ste nas u situaciju, znajući pre godinu dana da možemo doći u situaciju, znajući pre tri godine da možemo doći u ovu situaciju, da se danas apsolutno ne pitamo ništa.
Kaže danas predsednik – daćemo Rusima rok još od 50 dana. Pa, šta to tačno znači? To znači da smo mesecima trpeli zbog njihovih ponašanja, da smo mi trpeli posledice i sankcije, da ćemo trpeti posledice i sankcije još 50 dana, pa ako oni to ne urade, e onda će nama da upropaste i privredni sistem, i zdravstveni sistem, i platni sistem i sve će se upropasti u ovoj zemlji samo da se on ili da se vi nekome ne zamerite.
Na prošloj sednici sam vas pitao kako se zove zemlja, kako se zove obaveštajna služba koja je na našoj teritoriji organizovala paramilitarne kampove? Niko od vas nije smeo da izgovori.
Pitam vas ljudi, čije interese vi ovde zastupate, interese Srbije ili Rusije? Da li ste vi oteti? Da li ste vi ucenjeni nečim? Da li ste ucveljeni zbog nečega? Da li imate neki problem? Možemo li da vam pomognemo nekako?
Mi slušamo sa vaše strane mesecima - imamo još sedam dana, imamo još četiri dana, sprema nam se katastrofa, neće raditi rafinerija, nećemo imati goriva, ukinuće nam platni bilans, imaćemo ovaj problem, imaćemo onaj problem. Aman, bre, ljudi, prestanite više da se prenemažete! Pa, imaju naši građani i svojih problema, ne morate svaki dan da im stojite nad glavom i da kukate i da prolongirate tu muku.
Izađite sa rešenjem. Stanite iza rešenja. Objasnite ga i sprovedite ga. Ako ne možete to da uradite, podnesite ostavku. Samo prekinite da nas maltretirate svakim danom vašim kukanjem.
Ako nemate hrabrosti, ako nemate znanja, ako ne razumete kako to da se reši, to je sve ljudski i sve je u redu. Mi ćemo sve to razumeti, ali onda kažite – ljudi, mi ovo ne možemo, mi ovo ne znamo, mi ovo ne smemo, evo dajemo narodu da odluči kome će dati mandat i ko će taj problem rešavati, ali ne možemo svi da budemo žrtve vaše nesposobnosti i kukavičluka doveka.
Dakle, rešavajte to ili dajte jednostavno da se ova kriza razreši na demokratski način, pa neka rešava onaj ko ima znanje i hrabrosti.
Hvala.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Dakle, potpuno je neverovatno da neko apsolutno prenebregava i svesno ovako brutalno i u oči podvaljuje građanima.
Dakle, potpuno se prenebregava činjenica da postoji nešto što se zove privatno vlasništvo. Dakle, vlasništvo nad određenom kompanijom.
To vlasništvo nije ova vlast poklonila, nego je ovaj koji dobacuje. On i tata su to poklonili. On i tata su poklonili većinsko vlasništvo za 400 miliona, ovaj njihov pregovarao o svemu, tukli se ko će da sedne do Putina, a sada smo mi krivi za to šta se dešava.
Dakle, ovo je obračun između SAD sa jedne strane i većinskog vlasništva u toj kompaniji koja je ruska i sa nama nema nikakve veze. Nit luk jeli, niti luk mirisali.
To što vi pokušavate sada nama da nametnete svi zajedno tezu – pa, što to ne otmete i nesposobni ste zato što ne otimate, ja to razumem. Pa, vi ste od sopstvenog naroda otimali i normalno da bio oteli i od Rusa. Od svakoga bi oteli. Takav vam je karakter.
Kaže – Vučiću se sprema komanda nad Vojskom. Ne, predsedniku Republike. Kada je neko opterećen Vučićem, on vidi Vučića i tamo gde ga nema.
Dakle, predsedniku Republike Aleksandru Vučiću mandat ističe za manje od godinu dana, jer će raspisati vanredne parlamentarne izbore. Prema tome, on to ne radi za sebe i niko ovo ne radi za njega i nemojte da pričate gluposti, ali kada ste opterećeni, šta da vam radim.
Najzad, kaže - oproštajni budžet. Jeste, ovo je vaš oproštajni budžet. Sledeći nećete videti, gledaćete ga na televiziji.
Hvala.
(Pavle Grbović: Replika!)

Replika? Po kom osnovu?
(Pavle Grbović: Po svakom osnovu.)
Nije vas pomenuo. Odgovarao je na optužbe koje ste izneli kao šef poslaničke grupe.
Ja ću ponoviti, ako bih vama dala repliku sada, svako bi imao pravo na repliku po tome.
Dakle, neko nekog optuži, šef poslaničke grupe odgovori, ovaj oseća da je njemu odgovoreno i onda treba da dobije repliku.
Nemate osnova.
Idemo dalje.
Reč ima Zdravko Ponoš.
Izvolite.

Hvala.
Ja ću početi citirajući član 283. Poslovnika, gde su navedena prava i dužnosti narodnih poslanika.
U tom članu piše: „Narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Narodnom poslaniku ne može da se uskrati ulazak i boravak u zgradi Narodne skupštine“.
Gospođo Brnabić, vama se obraćam.
Gospođo Brnabić, da li ste sa nama?

Gospodine Ponoš, ja mogu da čujem i kada pišem.

Bio bi red da obratite malo pažnju, jer se baš vama obraćam.

U redu je. Evo, nastavite sada.

Pre možda sat ili dva šefovi poslaničkih grupa opozicije su vam uputili jedno pismo u kome su vas obavestili o dešavanjima ispred Narodne skupštine jutros i od vas smo zatražili da reagujete. Zatražili smo od vas da reagujete. Predložili smo vam da organizujete sastanak na kome ćemo razjasniti stvari. Tražili smo da pozovete na odgovornost, imajući u vidu vaša ovlašćenja, policijske službenike koji su prekršili svoja ovlašćenja, izašli iz zakona. To se odnosi i na one koji obezbeđuju ovu zgradu.
Bio bi red i da razjasnimo da li njihova ovlašćenja sežu na taj plato ili ne. Ako sežu, bili su u obavezi da nam omoguće da radimo po Poslovniku. Ako ne sežu, onda ne znam zašto hapse studente po gradu. To bi trebali da razjasnimo.
U svakom slučaju, najkonstruktivnije smo tražili da se vidimo sa vama danas, da bi ovo razjasnili i otklonili mogućnosti da se ove stvari dalje dešavaju.
Apelujem ponovo na vas da organizujete taj sastanak danas odmah po završetku ove sednice, današnjeg rada, u 18.00 sati. Mislim da bi to bilo blagotvorno za sve. Lopta je u vašem dvorištu. To, naravno, podrazumeva da sklonite ogradu da bi mogli da dođemo na posao.
Mi ne tražimo od vas da sklonite ogradu da uđemo u „ćacilend“. To ne želimo. Želimo da uđemo u Skupštinu. To je vaša nadležnost.
Da li smo se razumeli?
Idemo na Zakon o budžetu.
Zakon o budžetu je gospodin Siniša Mali, ministar koji je najpozvaniji da govori o Zakonu o budžetu, obrazlagao 30 minuta o budžetu koji je težak 20 milijardi evra. To je dokaz kako se ova vlast odnosi ne samo prema narodnim poslanicima, nego i prema građanima ove zemlje.
Znate, u uređenim zemljama budžet se diskutuje nekoliko meseci, svaki razdeo, svako poglavlje, svako ministarstvo se posebno diskutuje. U Švedskoj, recimo, rasprava traje tri meseca. Ovde je Siniša Mali odlučio da u 30 minuta obrazloži gde će da uzme 20 milijardi, iz kog od naših džepova i kako će da ih potroši. Trideset minuta za 20 milijardi evra. Na to skrećem pažnju.
Sledeća stvar, vi ste raspravu o budžetu stavili među 57 nekih drugih tačaka. To ste radili slično i prošle godine.
Stavili ste raspravu o budžetu od 20 milijardi evra naših para zajedno sa viznim olakšicama ili ukidanjem viza sa Hondurasom, čini mi se i Solomonskim ostrvima, pa da li ste vi ljudi normalni? Uređene zemlje, one raspravljaju tri meseca, a vi zajedno sa Hondurasom. Nije ni čudo što je s vama sve otišlo do Hondurasa.
Kada bi imali pravu raspravu o budžetu onda bi vi morali da obrazložite zašto ste opet 4% budžeta ušuškali u neku rezervu. Hoće li to opet neki Nedić moći da presipa iz šupljeg u prazno ove godine, a onda za neku tamo godinu da neko obrazloži, kao što vam je sada državni revizor našao da ste negde zagubili, da ste zašenjali 222 milijarde? Nestalo. Uostalom, vama je sve tajna, a tajna je drugo ime za korupciju. Vama jednako tajna i nabavka rafala i asfaltiranje ulica.
Tvrdite da je budžet razvojni, kao što ste tvrdili za sve prethodne. Šta ste vi to razvili za ovih deset godina? Šta je to procentualno u Srbiji za ovoliko godina vaše vlasti? Statističkim manipulacijama uvećavate iznos BDP. To nije njegov realni rast, niti je do rasta došlo zbog veće i vrednije proizvodnje. Čak i uz to veštačko uvećanje, evo kako stoje stvari posle 13 godina vaše vlasti.
Naš BDP u 2024. godini po glavi stanovnika je 8.520 evra. U proseku u zoni EU je bio četiri puta veći, 33.530. Svako će reći o.k, uvek je ta zona bila bogatija. Evo onih sa kojima možemo da se poredimo. U Sloveniji je tri puta veći, o 2024. godini govorimo, u Hrvatskoj dva puta, u Rumuniji za polovinu, u Bugarskoj za trećinu. Da li su oni bili ispred nas ili su bili iza nas? Ovo je rezultat vaše vladavine i toga što smo imali razvojne politike i razvojne budžete.
Zato su cene na nivou evropskih, ako sve ostalo nije. Cene hrane su 95% od cene hrane u EU. Elektronika je 113% od cene u EU. Samo je Albanija tu nege kao i mi, nije ni čudo. Cena obuće 105% od cene obuće u EU. Odeća 90% od cene u EU. Prosečna zarada nastavnika, ne prosečna zarada u prosveti, koja je još i niža je na nivou prosečne plate u zemlji, 100 evra niža od prosečne zarade u državnoj upravi. Državna uprava u vašoj vlasti, to je pre svega policija i Vojska.
O vašem odnosu prema prosveti govori i to da je do 2012. godine prosečna plata u prosveti bila iznad republičkog proseka, sada sam rekao gde je. Za prvih devet meseci 2025. godine od planiranih 5,5 milijardi dinara za rekonstrukciju škola vi ste uspeli da potrošite samo 602 miliona. Škole razvaljene, plafoni otpadaju. Vi planirali neke pare i niste ih potrošili, ništa niste uradili ljudi.
Sledeća stvar, dakle, za nabavku nastavnih sredstava od planiranih 1,14 milijardi potrošili ste 173 miliona. U školama beogradskim žmirkaju neonke, o toalet papiru i sapunu da ne pričamo, o nastavnim sredstvima tek. Za rad sa talentovanim učenicima potrošili ste 0,3% planiranog budžeta. To će pretpostavljam ovaj ministar vajni obrazovanja sada da reši.
Vlast tvrdi da je za budžet u 2026. godini da je usmeren na unapređenje socijalne zaštite, zdravstvenih usluga, infrastrukture, obrazovanja, zdravstva, to su naravno važne oblasti i kamo sreće da je tako. Međutim nije. Ovo je demagoški budžet, dobrim delom se oslanja na zaduženja, po starom dobrom običaju, i to o zaduženju, na zaduženje budućih generacija.
Taj budžet ne brine o standardu građana, a ako i brine, ne brine o prosečnim, o siromašnim, brine o najbogatijim, tako ste postavili budžet, pa hajdemo konkretno. Budžet nije razvojni, kao što rekoh, on nema cilj da realno pospeši privredni rast, on formira sumnjive javne investicije. Siniša Mali jako dobro zna koje su sumnjive, ako kolege oko njega ne znaju šta je to.
Najveći deo fiskalnog deficita iskazanog u budžetu za 2026. godinu generisan je kapitalnim izdacima za koje ne postoji nikakav dokaz da su to neki razvojni projekti. Uglavnom su povezani sa korupcijom, a ne sa razvojem. EXPO je najočigledniji primer za to, megalomanski.
Sledeće, zbog takvog pristupa najviše su uskraćene upravo one oblasti koje ste proglasili načelno da su najvažnije. Siniša Mali ima ukočen vrat, on nikada u ovoj Skupštini nije gledao u pravcu opozicije. Nećemo vas pojesti, kazna dolazi kasnije na red, opustite se. Osim novih zaduživanja, prihodi budžeta oslanjaju se prvenstveno na PDV, pa na akcize, ne na poreze na prihode, na ono što se stvori novo i veliko, nego na potrošnju, na ono gde čerupate podjednako i sirotinju i bogate.
Ono što je, kao što rekoh, najtragičnije što se opet drastično oslanjate na zaduživanje i to dobrim delom na servisiranje ranijih zaduženja, samo sada još skuplje i opasnije, štetnije za nas.
Vi tvrdite da smo bogati. Mi smo lažno bogati, mi smo siromašni i zaduženi zahvaljujući vašoj vlasti. Funkcionišemo, vi naduvavate tu svoju priču veštačkim održavanjem kursa koji ne stoji jako dobro. Nekoliko vas zna koji je realan kurs i šta bi to značilo. Jednog dana će morati da bude realan.
Javni dug je 39 milijardi. Biće da će sa ovim budžetom otići na preko 42 milijarde. Pre deset godina bio je 15 milijardi.
Što se tiče stranih direktnih investicija, vidimo kako to funkcioniše. To su ove strane direktne investicije, čije fabrike je Vučić otvarao na jugu Srbije, sada se zatvaraju. Red bi bio da prisustvuje zatvaranju, da ljudima objasni šta će sa njima biti sutra.
Da bi bilo stranih direktnih investicija, fundamentalno je da zemlja bude politički stabilna, da postoji vladavina prava, da postoji nezavisni pravosudni sistem i iskrena borba države protiv korupcije. Ništa od toga ovde nema. Ništa nema od one vaše parole „Mir, stabilnost – Vučić“, ostao je samo Vučić, nemiran i nestabilan. Zato ovde više nije atraktivno ni turistima da dođu, a kamoli da se investira. O tome da bi budžet trebao da pomogne da se pospeši domaća industrija, domaći preduzetnici, od toga nema ni reči.
Planiramo zaduženje u budžetu za 2026. godinu 970 milijardi, kad se na to doda ukalkulisani deficit i otplate kamata, onda ukupan iznos ukupnih zaduženja u budžetu za 2026. godinu ide na hiljadu milijardi dinara, 10% BDP ili 40% budžeta. Katastrofa.
Na temu kulture, nema šta da se kaže pod vašom vlašću, ona vam je i dalje zadnja rupa na svirali. Ove godine je 0,65% od budžeta, prošle godine je bila 0,68%. Uspeli ste i to da smanjite, a u planskom dokumentu za 2027. godinu, hoćete da to smanjite na 0,58%. To je vaš odnos prema kulturi. To se, uostalom, najbolje vidi u praksi šta hoćete da uradite sa zgradom Generalštaba, to je vaš odnos prema kulturi.
Čak je i nepismeni Miloš Obrenović bio kulturniji, više je polagao na kulturu nego Aleksandar Vučić. On je čovek koji se razume u skupa vina, višu trenersku, ćacilendske šatore. Izgleda da vi investirate u kulturu u ovom parku preko puta, to je vaš kulturni obrazac. Čudi me da ovaj ministar koga nema tu, ministar obrazovanja, nije već za ovu godinu školsku stavio udžbenike lekciju o „ćacijima“ i o „ćacilendu“. Neće biti za njega prilike i za vas, zato stavite za sledeću školsku godinu. Stavićemo mi, ali da bi deca znala šta ne treba i kako ne treba.
Kada govorimo o ne izdvajanju za kulturu, treba primetiti da su u budžetu predviđena sredstva od milijardu i 196 miliona, a za Upravu za igre na sreću planirali ste milijardu i 151 milion, podjednako.
„Skok u budućnost“. Malo-malo, pa spomenete „Skok u budućnost“. Pitala vas je „Transparentnost Srbije“ gde to postoji, u kom dokumentu, koja Vlada, koja Skupština, koji organ je usvojio planski dokument koji se zove „Skok u budućnost“? neko je i odgovorio da ne postoji takav dokument. Nemojte da se pozivate na to.
Ministar finansija se ovde poziva na nepostojeći dokument. To je vaš propagandni stranački dokument, to možete ovde u parku preko puta da pričate o skoku u budućnost. Skočite u tu budućnost, nemojte da zamajavate narod.
Par reči o zakonu o vojsci. Ovaj zakon o vojsci je ogolio stanje stvari. Naravno, postoje dobri razlozi da se neke stvari promene, što se tiče profesionalnih vojnika. Dobro je da ste to uradili. Kasnite jako dugo. Što se mene tiče neke od tih stvari trebala je da promeni ona vlast koju vi zovete prethodna. Ja sam se razišao i sa tom vlašću, samo da vas podsetim. Na toj temi vi ste mogli, imali ste sve ove godine da to popravite.
Sad kad je sistem potpuno razvaljen, kad je urušen vi hoćete da ga opravite tako što ćete dozvoliti da u vojsku ulaze profesionalni vojnici koji imaju već 35 godina. Šta ćete da radite vi sa njima? Za kojim tenkom će oni da trče? Za onima koji su istopljeni, jel?
Hoćete da ih ostavite do 53 godine. Kakav će vojnik biti u 53 godini? Pukovnici idu u penziju sa 54 a oni sa 53. Kako ste to zamislili? Jel će vam okopavati paradajz u kasarnama? Čemu služi takva vojska?
Još jedna stvar, i tu se razlikujemo u razumevanju – šta ste u stvari hteli da postignete sa onom odredbom da predsednik države daje odluke koje načelnik Generalštaba treba da sluša, u skladu sa tim da komanduje vojskom. Ne mislim da je to Vučić tražio da se stavi. Ko bi rekao da ću ja da branim Vučića, jel? Ja mislim da on ne obraća pažnju na zakone, ne obraća na Ustav što bi obraćao na zakone. Baš ga briga za to. Nažalost, ja mislim da mu Mojsilović nije ni rekao da će to da stavi u Nacrt zakona. Ovo je Mojsilovićevo mastilo. On je u stvari hteo da ugura unutra jednu odrednicu po kojoj sve što mu Vučić kaže to je po zakonu pa da on ne bude kriv.
Na Odboru za odbranu sam pomenuo – bio jednom jedan načelnik Generalštaba koji je završio u Hagu, a koji je pred kraj ratova pisao razna upozorenja, odluke, rešenja da se poštuju običaji rata, da se poštuje humanitarno pravo kad je video da je vrag odneo šalu i da će mu šef, tadašnji predsednik, završiti na nekom sudu a njemu se nije išlo na sud. Na kraju su otišli obojica. Ovo sad Mojsilović radi isto tako da on sa svojim šefom ne bi otišao na sud. Uostalom, to obostrano poverenje između ovog predsednika države i ovog načelnika Generalštaba vidi se po tome što predsednik države više vremena provodi u „Informeru“, na njihovom Kolegijumu, nego na Kolegijumu načelnika Generalštaba, a načelnik Generalštaba mu podmeće ovakve stvari u zakonu o vojsci.
Hvala.

Hvala vam.
Pre svega, želim da vam kažem da sam primila vaš dopis, tako da se vidimo u 18.00 časova, imaćemo sastanak svih poslaničkih grupa na temu koju ste pomenuli.
Hvala vam što ste pomenuli član 283. stav 1. – narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine, te je podsećam građane Republike Srbije da neki narodni poslanici ne učestvuju u radu Narodne skupštine ali primaju plate koje ne odbijaju, te krše i Poslovnik i Zakon o Narodnoj skupštini.
Stav 2. – narodnom poslaniku ne može da se uskrati ulazak i boravak u zgradi Narodne skupštine, kao što ste pravilno rekli. Niko vam nije uskratio ni ulazak, ni boravak u zgradi Narodne skupštine, ali ćemo imati sastanak u 18.00 časova.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.