Dakle, zanimljivo je uvek kada imaju tu neku potrebu da govore o oblastima o kojima bi najbolje bilo i najpoštenije bilo da ćute i sagnu glavu i ništa ne govore jer su svojim delom pokazali kako doživljavaju brigu za te oblasti. Recimo, konkretno što se tiče kulture – Narodni muzej u Srbiji, ovaj ovde u Beogradu, otvoren za javnost na Vidovdan 2018. godine nakon što je bio zatvoren, pazite sad poštovani građani, 15 godina. Dakle, 15 godina bio zatvoren Narodni muzej, najvažniji muzej svake nacije. Tako su brinuli o kulturi. Ko ga je otvorio? Aleksandar Vučić.
Muzej savremene umetnosti otvoren za javnost 20. oktobra 2017. godine nakon što je 10 godina bio zatvoren. Pa, sve muzeje pozatvarali, sve uništili, sve upropastili, sve pokrali i sad pričaju kako neko o nečemu ne vodi računa.
O Generalštabu nam pričaju oni koji su Maršalat poklonili. Tu genijalnu finansijsku konstrukciju ovde su izneli kao sopstvenu pohvalu. Kaže – bilo procenjeno na 28 miliona a mi prodali, kaže, za 15. Dakle, 13 miliona nestalo u akciji. Nestalo kao tenkovi u reformi vojske koju su sprovodili.
Dakle, 13 miliona nestalo, a onda pride, valjda bio „crni petak“ pa veliki popust bio, pa na „crni petak“ otišao Maršalat. A, uz Maršalat ide akcija – ko kupi Maršalat dobije i vojsku da mu čisti džabe ruševine. E, tako su se odnosili prema spomenicima kulture, kako su tada bili definisani. Onda dođu na to isto mesto i sa predstavnicima američke ambasade nazdravljaju šampanjcem za dobro obavljen posao. Još uvek nema odgovora gde se dede 13 miliona.
Na kraju, što se tiče vojske, sve ono što NATO nije uništio u bombardovanju vi ste uništili u miru i kad je vojska u pitanju tu najbolje da ćutite.
Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Biljana Đorđević.
Izvolite.

Poštovani građani i građanke Srbije, ima neke ironije u tome da je pre, čini mi se, nedelju dana Evropski sud za ljudska prava potvrdio da je projekat „Beograd na vodi“ zasnovan na leks specijalisu protiv koga se tada bunila inicijativa „Ne davimo Beograd“ iz koje je nastala stranka Zeleno-levi front utemeljena u bezakonju pre 10 godina.
Evropski sud za ljudska prava još uvek nije doneo odluku o fantomima koji su rušili u Hercegovačkoj a sada nam kroje budžete, ali ja ne sumnjam da će se i to uskoro dogoditi. Fantomi su onda rušili, policija nije reagovala, suspendovan je ustavni poredak u centru Beograda. Tako je uspostavljena savamalska oligarhija, na kršenju zakona, na kršenju građanskih prava, na privatizaciji javnog interesa, i to sve na dan izbora. To se nastavlja u narednih 10 godina.
Bilo je nas koji smo bili protiv. Nažalost, bilo je i onih koji su poverovali da ste stvarno hteli da uklonite pacove, zmije i narkomane. Poverovali su u vaš progres, stabilnost, evropski put ili je možda bilo lakše poverovati da je tako, jer im niste direktno zadirali u imovinu, posao, živote, ali i to se danas promenilo.
Međutim, poredak zasnovan na bezakonju, oligarhija čiji je cilj bio samo da izvlači za sebe profit, a to predstavlja kao patriotizam i da sve sopstvene protivnike napada kao izdajice i strane plaćenike, da građanima ogadi politiku i ne može da dođe u drugačiji stadijum do u onog u kome danas njeni ministri ubeđuju ljude da učestvuju u sprovođenju krivičnih dela, kako bi se umesto navodnog zmijarnika sada rušio Generalštab, a sa njim rasprodao i centar Beograda, kako bi se na mestu od izuzetnog političkog, istorijskog, kulturnog, arhitektonskog značaja gradili komercijalni sadržaji u vlasništvu stranaca.
Kao i pre 10 godina, diskretni heroji ovog društva su stručnjaci koji će se boriti do zadnjeg dana za kulturno nasleđe, poput Stele Radonjić Živkov, nekadašnje zamenice direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, koju je prema tekstu BIRN-a, na osnovu saslušanja Aleksandra Ivanovića, vršioca dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, datog u Tužilaštvu za organizovani kriminal, ministar Selaković nazvao ustašom zato što je javno iznela informaciju prošle godine da zavod nije dao saglasnost da se skine zaštita sa Generalštaba.
Zamislite, građani i građanke Srbije, kakva je to perverzija, da ministar kulture naziva ustašom ženu koja čuva kulturno nasleđe Srbije, a on smatra da je patriota i onda ruši i prodaje Generalštab. U toj pervertiranoj realnosti mi živimo.
Sve je upravo obrnuto od onoga što režim kaže. Kada kažu opšti interes, u stvari, to je posao za gomilu podizvođača bliskih vlasti.
U toj realnosti Milenko Jovanov predlaže autentično tumačenje za već neustavni leks specijalis, kako bi urušio kulturno nasleđe još 13 drugih kulturnih objekata i ne bi li naprednjačka oligarhija umilila se jednoj drugoj oligarhiji.
Istovremeno nam predlaže i Zakon o udžbenicima, u kojem se udžbenici od nacionalnog značaja definišu kao, pa citiram, oni koji prenose vrednosti, tradiciju, jezik i kulturu, zbog čega predstavljaju osnovno sredstvo izgradnje i očuvanja identiteta i nacionalne kohezije, stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje i jedan od stubova nacionalne bezbednosti.
Ne samo što funkcija udžbenika nije da bude stub nacionalne bezbednosti, već alat za prenošenje znanja i učenja, posebno je licemerno da to dođe od vas, da vi to pravdate kao oruđe otpornosti na spoljne uticaje, dok istovremeno urušavate kulturno-istorijsko nasleđe Republike Srbije radi izgradnje Trampovog hotela.
Dok udžbenicima jurišate ka osvajanju nacionalne bezbednosti Srbiji je ugrožena energetska bezbednost. Na sednicu smo došli sa apokaliptičnim najavama oko NIS-a, a nakon uvedenih američkih sankcija u oktobru, za koje smo znali još od januara i saopštenjima sa sednica Vlade prethodnih dana da ne treba da brinemo, kao da kao zemlja nismo mogli da se pripremimo za ono što nam se dešava, a mogli smo i Zeleno-levi front vas je upozoravao. Srbija troši poslednje strateške rezerve goriva, rezerve koje se čuvaju za ratno stanje i velike elementarne nepogode zato što je politika Aleksandra Vučića jedna velika elementarna nepogoda.
Pre tri godine na ovoj sednici o budžetu Zeleno-levi front je predlagao uvođenje vanrednog kriznog poreza, da se oporezuje dobit koju je NIS ostvarivao tako što je kupovao jeftinu naftu na međunarodnom tržištu i istu prodavao po nekim od najviših cena u Evropi građanima Srbije - em je profitirao na ratu, em su građani Srbije de fakto kreditirali NIS. To što je tada pljačka građana Srbije omogućila NIS-u da u jednoj godini, 2022, ostvari dobit za koju bi mu inače trebalo pet godina nije bio problem koji se ticao Siniše Malog, Aleksandra Vučića, SNS ili SPS. Tada smo mi podneli predlog zakona koji bi državi mogao da obezbedi 50 milijardi dinara vanrednih prihoda i po ugledu na mere koje su sprovele sve evropske zemlje.
U januaru ove godine, kada je postalo jasno da će Rusi morati da izađu iz vlasništva nad NIS-om, predlagali smo da Srbija preuzme ovu strateški važnu kompaniju po ugledu na brojne zemlje u Evropi, te da nacionalizuje NIS. Režim je izabrao da čeka, da i dalje laže građane Srbije i svoje birače kako nas od Rusa ništa ne sme odvojiti, pa su nas u prethodnih dana zamajavali time da se strateški resursi zemlje prodaju tajno, ponovo nekim čudnim arapskim, ili ko zna zapravo čijim kompanijama. Danas saznajemo da od toga nema ništa. Rafinerija uskoro prestaje da radi.
Danas smo od Aleksandra Vučića čuli da je Srbija čak četiri puta imala mogućnost, a nije iskoristila pravo preče kupovine NIS-a 2022. godine i u februaru, martu, maju 2025. godine iz poštovanja prema Rusima. Zašto Rusi, kojima ne uvodimo sankcije, tri i po godine, mi smo jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja to nije uradila, koja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom EU, zašto Rusi nama ne veruju? Zašto nam ne ponude da otkupimo NIS, kompaniju vitalnu za našu privredu. Kakvi su nam to prijatelji? Jasno je da nemaju političku volju da nam pomognu.
Zato i kažemo da Srbija mora biti prijatelj svojim građanima, braniti javni interes. Nacionalizujte NIS. Nemojte da zahtev za nacionalizacijom NIS-a da mešate sa poštovanjem prava na imovinu, jer ponoviću - Evropski sud za ljudska prava rekao je da vaša savamalska oligarhija u koju ste pretvorili Srbiju povredila pravo na imovinu kompanije „Iskra“, čiji su objekti srušeni radi projekta „Beograd na vodi“. Vi poštujete samo pravo na imovinu onih koji su bliski vama. Nacionalizacija nije i konfiskacija.
U budžetu za 2026. godinu nema novca za izdatke za NIS. Kao da se ovo što se dešava nema nikakve veze sa budžetom, a jasno je svima da to ne može biti tako. Uzgred, smanjuju se i troškovi za obavezne rezerve nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, što bi trebalo to da nam objasnite.
Ovo kockanje sa sudbinom Srbije znak je posebne nedostojnosti da Srbiju vodite, posebne vrste bahatosti u kojim u različitim okolnostima različite grane vlasti uzurpiraju vlast. Narodna skupština uzurpira vlast preko autentičnog tumačenja. Mnogo češće ovde mi smo se suočavali sa uzurpacijom vlasti od Vlade, posebno kada je reč o trošenju našeg novca putem tekuće budžetske rezerve.
Tekuća budžetska rezerva je nezaobilazna tema na ovim sednicama o budžetu, jer se koristi van svoje osnovne svrhe, a za preraspodelu u budžetu za finansiranje ranije nekih novih ad hok ekonomskih politika bez javne rasprave i skupštinskog usvajanja, ali uvek za netransparentno trošenje, a bez objašnjenja za koje konkretne namere su sredstva preusmerena i da li je to bilo opravdano i čim se to krije, biće da nije.
U završnom računu vidimo da je tokom 2024. godine iz tekuće budžetske rezerve prebačeno ukupno 84.131.472.238 dinara, a prema prosečnom kursu to je 719 miliona evra. Sva sredstva su prebačena na osnovu pojedinačnih rešenja Vlade, a van saglasnosti Narodne skupštine, što predstavlja ozbiljan problem u pogledu transparentnosti i budžetske kontrole. Ukupno je doneto 297 rešenja o korišćenju tekuće budžetske rezerve. Od toga 49 rešenja je označeno kao „strogo poverljivo“, te podaci o nameni i korisnicima ovih sredstava nisu dostupni javnosti, pa ni nama narodnim poslanicima. Piše kojem korisniku se oduzimaju sredstva, kome se daju, datum rešenja, to se ne objavljuje u „Službenom glasniku“.
U ovom slučaju dominiraju odbrana, Generalni sekretarijat Vlade, ali i BIA. Posebno je upadljivo da je BIA tri puta dobijala dodatna sredstva tokom decembra 2024. godine, a upravo u periodu kada su započeli masovni studentski i građanski protesti. Sva ta rešenja, takođe, su bila klasifikovana „strogo poverljivo“.
Pošto smo imali ovu raspravu nekoliko puta sa ministrom finansija, a za građane da objasnim, „strogo poverljivo“ je stepen tajnosti koji se određuje radi sprečavanja nastanka štete po interes Republike Srbije, a kriterijume za određivanje stepena tajnosti određuje Vlada uz pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. U prevodu, u ovoj savamalskoj oligarhiji to znači tako da oni između sebe dogovore šta im treba, kome treba da se deli novac, ko treba da se prisluškuje, prati, zastrašuje, a onda kako da se to sakrije, i to se onda proglasi „državnom tajnom“ ili se stavi ovo S.P, „strogo poverljivo“.
Na kraju, moram da kažem nešto o još dve teme na dnevnom redu, a koji je bogat raznim stvarima koje su nama važne, ali ja želim da govorim još o dve.
Jedna se tiče izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Do sada su to bile dve Poverenice, od kako postoji ta institucija. U oba slučaja, Nevena Petrušić i Brankica Janković gradile su nezavisnu instituciju, podizale joj ugled, branile su prava građana i posebno su stale u odbranu ženskih prava. Važno mi je da to kažem na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Zeleno-levi front je na ovu poziciju kandidovao Milenu Vasić, advokaticu koja se jako dugo bori za zaštitu ljudskih prava, a čime je zaslužila poverenje preko 60 relevantnih organizacija civilnog društva, stručnih tela, medija i javnosti. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je umesto nje, za kandidata, za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predložio Milana Antonijevića, kandidata SNS, koji je odabrao, nažalost, da ga ljudi pamte po tome što relativizuje nasilje koje sprovodi SNS. Ovo je preuzimanje i poslednje nezavisne institucije. Mi smo protiv toga, kao i brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava u Srbiji.
Još jedna tema o kojoj želim da govorim, a nama kao Zeleno-levom frontu je veoma važna. Tiče se dva poreska zakona koja se uvode zbog tzv. CBAM-a – Carbon border adjustment mechanism ili finansijskog mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika. To su Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i Zakon o porezu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Za CBAM se zna još od maja 2023. godine, a kada je usvojena Evropska uredba o naplati prekograničnih emisija i znalo se da je konačni rok za primenu 1. januar, a kada kreće primena, 2026. godine. Od tada će kompanije u EU plaćati porez na robu koja je uvezena iz zemalja u kojima ne postoji uspostavljen sistem naplate za emisije ugljendioksida, ali na tome se ništa nije radilo do maltene poslednjeg trenutka i zakoni dolaze na dnevni red mesec dana pre početka primene CBAM-a.
S obzirom da dve trećine našeg izvoza ide na tržište EU, da domaća privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u poređenju sa konkurencijom iz EU, jasno je da sve to umanjuje konkurentnost domaćih proizvoda. Najizraženija razlika vidi se u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU.
Zeleno-levi front se zalaže za pravednu energetsku tranziciju, za Srbiju u EU. Međutim, jako je važno da se zakoni poput ovoga, koji imaju izuzetan uticaj na građane i na privredu, usvajaju nakon komunikacije, debate i diskusije upravo sa građanima i sa privredom.
Godina 2034. kada će CBAM naplata emisija biti 100% je jako blizu, to je za svega osam godina. Ako ne promenimo pristup, možemo očekivati da naši proizvodi postanu još manje konkurentni.
Vlada je izabrala lakši put - porez na ugljenik, umesto implementacije sistema trgovine emisijama, koji se već primenjuje u EU. Kada bismo stvarno želeli da što pre postanemo deo EU, možda bi bilo bolje da smo primenili ovo drugo, a ne porez na ugljenik, koji će morati da se svake godine zakonski reguliše prema ovom predlogu.
Ovo je jedan od primera koji pokazuje da Srbija ne ide stvarno ka EU niti je stvarno zanima borba protiv zagađenja, niti planiranje pravilne energetske tranzicije, već radi stvari kako bi se samo prividno prilagodila i kako ne bi izgubila tržište.
Čak i ovakvom odlukom da idemo sa ugljeničnim porezima, potrebno je hitno definisanje jasnog puta za sektor električne energije, uključujući plan kako će se EPS postepeno približavati ovom evropskom sistemu trgovine emisijama i režimu, na koji način će se smanjiti udeo uglja i kojim modelima će se štititi ranjivi potrošači i industrija. Bez tih elemenata Srbija rizikuje ili velike SVAM troškove ili ulazak u ITS sistem pod izrazito nepovoljnim uslovima.
Srbija bi trebalo da obezbedi aktivnu saradnju sa institucijama EU radi pristupa fondovima i prelaznim mehanizmima. Zemlje centralne i istočne Evrope su ovakvim pregovorima obezbedile besplatne dozvole i velike investicione fondove. Srbija bi trebalo da prati isti princip, prilagođen statusu zemlje kandidata. Nažalost, ona se tako ne ponaša.
Ovo bi sve radila odgovorna vlast, vlast koja stvarno teži članstvu u EU, kao način da unapredi život svojih građana, vlast kojoj nije najteža odluka da stavi srpski interes ispred ruskog interesa. To ne može da radi savamalska oligarhija koja je zarobila našu zemlju.
Ali, važno mi je da kažem - Srbija niste vi, Srbija nije savamalska oligarhija, Srbiju i dalje činimo mi, njeni građani, koji ne prodajemo, koji štitimo kulturno-istorijsko nasleđe, koji ćemo se boriti za njenu budućnost, u kojoj ćemo svi biti ravnopravni i slobodni. I izborićemo se. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.

Na kraju ispade ko ova Vladica u "Varljivom letu 68" - A naša domovina biće ujedinjena zajednica svih naroda i narodnosti, itd, itd. Dirljivo.
U svakom slučaju, što se tiče autentičnog tumačenja, suština autentičnog tumačenja je da se zaštitne mere definisane u okviru odluke o prostorno-kulturnoj celini uz ulicu Kneza Miloša, kao i u okviru pojedinih odredbi, pojedinačnih odluka o utvrđivanju spomenika kulture i njihovih zaštićenih okolina koje se odnose na sam projekat, ne primenjuje. To je suština. Naime, o čemu se radi?
Najbolji dokaz da su svi savršeno razumeli šta smo mi hteli ovim zakonom i šta je predloženo zakonom su njihove diskusije. Savršeno su razumeli šta je poenta. Dakle, da se umesto ruševina nešto izgradi. I to su govorili danima. E, onda, kada je usvojen zakon, onda su se setili neki da kažu - Pa, nije to tako, znate, ima dve odluke, pa u ovoj drugoj odluci ne piše, ova druga odluka štiti, vidite kako su glupi "ćaci" zaboravili odluku. Ne, nego ta druga odluka, koja se inače ne odnosi na Generalštab nego na kulturno-istorijsku celinu Kneza Miloša itd, dakle, ne govori ni o jednom objektu pojedinačno, ima upućujuću normu. Ta upućujuća norma se poziva na odluku iz 2005. godine, a mi odluku iz 2005. godine proglasili ništavom.
Kako može da se primenjuje bilo šta što upućuje na odluku koja više ne postoji u pravnom prometu i smatra se, pošto je proglašena ništavom, da nikada nije ni postojala? Kojom magijom? Pa, magijom onih koji žele da ovo na neki način ospore i da na neki način zaustave. E, pošto ne znaju šta treba da primene i kako treba da primene zakon, evo sad ćemo im protumačiti. Polagano neka čitaju, pa će imati priliku da shvate šta je ono što smo hteli da kažemo. I to je ono što je suština svega.
Dakle, ne dira se u odluke o utvrđivanju kulturnih dobara, ne menja se njihov pravni status, ne menja se status zaštićene okoline, ne umanjuje se njihov značaj, ne sprovodi se njihovo uklanjanje iz bilo kog registra, ne menja se ili umanjuje nadležnost Zavoda, ne brišu se i ne eliminišu se prethodne stručne odluke. Dakle, ništa se od toga ne dešava, nego će dobiti tumačenje potpuno normalno, od specijalnog zakona u odnosu na opšta pravila, dakle, lex specialis derogat legi generali , načelno pravno pravilo. Dakle, sve ono što postoji u pravnom prometu a suprotno je specijalnom zakonu ne može da se primenjuje. I to je to.
Ali, pošto se prave nevešti, i pomenuta gospođa o kojoj će kontrarevolucija koja teče tek dati svoj sud kada dođe vreme za to, šta je, kako i na čiji nalog radila, sada će imati potpuno jasnu situaciju da ne mogu više da se prave nevešti i da ne znaju šta treba da primenjuju. Evo vam sada konkretno šta ćete primenjivati i postupite po naređenju, što bi se reklo. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Miroslav Aleksić. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, evo nas na još jednoj sednici koja je najavljena kao i ona prethodna, kao i sve prethodne koje najavljuje ministar Siniša Mali i vlast, nikad veće, nikad više, nikad bolje, radujte se građani kao cirkus kad dođe u neki grad. Biće super, biće sjajno, ništa se ne sekirajte, samo verujte nama. I tako punih 13 godina, pravljenja budžeta po meri elite na vlasti, kao što je i ovaj budžet, potpuno netransparentan, koruptivan, po meri vlasti, ne oslikava potrebe građana Srbije niti države Srbije, već isključivo ono što treba vama, jer se ponašate kao da ste nasledili Srbiju i vama pripada i možete da radite šta god hoćete.
Ministre, niste se čuli celog dana, a vidim da šetate sada, ja bih vas zamolio, možda čujete nešto, imam neka pitanja za vas. Ali ako nećete da odgovarate, barem poštujte nas koji govorimo.
Dakle, u ovom budžetu je sve isto kao i u prethodnom. Korupcija zauzima centralno mesto u ovom budžetu. O tome vam je pisao i Fiskalni savet.
(Narodni poslanik Nebojša Bakarec se smeje.)
Pozovite lekara nekog, čoveku nije dobro. Ima ovde hitna u „ćacilendu“, video sam.
Dakle, za sve vreme vaše vladavine, građane Srbije ste zadužili za 30 milijardi evra i to ovde piše, 30 milijardi evra, građani to treba da znaju. Za to vreme ste taj novac koji ste uzimali trošili na koruptivne projekte, infrastrukturu koju ste plaćali mnogostruko više od onoga što vredi. Siniša Mali je šampion korupcije. Ne znam koliko puta to više treba reći. Pa to svi znaju. Siniša Mali je čovek koji je dogovarao za auto-put Ruma-Šabac-Loznica. Je li tako, ministre? Evo, ovde je to na dnevnom redu. Opet pare. Nije im bilo dosta za „Azvirt“, za Papića itd. Evo, Papića ste uhapsili, uhapsilo ga je tužilaštvo. A šta je sa Zvonkom? Šta je sa porukama koje ste razmenjivali sa Zvonkom? Ništa. Moravski koridor? Trista miliona ponovo. Pa dokle, ljudi, više? Pa nije prošlo godinu dana od kada je pušten u radu, vi ga krpite sad. Nije stigao još do Kraljeva i Čačka, a ovaj deo do Vrnjačke Banje i Trstenika se raspada. I tako vi sprovodite investicije, i tako vi realizujete ovaj budžet.
U budžetu ste, Siniša Mali, predvideli poprilično crnih rupa, ima negde za milijardu i po. Crne rupe su ono za šta se neće znati i neće se moći saznati kako je novac građana potrošen.
Vi ste u vašem budžetu recimo za projekat eFakture predvideli 2,65 milijardi, projekat „Iskra“ obračun zarada 2,3 milijarde i tako dalje. Imate gomilu svake godine tih IT projekata niko to ne zna, ni za šta to služi, ni za šta će koristi građanima Srbije, ali vi to super trošite i odlično vam ide trošenje kao „Super Hik“, nema problema, uzimate od naroda, a onda vi trošite kako vama odgovara.
Što se tiče prioriteta i u ovom budžetu ste predvideli EXPO kao jedan od ključnih projekata, jer vi mislite da će EXPO da bude razvojni projekat. Tako barem govorite, što se nikada i nigde nije dogodili. I, vaš prioritet je EXPO, akvarijum, fudbalski stadion, a ne kanalizacija, voda, poljoprivrednici, ne đaci i škole. Nema para za besplatne udžbenike, ministre Mali? Koštalo bi cirka, oko 50.000.000 evra za godinu dana, da svi đaci u Srbiji dobiju besplatne udžbenike. Nema para za užinu koja bi bila oko 100.000.000 evra pride da rasteretite roditelje. Nema para da rasteretite privrednike Srbije i da smanjite opterećenja na zarade koje su najveće kada podižete minimalac, treba da ga podignete, ali pomozite i privrednicima, zato opada produktivnost, zato opada konkurentnost našim domaćim privrednicima.
Pričate ovde bajke građanima Srbije kako je sve stabilno, kako imamo makroekonomsku stabilnost itd. Kurs evra zadnjih dvanaest godina 117 dinara, držite ga samo zato veštački da biste mogli da kažete da su prosečne plate u Srbiji na nivou zemalja u regionu, a skoro su najmanje, možemo se porediti samo sa Crnom Gorom, odnosno izvinjavam se Crna Gora je mnogo iznad nas, samo sa Bosnom i sa Makedonijom. Taj kurs evra kao što znate je vrlo depresivan za sve firme koje se bave izvozom i koje ne mogu biti konkurentne i zato vam odlaze ovi pletači kablova koje ste ovde dovodili.
Cene su u međuvremenu porasle za 62% i to povećava PDV, odnosno BDP kao i uvoz i PDV na uvoz, jer sve više postajemo zavisni od uvoza u odnosu na ono što mi izvozimo.
I, sada dolazimo do situacije da imamo NIS. Da li može neko da mi odgovori od vas? Zašto 1. januara niste Rusima dali ovih 50 dana roka da izađu iz vlasništva kao što je to Vučić dao danas? Pa, ne možete, pa zato što ne smete, zato što ste ucenjena vlast, da slučajno ne naljutite Putina, a da ispoštujete Amerikance, a da građani ne pretrpe štetu, pa ste mislili da izmuljate nešto sa trange-frange varijantama. Ne može, neće da se dogodi, niti ćete za dva dana da dobijete licencu. Nećete dobiti. Završena priča. E, sada je samo pitanje koliku će štetu trpeti građani Srbije zbog te neodgovorne politike.
Kažete – nećemo nacionalizaciju, platićemo više nego što vredi. Zašto? Zašto plaćaju građani Srbije nešto više, nego što vredi? Da li možete to da odgovorite građanima Srbije? Da biste se vi dodvorili kome? Rusima ili ćete sačekati da stupi blokada platnog prometa, da firma umre, pa onda u stečaj, pa ćete onda iz stečaja to da kupite? Šta god da su ideje, to je neodgovorno i to pokazuje vaš strah i vašu nesposobnost više da upravljate državom. I nemojte više da kukate. Ovaj čovek danas priča o apokalipsi, priča o ratovima, priča o katastrofi. Slušamo trinaest godina to ljudi. Ljudi u svetu žive normalno, u Evropi žive normalno, zemlje se razvijaju, primaju ozbiljne plate, privreda se razvija. Mi smo katastrofa.
Koliki je rast BDP-a bio ove godine ministre? Siniša Mali da vas pitam, da li možete da odgovorite građanima Srbije koja zemlja u regionu je imala najniži rast BDP-a ove godine? Tražim da kažete vi, da ne kažem ja da je Srbija ubedljivo najmanji. Prema podacima MMF u sledećoj godini možda ćemo biti sa Bosnom tu negde. Toliko o vašoj politici kada govorimo o ekonomskoj, ekonomskom razvoju.
Ovde ste predvideli gasifikaciju, jedan od najvećih koruptivnih projekata koje sprovodite deset godina. Državna revizorska institucija naložila da se sprovode javne nabavke. Da li je tako? Da li ste deset godina, petnaest, ko zna koliko radili gasifikaciju bez tendera? Stotine miliona evra i milijarde da se vodi gas tamo gde nema ni struje, ima nekih delova opštine Rekovac, ljudi nisu ni struju imali, da ne kažem ni vodu, a dobili su gas. Zašto? Zato što treba da se kopa, zato što „Srbijagas“ tu treba da plati, a građani Srbije da uzmu kredite da daju „Srbijagasu“ i to radi nekoliko firmi „Milenijum tim“ koja je vaša glavna uzdanica i još par nekih izvođača.
Evo, sada borba u Ćićevcu, raspisan tender. Firma koja je dala najnižu ponudu, pritisli ste ih sa svih strana da odustanu, jer ne mogu da rade oni, mora da radi Gašićeva firma, iz Kruševca. Da li ste vi normalni? Da li vi mislite da će to doveka da traje? Da se to ne vidi? Da se to ne zna? Pa, da li vi mislite da jednog dana neće doći neko u te institucije koje će se pridržavati zakona i reći – alo, kradete narodni novac, za to se ide u zatvor, za to se odgovara. Da li ste svesni toga? Ili gledate dole i mislite sve je u redu, proći će to, neće biti nikakvog problema.
Nikola Selaković sagnuo glavu ovde. Pa, da li mislite da budete uhapšeni? Vi ste trebali u zatvoru da budete zbog Generalštaba bre? Kakvo tumačenje ovde? O čemu govorite? Pa, vi ste falsifikovali dokumente, vi ste tražili, Siniša Mali isto sa vama, da se skine zaštite kulturnog dobra tih objekata, da bi ste napravili kombinacije sa Trampom ili sa Grenelom ili sa kim god. Pa, to je rekao vaš Vasić, direktor vaš, vi ste ga postavili. Čovek je priznao da ste to falsifikovali. Pa, šta radite ovde bre? Da li ima neko živ u tužilaštvu, u policiji da kaže, hajde u zatvor. Šta hoćete da radite? Da porušite to, da pravite zgrade i hotele, da pravite Dubai u Beogradu, malo vam je jedan Beograd na vodi, sada hoćete još jedan drugi.
Poništavate i brišete srpski identitet svih ovih godina i pravite ovde Dubai u Srbiji. Hoćete da rušite kasarnu Sedmog puka, da pravite hotel, to hoćete da uradite građanima Srbije.
Ovde čujete priče o Krkobabiću, ministarstvo neko, on je kupovao kuće, tralala. Da li znate koliko Krkobabić plaća te kuće koje poklanja mladim ljudima? Deset hiljada evra, domaćinstvo, kuća i okućnica. Znate koliko to vredi u Beogradu na vodi? Jedan kvadrat, vi gospodo kupujete kvadrat stana za deset hiljada evra u Beogradu na vodi, toliko košta kuća na selu, cela. To govori o sunovratu kompletne vaše politike i načina kako vodite ovu državu i koliko ste se odrodili od naroda Srbije. Elita koja je uz vas i vi koji ste tu i oni koji su raznorazni biznismeni oko vas oni uživaju i nemilice troše milijarde ukradenih para. Pa, kradete za Boga ne znate.
Evo, sada vidim neka firma KNOW IT, Siniša Mali, verovatno zna isto, on to finansira, koordinira, firma koja je za četiri godine 370 puta uvećala prihode, 6000 puta uvećala dobit, bavi se isto nekakvim IT uslugama. Radi za državu, svi poslovi za državu, kao i „Milenijum tim“. Ljudi kažu, pa mi nemamo nijedan posao na tržištu, mi smo firma koja je nastala da radi sve za državu. Stvarno? Kako je to ozbiljno poslovanje i menadžerski pristup. Znate gde je smeštena ta firma KNOW IT? Smeštena je u Prokopu. Evo, u Prokopu, a ko je tu? Cela Sinišina ekipa, znači, KNOW IT, KBV, Datakom ili Milenijum tim, da vam prevedem, tu je Telekom Srbija, Komisija za kontrolu državne pomoći, sve to tu, da se na brzinu završi šta treba, za zaštitu konkurencije isto tako i tako dalje, sve je to smešteno tu.
Ljudi, privatizovali ste državu Srbiju, ali polako će građani to da vam vrate. Imate sada u Putevima Srbije u ovom budžetu ste predvideli 18 milijardi, ne zna se zašto, kaže lokalni putevi i subvencije, to je za lokalne izbore koji dolaze, da kradete, jer vi ne možete da pobedite pošteno na izborima. Vi morate da kradete i svi vi to znate. Možete da me gledate koliko god hoćete, kradete izbore, svuda kradete i medijima i parama i infrastrukturom i socijalnom pomoći i čime god hoćete. Pa, vi kradete, sve živote kradete ovom narodu i ovoj državi.
Moram da vam kažem da vidim i kredite neke tu, većina kredita će se uzeti, neće većina ali značajan deo od domaćih banaka. Da li ste tu predvideli vaše partnera Davora Macuru, Alta peji. Napravili ste mu banku od menjačnice. Znate, kada biste malo radili u korist građana, malo manje u vašu korist, blago bi nama bilo. Ta Alta banka sada je finansijer u državi.
Povlačite pare iz domaćih banaka koje bi mogla da koristi domaća privreda, jer država, je li, što da plati manju kamatu na međunarodnom tržištu kada može skuplje ovde. Koliko dajete za kamate? Dva posto budžeta plaćate kamate samo za uzete kredite.
Da vam kažem nešto, ko je nama ministar finansija, ko vodi ovu državu, ko je bio u svim vladama od 2012. godine, dobro smo mi dragi građani i živi.
Ponosan sam na srpski narod, ponosan sam na građane kad mi uspevamo da preživimo sve ove godine pod vama, ali se iskreno nadam da je kraj došao i da će svako po zasluzi da dobije svoje. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar pravde Nenad Vujić.
Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, bilo je pomena vezano za budžet za pravosuđe.
Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde su zajednički radili na ovom budžetu i mi nastavljamo dalje da radimo na poboljšanju materijalnog položaja sudija, tužilaca, kao i zaposlenih u pravosuđu zato što je to nešto što je neophodno i što jeste podizanje i kvaliteta rada i samog pravosuđa.
Unapređenje materijalnog položaja sudija, tužilaca i zaposlenih je deo širih reformskih procesa. Kada se pogleda u budžetu za narednu godinu deo koji je vezan za pravosuđe i za one plate koje se odnose i na zaposlene ali i za sudiju i za tužioce vidi se i taj jedan plan njihovog rasta i usklađivanja zato što je to sve deo šire reforme pravosuđa koju radimo i u saradnji sa EU.
Moramo biti svesni da je to i deo iz poglavlja 23, koji je pod jednim stalnim monitoringom EU koja ocenjuje da u tom segmentu kada se radi na poboljšanju materijalnog položaja i infrastrukture da Srbija ima određeni plan i da po tom planu postupa.
Takođe, evidentan je porast i investicija u ovom budžetu zato što svake godine svedoci smo i otvaranja bar po jedne nove i novoizgrađene zgrade suda, tako da u ovoj godini završili smo i sad samo čekamo otvaranje nove zgrade Višeg suda i višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu koja je kompletno opremljena, modernizovana. Time i jačamo i infrastrukturu ali i materijalni položaj i sudija i tužilaca i zaposlenih u pravosuđu.
Takođe, u narednom periodu dogovoreno je i da se izvrši analiza efekata pravosudnih zakona i u smislu finansija, i organizacije i kapaciteta, i to je sve dogovoreno sa EU koja je spremna da podrži i te napore i na nivou ekspertize i kvaliteta dostizanja standarda koji su, i već sam rekao, spomenut je i u Poglavlju 23, ali i razgovori se vode i sa Venecijanskom komisijom kako bismo napravili i taj jedan presek.
Sve ove aktivnosti one su evidentne i praćene su i budžetom za narednu godinu, tako da ne možemo govoriti o budžetu koji zaostaje za razvojem, već budžetu koji je razvojni i kada je u pitanju pravosuđe.
Takođe, vezano je opet i za budžet ali u dogovoru sa Ministarstvom finansija i uz punu podršku i Ministarstva finansija i ministra finansija radi se i novi zakon o zaposlenim u pravosuđu, to je ona sudska tužilačka administracija koja nosi veliki deo nekog posla koji građani negde i ne vide, ali ne bismo mogli da govorimo o kvalitetnom radu pravosuđa bez sudske i tužilačke administracije.
Tako da to je nešto što je vrlo evidentno u ovom budžetu i ne možemo govoriti o tome da se ne vodi računa o materijalnom položaju sudije i tužilaca i o njihovim platama i platama koje su u odnosu na troškove života.
Takođe, u ovom budžetu predviđeni su i oni delovi koji govore i o analizama, a to je da vidimo gde je moguće da nam što više sredstava u budžetu ostane na strani jačanja materijalnog položaja, da smanjimo troškove koji se odnose na suđenje u razumnom roku i neujednačenu sudsku praksu zato što smo do sada i negde do kraja ove godine, znači za jedno još mesec dana, samo za neujednačenu sudsku praksu i suđenju u razumnom roku isplatićemo 15 miliona evra, što možemo utrošiti sigurno na bolji način, a to je u jačanje investicije u samo pravosuđe.
Isto tako, planovi su da se radi i nova zgrada Trećeg suda, da se vidi i sama reorganizacija i tog dela pravosuđa i poboljšanje uslova, ali i dostupnosti pravde građanima jer to je isto jedan od uslova koji se postavljaju na putu ka EU, a to je dostupnost pravde građanima, tako da ćemo videti i da zgrade, objekti, digitalizacija pravosuđa, sama organizacija pravosudne mreže bude što dostupnija građanima.
Posebna pažnja u budžetu za narednu godinu je posvećena i prekršajnim sudijama kao posebnom fokusu, da vidimo mogućnosti unapređenja njihovog položaja da li kroz izmenu koeficijenta, da li kroz izmene određenih propisa kojima bismo poboljšali položaj sudija za prekršaje jer oni imaju u sistemu najniže plate.
Naravno, ne možemo izjednačavati državne službenike i nosioce pravosudnih funkcija kao što su sudije i tužioci, tako da ćemo paralelno u razvoju plata i položaja sudije i tužioca raditi i na poboljšanju položaja svih onih koji su u kategoriji državnih službenika i nameštenika kroz novi zakon o zaposlenim u pravosuđu, ali isto tako i kroz jedno kontinuirano poboljšanje njihovog materijalnog položaja.
Što se tiče infrastrukture, planovi koji postoje, i to je vidljivo u budžetu za narednu godinu, a to je da će se još dodatna sredstva odvojiti za nove zgrade, renoviranje i rekonstrukciju postojećih zgrada pravosuđa i pravosudnih organa ali i za jedan intenzivni razvoj digitalizacije pravosuđa kako bismo dostigli i druge organe, druge institucije u okviru Republike Srbije ali isto tako kako bismo mogli da odgovorimo i na potrebe privrede i razvoja i intenzivnog razvoja Republike Srbije.
Baš danas smo imali razgovore i o mogućnostima digitalnog priključivanja, recimo, i Evropskom patentnom zavodu, i Svetskoj patentnoj organizaciji kao nešto što je neophodno za naše pravosuđe i za privlačenje investicija u Republici Srbiji.
Tako da je to sve što je neodvojiv proces i ponavljam. Budžet pravosuđa za narednu godinu, on je razvojni, ali isto tako moramo biti svesni i određene potrebe ušteda na određenim pozicijama, kao što je ovo suđenje u razumnom roku ili ujednačavanje sudske prakse gde onda plaćamo određene iznose po odlukama Ustavnog suda ili po presudama Evropskog suda za ljudska prava što moramo posebno da vodimo računa.
Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.