Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 38 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o javnom beležništvu, koji je narodni poslanik Đorđe Komlenski podneo Narodnoj skupštini 26. juna.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Kad smo usvajali prethodni put izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu moram priznati da ni ja nisam primetio jednu manjkavost koju je praksa u međuvremenu promenila. To jeste osnovni motiv zbog čega sam i predložio ovaj zakonski predlog.
Naime, radi se o sledećem. U članu 53a Zakona o javnom beležništvu, mi smo uveli vrlo konkretan, jasan i precizan rok sudovima koji su dužni da u roku od osam dana odluče po prigovorima na rešenje o odbijanju da potvrde određeni akt notari iliti javni beležnici, kako god vam odgovara.
Čak smo odredili da ukoliko sud ne odredi, ne odluči, odnosno sudija postupajući u roku od osam dana, to se smatra nesavesnim radom, što automatski podrazumeva jedan veliki osnov za prestanak sudijske funkcije.
Ono što nismo predvideli, nismo predvideli rok u kojem je javni beležnik u obavezi da donese rešenje kojim odbija potvrđivanje određenog akta. Gde nas je to dovelo? Naravno, ne kod svih javnih beležnika, ima onih koji su savesni, ali nas je dovelo do toga da i posle silnih urgencija neki naši građani ni posle godinu dana ne dobiju ili posle deset meseci dobiju rešenje kojim se odbija potvrđivanje određene isprave.
U tom smislu je išao i predlog ako smo sudijama odredili rok od osam dana, onda sam smatrao da je reciprocitet nešto što je sasvim adekvatno i primereno, i ovim predlogom predlažem da i javni beležnici imaju obavezu da u roku od osam dana donesu rešenje kojim odbijaju i obrazlože zašto odbijaju da vam neku ispravu potvrde solemnizuju ili urade neku drugu radnju koja je iz okvira njihove delatnosti. Čak nisam nesklon i tome, jer u odgovoru i izjašnjenju na ovaj zakonski predlog Vlada pominje da su ti rokovi prekratki, ali ono s čime se ne slažem u izjašnjenju Vlade to je da ne treba ni uvoditi rokove, jer bi to ograničilo autonomiju rada, uputilo na nesavesnost, povećalo mogućnost nezakonitih odluka itd.
Javni beležnici bi trebali da su barem po znanju, pameti i sposobnosti u rangu sudija, iako su daleko bolje plaćeni i smatram da ovakav zakonski predlog je nešto što mi podhitno moramo da donesemo, jer je to nepravilnost koja je apsolutno nedopustiva i ne može ostati više samo na savesti javnih beležnika. Ne samo to, verovatno će neki predlog izmena i dopuna ovog zakona ići za time da naknade koje se određuju za rad javnih beležnika određuje Skupština. Mislim da je krajnje nedopustivo da sa ovako bezobrazno visokim nadoknadama, koje je odredila Komora javnih beležnika, ovakvo postupanje i ovakav odnos bude prema građanima. Hvala.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Peđa Mitrović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje je 16 narodnih poslanika podnelo Skupštini 2. oktobra.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Prosveta je u Srbiji u prethodnih godinu dana bila pod velikim udarom vlasti. Nastavnicima se režim svetio i izvršio odmazdu nad njima zbog toga što je ustao korupcije u zemlji. Preko noći je pala Vlada Miloša Vučevića, menjala je koeficijente kojim se obračunavaju zarade nastavnika na univerzitetima, a nastavnicima u osnovnim i srednjim školama oduzimane su preko noći zarade.
Osim ovog jednog akutnog problema sa kojim se Srbija suočava u oblasti obrazovanja, postoji duboki sistemski i decenijski problem u upravljanju obrazovnom politikom u zemlji. S jedne strane ulaganje države u obrazovanje u Srbiji su na nivou od svega 3,6% BDP-a, dok je to na nivou zemalja EU i centralne i istočne Evrope, koje se trudimo da sustignemo, na nivou od 4,5% do 5% BDP-a.
Osim toga, država se u prethodnom periodu odlučila na favorizovanje dualnog obrazovanja u zemlji i dala mu privilegovan položaj, kako u institucionalnom smislu, tako i u smislu finansiranja. Tako da su izdvajanje za dualno obrazovanje gotovo na nivou izdvajanja za druge vidove obrazovanja u ovom trenutku.
Osim toga, položaj nastavnika u školama u Srbiji je nepovoljniji u odnosu na zemlje regiona. U Srbiji čak 30% nastavnog kadra ima ugovore na određeno, dok je taj procenat u zemljama poput Hrvatske samo 8%, u Sloveniji 12%, u Bugarskoj 13%, u Mađarskoj 13%, u Češkoj 18%, u Poljskoj 12%. Dakle, nastavnici u Srbiji imaju nepovoljan tretman. To je bilo korišćeno u prethodnom periodu da se pred početak školske godine nastavnicima bez najave raskinu ugovori o radu, odnosno da se ne produže kao rezultat njihovog, jel tako, bunta protiv državne korupcije.
U prethodnim godinama došlo je do eskalacije nasilja na svim nivoima obrazovanja u Srbiji, iako podaci nisu u potpunosti međunarodno uporedivi i jasno je da ono što do sada imamo kao podatke da je stepen nasilja u školama u Srbiji u gornjem delu raspona u stepenu nasilja škola u Evropi.
S tim u vezi i s obzirom na odsustvo vizije i neke sistemske orjentacije države ka vođenju obrazovne politike, Stranka slobode i pravde predlaže tri ključne izmene koje se unose našim predlogom zakona. Prvi je uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja. Drugi je stroža kaznena politika za nasilje u školama. Treći se odnosi na sigurnost nastavnika u školama i, takođe, da se nastavnici koji su zaposleni na privremeno zaposle za stalno. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 32 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica predložili su da se na dnevni red sednice stavi, odnosno da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja, koji su podneli Narodnoj skupštini 29. novembra.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, donošenje zakona o obaveznom registru agenata stranog uticaja jeste jedna od najvažnijih tema za svaku slobodnu i suverenu državu, pre svega zbog potrebe da zaštitimo naše institucije i naše građane od prikrivenog stranog uticaja. Došlo je vreme da i Srbija donese zakon o obaveznom registru agenata stranog uticaja, zakon koji postoji u svim ozbiljnim državama koje drže do sebe, uključujući i SAD, a gde takav zakon postoji više od osam decenija.
Šta je suština predloženog zakona? Vrlo jednostavno. On ne zabranjuje ikome da sarađuje sa stranim organizacijama, institucijama ili fondovima. On traži transparentnost, traži da javnost tj. građani znaju ko, za koga i u čije ime deluje. Ako neko prima novac i instrukcije ili materijalnu podršku od strane vlade ili organizacije, onda je dužan da to i prijavi.
Zar to nije pravo svake zemlje koja poštuje sebe? Zar nije pošteno da građani znaju ko oblikuje javno mnjenje, ko utiče na zakone, medije, nevladine organizacije i sa kojim interesom to čini? Zakon o obaveznom registru agenata stranog uticaja nije zakon protiv slobode mišljenja, on je zakon za slobodu države. Nije protiv civilnog društva, već za odgovornost i istinu, pošto slobodno društvo ne može da postoji ako u njemu deluju nevidljive strukture koje sprovode tuđe agende.
Ovaj zakon nije pitanje ideologije, već pitanje opstanka i samopoštovanja. On ne deli ljude na za i protiv bilo koga, već samo jasno razdvaja domaći interes od stranog uticaja, jer ni jedna država ne može imati stabilan politički sistem ukoliko građani ne znaju ko zaista povlači konce iza političkih odluka, medijskih kampanja ili društvenih pokreta. Ako verujemo u slobodu, ako verujemo u suverenitet, ako želimo da naša deca žive u zemlji u kojoj odluke donose državne institucije, a ne strane ambasade, onda je donošenje zakona o obaveznom registru agenata stranog uticaja neophodan. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 16 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Petrović predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Krivičnog zakonika, koji je 16 narodnih poslanika podnelo Narodnoj skupštini 16. septembra.
Da li želite reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 26 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podneo Narodnoj skupštini 28. februara.
Da li želite reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima jedno šest, sedam godina kako sam ukazivao na kriminal koji čine „Junajted grupa“, „Junajted medija“, SBB, odnosno Šolakova ekipa. Bez obzira što cenim vreme u kojem živimo, nemogućnost da sam REM i ostali organi ispitaju sve ove moje navode, moram da vas podsetim da sam sa kolegom Komlenskim podneo krivičnu prijavu pre tri godine protiv organizovanog kriminala, tačnije, najozbiljnije krivično delo koje su učinili, sem što je prekršen Zakon o elektronskim medijima, Konvencije o prekograničnoj televiziji, krivično delo pranja novca.
Pranje novca je dovelo do finansijskog kriminala kojim su ova Junajted grupa, Junajted medija, SBB i Šolak osnažili svoj kapital i tako na kriminalan način stekli imovinu koju su prodali nedavno za jedan do 1,5 milion evra.
Mi smo poslali dokaze tužilaštvu, odnosno gospođi Dolovac i gospodinu Nenadiću. Na više naših pitanja, šta se dešava sa tom krivičnom prijavom, oni su rekli da je to u toku itd, to se razvlači tri godine. Krivično delo pranja novca obavezno vodi do krivičnog dela, na određen način, terorizma, što se vidi kroz podrške raznih blokadera, terorističkih ćelija, ovoj medijskoj grupi.
Naime, postoje dve grupe medija u Republici Srbiji. Jedna su iz nadležnosti Republike Srbije. To su elektronski mediji koji plaćaju sve, sve poreze i takse, i zbog toga imaju pravo na marketing na tržištu Republike Srbije. Sa druge strane, postoje elektronski mediji koji reemituju program, navodno reemituju program, u čega spada ova druga grupa, u stvari, piratski mediji koji su registrovani u Luksemburgu, a tamo ne emituju program, pa prema tome ne može biti ni reemitovanja.
Oni, po Zakonu o oglašavanju, koji se obilato krši, nemaju pravo da reemituju program, nemaju pravo na emitovanje reklama, izvornih reklama na teritoriji Republike Srbije, koje pravo baštine elektronski mediji koji plaćaju sve, odnosno oni mediji iz nadležnosti Republike Srbije.
Time što nezakonito emituju reklame – stiču prihode i na bazi tih prihoda taj novac ispumpavaju u Luksemburg, na adrese svojih 30-ak piratskih medija, koji su samo registrovani u Luksemburgu, a ne emituju program. Usluga reemitovanja ne postoji, ali oni na takav način, nezakonit način, izvlače novac koji se meri stotinama miliona evra. Dakle, na takav način je stečen kapital Medija grupe.
Predlažem da ovaj moj predlog bude znak tužilaštvu da konačno krene da goni tu vrstu kriminala. Ukoliko to tužilaštvo ne čini, onda treba goniti tužilaštvo koje ne želi da sankcioniše taj kriminal. Hvala.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Pašić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, koji je 12 narodnih poslanika podnelo Narodnoj skupštini 22. novembra.
Da li želite reč?
Izvolite.

Hvala.
Treći put za dva meseca tražimo da Zakon o roditelju-negovatelju stavite na dnevni red. Vi ignorišete i odbijate da glasate. Ne razumete ili ne želite da razumete da je hitno i da je važno. Ministarka je, gle čuda, baš juče rekla kako je naš predlog loš, odnosno nije dobar, i obećala radnu grupu do decembra i novi nacrt zakona do proleća iduće godine.
Koliko još godina treba, po vama, da prođe da shvatite da je roditeljima dosta čekanja. Pomoć im treba odmah, jer te porodice teško žive i mnogi su na ivici siromaštva i nemaju snage da ponovo slušaju prazna obećanja. Oni traže minimum socijalne i ekonomske sigurnosti, koju je država dužna da im obezbedi.
Mi imamo gotov predlog i zalažemo se da roditelji koji danonoćno brinu o svojoj deci sa smetnjama pre svega dobiju status roditelj-negovatelj i na osnovu toga steknu pravo na naknadu, doprinose i pravo na penziju.
Šta tu nije dobro i šta tu nije jasno? Ali vama se ne žuri. Hitnost je rezervisana za leks specijalis i druge zakone, protivne Ustavu i javnom interesu. Za rušenje grada i istorije glasate bez problema, ali ne želite da glasate za zakon koji štiti roditelje dece sa smetnjama, jer su vam prioritet rušenje, kriminal i korupcija i ništa vas drugo ne zanima.
Danas ste na dnevni red stavili sa Zakonom o budžetu još 58 raznih drugih zakona i evo još uvek dodajete, sve po hitnom postupku, a za zakon roditelj-negovatelj nema ni mesta, ni vremena i mislim da treba da se stidite zbog toga.
Eto, da vidimo kako ćete glasati danas, a ja ću nastaviti da predlažem ovaj zakon i ubuduće.