Zahvaljujem.
Poštovani radnici i građani Srbije, ja ću se u ovom delu oko budžeta zadržati upravo na ono što je meni struka, a to su plate, zarade i uslovi rada koji se tiču.
Ja sam ovde poslanik u drugom mandatu, evo već, treća godina i praktično za svo ovo vreme gospodin Siniša Mali, koji je obrazlagao, da kažem, budžet i zakone, koji bi nekada mogao da pogleda sagovornika i u oči, je govorio apsolutno iste priče, nikad njegove priče se apsolutno nisu razlikovale ni u čemu od mog prvog zasedanja, pa do dan danas.
Nisam demagog i kao što sam rekao prošli put govoriću istinu i uvek govorim samo istinu. Ja ne želim da osporim da je u Srbiji povećan minimalac, da kažem, istorijske ako tako možemo da kažemo od 20%, ako se računa od 1. januara. Ne mogu da osporim ni to da u Srbiji danas ima dva miliona i četiristo hiljada zaposlenih gde ih je bilo milion i osamsto 2012. godine.
Ono što ja želim da kažem je nešto što se tiče te minimalne zarade je statistika, koje se ovde iznosila proteklih meseci i govori o tome da u Srbiji 91.000 osoba radi za minimalnu zaradu. To možda statistički jeste tačno, ali ako uzmemo u obzir da je dovoljno da neki poslodavac zaposlenom da topli obrok jedan dinar ili 10 dinara, taj više ne ulazi u tu statistiku da radi za minimalnu zaradu, tako da na ovakav način mi ulazimo u jednu uravnilovku gde će nam pola Srbije raditi za minimalnu zaradu, pogotovo zato što se zloupotrebljava taj termin toplog obroka i regresa, kao što sam rekao i na veštački način za jedan dinar se nekome da plata veća nego što je ta minimalna.
Nažalost, dolazimo u jednu ozbiljnu problematiku, a to je da nam se dešava kompresija zarada. Kad kažem kompresija zarada za one koji ne znaju to znači da se onima sa najnižim zaradama, ta zarada povećava za 20%, a da se zaposlenim u javnom sektoru povećava zarada za 5,1%, što znači da ćemo vrlo brzo, odnosno da ćemo već od Nove godine ući u taj model, gde će oni sa najnižim primanjima, odnosno, hajde, recimo, spremačica imati platu 65.000 dinara, a da će neki ljudi koji rade složenije poslove pogotovo u javnom sektoru, inženjeri, tehničari, majstor ili tako dalje, raditi za nekih 70.000 ili 80.000 dinara. Ulazimo u problem da mi više nećemo imati ljude koji su stručni da rade u državnim firmama i u javnom sektoru, jer su im plate ograničene, jer se izjednačavaju sa onim zaradama koje su apsolutno na najnižem nivou.
Govorim i o tome da su cene u Srbiji na istom nivo ili znatno veće nego u većini zemalja EU, tako da ne možemo da govorimo o tome da ti građani koji će imati minimalnu zaradu 550 evra, da će imati kvalitetniji život. Naravno, da neće jer su cene velike.
Pozdravio sam prošli put i pozdravljam opet to što je država izvršila pritisak na velike trgovinske lance da snize cene i da na taj način olakšaju najsiromašnijima da imaju veću kupovnu moć.
Pre neki dan smo pustili jedno saopštenje koje se tiče Delhaize, a to je zato što sad neki dušebrižnici se brinu za to da li će Delhaize zatvarati neke prodajne objekte ili neće. Apsolutno sam rekao, gospodo ako vam se ne sviđa, ako vam je mali profit koji imate u Srbiji, slobodno zatvorite vaše radnje i vratite se u Belgiju odakle ste već došli, a hajde da otvorimo neke druge trgovinske lance koji postoje i u svetu, a koji postoje u Srbiji, pa ćemo te iste ljude zaposliti i kod njih, a njima će ta marža koju danas imaju biti više nego dovoljna.
Ono što želim isto da kažem, što se tiče samih zarada i samih plata, sećamo se situacije negde iz marta, aprila kada je Ministarstvo zdravstva počelo pregovore sa sindikatima oko povećanja toplog obroka i regresa. Nažalost, održan je samo jedan ili možda dva sastanka, a onda je to prebačeno na Ministarstvo finansija koje se više apsolutno nije oglašavalo po tom pitanju. Mene interesuje ako su tada sindikati na neki način omanuti, prevareni da pregovaraju o povećanju toplog obroka i regresa, to je možda uspelo tada zato što su sindikati u zdravstvu već bili spremni da štrajkuju i da podrže studente, pa je onda urađeno to da bi se oni, da kažem, povukli iz tog procesa, nažalost, oni i svi zaposleni u zdravstvu su prevareni i ta prevara je uspela. Pitanje je kada se bude desilo nešto slično ovome možda sasvim drugačije, ne mislim nešto sa studentima, da li će sindikati i zaposleni u zdravstvu verovati državi i Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu finansija jer su ih taj put obmanuli.
Mi moramo da znamo da je taj topli obrok i regres nešto što je veliki problem. Problem je u tome što je Zakon o radu loš koji smo mi kritikovali i koji ćemo uvek kritikovati i koji zaposlenima, odnosno poslodavcima daje obavezu da zaposlenom da regres ili topli obrok i kaže on mora to da mu da, ali nije precizirana visina. Pa, onda taj neko može da ima neki poslodavac zaposlenom da topli obrok jedan dinar, a neko da 10.000 dinara.
Sada dolazimo u jednu situaciju da ti zaposleni kada dođu na posao dobiju topli obrok jedan dinar, a ja bih voleo da pitam svakog ministra ili premijera, predsednika države, šta danas može da se kupi za jedan dinar. Toma Mona je govorio da može za 20 dinara da se pojedu dva jaja, a radnici koji dobijaju topli obrok jedan dinar, oni ne mogu da kupe ni četvrtinu jajeta. Pa, bih voleo da znam kada ćemo doći u tu situaciju da mi možemo da razgovaramo o tome da se taj topli obrok i regres stave kao jedinstvena kategorija svim zaposlenima u Srbiji, pa makar oni kupovali burek i jogurt, ako burek i jogurt koštaju 200 dinara, puta 21 radni dan, onda neka svaki zaposleni u Srbiji ima četiri i po ili četiri hiljade dinara topli obrok da bi mogao makar taj burek da pojede na poslu.
Isto tako smatram da način povećanja zarada koji je sada rađen nije dobar, jer ako je minimalna zarada povećana 20% onda bi bilo logično da se i svima drugima i javnom sektoru i privatnom sektoru zarada u skladu sa njihovim koeficijentima isto poveća za 20%, pa čak ne mora da bude ni 20%.
Moram da priznam da to nije mala suma, ali može da se poveća svima linearno. Ako je minimalna zarada do skoro bila 53.000 dinara, a od Nove godine će biti 65.000 zašto se svim zaposlenim u javnom sektoru i u svim drugim sektorima nije povećala plata za 12.000 dinara?
Znači, to nije procentualno, nekom bi to bilo 5%, nekome bi bilo 10%, ali bismo opet dobili jednu pravedniju raspodelu tih sredstava i opet bismo mogli da zadovoljimo sve kategorije stanovništva, sve kategorije radnika, a ne da se hvalimo samo povećanjem minimalca koji jeste, opet naglašavam, da ne bude zabune, da me neko pogrešno ne razume, povećan istorijski i u evrima nije malo, ali u dinarima je pitanje kolika je njegova vrednost.
Sa druge strane, ja sam neko ko ovde od prvog dana govori istinu, i ne samo istinu nego nudimo konkretne predloge i konkretna rešenja. Nisam neko ko će ovde izaći i pričati populistički, ko će lagati i ko će izmišljati, ko će se dodvoravati, ko će se boriti za lajkove na društvenim mrežama.
Naša poslanička grupa, odnosno Radnička partija ima konkretne predloge. Kada kažem konkretne predloge, mislim da imamo gotov Predlog Zakona o radu, koji smo predavali, a koji ćemo predati ponovo u ovom mandatu. Imamo gotov Predlog Zakona o PIO fondu koji su uradili naši prijatelji iz Sindikata penzionisanih vojnih lica i imamo gotov Predlog roditelj-negovatelj na kome moja koleginica Irena Živković radi godinama.
Znači, mi imamo konkretne predloge i konkretna rešenja. Ne bavimo se ni populizmom, ni marketingom, bavimo se nuđenjem konkretnih rešenja.
Isto tako me zanima status tog zakona roditelj-negovatelj, jer smo mi pozdravili odluke nekih lokalnih samouprava da iz svog budžeta finansiraju roditelje koji imaju decu sa smetnjama u razvoju, ali isto tako imamo i opštine i gradove u kojima su ti roditelji ili kojim je naša inicijativa, da kažem nije prošla, zato što lokalne samouprave nisu želele čak to da stave ni na dnevni red.
Pozdravljam tu inicijativu da taj Predlog zakona bude gotov naredne godine kao što je ministarka Stamenkovski rekla, ali se postavlja pitanje – zašto sada dovodimo određene kategorije društva i kategorije stanovništva u diskriminaciju? Pa će građani Bora, Kruševca ili nekih drugih gradova u kojima su lokalne samouprave donele tu odluku, da kažem, roditelji sa decom sa smetnjama u razvoju će dobiti određenu nadoknadu, dok drugi gradovi kao recimo, Kragujevac ili neki drugi neće dobiti to, zato što njihove lokalne samouprave nisu pristale da stave taj zakon na dnevni red.
Mislim da to nije u redu, jer na taj način se građani dele na građane prvog i drugog reda, dele se na građane koji žive u nekim malo bogatijim opštinama da oni mogu da dobijaju te određene pomoći i subvencije, a da neki ne mogu da dobiju.
Samo bih još jednom na samom kraju ponovio da mi moramo ukoliko hoćemo da građanima Srbije omogućimo jedan kvalitetan život, moramo da promenimo Zakon o radu, jer smatram da taj Zakon o radu mora da bude promenjen, mora da bude modernizovan.
Mi imamo jedan kvalitetan zakon koji je da kažem zakon prepisan iz dobrih zemalja Evropske unije, koji je usklađen sa svim radnim zakonodavstvom, ali isto tako pored zarade moramo da vodimo računa i o tome da radnici budu poštovani na svojim radnim mestima.
Znate, nekada čovek može da ima platu i nekoliko hiljada evra, ako on dolazi na posao kao na streljanje, gde zna da će biti mobingovan, maltretiran, vređan, pritiskan itd. tu efekta nema. Nekada je dovoljno da jedan poslodavac ili menadžer ili direktor, bez obzira da li je to u javnom ili privatnom sektoru dođe i pita radnika kako je on danas, da mu poželi dobar dan i da bude svestan da će taj radnik duplo dati svog doprinosa toga dana i narednih dana ukoliko bude bio ispoštovan.
Zato vas, gospodo molim da kada u nekom narednom periodu budemo predložili izmene i dopune Zakona o radu kako bismo građanima i radnicima Srbije omogućili jedan kvalitetniji život, da malo više obratite pažnju na to, da saslušate, da razgovaramo.
Ne iniciram na tome da ceo zakon mora da bude takav kakav je predat, ali hajte da razgovaramo ako stvarno želimo da pomognemo radnicima Srbije. Nisu statistike život. Statistike koje mogu da se fingiraju, koje mogu da se rade kako god hoće su nešto što je za javnost, a realan život je nešto sasvim drugo.
Te vas molim da u nekom narednom periodu imate sluha da o tome razgovaramo. Mi ćemo svakako, kao što sam rekao to podneti i insistiraćemo do kraja, dokle god traje ovaj mandat da se taj zakon usvoji.
Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici danas govorimo o najvažnijem zakonu o kome raspravljamo u toku jedne godine, a to je svakako budžet.
Ovaj budžet za 2026. godinu nešto se razlikuje od budžeta kojeg smo donosili, recimo, u periodu od 2012, 2013. do 2016. godine, kao na primer i oni budžeti koje smo donosili u periodu od 2016. do 2020. godine.
Naime, u periodu od 2012. do 2016. godine, budžet je bio restriktivan i bavio se konsolidacijom naših javnih finansija, narodski rečeno – spašavali smo državu od bankrota.
U tom periodu u potpunosti smo stabilizovali naše finansije, uveli jasnu fiskalnu disciplinu, stabilizovali sve naše makroekonomske parametre.
Od 2016. do 2020. godine budžeti koje smo glasali imali su tu razvojnu komponentu, bili su usmereni na zapošljavanje ljudi, otpadanje novih radnih mesta, dovođenje direktnih stranih investicija, ali i snažan infrastrukturi razvoj.
Ovaj period obeležio je snažan ekonomski razvoj, uvećanje deviznih zlatnih rezervi i drastično smanjenje nezaposlenosti.
Godine 2020. i 2021. bile su godine pandemije Korona virusa kroz koje je Srbija prošla kao jedina ili jedna od dve ako se ne varam zemlje u Evropi koje nisu imale negativnu stopu rasta BDP-a i koja je zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici i u prethodnim periodima i tada uspela da obezbedi građanima, da vas podsetim i četiri vrste vakcina, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, da obezbedi, ministar Mali se jako dobro toga seća jer je obrazlagao ovde u Skupštini, dakle, da obezbedi finansijsku pomoć mladima, penzionerima, različitim kategorijama stanovništva ali i da obezbedi i finansijsku pomoć privrednim subjektima.
Godine razvoja su se nastavile i u postkovid godinama iako je svet iz postkovid godina ušao u snažnu geopolitičku krizu, koja sama po sebi podrazumeva i ekonomsku krizu. Lanci snabdevanja koji su bili poremećeni još za vreme pandemije Korona virusa dodatno su poremećeni ratom u Ukrajini bliskoistočnom krizom.
Geopolitička borba u čijoj osnovi se nalazi borba za izgradnju novog, drugačijeg svetskog poretka, izgradnja jednog multipolarnog sveta sa jedne strane i očuvanja postojećeg unipolarnog svetskog poretka sa druge strane dovela je do ekonomske krize, energetske krize, do pojave za masovnim posezanjem za ekonomskim sankcijama. U takvom okruženju ekonomija većine država sveta više su se vodile političkim nego ekonomskim razlozima i logikom.
Srbija kao mala evropska zemlja, samim tim i mala ekonomija, pokazala se veoma otpornom na ekonomske nedaće koje su pogodile svet, pre svega zbog jedne odgovorne ekonomske politike, kako mi iz Jedinstvene Srbije volimo da kažemo – domaćinske politike.
Ni jednog trenutka naša ekonomija nije upala u recesiju, stopa rasta je uvek bila pozitivna. Ove godine će biti na nivou od 2,3% BDP-a i sve vreme se radi na smanjenju stope zaduženosti koja je danas jedna od najnižih ikada u Srbiji i iznosi 43% BDP-a. Stopa nezaposlenosti je na 8,5%, a inflaciju smo vratili u ciljanje okvire od oko 3,7%.
Na nižu stopu rasta od projektovana najviše je uticao pad u oblasti građevinarstva, naročito u delu niskogradnje, ali i pad u oblasti usluga i nešto lošija poljoprivredna godina.
Budžet za 2026. godinu usmeren je na dalje povećanje životnog standarda građana sa jedne strane, ali ima i svoj investicioni karakter i uz sve to je socijalno odgovorna.
Projektovani rast BDP-a za narednu godinu iznosi 3%, rast investicionih aktivnosti biće 6,9%, što uz povećanu domaću potrošnju rast IKT sektora, kao i rast usluga biće glavni generator privrednog rasta u 2026. godini.
Kada govorimo o direktnim stranim investicijama, nakon lošije prve polovine godine, u drugom delu ove godine došlo je do ponovnog napretka koji će se, siguran sam, nastaviti i u narednoj godini. To nam daje sigurnost u dalji industrijski rast, odnosno rast industrijske proizvodnje u narednom periodu.
Jedinstvena Srbija je uvek ulagala napore po pitanju dovođenja stranih investitora i otvaranja novih radnih mesta. Evo, pre deset dana jedna delegacija iz Jagodine je boravila u Kini, napravila dobre kontakte i dogovore. U isto vreme u Kini je bila i ministarka privrede i brojni naši državnici i jednostavno su se vrlo često čak putevi ukrštali i to je dobro.
Dovođenje stranih investicija mora biti prioritetan posao i u narednom periodu jer je to jedan od motora razvoja naše ekonomije, rasta životnog standarda naših građana. U to ime podržavam i činjenicu da su i ovim budžetom opredeljena značajna sredstva za subvencionisanje ovog posla.
Budžet za poljoprivredu je zadnjih godina napravio veliki iskorak. U ovom Predlogu budžeta opredeljeno je negde oko 145 milijardi dinara ili 7,1% ukupnog budžeta za poljoprivredu, od toga čak 116,5 milijardi dinara za subvencije u poljoprivredi. Politika subvencionisanja poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje daje dobre rezultate. Ono što bi trebalo uraditi u narednom periodu jeste znatno veće ulaganje u poljoprivrednu infrastrukturu.
Dosta smo uradili po pitanju saobraćajne infrastrukture. Puno smo uradili na energetskoj infrastrukturi i u narednom periodu treba raditi na poljoprivrednoj infrastrukturi, odnosno revitalizaciji postojećih i izgradnji novih sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, izgraditi dodatne kapacitete za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, hladnjača, uvesti dodatni red na tržištu poljoprivrednih proizvoda kako bi se iskorenili ilegalni nakupci, ali i staviti akcenat na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, organsku poljoprivrednu proizvodnju, kvalitetnu poljoprivrednu proizvodnju i ulaganje u prerađivačke kapacitete.
Obnavljanje stočnog fonda u našim selima takođe treba da bude jedan od prioriteta agrarne politike. To između ostalog znači i obuzdavanje uvozničkog lobija. Ako smo mogli da obuzdamo uvoznički lobi u trgovini time što smo rekli da naši trgovinski lanci moraju da imaju domaće proizvode u ponudi, to isto možemo da uradimo i u poljoprivredi i da zaštitimo na taj način naše poljoprivredne proizvođače.
Što se tiče poljoprivrede, možemo biti zaista jako zadovoljni ovim budžetom i sredstvima koja su predviđena za subvencije, ali da u narednim godinama razmišljamo i o sve jačem razvoju poljoprivredne infrastrukture.
Govorili ste, ministre Mali, da je od 2012. godine izgrađeno 608,7 kilometara auto-puteva i da će samo u ovoj godini biti otvoreno 97,8 kilometara auto-puteva.
Veoma je važna izgradnja brzih pruga i u to ime podržavam vaše reči da je prioritet brza pruga Beograd-Niš. Ta brza pruga prolaziće kroz Jagodinu, mesto iz koga dolazim. Ono što molim da se razmotri jeste činjenica da ta pruga prolazi maltene kroz centar grada i da deli Jagodinu na dva dela. Veliki deo građana Jagodine moli da se preplanira trasa brze pruge kroz grad i da ona prođe po obodu grada, odnosno između grada i industrijske zone, jer bi to imalo veliki ekonomski, ekološki i urbanistički značaj.
IKT sektor je u prethodnoj godini beležio rast od 12,9%. Srbija mora da nastavi sa razvojem ovog sektora i ima sve uslove da bude lider u regionu u ovoj oblasti.
Otvaranje naučno-tehnoloških parkova, DATA centara, razvoj veštačke inteligencije, razvoj podrške startap programima jesu način da se sa ovogodišnjih otprilike blizu 4,5 milijarde izvoza ovog sektora, IKT sektora, i 12,9% rasta vrlo brzo dođe do znatno većih sredstava od ove grane privrede.
Rekoh da je ovo budžet usmerenje na uvećanje životnog standarda građana. Projektovan je rast penzija, rast plata u javnom sektoru. Projektovan je rast minimalne plate. Nastavlja se projekat subvencionisanja stambenih kredita za mlade.
Vi ste, ministre, rekli da je prosečna zarada u septembru bila 931 evro, a da će u decembru preći granicu od 1000 evra, a da je 2012. godine prosečna plata bila oko 300 evra. Minimalna zarada je povećana za samo godinu dana za 37% i iznosi 551 evro, a 2012. godine je iznosila negde oko 15.700 dinara.
Doneli smo Zakon o alimentacionom fondu, kojim smo obezbedili finansijsku sigurnost samohranim majkama. Tu je i Fond za stanove za mlade, koji je jedan od najboljih programa za poboljšanje kvaliteta života mladih ljudi kod nas.
Ovaj budžet se donosi u jednom izuzetno teškom momentu za državu, Srbiju koja ni kriva, ni dužna je kolateralna šteta u borbi golijata. Pričam o aktuelnoj energetskoj krizi oko gasa, naročito oko NIS.
Čuli smo danas predsednika Aleksandra Vučića da je ostalo svega par dana za rad NIS. Čuli smo da zbog sankcija kojima je nepravedno izložena NIS, iako su sankcije uvedene Rusiji, neće dozvoliti da naša država dođe u situaciju da trpi.
Vlada je podržala danas predlog, i to pozdravljamo mi iz JS, predsednika da se ruskim partnerima da 50 dana da se dogovore sa potencijalnim kupcima kako bi se izbegla nacionalizacija kompanije.
Predsednik je zatražio da produži licencu NIS-u za 50 dana, što je takođe dobro, znajući da je i do sada država Srbija i njeno rukovodstvo mudro upravljalo kriznim situacijama. Setimo se poplava 2014. godine. Već sam pričao o koronavirusu 2020/2021 godine.
Siguran sam da ćemo i ovu kriznu situaciju rešiti u najboljem interesu države Srbije i njenih građana.
Uostalom, kada bi se obistinile vesti da je Ukrajina pristala na američki plan od 28 tačaka i da su se u Abu Dabiju sastali ruski i američki zvaničnici, čitava ova kriza oko NIS-a rešila bi se još lakše, ali, znate, napetosti su najveće na kraju bitke i tada najčešće stradaju oni nevini. Zato podržavamo mudru odluku predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije koju su doneli danas.
Poslanička grupa Dragan Marković Palma smatra da je predloženi budžet kontinuitet jedne odgovorne ekonomske politike i mi ćemo u danu za glasanje podržati taj budžet.
Takođe, mi ćemo podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima jer će se na taj način uvesti red na tržištu udžbenika, datim našim učenicima bolji i kvalitetniji sadržaj i osim obrazovnih sadržaja udžbenicima ćemo vratiti i vaspitnu funkciju.
Danas ovde u ovoj sali, ali i na skupštinskom Odboru za obrazovanje, pojedinci su kritikovali izmene i dopune Zakona o udžbenicima jer smatraju da je sasvim u redu da nam hrvatski izdavači, odnosno njihove ćerke firme štampaju udžbenike, da na svoj način obrađuju teme od vitalnog značaja za naš obrazovni sistem i vaspitanje budućih generacija.
Kao neko ko punih 20 godina sprovodi obrazovnu politiku Republike Srbije na jednom delu njene teritorije apsolutno se ne slažem sa pomenutim kritizerima i smatram da su predložene izmene i dopune zakona veoma važne za očuvanje naše kulturne baštine, za kvalitetan obrazovno-vaspitni proces u našim školama.
Uostalom, vidimo šta nam se u poslednjih godinu dana servira iz Hrvatske. Vidimo taj nacionalistički zanos kod naših komšija, nacionalistički zanos najčešće i konstantno potpaljivan mržnjom prema srpskom narodu. Vidimo i da brojni blokaderski nalozi se vode iz Hrvatske. Mi jednostavno tome moramo stati na put.
Uostalom, izmene i dopune Zakona o udžbenicima su u potpunom skladu sa odredbama Deklaracije donesene na Svesrpskom saboru i tu Deklaraciju smo usvojili ovde u ovom parlamentu i ne vidim nikakav problem sa tim.
Još jednom da ponovim, u danu za glasanje poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija podržaće sve ove predložene tačke dnevnog reda.
Hvala.

Hvala.
Reč ima Edis Durgutović.
Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, ministri u Vladi Republike Srbije, svakako puno važnih zakona je danas na dnevnom redu, ali ono što građane Srbije najviše interesuje i što se svakako vodi kao jedan od najvažnijih zakona jeste Predlog zakona o budžetu Republike Srbije.
Prethodno većina mojih kolega, pa tako i ja želim da naglasim da i ovaj kao i neki prethodni budžeti se donose u vrlo specifičnim i komplikovanim okolnostima, pre svega svetskim, a danas budžet za 2026. godinu donosimo i u otežanim okolnostima u samoj Srbiji.
Ono što je dobro za građane Srbije jeste da prilikom planiranja ovog budžeta, kao i nekih prethodnih godina, ali prvashodno budžet za 2026. godinu se na neki način u okvirima iz budžeta za 2025. godinu planira i oslanja se na dve osnovne komponente kojima nakon godina kada smo morali da stabilizujemo javne finansije, a građani Srbije pokazali razumevanje kada je bilo potrebno da stegnemo kaiš. Isto tako, sada pokazuju razumevanje za balansiranu politiku, kada je kreiranje budžeta u pitanju. Sa jedne strane to su kapitalne investicije, a sa druge strane jeste rast životnog standarda građana.
Te svetske okolnosti u kojima se nalazi i Srbija, jer ne možemo nas posmatrati kao izolovano ostrvo, i sve turbulencije koje se dešavaju u današnjem svetu i te kako se odražavaju i na našu ekonomiju, ali ono što Vlada i Ministarstvo finansija uspešno rade jeste da, čini mi se, na uspešan način amortizuje i ne dozvoljava da se teret i te krize, te i takve krize prelije na građane Srbije.
Sa druge strane, moramo imati u vidu činjenicu da građani, siguran sam, će razumeti u svakom trenutku okolnosti u kojima se Srbija nalazi.
Kao što sam na samom početku rekao, jako značajno za sve građane Srbije jeste orjentacija i namera Vlade i politike koja u kontinuitetu poslednjih par godina pokazuje spremnost za rast i kvalitet životnog standarda u Srbiji.
Slažem se tu negde sa ministrom Malim kada je izlagao, dobro je da izgrađujemo i puteve i pruge i da investiramo ali je jako bitno da nađemo meru i da tu uskladimo sa povećanjem i kvalitetom životnog standarda ljudi. Građani takvu politiku jasno podržavaju.
Kada pogledamo za samo tri godine koliko procenata su nam porasle penzije ili minimalna zarada, za samo godinu dana 37%, prosečna zarada u Srbiji će u decembru iznositi preko 1.000 evra, to je rezultat politike od samo par godina, jer post pandemijski svet, odnosno svet posle korona virusa svakako nije isti i to nam jasno daje za pravo da kažemo da naša ekonomija je vrlo otporna na te stvari.
Kada je planiran budžet zbog okolnosti u kojima je planiran, sa rastom BDP-a od 3% a negde, sa druge strane, i sličnim, koliko toliko, deficitom od 3%, ali građani treba da znaju da taj deficit, odnosno to neko zaduživanje koje nam je planirano u budžetu i dalje umanjuje udeo našeg javnog duga u BDP. Verujem da će negde krajem 2026. godine, ako se ne varam, on biti negde oko 44,5% i da će on biti nešto manji. Znači, nastavljamo sa tendencijom smanjenja javnog duga Srbije.
Penzije u ovoj godini rastu 12,2% i izlazimo iz ciklusa da je za zadnje tri godine to dvocifreni rast penzija i da će one negde biti otprilike u nivou 490 evra. Plate za 5,1%, ali pritom moramo da imamo u vidu činjenicu da je za godinu dana u prosveti plata porasla za 28,2%, a u zdravstvu za 19,6%.
To je politika okrenuta građanima, to je politika koja pre svega pokazuje brigu i odgovornost prema svim građanima Srbije. Nešto kasnije ću u delu kada budem pričao o mladima pokušati na najbolji način da pokažem koliko sa različitih budžetskih linija mi u stvari podržavamo mlade u Srbiji i zato nije ni čudo što jedan jako veliki broj mladih ljudi i dalje Srbiju vidi kao najbolje mesto za život.
Ono što je druga komponenta i ono što je ministar Mali u svom izlaganju rekao jesu svakako kapitalne investicije koje su značajan udeo našeg BDP-a od 6,7%, ali to je nastavak politike od prethodnih godina, mogu da kažem slobodno nastavak izgradnje Srbije od vlada posle korone i sadašnji predsednici Skupštine, Ani Brnabić i gospodina Vučevića i danas i to je ono što raduje sve građane Srbije. Nastavlja se investiranje u auto-puteve Požega-Preljina, Preljina-Pojate, kao i auto-put Beograd-Zrenjanin, brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, Novi Sad-Ruma, petlja Požarevac-Golubac.
Takođe, ulaže se, za mene kao Kragujevčanina, ali i za sve građane Šumadije, ulaže se značajan novac u ovom budžetu 9,4 milijarde dinara za obilaznicu oko Kragujevca. To je jedna za nas jako značajna investicija, ali je u budžetu predviđeno i za izgradnju mosta i obilaznice i pristupnih saobraćajnica Novog Sada. Takođe, značajan iznos sredstava ulažemo u železničku infrastrukturu, pre svega u mađarsko-srpsku železnicu Subotica-Novi Sad-Beograd, kao i za renoviranje, odnosno ulažemo u prugu Niš-Dimitrovgrad.
Takođe, značajna investicija, a to je ono što će u nekom narednom periodu kroz završetak projekta, odnosno investicionog ciklusa Srbija 2027 – „Skok u budućnost“, a to je pruga Zemun Polje-nacionalni stadion i puno sredstava Vlada Srbije je planirala za završetak tog ciklusa.
Jedino što mislim, ministre Mali, da smo negde pogrešili kada smo kroz projekat EKSPO i projekta „Skok u budućnost - Srbija 2027“ negde nismo dobro građanima razložili da kroz „Skok u budućnost - Srbija 2027“ mi ulažemo ravnomerno u celu Srbiju, a da pokretač, motor tog razvoja jeste ulaganje u EKSPO. Ali, negde se nadam da ja grešim i da će građani na kraju, u stvari, siguran sam da će građani na kraju kada sve to bude izgrađeno, postati svesni zašto je taj investicioni ciklus bio bitan i za održavanje i za razvoj naše privrede.
U budžetu su izdvojena značajna sredstva i veliko povećanje za zdravstvo. Ono što je dobro za Srbiju jeste da smo u nekom prethodnom periodu značajno podigli sredstva koja se izdvajaju za poljoprivredu i sada ona iznose 7,1% našeg budžeta, što je negde u ovom trenutku sasvim dovoljno.
Ono što, takođe, ima značajan efekat na našu ekonomiju jeste ulaganje u turizam, ulaganje u turističku infrastrukturu i rezultati rada Ministarstva turizma i omladine u prethodnim godinama daju nam za pravo da smo bili na pravom putu kada smo značajna sredstva ulagali. Odvajali smo sredstva i za vaučere, dosta sredstava, milijardu i 130 miliona, ako se ne varam, je u budžetu predviđeno za turističku infrastrukturu, za lokalne samouprave, kojim sredstvima podižemo kvalitet turističke ponude i turističke infrastrukture u lokalnim samoupravama.
Ono što je, po meni, jedna od novina koju je ministar Memić 2024. godine uveo ili obnovio iz nekog prethodnog, davno zaboravljenog perioda, jeste ulaganje Ministarstva turizma i omladine u seoska turistička domaćinstva, u trenutku kada smo taj program, projekat, kako god, pokrenuli, u Srbiji je bilo registrovano nešto preko 700 seoskih turističkih domaćinstava. Danas imamo preko 1600. To je skoro tri puta više, značajan iskorak za ekonomiju, ali i značajno ulaganje u seoska turistička domaćinstva nama omogućava da sačuvamo i tradiciju i kulturu, dovedemo strane turiste, povećamo priliv u budžet Republike Srbije, a sa druge strane, ravnomerno razvijamo Srbiju, kako regionalno, tako i lokalno. To je, takođe, i otvaranje novih radnih mesta. Svaki dinar uložen u turizam sa jedne strane se višestruko vraća, što i kroz građevinarstvo, što i kroz poljoprivredu, što kroz saobraćaj, što kroz industriju hrane, i da ne nabrajam.
Godine 2024. smo prvo opredelili 150 miliona dinara, a onda rebalansom budžeta još skoro 100 miliona dinara i tako smo kroz 120 projekata podržali, 256 miliona smo dodelili bespovratnih sredstava, koje je iskorišćeno, pre svega, za razvoj seoskih turističkih domaćinstava i turizma u Srbiji.
Ono što verujem da ćemo negde, ukoliko bude prilike, rebalansom budžeta 2026. godine ili bih vas zamolio da planirate budžetom za 2027. godinu, verujem da to može višestruko da nam se vrati, da veći iznos sredstava planiramo u budžetu nego što je ovih 150 miliona sada.
Ono što sam ostavio za sam kraj, a smatram vrlo značajno, jeste odvajanja u budžetu Srbije direktno za mlade. Ministar Mali je u svom obraćanju rekao da za 200 miliona evra se povećava na već planiranih 400 miliona, povećava iznos za kreditiranje, odnosno garantna šema Vlade za kupovinu prvog stana za sve mlade. Ali, isto tako, kroz ministarstvo koje vodi gospođa Žarić Kovačević, mi značajna sredstva u budžetu dajemo mladim bračnim parovima kao podsticaj, kao bespovratna sredstva, mladim bračnim parovima sa decom takođe, za učešće za kupovinu stana.
Ono što je ovim budžetom predviđeno jeste nikad veći budžet za mlade i za razvojne projekte, kojim jasno pokazujemo da nam je do mladih stalo na konkretnim primerima i u konkretnim slučajevima. Budžet za mlade je, kao što sam rekao, nikad veći i ove godine po prvi put u Srbiji ćemo imati, ili krenuti sa projektom i realizacijom prestonica mladih, i uveren sam da ćemo sa tim nastaviti. Kroz projekte za mlade mi smo prošle godine uložili skoro 220 miliona dinara za omladinske centre, domove, toliko sredstava je planirano i naredne godine. Sve to negde omogućava da se na tim mestima okupljaju, dele ideje, razvijaju svoje planove, podstiču zapošljavanje, i dodatno utiču na rast naše ekonomije i razvoj Srbije.
Time ću zaključiti, Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj budžet, jer ovaj budžet smatra realnim, ostvarivim, razvojnim i socijalno odgovornim. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Risto Kostov.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, i pre svega, uvaženi građani Republike Srbije, PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije kao državotvorna partija koja ove 2025. godine beleži 20 godina od osnivanja, zalaže se za svestrani razvoj Srbije, pre svega za jačanje ekonomije, kako bi bilo novca za sve važne oblasti života i za realizaciju svih planiranih socijalnih programa.
Poljoprivrednici to najbolje znaju. Ima dana kada se seje, ima dana kada se žanje. Njiva je sazrela za žetvu i sada na kraju kalendarske i finansijske godine sumiramo rezultate, a to je upravo ova rasprava o budžetu.
Smatramo da je budžet za 2026. godinu razvojni, jer je planiran rast životnog standarda, rast kapitalnih investicija, rast plata i penzija, ali mi ga kao partija socijalne pravde doživljavamo, pre svega, kao socijalno odgovoran. I sasvim očekivano, ko o čemu, PUPS o penzijama.
Za nas u PUPS je veoma bitno da Republički fond PIO i budžet Republike Srbije omogućavaju da penzije budu redovne i sigurne, onako kako je gospodin Mali naglasio i da se realizuje osnovni PUPS-ov vrednosni stav - penzije prate plate.
Za standard milion i 659 hiljada penzionera od izuzetnog značaja je činjenica da će za nekoliko dana, od 1. decembra 2025. godine penzije biti povećane za čak 12,2% i da je novac za to, najnovije povećanje, obezbeđen u budžetu za 2026. godinu.
Posebno nas raduje činjenica da je Fond PIO sve samostalniji i da se trenutno svega 20,4% puni sredstvima budžeta, a najviše novca stiže po osnovu doprinosa zaposlenima. Međutim, svako novo povećanje penzije povećava i razlike između iznosa najviših i najnižih penzija.
Nadamo se i verujemo da će u budžetu za 2027. godinu biti planirana sredstva i za 13. penziju za penzionere sa najnižim primanjima, za šta se PUPS zalaže godinama.
Takođe, očekujemo da će najzad zaživeti inicijativa predsednika poslaničke grupe PUPS - Solidarnost i pravda, Stefana Krkobabića, o uvođenju socijalne garantovane penzije za sve one koji nisu i neće biti penzioneri, nemaju druge prihode a celog života su radili. Među njima ima i muškaraca i onih u gradovima, ali je ipak najviše žena, i to žena na selu. I socijalna garantovana i 13. penzija jesu instituti nove, pravednije socijalne politike koji neće ni na koji način ugroziti funkcionisanje Fonda PIO, jer će se novac izdvajati iz državne kase.
Naša poruka svim tim ljudima je - Ne gubite nadu. Ohrabrićemo i naše koalicione partnere i u opoziciji i verujemo da će se Srbija uskoro naći u društvu više od 100 zemalja na svetu koje obezbeđuju i isplaćuju socijalno garantovanu penziju, ali i 13. penziju. Za to nam je, naravno, neophodan stalni ekonomski rast i zato se radujemo otvaranju svakog novog radnog mesta.
Osvrnuću se ukratko na rad Ministarstva za brigu o selu. Ostvareni rezultati su daleko iznad sume izdvojenih sredstava. Primer Ministarstva za brigu o selu potvrđuje tezu da je veoma bitno za šta se novac izdvaja i kako je potrošen. Cela Srbija je, kao što znate, sistematski zapostavljena čitavih 40 godina, od završetka Drugog svetskog rata. Preporod sela je započeo 2020. godine, osnivanjem Ministarstva za brigu o selu, koje svoje programe realizuje u saradnji sa akademijskim Odborom za selo Srpske akademije nauke i umetnosti. Na čelu nacionalnog tima za preporod sela Srbije su akademik Dragan Škorić i ministar Krkobabić.
Akademik Škorić je naučnik svetskog renomea, autor 150 hibrida suncokreta koji se gaje na svim meridijanima planete zemlje, napustio nas je prošle nedelje. Ostavio je neizbrisiv trag u stvaranju nacionalnog programa za preporod sela Srbije koji je naučni putokaz za praktično delovanje.
Jedan od najuspešnijih programa Ministarstva za brigu o selu, koji je i najpopularniji u svim krajevima Srbije, jeste dodela sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom.
Danas je uvaženi kolega, mr Akoš Ujhelji, u ime Saveza vojvođanskih Mađara, pomenuo da se u saradnji sa Vladom Mađarske dodeljuju seoske kuće. To je dobra saradnja. Ja bih dodao i da je Ministarstvo za brigu o selu u ime Vlade Srbije dodelilo mnogo kuća Mađarima na teritoriji AP Vojvodine. Ne znam tačno koliko, jer takvu evidenciju prema nacionalnoj pripadnosti u Ministarstvu za brigu ne vode, ali to je neki broj od oko 500 kuća.
Seoske kuće sa okućnicom dobijaju i Mađari, ali i Slovaci, Romi, Bugari, Rumuni, Makedonci, Hrvati i naravno Srbi, pripadnici svih nacionalnosti. Nastavak tog programa planiran je i budžetom za 2026. godinu, a kakvi su efekti do sada postignuti najbolje ilustruje komentar predsednika Republike, Aleksandra Vučića, koji je 22. oktobra ove, 2025. godine, u Palati Srbija prisustvovao dodeli jubilarne 4.000 kuće. Citiram: "Malo je ideja koje se realizuju i pokažu rezultate na način kao što je ideja davanja kuća, imanja i okućnica ljudima koji žele da žive na selu. Kada mi je prvi put predočio svoju ideju Milan Krkobabić, bio sam skeptik, naravno. Nekako sam i danas, ali kada pogledam rezultat i da je upola manje od 17.000 ljudi, veliki je rezultat. Nakon četiri godine, imamo 4.000 kuća, 4.000 novih domova, 4.000 porodica koje su pronašle svoje mesto u ukupno 891 selu Srbije.
Program pokazuje koliko je sve ovo na dobar način raspoređeno po celoj Srbiji, od Sombora do Pirota, od Blaca do Dimitrovgrada i u svim opštinama, od Ade, Palanke, Bečeja, Bogatića, Bujanovca, Vranja, Gornjeg Milanovca, Despotovca, Žitišta, Zrenjanina, Kladova, Kovina, Koceljeve, Kule, Malog Iđoša, Niša, Prokuplja, Titela, Čačka. Jedna trećina ljudi preselila se iz gradova u selo i kada bismo mogli da taj trend nastavimo ili da ga uvećamo ili da ga multiplikujemo na bilo koji način. To bi za nas bukvalno bio spas. Prosek godina govori da će ti ljudi dugo da ostanu na selu, da tek stvaraju ili su stvorili svoje porodice, da će ta deca posle toga imati budućnost na tom selu, na svojim imanjima da se bave poljoprivredom, ali i svim drugim poslovima.
Ja sam mnogo srećan", rekao je predsednik Vučić, "što ste ovo pokrenuli, mnogo srećan što ste tvrdoglavo insistirali na tome da tu politiku sprovodite bez obzira i na moj pesimizam i, rekao bih, skeptičnost po svakom tom pitanju. Valjda sam suviše mator u politici pa znam kako to obično ide, a ovo je za nas velika, velika stvar. Srbija se time vraća svojim korenima, teško ćemo obnoviti zaseoke u kojima života odavno nema, ali što je moguće više sela da sačuvamo. To je za nas bukvalno spasonosno. Time slavimo i ljubav prema zemlji koja nas hvali, prema zajedništvu koje nas čuva i prema tradiciji koja nas povezuje.
Ono što jeste važnije od svega onoga što smo uradili, od svih naučno-tehnoloških parkova, svih puteva i pruga, svega jeste toplina doma koju nekome ponudite i to je nešto što ne može ni na koji način da se meri sa svim ostalim, rekao bih, dobrim stvarima koje jesmo napravili. Treba nastavimo da ulažemo u ovaj projekat, kamen po kamen, kuća po kuća, selo po selo i nadam se da ćemo uspeti da se vratimo našim tradicionalnim vrednostima, da ćemo time uspeti da koliko-toliko očuvamo demografski potencijal Srbije, jer bez toga ne znam ni zašto bismo ovo radili", rekao je predsednik Vučić, završen citat.
Budžetom za 2026. godinu predviđeno je da se nastavi sa renoviranjem seoskih domova kulture. Reč je o multifunkcionalnim domovima u kojima će se mladi i stariji družiti i obogaćivati kulturno-umetnički život na selu. Nije najbitnije da selo ima džez orkestar, ali srećan seoski dom kulture i te kako. Prostori koji su godinama bili zapušteni danas su oživljeni, vraćeni su svojoj pravoj nameni i čuvaju duh zajedništva i kulturnog života na selu, a u prošloj i ovoj godini renovirano je i u toku je njihovo renoviranje, čak 42 seoska doma. Seoski domovi kulture u Podgorcu kod Ražnja, Cerovcu kod Kragujevca, Braničevu kod Golupca, Ruskom selu kod Kikinde, Velebitu u Kanjiži, Štubiku u Negotinu u novom ruhu dočekuju goste.
Sledeća informacija je za moje prijatelje u klupi ispred mene, moje drage Mađare, da su u Subotici, Čoki, Crnji i Kanjiži, to su mesta, opštine sa većinskim mađarskim stanovništvom, renovirana četiri seoska doma kulture, a na radost našu i tih meštana.
Ne manje bitno je i rešavanje mobilnosti u selima Srbije. Do sada je dodeljeno 78 mini-buseva, da više đaci ne pešače do škole, a stariji i svi drugi mogu do lekara i opštinskog centra. Sve je to besplatno. Sredstva za to su planirana i u 2026. godini.
Novac je obezbeđen i za Miholjske susrete sela. Reč je o tradicionalnoj manifestaciji koja na najbolji način promoviše zavičajnu tradiciju i koja je do sada okupila milion posetilaca i izvođača. Ministarstvo za brigu o selu, prema stavkama u budžetu za 2026. godinu, nastaviće i sa drugim programima koje je do sada realizovala. Pomoć zadrugarstvu, ruralnom preduzetništvu. O svim tim programima juče su razgovarali premijer Đuro Macut i ministar Milan Krkobabić.
Obratite sada pažnju, molim vas, i novog programa koji će i te kako pomoći ljudima u selima Srbije. Reč je o podršci razvoju dobrovoljnih vatrogasnih društava u seoskim sredinama, a za šta su opredeljena sredstva u budžetu za 2026. godinu. U Srbiji je trenutno aktivno oko 400 dobrovoljnih vatrogasnih društava, a od toga u Vojvodini 211.
Prema podacima MUP-a Srbije samo od januara do 12. novembra 2025. godine u Republici Srbiji je bilo ukupno 28.413 požara. Samo za jedan dan, 7. jula 2025. godine, registrovano je 628 požara na otvorenom prostoru. Ne znam da li su ovi podaci za Ginisa, ali su svakako alarmantni.
Zato ovim novim programom će se podsticati osnivanje dobrovoljnih vatrogasnih društava i opremanje postojećeg, sa ciljem da se znatno poveća ispomoć profesionalnim vatrogasno-spasilačkim jedinicama i lokalnim štabovima za vanredne situacije, jer seoska naselja su, kao što ste čuli, najugroženija od poplava i požara.
Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda izražava veliko zadovoljstvo što je izmenama Zakona o kreditnoj šemi i subvenciji kupovine stanova za mlade predviđeno da se poveća iznos garantovanih kredita sa 400 na 600 miliona evra. To je najbolji dokaz da je prošlogodišnja inicijativa predsednika Aleksandra Vučića bila opravdana i da je naišla na istinski odziv mladih, koji tako rešavaju svoje životno pitanje, a to je krov nad glavom.
Podržavamo izmene u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojima se nastavlja program vraćanja dela sredstava za novozaposlena lica i u 2026. godini.
I na kraju kratak komentar o izboru kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ovom prilikom, razgovori o kandidatima, a ne o kandidatu, bili su odraz i primena istinske demokratije. Birali smo između troje, između dva kandidata i jedne kandidatkinje. Ponosni smo što smo u ime PUPS-a imali svog kandidata, mladog gospodina Milana Ćukića, izuzetno kvalifikovanog i iskusnog za taj posao. Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo dugo je trajalo odmeravanje snaga. Na kraju većina je odlučila da kandidat o kome ćemo raspravljati u plenumu bude gospodin Milan Antonijević, a mi iz PUPS-a dobro znamo šta znači demokratski centralizam.
Poštujući načela tog centralizma, odlukom većine, PUPS – Solidarnost i pravda podržaće naravno Milana Antonijevića, kao i sve druge predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice Skupštine Srbije, a pre svega budžet za 2026. godinu. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Borislav Antonijević.
Izvolite.

Uvaženi članovi Vlade, kao što moj uvaženi kolega Života Starčević reče malopre, ovo jeste jedan od najvažnijih zakona pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.
Nažalost, predloženi Zakon o budžetu za 2026. godinu je metodološki sačinjen na način iz prošlog veka. On nije ni razvojni, ni socijalni, kako se obično kvalifikuju ovakvi zakoni, nego čak ne ispunjava minimalne zahteve zakonitosti, ekonomičnosti, efikasnosti, kao ni zahteve fiskalne i budžetske transparentnosti i informativnosti na prihodnoj, a posebno na rashodnoj strani. To u velikoj meri otežava i onemogućava javnu kontrolu i stručnu raspravu o planiranim politikama, ciljevima i učinku Vlade i kao takav bi morao da bude povučen i doveden u red sa imperativnim zakonskim i ustavnim okvirom koji se primenjuje na pripremu i prezentovanje Zakona o budžetu.
O čemu se konkretno radi? Da je ministar finansija ili predsednik Vlade Srbije kojim slučajem moj čuveni kolega dr Lazar Paču, ovaj predlog budžeta bi na prvom mestu imao poglavlje koje bi nosilo naziv - budžetske uštede u rashodima i izdacima.
Ministre Mali, da li vi znate šta su to budžetske uštede u rashodima i izdacima? Da li uopšte znate da štedite ili samo da rasipate? Da bi se budžetske uštede sprovele kao učinak Vlade, potrebno je da se kroz strukturne reforme, bolje planiranje i realizaciju budžeta, digitalizaciju, upravljanje stalnom imovinom i prirodnim resursima Srbije, da, prirodnim resursima Srbije treba upravljati, a ne odricati se, kao što smo čuli od Ministarstva za rudarstvo i energetiku, da u prirodne resurse Srbije ne ulaze resursi sa teritorije Kosova i Metohije. Nažalost, vi ste ih se možda odrekli, za razliku od nas.
I ono što je najbolnije, a najučestalije, smanjenje korupcije u javnim nabavkama, u prodaji imovine, u kapitalnim investicijama, eliminisanje partijskog klijentelizma i prekomernog neproduktivnog zapošljavanja, potrebna je bolja organizacija rada u svim poslovnim procesima i u svim potrošačkim jedinicama, smanjenje sive ekonomije, pranja novca, bolja naplata javnih prihoda itd.
Drago mi je što je ministar Mali ovde, dobro, možda bi mogao i da sluša, da ne gleda u telefon, ali dobro. Da je Ministarstvo finansija pošteni i pravi čuvar državne kase i narodne muke, mogao bi bez problema da ukupne rashode i izdatke za nabavku robe i usluga, za nabavku nematerijalne imovine u predloženom budžetu smanji za najmanje tri milijarde evra ili nekih 350 milijardi dinara, koje sada idu u džepove novih milionera i milijardera.
Primer smo već naveli, ali da ga ponovimo, pošto nije bio tu. Umesto da zaposli domaće IT stručnjake za izgradnju softvera i informacionog sistema Centralni informacioni sistem za obračun primanja zaposlenih u javnom sektoru „Iskra“, ministar finansija je ugovorio poslove sa IT firmama samo u 2026. godini za iznos 2.380.000.000, iliti skoro 20 miliona evra. Da smo uposlili 20 IT stručnjaka sa nekom prosečnom neto platom od 3.000 evra, odnosno 5.000 bruto, na godišnjem nivou bi taj izdatak bio za 18.000.000 manji. Ali dobro, šta je to 18.000.000?
Ministarstvo finansija i Uprava za trezor imaju u Predlogu budžeta oko 20 IT projekata za koje su angažovali, po ugovoru, privatne IT firme i za koje se planira da se utroši preko 100.000.000 evra, za šta je bilo moguće angažovati preko 3.000 IT stručnjaka koji bi ostali u našoj zemlji, a radili za svoju državu i na ovaj način najmanja ušteda bi bila 80.000.000.
Dakle, ministar bi podneo uz ovaj predlog budžeta posebnu informaciju o upravljanju ljudskim resursima u javnom sektoru Srbije, merama za racionalizaciju, efikasnost, efektivnost i inovativnost u obavljanju poslova zaposlenih u javnom sektoru i o ostvarenim rezultatima iz 2025. godine. Treće, podneo bi izveštaj o upravljanju državnom imovinom i prirodnim resursima. Četvrto, podneo bi izveštaj o rezultatima strukturnih reformi i javnih politika iz 2025. i mere u 2026. godini u sektorima obrazovanja, nauke, zdravstva, poljoprivrede, stanovanja, energetike, životne sredine, smanjenja siromaštva, međugeneracijske jednakosti, smanjenja regionalne nejednakosti itd. Svašta bi taj neki ministar podneo, ali ovaj naš ne. Peto, pružio bi procenu rizika za ostvarenje makroekonomskih projekcija iz razloga neizvesnosti i problema u sektoru energetike, poljoprivrede, kapitalnih investicija itd.
Iz nabrojanih metodoloških i suštinskih razloga netransparentnosti i neinformisanosti, ovaj predlog budžeta bi trebalo da bude vraćen na temeljnu pripremu, promenu i dopunu.
U nastavku sledi obrazloženje na konkretnim strateškim primerima.
Vlada Srbije se usudila da već uzastopno godinama primenjivanoj beskrupuloznoj praksi da predloži budžet za 2026. godinu, kroz koji bi trebalo da se odobri zaduživanje za preko šest milijardi evra za kapitalne projekte, koji se predlažu uz kršenje člana 99. Ustava i čl. 5. do 9. Zakona o planskom sistemu, kojima je pripisana imperativna obaveza donošenja akata i dokumenata razvojnog planiranja od najvišeg hijerarhijskog značaja i najšireg obuhvata za državu Srbiju – prvo, plan razvoja, drugo, investicioni plan, treće, prostorni plan Republike Srbije.
Takođe, u Zakonu o budžetu, kapitalni projekti i troškovi za njihovo finansiranje se predlažu uz kršenje člana 6. Uredbe o kapitalnim investicijama, kojom je propisano da Komisija za kapitalne investicije, kao radno telo Vlade, mora da pre uključivanja troškova kapitalnih projekata u budžet sagleda republičke kapitalne projekte u kontekstu njihovog značaja za ekonomski razvoj, tako što mora da pruži potvrdu usklađenosti kapitalnog projekta sa planskim dokumentom, u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem, mora da vrši rangiranje kapitalnih projekata, na osnovu usklađenosti kapitalnog projekta sa planskim dokumentom, u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem.
A mi imamo predlagane i odobravane kapitalne projekte u vrednosti preko 30 milijardi evra, bez plana razvoja, nema prostorni plan Srbije, nema investicioni plan Srbije donet na propisan način i u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i sa Uredbom o upravljanju kapitalnim projektima.
Kada se tome dodaju koruptivno suspendovanje zakonske regulative u oblasti nastavka planiranja i izgradnje i eksproprijacije otvara se brisan prostor za pogrešnu, alokaciju investicija, neefikasnosti investicija i za ogromnu korupciju.
Vlada nije predložila procenjeno izvršenje rashoda do kraja 2025. godine, u odnosu na plan potrošnje u budžetu za 2025. godinu, čime se onemogućava realno poređenje i bolje razumevanje planiranih javnih politika i njihovo ostvarenje i onemogućava praćenje odstupanja od ravnomernog izvršenja planova pojedinih korisnika budžeta i izvršenja budžetskih pozicija, planiranih budžeta i izvršenja budžetskih pozicija, planiranih budžetom za 2025. godinu. Ovo potvrđuje i nalaz Fiskalnog saveta, koji pokazuje da čak ni u završnom računu budžeta se ne obrazlažu odstupanja od plana čime se ovaj dokument lišava njegove suštinske, kontrolne i analitičke vrednosti.
Podsećamo da svaki, pa i najmanji korisnik budžetskih sredstava i javnih sredstava da bi mu bio odobren finansijski plan ili budžet mora da pruži procenu izvršenja rashoda do kraja 2025. godine i da istu podrobno obrazloži najmanji korisnici, koji su vrtići, škole, domovi zdravlja, opštine, oni moraju, ali Vlada ne mora.
Predlagači ovog zakona od Skupštine i građana Srbije zahtevaju odobrenje za 6,3 milijarde evra što čini 6,7% BDP za kapitalne investicije države Srbije, bez minimuma potrebnih informacija i obrazloženja za odabire kapitalnih projekta i za ogromna poskupljenja nekih od najvećih investicionih projekata države po Fruškogorskog koridora, puta Ruma – Šabac – Loznica, projekta linijske infrastrukture i izgradnja nacionalnog stadiona itd. Kao što sam već rekao danas Ruma – Šabac – Loznica, poskupeo za 90%.
Ovakvo postupanje Ministarstva finansija i Vlade predstavlja kršenje člana 4. i 276. i Zakona o budžetskom sistemu, kojim je propisano da prilikom pripreme izvršenja budžeta moraju se poštovati principi efikasnosti, ekonomičnosti i efektivnosti i javnosti i potpunosti i tačnosti i transparentnosti i javne dostupnosti. Moraju se obezbediti ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom, da su dostupne kako bi se omogućila delotvorna javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija, da oni koji su odgovorni za obavljanje takvih informacija, te informacije ne uskraćuju.
Izdaci za nefinansijsku imovinu planirani su u Predlogu zakona o budžetu u iznosu 603 milijarde dinara što predstavlja 21,92% od ukupnih rashoda i izdataka. Najznačajnija sredstva utrošiće se za izgradnju Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima, EHPO 2027, tunel Karađorđeva do Dunavske padine, Vojsku Srbije, brzu saobraćajnicu Ib reda Novi Sad – Ruma, projekat Mađarsko-srpske železnice, rekonstrukcija železničke pruge Niš – Dimitrovgrad, izgradnja auto-puta E761 deonica Pojate – Preljina, izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, izgradnja auto-puta Beograd – Zrenjanin, izgradnja Beogradskog metroa itd. Beogradski metro.
Državna revizorska institucija je u izveštaju revizije završnog računa budžeta Srbije za 2024. godinu, kao i za sve prethodne godine izražavajući mišljenje sa rezervom na pravilnost završnog računa utvrdila, problem nepostojanja pomoćne knjige nefinansijske imovine Republike Srbije, jer u okviru računovodstvenog sistema Republike Srbije nije uspostavljena pomoćna knjiga nefinansijske imovine Republike Srbije. Nepostojanje pomoćne knjige, nefinansijske, prouzrokovalo je da nefinansijska imovina Republike Srbije, koja je izgrađena po osnovu investicionih ulaganja za izgradnju puteva, železnica i ostalih nekretnina u svojini Republike Srbije u vrednosti od više stotina milijardi dinara nije evidentirana kao imovina u upotrebi što ukazuje na potrebu uređenja uspostavljanje pomoćne knjige, nefinansijske imovine Republike Srbije. Uprkos ovome svemu DRI nije iskazala negativno mišljenje.
Takođe je utvrdila vrednost nefinansijske imovine u konsolidovanim finansijskim izveštajima Republike Srbije da je netačna, jer je evidentirana i iskazana na osnovu podataka iz izveštaja Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, koji nisu niti tačni niti potpuni, odnosno koji ne obuhvataju podatke o imovini svih korisnika budžeta Republike Srbije.
Pitanje za ministra finansija, kako ste uopšte mogli, ministre da planirate Predlog zakona o budžetu i da zahtevate sredstva za nabavku nefinansijske imovine od 603 milijarde ili 22% od ukupnih rashoda i izdataka budžeta kada nemate pomoćnu knjigu nefinansijske imovine Republike Srbije? Nadam se da znate šta je to, pomoćna knjiga nefinansijske imovine Republike Srbije? I, time ne znate sa čime Republika Srbija uopšte raspolaže. Znate li koliko ste zakona, uredbi, pravilnika prekršili nečinjenjem i nesavesnim poslovanjem u oblati budžetskog poslovanja? Svaki mali preduzetnik bez ove evidencije o stalnoj imovini, bez bilansa bi bio zatvoren od strane poreske uprave i od banke ili Fonda za razvoj i ne bi mogao da dobije ni dinar kredita. A vi bahato tražite pet milijardi evra da vam odobri Skupština i građani Srbije.
Mi snaga naroda je podnela i amandman da se u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije u članu 8. deo 2. poseban deo, u razdelu 16 Ministarstvo finansija briše program realizacije infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju 0702 funkcija 110, planirana su sredstva od 115 milijardi 412 miliona evra. Kršeći flagrantno Zakon o ministarstvima, Zakon o budžetu se Ministarstvu finansija dodeljuju sredstva od blizu milijardu evra za realizaciju kapitalnih projekata od nacionalnog značaja, eksproprijacija zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata, izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona, EKSPO, tunel od Karađorđeve do Dunavske, izgradnja akvarijuma sa pratećim sadržajem i tako dalje.
Dodeljivanje Ministarstvu finansija sredstava od 115 milijardi 413 miliona za realizaciju infrastrukturnih projekata je u suprotnosti sa kriterijumima iz tačke 4. obrazloženja rashoda izdataka budžeta gde sam predlagač Zakona o budžetu definiše da se prilikom planiranja rashoda i izdataka za svaku budžetskog korisnika pošlo od nadležnosti korisnika prema Zakonu u ministarstvima. Poštujući Zakon o ministarstvima ta sredstva vi ne možete da imate.
Takođe je u suprotnosti sa odredbama člana 3. Zakona o ministarstvima prema kome Ministarstvo finansija nema nadležnost i delokrug za obavljanje poslova realizacije i izgradnje infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju, odnosno nema nadležnost da obavlja poslove investitora za infrastrukturne projekte od značaja za Republiku Srbiju. Zakon o ministarstvima nadležnost i delokrug ministarstva ograničena su isključivo na ocenu praćenje kapitalnih projekata i uređivanje postupaka pripreme i registrovanja kapitalnih projekata po nadležnostima ministarstva i njihovo objedinjavanje.
U obrazloženju projekcije poreskih prihoda budžeta kao osnovne vrste planiranja javnih prihoda pominje se svašta, rast BDP, same poreske mere i tako dalje, ali se izostavljaju, verovatno namerno, bitni podaci o stvarnom stanju poreskog duga na dan 31.12.2024. godine. Znači, zastarelost poreskih obaveza, reprogrami, otpisi poreskih obaveza, ne naplaćene poreske obaveze i kamate. U ovome se pokazuje ogromna neprofesionalnost i kršenje brojnih zakona, podzakonskih propisa Ministarstva finansija i Vlada koje građanima i privredi koji uredno plaćaju svoje obaveze ne pruža informaciju od javnog interesa o naplati javnih prihoda, odnosno o visini javnih prihoda koji se duguju.
U izveštaju DRI o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije utvrđene su nepravilnosti koje glase u bilansu stanja na dan 31.12.2024. godine nisu iskazana potraživanja Republike Srbije na osnovu nenaplaćenih poreskih i neporeskih prihoda i potraživanja po osnovu nenaplaćenih primanja od prodaje imovine. Ove nalazi su poraz profesionalni za svakog računovođu, a kamoli za ministra finansija i vodeće službenike Ministarstva finansija koji bi morali nakon svih ovih nalaza da se iz moralnih razloga i profesionalnog integriteta povuku sa svih ovih položaja.
Pitanje za ministra, da li poreska uprava je izradila poreski račun sa stanjem 31.12.2024. godine ili nije? Zahtev ministru finansija tražimo da poslanicima dostavi celovitu informaciju o stanju poreskog duga i utaji poreskih i drugih javnih prihoda sa stanjem 31.12. sa procenom na dan 31.12.2025. godine.
Takođe smo tražili da se povuče iz skupštinske procedure i predlog Završnog računa, jer je DRI kroz Izveštaj izrekla mišljenje sa rezervom zbog više utvrđenih značajnih nepravilnosti, neusklađenosti poslovnih aktivnosti, Ministarstva finansija i drugih budžetskih korisnika.
Ovo je četvrto uzastopno davanje mišljenje sa rezervom na završne račune budžeta za 2021, 2022, 2023. i evo, sada za 2024. godinu, sa istim razlozima za isti osnov, znači, sistemski defekti nepravilnosti koje Ministarstvo finansija ne otklanja.
Potrebna je radikalna promena političkog sistema Zakona o Vladi, Zakona o Narodnoj skupštini, Poslovnika o radu Skupštine, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o DRI, Krivičnog zakona, Zakona o borbi protiv korupcije i mnogih drugih propisa i načina rada Skupštine, ali i svih drugih institucija nadzora, kontrole, slobodnih medija u javnosti, a u zaštitu cilja zaštite fiskalnog i budžetskog sistema i zaštite nacionalnog bogatstva od nezakonitog, nesavesnog postupanja predstavnika vlasti koji zloupotrebljavajući položaj bez potrebne dokumentacije i bez poštovanja propisa i procedura utvrđuju nerealno visoka sredstva za oblast javnih investicija, subvencija drugih budžetskih rashoda i izdataka, što dovodeći u zabludu građane pokrivaju Zakonom o budžetu kojim se ta sredstva bez javne rasprave i bez skupštinske kontrole i nadležnosti i bez efikasne revizije DRI odobravaju i potom troše, takođe bez kontrole i bez odgovornosti.
Na ovaj način napada se imovina građana Srbije koji od svoje imovine odvajaju deo za finansiranje potrošnje kao akt Zakona o budžetu i ona se preliva u džepove milijardera i milionera bliskih vrhu SNS-a i vlasti, a građane siromaše raslojavaju i iseljavaju iz Srbije. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.
Izvolite.