Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 97 poslanika.
Radi utvrđenja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 102 narodna poslanika.
Prelazimo sat vremena traženja obaveštenja na osnovu člana 287. Poslovnika.
Molim one koji su se prijavili, da se prijave u sistemu.
Polazimo od manjih ka većim poslaničkim grupama.
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Koleginice i kolege narodni poslanici, službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina garantovana je Ustavom Republike Srbije Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima i okvirnom Konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina, koje su ratifikovane od strane Srbije i sastavni su deo njenog pravnog sistema.
Članom 11. stav 2. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je jedinica lokalne samouprave će obavezno svojim statutom uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine o ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.
Jedinica lokalne samouprave uvodi jezik i pismo nacionalne manjine u službenu upotrebu najkasnije u roku od 90 dana od utvrđivanja ispunjenosti zakonom propisanih uslova. Identična obaveza propisana je i članom 11. stav 2. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Ustav Republike Srbije u članu 190. stav 3. i Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 20. stav 1. tačka 10. propisuju obavezu opštinama da se između ostalog staraju i o ostvarivanju zaštite i unapređenju ljudskih i manjinskih prava.
Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva u Republici Srbiji iz 2022. godine Bošnjaci u opštini Priboj čine 17,20% od ukupnog broja stanovnika. Dakle, ispunjeni su svi uslovi da se u opštini Priboj, bosanski jezik uvede u službenu upotrebu. Međutim, lokalna vlast u Priboju to odbija da uradi. Ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju u državi za koju predstavnici vlasti kažu – da je ozbiljna pravna i demokratska država.
Imajući u vidu da Vlada Srbije do danas ništa nije preduzela po ovom pitanju te da saučestvuje ili podstrekava lokalnu vlast u Priboju da Bošnjacima uskrati Ustavom i zakonom garantovana prava. tražim od predsednika Vlade, ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da shodno svojim nadležnostima koja su utvrđena Ustavom, Zakonom o Vladi i Zakonom o ministarstvima, ali i drugim zakonima neodložno osiguraju da se maternji jezik Bošnjaka uvede u službenu upotrebu u opštini Priboj.
Takođe, pitam predsednika Vlade kada će Vlada kao osnivač Državnog univerziteta u Novom Pazaru da uvede privremene mere na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru kako bi se zaustavilo njegovo dalje propadanje i urušavanje?
Na kraju predsedavajuća, imao bih obavezu vas nešto da zamolim. Naime, juče ste kada je bila rasprava o amandmanima na Zakon o vojsci, pre nego što ste dali reč kolegi iz naše poslaničke grupe, gospodinu Vladimiru Pajiću, citiram vas, rekli: „Amandman su podneli poslanici iz poslaničke grupe PSG i ostali“.
Dakle, molim vas, kada sledeći put navodite ime naše poslaničke grupe da koristite naše puno ime, jer mislim da je neprihvatljivo da vi kao predsedavajuća dve manjinske stranke koje su sastavni deo te poslaničke grupe, svrstavate u kategoriju ostalih. Hvala.

Potpuno ste u pravu. Izvinjavam se zbog toga i svaki sledeći put ću uraditi tako.
Reč ima gospodin Branko Lukić u ime poslaničke grupe „Mi - Snaga naroda“, postavlja pitanje. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.
Kolege poslanici i građani Srbije, prvo pitate je za predsednicu Narodne skupštine i ministra spoljnih poslova Srbije. U Srbiji je krajem novembra održan Četvrti parlamentarni samit Međunarodne krimske platforme kome je prisustvovala i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Nakon Samita usvojena je zajednička izjava kojom se potvrđuje nepokolebljiva podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Prošle godine ministar spoljnih poslova, Marko Đurić, je na Samitu učestvovao putem video linka i imao sličan pristup.
Ni prošle, ni ove godine nije saopšteno da li se Srbija pridružila završnim izjavama Samita. Ovogodišnja zajednička izjava, između ostalog osuđuje „agresiju“ i privremenu nezakonitu okupaciju Krima od strane Rusije, koju prate represije, kršenje ljudskih prava, prisilna raseljavanja i uništavanje kulturne baštine. Da li se prošle i ove godine Srbija pridružila završnim izjavama Samita međunarodne krimske platforme, koje sadrže oštre osude Rusije?
Drugo pitanje, za ministra spoljnih poslova, u nedavnom Izveštaju Evropske komisije o Srbiji, na strani 115. piše da se: „U poslednjim nedeljama Srbija retroaktivno usaglasila sa nekoliko odluka saveta, izjava EU“, koje se tiču Rusije. Sa kojim se to izjavama EU koje se tiču Rusije Srbija retroaktivno usaglasila? Da li te izjave mogu da negativno utiču na naše odnose sa Ruskom Federacijom, s obzirom da u izveštaju piše da to uključuje i neke odluke kojima se na listu sankcionisanih lica stavljaju ruski državljani i izjave kojima se osuđuju postupci Rusije?
Treće pitanje za ministra za evropske integracije. Zašto se sadržaj Poglavlja 35 za pristupanje EU još uvek drži u tajnosti? Da li je to zato što ono sadrži obavezu faktičkog ili pravnog priznanja lažne države „Kosovo“ i zato što bi se podrška javnosti procesu evrointegracija dodatno urušila kada bi sadržaj Poglavlja 35 postao javan i dostupan svima?
Četvrto pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dačiću, u poslednjih šest meseci, prema podacima koje imamo, u Mionici je prijavljeno preko 900 novih stanovnika, pa je pitanje da li se ispoštovalo pravilo da na lokalnim izborima ne može da glasa niko ko se prijavio u kraćem roku od šest meseci? Hvala.

Hvala vama.
U ime poslaničke grupe „Srbija centar – SRCE“, gospodin Slobodan Petrović. Izvolite.

Pitanja za ministarku energetike i rudarstva, Dubravku Đedović Handanović, koji su konkretni izvori gasa planirani od 1. januara 2026. godine? Da li Vlada danas može da kaže odakle će gas dolaziti, u kojim količinama, po kojoj ceni i na osnovu kog ugovora? Ako ne može, zašto se onda gradi infrastruktura za gas koji ne postoji?
Šta se dešava sa obećanim desetogodišnjim ugovorom, gde je nestao? Ko trenutno pregovara? Sa kim i sa kakvim mandatom? Da li taj ugovor postoji bar u nacrtu ili je samo politička najava bez ikakvog pokrića?
Direktor „Srbija gasa“ javno je izjavio da cena gasa za građane neće rasti, jer će oni snositi razliku. Pitam – ko su oni? „Srbijagas“, budžet Republike Srbije ili građani Srbije kroz poreze i dugove?
Iz kojih sredstava će ta razlika biti plaćena kada se „Srbijagasu“ godinama otpisuju dugovi, kada posluje sa gubicima i kada se redovno sanira iz budžeta? Da li to znači da svi građani, uključujući i one koji ne koriste gas, subvencionišu cenu gasa onima koji ga koriste? Zašto država daje subvencije za prelazak na grejanje na gas ako nema sigurno snabdevanje, ako cena gasa nije održiva bez budžetske pomoći?
Koliko je novca do sada dato za subvencije za gasne peći i iz kog budžeta? Koliki je ukupan iznos dugova „Srbijagasa“ koji su do sada otpisani ili sanirani iz budžeta? Koliko su građani Srbije već platili cenu lošeg upravljanja gasnim sektorom kroz poreze i javni dug? Koliko je vremena potrebno da se Srbija realno prebaci na tečni gas? Kolika je cena tog prelaska, infrastrukture, skladišta, transporta? Koliko traje takav jedan proces, godinu dana, tri godine ili više? Koliko je do danas tačno uvezeno gasa iz Azerbejdžana?
Koliki procenat ukupne potrošnje Srbije to realno pokriva? Da li je to stabilan izvor ili samo dopunska priča za javnost? Šta će se desiti od 1. januara 2026. godine ako Srbija nema dugoročni ugovor, nema dovoljne količine gasa, a nema alternativu?
Da li je tačno da je NIS u dugovima većim od 540 miliona evra? Naftnoj industriji Srbije preti stečaj kad banke aktiviraju naplatu dugovanja. Da li je tačno da samo jednoj domaćoj banci duguje oko 120 miliona evra? Ko će platiti pomenuta dugovanja NIS-a? Šta se dešava sa 13.750 zaposlenih u NIS-u ukoliko kompanija stane? Da li postoji državni plan za taj scenario? Zašto Srbija ima jedne od najskupljih derivata u Evropi i definitivno u regionu na ovu kupovnu moć, a država prikupi oko 1,9 milijardi evra godišnje kroz razne namete poput akciza, taksi i PDV-a?
Imamo svoju Rafineriju, zar nije normalno da se cene derivata formiraju na bazi cene nafte, plus troškovi istovara, transporta, prerade i nameta poput akciza i PDV-a? Ko to uzima pare na teret građana, privrede i poljoprivrede Srbije, da biste vi mogli da se ugrađujete u druge poslove i preko derivata punite budžet? Hvala.

U ime Zdrave Srbije, Pokret socijalista, gospodin Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ja bih postavio pitanje Vladi Republike Srbije, tačnije Ministarstvu pravde.
Naime, Arbron Spahiu je u junu mesecu uhapšen na graničnom prelazu Horgoš. Imenovani je optužen za teško ubistvo koje je počinio kao snajperista u Banjskoj 2023. godine. Uhapšen je javno, a pušten 23. novembra 2025. godine bez najmanjeg obaveštenja i bez najmanjeg komentara.
Više javno tužilaštvo Subotica je odustala od gonjenja. Za sve to vreme 45 Srba je u šiptarskim zatvorima, a trojica baš pod optužbom za učešće u sukobima u Banjskoj 2023. godine. Zato i tražim od Ministarstva pravde da zatraži izjašnjenje od Višeg javnog tužilaštva, koje bi moralo da objasni zašto je Spahiu uhapšen i zašto je pušten ili nama ili EU? Hvala.

Hvala vama.
U ime Narodnog pokreta Srbije - Novo lice Srbije, narodni poslanik gospodin Borislav Novaković.
Izvolite.

Prvo pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije. Reč je o incidentu u Kovačici, odnosno fizičkom napadu predsednika omladine SNS na aktivistu Narodnog pokreta Srbije.
Dana 30. novembra 2025. godine u večernjim satima u ugostiteljskom objektu „Kafe kul“ u Kovačici, došlo je do fizičkog napada na aktivistu omladine Narodnog pokreta Srbije Martina Tornjoša, koga je prema izjavama više očevidaca napao predsednik omladine SNS u Kovačici Ognjen Marić, ujedno i odbornik u lokalnoj Skupštini.
U trenutku incidenta kafić je bio pun gostiju, a Martin Tornjoš je prolazio ka toaletu kada ga je Marić najpre gurnuo sa leđa, a zatim mu zadao udarac u predelu glave. Oštećeni je nakon napada zbrinut u hitnoj pomoći, a potom upućen u pančevačku bolnicu radi daljih pregleda. Napadač kao funkcioner omladine vladajuće stranke i nosilac javne funkcije, dakle, ima odbornički mandat, mora biti pod posebnom pažnjom institucija, jer postoji osnovana sumnja da ovaj slučaj ima političku pozadinu i elemente zastrašivanja mladih, ali i svih ostalih političkih aktivista u opštini Kovačica.
Smatram neophodnim da MUP hitno i transparentno reaguje i javnost obavesti u svim preduzetim koracima.
Dakle, postavljam pitanje za ministra. Prvo, da li je MUP upoznato sa slučajem fizičkog napada na Martina Tornjoša, koji se dogodio 30. novembra u Kovačici i koje su mere preduzete?
Drugo, da li je policijska stanica u Kovačici sačinila službenu belešku, izašla na lice mesta i pokrenula odgovarajući postupak protiv Ognjena Marića? Ako nije, zašto nije?
Treće, da li je Ognjen Marić do sada priveden i ispitan u svojstvu osumnjičenog zbog fizičkog napada?
Pod četiri, da li MUP ispituje moguće političke pozadine ovog napada, imajući u vidu da je reč o sukobu političkog funkcionera vladajuće stranke i mladog aktiviste opozicije?
Pet, koji je rok u kojem javnost može očekivati rezultate istrage i da li će ishod biti dostupan u vidu zvaničnog izveštaja?
Šest, da li će ministar narediti internu kontrolu rada policijske stanice u Kovačici kako bi se utvrdilo da li je postupanje u ovom slučaju bilo blagovremeno i u skladu sa zakonom?
Sedam, koje mere MUP preduzima radi sprečavanja porasta političkog nasilja i zaštite mladih, ali i svih ostalih političkih aktivista, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost?
Osam, da i MUP ima plan da dodatno prati i sprečava porast političkog nasilja na lokalnom nivou, imajući u vidu sve češće incidente u manjim sredinama?
Devet, da li ministarstvo smatra prihvatljivim da odbornici lokalnih skupština, pa čak i oni koji retko prisustvuju sednicama, koriste svoju političku poziciju kao zaštitu u vršenju nasilja nad sugrađanima?
Dakle, političko nasilje koje je organizovano i inspirisano od strane SNS i dalje je u porastu. Ništa se ne čini da to nasilje bude manje. Naprotiv, sve se čini da to nasilje nad svima koji drugačije misle u ovoj državi bude veće.
Naredno pitanje postavljam predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, jer on jeste organizator i inspirator i neko ko podstiče političko nasilje, neko ko ohrabruje političko nasilje. Reč je o službenicima u Skupštini AP Vojvodine i pokrajinskoj Vladi. Počelo je otpuštanje svih službenika i službenica koji su na bilo koji način pokazali svoj protest protiv ove vlasti tako što su učestvovali na protestima.
U ruci držim rešenje koje je potpisao pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost. Reč je o pokrajinskom sekretaru prof. dr Branku Markovskom. U njemu se piše – utvrđuje se da je službenica Ivana Momčilović zaposlena na određeno vreme u pokrajinskom Sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnu delatnost postala neraspoređena počev od 25. novembra 2025. godine.
Nadalje, neraspoređenoj službenici…
(Predsedavajuća: Molim vas, završite misao, isteklo je vreme.)
Prestaće radni odnos ako u roku od dva meseca od dana donošenja ovog rešenja ne bude premeštena na drugo radno mesto. (Isključen mikrofon.)