Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2025.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/195-25

1. dan rada

25.11.2025

Beograd

Sednicu je otvorila: Ana Brnabić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 34 narodnih poslanika.
Narodna Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Natalija Stojmenović predložila je da se dnevni red dopuni tačkom - Predlog zakon o zakupu stanova i kuća za stanovanje i kontrolisanoj zakupnini, koji je 10 narodnih poslanika podnelo 27. oktobra 2025. godine.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima Natalija Stojmenović.
Izvolite.
...
Zeleno-levi front

Natalija Stojmenović

Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd
Hvala.
Mislim da svako od nas zna nekoga kome je u prethodnim godinama kirija skočila bar duplo. Ovakve situacije dovode do toga da ljudi ne mogu sebi da priušte da žive. To je, nažalost, u prethodnim godinama dovodilo do toga da studenti odustaju od studiranja, jer ne mogu da plate stan, da se porodice sele čak sat vremena dalje od svog radnog mesta, jer bliže ne mogu da priušte svoj život i da onda posledično decu viđaju samo vikendima. To je dovelo i do toga da danas jedan prosečan mladi bračni par jednu svoju platu daje na hranu, a drugu platu daje na kiriju i na račune.
Istraživanja pokazuju da je 60% građana preopterećeno stambenim troškovima. Zato Zeleno-levi front predlaže rešenje ovog problema koje se sastoji iz tri dela.
Prvo je da moramo da ograničimo maksimalnu cenu kirije prosečnom platom. Jedan kvadrat stana koji iznajmljujete, ne može da bude i da vredi više od jednog procenta vaše prosečne plate. Ne može kirija da vam pojede platu za život, tako da predlažemo da postoji maksimalna cena kirije koja je usklađena sa nivoom prosečne plate u Srbiji.
Druga stvar koju predlažemo jeste da kada zakupljujete stan, potpisujete vi i vaš zakupodavac ugovor. Pisani, overeni ugovori omogućavaju pravnu sigurnost i onome koji iznajmljuje stan i onome koji ga iznajmljuje.
Danas iznajmljivanje stanova predstavlja jedno sivo tržište gde, verujem, ja iznajmljujem stan, svako od nas živi u strahu da li neko sutra može da vas izbaci na ulicu, da li sutra neko može da vas pozove i da vam kaže da vam je kirija veća. Pravnom sigurnošću, potpisanim ugovorima imamo jasan, obostran i pošten odnos.
Treće, kirija se vezuje za kvalitet stana. Imamo formulu gde formula prepoznaje da cena stana zavisi od lokacije, energetske efikasnosti i uslova u kome se nalazi stambeni objekat.
Verujem da ko god je ikada prošao kroz oglase i morao da prolazi kroz patnju iznajmljivanja stana u Beogradu je mogao da se nagleda svakakvih stvari.
Dakle, predlog Zelenog fronta jeste da kirija ne sme da vam pojede ceo život, da stan ne sme da bude privilegija, da iznajmljivanje stana ne sme da bude robovlasnički odnos. Kontrolisana kirija je jedina garancija da možete da planirate svoju budućnost.
Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 33 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je 14 narodnih poslanika podnelo 23. jula.
Reč ima Miroslav Aleksić.
Izvolite.
...
Narodni pokret Srbije

Miroslav Aleksić

Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije
Poštovani građani Srbije, poljoprivreda je jedna od ključnih grana privrede u Republici Srbiji.
Nažalost, poslednjih deset godina poljoprivreda ni izbliza nije na listi prioriteta aktuelnog režima. Iz godine u godinu slušamo priče kako je nikada veći budžet, kako nikada više para nije dato za subvencije, a istina je da nam poljoprivreda iz godine u godinu pada i da je sve teže i teže baviti se poljoprivredom u Srbiji.
Dakle, ono što vi govorite i što je realnost na terenu su nebo i zemlja, ali to ne kažem samo ja, to govore brojke. Dakle, ta mizerija para koju ulažete navodno za poljoprivredu je dovela do toga da smo za poslednjih deset godina došli do toga da imamo 120.000 gazdinstava manje i da imamo 350.000 ljudi koji se bavi poljoprivredom manje, nego što smo imali pre deset godina, dok vi niste uzeli da popravljate poljoprivredu.
Danas imate situaciju da je ubedljivo najveći broj nosioca poljoprivrednih gazdinstava starosti preko 65 godina. Zašto? Pa, zato što mladi neće da rade ono od čega ne mogu da žive. Napuštaju svoja mesta, napuštaju svoja sela, odlaze u inostranstvo, odlaze u gradove. Zemlja ostaje pusta, ne obrađuje se. Sela se prazne i gase, a samim tim izumire i Srbija. Selo je odbranilo i othranilo Srbiju. Imajte to u vidu.
Ako nema poljoprivrede, ako ne može da se živi u selu normalno, neće biti ni sela. Nestaće i masovno sela nestaju, a posle toga će na red doći i gradovi.
Mi predlažemo kao Narodni pokret Srbije, svesni duboko činjenice da je poljoprivreda jedna od ključnih grana privrede, povećanje podsticaja za određene poljoprivredne proizvode, dakle, izmenu Zakona o podsticajima u poljoprivredi, jer je to neophodno. Da bi održali najpre ovaj nivo, potrebne su nam agresivne subvencije i podsticaji, a ne kada vi kažete – evo, usvojićete budžet sada, predviđeno je 116 milijardi za poljoprivredu i kažete, vau, to je strašan iznos, isto onoliko koliko i prošle godine. Pritom, iz tog iznosa će jedan značajan deo sredstava da se iskoristi za plaćanje dugova i obaveza iz ranijih godina. Dakle, to nije toliko i nije sada suština koliko ste vi odvojili da to kažete u medijima, nego kakav će to efekat i rezultat dati našim poljoprivrednicima, kakva će njihova konkurentnost biti u odnosu na Mađare, Italijane, Poljake ili bilo koga drugog ko je konkurentan, tako da ja vas pozivam da razmotrite ovaj zakon. Poljoprivreda nije trošak, poljoprivreda je investicija. Odvojite malo novca od EKSPO-a, Stadiona, gde idu milijarde, od kojekakvih IT projekata. Siniša Mali predvideo je u ovom budžetu pet milijardi za različite EIT projekte koje sprovodi u svom ministarstvu. Mislim da bi mnogo svrsishodnije bilo da barem deo toga uložite u poljoprivredu.
Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala vam.
Mislim da nije EIT, nego AI IT, za veštačku inteligenciju.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 30 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica prof. dr Jelena Jerinić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o građanskom partnerstvu, koji je 10 narodnih poslanika podnelo Narodnoj skupštini 3. septembra.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.
...

Jelana Jerinić

Zahvaljujem.
Poslanička grupa Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd podnela je Predlog zakona o građanskom partnerstvu koji se u javnosti još često naziva i zakon o istopolnim zajednicama. I ovo je još jedna priča o onima koji su privilegovani, onima kojima je sve dozvoljeno zato što su deo privilegovane elite na vlasti i onima kojima je isto to zabranjeno.
Godine 2017. svetski mediji pisali su o tome da je Srbija dobila prvu premijerku i šta više da je to žena koja je otvoreno lezbejka. Kasnije su mediji širom sveta takođe pisala o tome da je premijerka sa svojom partnerkom dobila dete. I dok se neki sa svojim porodicama ponosno slikaju za naslovne stranice mnogi u Srbiji u javnosti ne smeju svoje istopolne partnere i partnerke da drže za ruku.
Dakle, Zeleno-levi front je podneo Predlog zakona i podseća još jednom da je krajnje vreme da se ljudima koji žive u istopolnim zajednicama, odnosno koji žive u tim porodicama omogući da ostvaruju sva prava koja su Ustavom garantovana svim građanima i građankama Srbije.
Za nas je ovo pitanje ljudskih prava. Mi podržavamo izjednačavanje LGBT osoba u svim pravima, njihovu zaštitu od diskriminacije i posebno zaštitu od nasilja kojima su svakodnevno i vrlo često izložene. Mi verujemo da su društveni tretman i zajemčenost prava LGBT osoba mera slobode svih koji žive u jednom društvu.
Ovaj zakon koji smo predložili omogućava svim postojećim partnerstvima, a ne samo nekima, da ostvaruju svoja prava kao porodice, jer te zajednice jesu porodice. Kada govore o svojoj porodici ljudi sami opisuju ko su osobe sa kojima oni dele svakodnevne aktivnosti, životni prostor, brigu, negu, osećanje bliskosti i pripadanja.
Više od 50% LGBT osoba u Srbiji žive u nekom obliku partnerstva. Većina njih izjavljuje da bi registrovali to svoje partnerstvo kada bi to bilo pravno moguće.
Mi mislimo da je Srbija spremna za ovaj zakon. Još 2021. godine istraživanja su pokazivala da preko 70% ljudi u Srbiji nema nikakav problem da LGBT osobe posete svog partnera ili partnerku u bolnici, da mogu da koriste njihovo zdravstveno osiguranje, da mogu da ih naslede. Verujem da je četiri godine kasnije taj procenat još veći.
Gospođo Brnabić, šta ili ko vas tačno sprečava da ovaj zakon i sami stavite na dnevni red Narodne skupštine?
Zeleno-levi front svakako neće prestati da predlaže ovaj zakon. Mi kao narodni poslanici i narodne poslanice imamo dužnost da čuvamo i štitimo prava svih onih koji su u Srbiji obespravljeni.
Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala vama.
Kako da vam kažem, ja svakako podržavam, tako da u meni imate saveznika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje.
Moram sa žaljenjem da saopštim da je samo nas 26 glasalo za to, tako da treba da imamo dijalog, ja mislim, širi na ovu temu. Pozivam sve na dijalog.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik docent dr Rastislav Dinić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog rezolucije o situaciji u Gazi i uvođenju mera ograničavanja Republike Srbije prema državi Izrael, koji je 10 narodnih poslanika podnelo Narodnoj skupštini 6. oktobra.
Da li želite reč.
Izvolite.
...
Zeleno-levi front

Rastislav Dinić

Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd
Mnogo toga se desilo od kada smo 6. oktobra podneli tekst ove Rezolucije. Pre svega srpski državljani Ognjen Marković i Alon Nohel oslobođeni su iz zarobljeništva i to je zaista lepa i važna vest. Zatim, uspostavljen je kakav takav prekid vatre u Gazi, to je isto dobra vest, mada tu stvari već nisu tako jednostavne, niti tako lepe.
Od kako je 11. oktobra potpisano primirje Izrael ga je prekršio više od 500 puta napadajući pre svega civilne ciljeve. U ovim napadima stradalo je 342 civila od kojih 62 dece, što znači da je svakog dana ubijeno po dvoje dece. Ovo nije mir i ovo nije pravda, ovo je zločin. Zločin nad narodom Gaze i dalje traje, kao što traje i nelegalna izraelska okupacija ovog područja.
Još nešto se desilo od kako smo podneli tekst Rezolucije. Frančeska Albaneze, specijalna izvestiteljka UN, u svom Izveštaju Komitetu Generalne skupštine UN optužila je 63 zemlje za saučesništvo u Genocidu koji Izrael sprovodi na području Gaze. Kako je navela ove zemlje su nastavile ili olakšale isporuku ili tranzit oružja za Izrael jasno kršeći svoju obavezu da spreče genocid. Pogađate, jedna od tih država je i Srbija za koju se u Izveštaju kaže da je tokom odvijanja genocida povećala vrednost izvoza naoružanja u Izrael za čak 56 miliona dolara.
Dužnost svake vlasti je da čuva i unapređuje javna dobra svoje zemlje, ali ova vlast, kao što smo to puno puta imali prilike da vidimo, javna dobra besramno krčmi, rasprodaje i uništava. Međutim, javno dobro nisu samo reke poput onih na Staroj planini, plodna zemlja poput one u dolini Jadra, niti arhitektonska remek dela poput zgrade Generalštaba, javno dobro, možda i najvažnije, je i moralni integritet države Srbije koji ova vlast svakodnevno stavlja na kocku da bi zadobila političke poene i podršku za svoje antidemokratske planove od autoritarnog i krvožednog izraelskog režima.
Isti čovek koji je nekad usled genocida u Srebrenici pozivao na ubijanje 100 muslimana za jednog Srbina danas usled genocida u Gazi izjavljuje – to je naš posao, od toga živimo, a to, kao, to se koristi u ratu? Pa ne, nego se koristi u pozorištu. Naravno da se koristi u ratu. Znate, municija služi za to i kad imate fabrike municije onda morate da znate da će to da se dogodi. Šta će to da se dogodi, za šta to služi municija u Gazi?
Brojni međunarodni lekari koji su radili širom oblasti Gaze tokom poslednje dve godine svi izveštavaju o istoj jezivoj pojavi, iznenađujuće velikom broju dece upucane metkom u grudi ili glavu, dakle namerno.
Da li srpskom municijom? Ko ima pravo da zarad svoje lične koristi natovari građanima i građankama Srbije ovakvu jezivu moralnu hipoteku? Očekujem i nadam se da će veliki broj mojih kolega i koleginica, bez obzira na stranačku pripadnost podržati našu rezoluciju kojom se zahteva hitan moratorijum na izvoz naoružanja u Izrael.
Budite ljudi i ako ste naprednjaci glasajte protiv ubijanja dece.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala vam.
To tako kada se obratite kolegama narodnim poslanicima verujem da će onda glasati 100% za to. Budite ljudi ako ste naprednjaci. Baš lepo. Baš dostojanstveno.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 25, protiv – šest, uzdržanih – nema, nije glasalo – 148, ukupno – 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Šaip Kamberi predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o položaju Albanaca u Preševskoj dolini koji su narodni poslanici, Šaip Kamberi, Minela Kalender i Ahmedin Škrijelj podneli Narodnoj skupštini 28. jula 2025. godine.
Da li želite reč?
Reč ima Šaip Kamberi.
Izvolite.
...
Partija za demokratsko delovanje

Šaip Kamberi

Pokret slobodnih građana (PSG) – Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA Sandžaka) – Partija za demokratsko delovanje (PDD)
Hvala.
Dame i gospodo, danas govorim ne samo kao narodni poslanik, već kao glas desetine hiljada građana Preševa, Bujanovca i Medveđe, ljudi koji već više od dve decenije žive između zakona i nepravde, između ustavnih garancija i stvarnog života.
Pred nama je rezolucija koja nije ni ekstremistička ni separatistička, već demokratska i evropska. Ona traži samo jedno, a to je da se Albancima u Preševskoj dolini obezbedi ono što im se već garantuje - jednakost pred zakonom i puno ostvarivanje građanskih, političkih i nacionalnih prava. Zato, kada govorimo o ovoj rezoluciji govorimo o pravdi, a ne o politici, o poverenju u institucije, a ne o pretnjama državi, o evropskim vrednostima, a ne o granicama.
Svi znamo da tamo postoji problem. Znamo da postoji institucionalna diskriminacija nad Albancima u Preševskoj dolini. Znamo da postoji praksa pasivizacije kojom se hiljadama ljudi oduzima biračko i građansko pravo. Znamo da postoji neprimena zakona o službenoj upotrebi jezika, nepriznavanje diploma, nepostojanje dvojezičnih natpisa, nepostojanje zastupljenosti u policiji, sudstvu, tužilaštvu i inspekcijskim službama. Znamo i to da se ekonomski razvoj regiona sistematski zapostavlja, dok mladi odlaze, jer ne vide budućnost u zemlji u kojoj se tretiraju kao građani drugog reda.
Zato, nemojmo danas govoriti da nije trenutak, jer trenutak se čeka više od 20 godina. Kada se traži da se zaustavi pasivizacija adresa, mi ne tražimo milostinju, već poštovanje prava. Kada tražimo službenu upotrebu jezika i simbola mi ne tražimo privilegije, već jednak tretman. Kada tražimo da Albanci budu ravnopravno u institucijama, mi ne tražimo funkcije, već pravednu zastupljenost u zemlji čiji su oni građani.
Ova rezolucija poziva na formiranje nezavisnog parlamentarnog tela, koje će u saradnji sa OEBS-om i civilnim društvom istražiti posledice pasivizacije i predložiti mere vraćanja adrese hiljadama ljudi. Poziva da se konačno priznaju diplome i obrazovne kvalifikacije stečene na Kosovu, da se poštuje pravo na albanski jezik i da se obezbedi ravnopravna zastupljenost u državnim institucijama. Zar to nije ono što svaka evropska zemlja radi?
Ako želimo da Srbija uđe u EU, ona prvo mora ući Evropu prava, ne samo u Evropu tržišta. Od 2001. godine, od potpisivanja plana za rešavanje krize u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, pa preko Sporazuma 2009, 2013. godine, do Akcionog plana iz 2022. godine, država Srbija se obavezala da će integrisati albansku zajednicu. Sve te obaveze postoje na papiru, ali u praksi su mrtvo slovo.
Danas, 2025. godine, funkcioneri koordinacionog tela javno negiraju postojanje Akcionog plana. To nije samo neodgovorno, to je poniženje i za one koji veruju u dijalog i u institucije.
Zato danas Narodna skupština ima priliku da preuzme odgovornost da dokaže, da pokaže da država nije neprijatelj prema svojim građanima, već garant njihovih prava, da vrati poverenje koje se decenijama urušava.
Preševska dolina traži poštovanje pravila, ne traži nova obećanja, već sprovođenje onih datih pre 20 godina. Ne traži više, ali neće pristati ni na manje od jednakosti. Zato danas podržavajući ovu rezoluciju mi ne donosimo akt u korist Albanaca, već akt u korist pravde, demokratije i evropske Srbije.