Ovom amandmanu se takođe pridružila i poslanička grupa Pokret slobodnih građana, SDA, PDD.
Ahmedin Škrijelj ima reč.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Dakle, mi smo tražili da se briše član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
Koncepcija zakona inače je pogrešna, bar sa stanovišta prava Bošnjaka na obrazovanje na svom maternjem jeziku. Predlagač nije uzeo u obzir probleme koji postoje u pogledu odobravanja udžbenika za izvođenje nastave na bosanskom jeziku.
U članu 2. stav 2. Predloga zakona u materijalnom ili formalnom smislu više je primeren nekoj strategiji nacionalne sigurnosti, nego zakonu o udžbenicima i ne podržavamo intenciju da se ovaj zakon prožima sekuritizacijom i da se proces obrazovanja pretvara u jedan od bezbednosnih rizika ili izazova i da služi bilo kojoj vrsti indoktrinacije koja dugoročno može da proizvede niz negativnih pojava u društvu.
Predloženi zakon takođe u dobroj meri odstupa od opštih principa obrazovanja i vaspitanja iz člana 7. stav 1. tačka 1, 3. i 9. kao i ciljeva obrazovanja i vaspitanja iz člana 8. stav 1. tačka 12, 13, 14, 15. i 16. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Pored toga, ono što zameramo jeste što obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina, bar sa stanovišta Ustava i zakona, bi trebalo da bude jednako i da ima isti status sa obrazovanjem na većinskom srpskom jeziku, a vi ga ovim zakonom dodatno gurate na margine i dovodite u suštinsku neravnopravnost. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Ovaj amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Igor Jakšić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd.
Da li želite reč?
Reč ima Biljana Đorđević.

Zahvaljujem.
Mi smatramo da je ovaj zakon nepopravljiv, ali ipak podneli smo neke amandmane da bi pokazali koliko su formulacije koje su predložene problematične.
Tako da, mi dodajemo u ove udžbenike od nacionalnog značaja i matematiku, udžbenike za matematiku, fiziku, hemiju, biologiju, tehničko i informatično obrazovanje, fizičku kulturu i šah. Između ostalog, prosto, želimo da istaknemo da deo naše tradicije i kulture jesu i ove naučne oblasti i da smo imali značajne matematičare, matematičarke, fizičare, fizičarke. Da pomenem samo neke: Mileva Marić, Pavle Savić, Milutin Milanković, Nikola Tesla. Ne znamo zašto to ne bi na neki način bilo priznato i ovde. Očito se vi toga odričete. Pogotovo zato što su ovo predmeti od značaja za društveni život i predstavljaju oslonac razvoja društva i razvoja pojedinca.
Ako već idete, što je apsolutno neprihvatljivo, sa time da preko udžbenika branite nacionalnu bezbednost i nacionalni interes, treba ulagati u decu i njihovo obrazovanje i svestranost i omogućavanje njihovog razvoja, a ne ono što vi zapravo ovde pokušavate da radite, da na način na koji vi razumete instalirate nacionalni identitet.
Ja moram sad tu da postavim pitanje – kako vi to razumete? Da li je za vas nacionalni identitet prodaja i rušenje Generalštaba? Da li je za SNS nacionalni identitet kad se američki interes, tačnije interes jedne porodice, Trampove porodice, stavi iznad srpskog interesa, odnosno interesa Republike Srbije? Da li je to kada ruski interes stavite iznad srpskog interesa, kada je reč o NIS-u? Da li je nacionalni interes i da li je identitet koji ćete ugrađivati u našu decu da se nose maske dok se tuku građani i dok se ruše objekti, dok se preti klanjem? Da li se to treba učiti u školama? Da li je to objavljivanje intimnih fotografija maloletnih devojaka da bi se osvetili i kaznili ih zbog toga što prijave da im silovanjem preti komandant policijske jedinice za zaštitu određenih ličnosti i objekata Marko Kričak? Da li će se fotografije režimski sponzorisanog nasilja iz „ćacilenda“ naći u vašim udžbenicima? Zahvaljujem.

Reč ima ministar.
Izvolite.

Samo neko pojašnjenje ili ako je neko hteo da čita, mogao je da pročita, ako neko ima unapred pripremljeno izlaganje i političku tiradu, to je postigao. Ovde je vrlo jasno specifikovano i u članu 1. i u članu 2. šta se pod čim podrazumeva.
Drugo, ne vidim kakve veze rasprava o udžbenicima ima sa slučajem Generalštab ili sa nekim drugim slučajevima koje ste pomenuli. Mislim da je osnovna stvar u svakoj diskusiji držati se teme. Pretpostavljam da vam je to kao parlamentarnim zastupnicima jasno, ili vam nije jasno, ili koristite televiziju za jeftinu propagandu, što isto tako razumem, ali vas ne razumeju građani Srbije, što su pokazali rezultati izbora, ali to sad nećemo.
Vratimo se na ono što ste namerno prenebregli, a to je da smo mi vrlo jasno klasifikovali koje to predmete smatramo relevantnim za ono što je formiranje nacionalnog identiteta, kako većinskog, tako i manjinskih naroda. Dakle, nije tačno da to nije određeno. To jeste vrlo jasno i nedvosmisleno određeno.
Ako govorimo o interesima nacionalne bezbednosti, to je shvaćeno u najširem mogućem kontekstu. Niko nije shvatio izdavanje udžbenika od nacionalnog značaja kao pripremu za neku militarizaciju društva. To nikome nije palo na pamet. Palo nam je na pamet da u eri globalizacije u kojoj dolazi do potiranja nacionalnih identiteta po malo počnemo da stvaramo jedan veći osećaj za pripadnost naciji kroz proučavanje jezika, književnosti, likovne kulture, geografije i istorije. Dakle, dajemo samo akcenat na nekim predmetima i ništa više i ništa manje od toga.
Što se tiče izbora autora, pa izbor autora će biti stvar komisije koju ćemo formirati, nakon stupanja na snagu ovog zakona, i tu komisiju će formirati javni izdavač i u njoj će biti jasno definisane propozicije.
Najzad, mi smo otvorili prostor u članu 2. da i nacionalne manjine po analogiji sa većinskim narodom razviju svoj senzibilitet. Dakle, mi nismo dovodili u pitanje uopšte nikakav multikulturni karakter ove države. Ovaj zakon je dobio podršku svih bošnjačkih stranaka u trenutku kada je bio pripreman na Vladi u junu mesecu, čak i Bošnjačkog nacionalnog veća, koliko sam ja informisan, i dve koalicione stranke iz bošnjačkog korpusa stranaka.
Dakle, ni na koji način to nismo radili da bilo koga zanemarimo i da sa bilo kim ulazimo u bilo kakav konflikt. Dakle, to je ono što mogu da vam kažem.
Naravno, pomenuli ste, više govornika je pomenulo, nastavu iz prirodnih nauka i matematike. Da, ali ovim zakonom, to nije predmet ovog zakona. Ko kaže da u obrazovnom sistemu ne daje se akcenat i na to? Daje se i te kako akcenat i na to. Mi imamo vrlo kvalitetne i univerzitete koji se bave time, tim naukama, šta više rejting Beogradskog univerziteta u velikoj meri na tim šangajskim listama i drugim listama uspostavljaju naučnici iz tih oblasti. Nažalost, ne iz društveno-humanističke sfere.
Možda je i ovaj zakon put ka tome da među mladima razvijemo senzibilitet i za društveno-humanističke nauke, a ove zlonamerne političke ocene mislim da ne vode ničemu drugom do pretvaranju ove rasprave u neku vrstu, ajde da kažem, dnevno političke rasprave u kojoj samo gubimo vreme i energiju.
Nisam video ništa što bi poboljšalo ovaj zakon, video sam rezignaciju zbog toga što se donosi, što mi je razumljivo, video sam neke taktičke opozicione propagandne igre, i to mi je razumljivo. Šta da radimo, tako je kako je. Ovo je demokratija, ovo je procedura, moramo da čujemo različito mišljenje. Imate pravo da kažete šta mislite, govorite. Videćemo ko će biti manje ili više u pravu kada i ako ovo zaživi.
Da, još jedna stvar – mi ni na koji način nismo doveli u pitanje tržišne uslove u oblasti izdavaštva. Zašto je ovde dat akcenat na neke predmete da imaju isključivo javnog izdavača? Zbog toga što je nama stalo do uspostavljanja jedinstvenog sadržaja u nekim predmetima koji su nacionalno senzitivni, a predvideli smo i predmet „jezik i nacionalna kultura“ kao neku vrstu suplementa, odnosno dodatka obrazovnog nacionalnoj čitanci koju znate da smo postavili kao jedan od obrazovnih prioriteta još pre nekoliko godina. Kao što znate, biće četiri izdanja te čitanke, dva su urađena, i nastavlja se taj projekat.
Pokušali smo da napravimo ovde ravnotežu sa još jednim dodatkom koji bi podstakao interes đaka, pre svega, za nacionalnu književnost i kulturu i razvio literalnu i drugu pismenost.

Hvala vam.
Gospodine Škrijelj, po amandmanu?
(Ahmedin Škrijelj: Replika.)
Replika? Niste pomenuti.
(Narodni poslanik Ahmedin Škrijelj dobacuje.)
Imate vreme po amandmanu, imate vreme ovlašćenog, ako želite, pošto nemate osnovu za repliku. Nemate osnovu za repliku.
Da li želite po amandmanu ili ne želite? Ne želite po amandmanu?
(Ahmedin Škrijelj: Ne.)
U redu.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Đorđe Pavićević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Ja bih isto rekao da je ovaj zakon nepopravljiv, ali da neke sramotne formulacije ovde bi trebalo ukloniti, poput ove da predmeti od nacionalnog značaj službe da uvećaju stabilnost i otpornost na strane uticaje koji su potrebni u osnovnom obrazovanju, ali čuli smo ministra neki dan da nisu potrebni, čak su poželjni u visokom obrazovanju u tom smislu, kao i ova da obrazovanje služi kao stub nacionalne bezbednosti, pa bih možda pitao da li će onda za obrazovanje ili sadržaj ovog dela predmeta, to je osam predmeta u pitanju, biti zadužen vrhovni komandant ili Ministarstvo odbrane, kao što je za 20.000 učenika već zadužen Generalni sekretarijat Vlade, odnosno Kancelarija za dualno obrazovanje, a da Ministarstvo prosvete nema baš puno veze sa tim procesom ili ima mnogo manje, recimo, nego Privredna komora.
Kada govoriti o politizaciji, samo se setimo kako je došlo do ovog zakona, a u jeku rasprave o filmu „Dara iz Jasenovca“ 2020. godine predsednik države, a sada vi hoćete da kažete vrhovni komandant, je izneo ovu ideju. Aleksandar Vulin je razradio, a vi ste u stvari, Vlada i ova većina, požurili da volju vođe pretvorite u zakon. Ako to nije politizacija obrazovanja, ja onda ne znam šta je. Možda ste malo zakasnili, jer je on tada rekao da će to biti gotovo do 2021. i da će početi da se primenjuje 2022. godine. Tada ste u međuvremenu uveli ove nacionalne čitanke. Prosto, ovakve formulacije i ovakve intencije spadaju u neke druge režime i nadamo se da Srbija neće otići tim pravcem, mada je čekirala mnogo karakteristika takvih režima. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Milenko Jovanov.

Ovo naravno da nema veze sa bilo kakvom politizacijom obrazovanja. Dakle, ovo nema apsolutno nikakve veze sa politizacijom obrazovanja. Pošto kaže da ne zna kako izgleda politizacija obrazovanja, pa izgleda tako što predstavnici političkih stranaka i narodni poslanici blokiraju fakultete u želji da time angažuju studente u svoju političku korist. Politizacija obrazovanja je kada roditelji zajedno sa nastavnicima ili profesorima iz političkih stranaka ili politički opredeljenima blokiraju škole. Politizacija obrazovanja je to kada rektori univerziteta onemoguće rad univerziteta u Srbiji zato što žele da ostvaruju svoje političke ambicije. Politizacija obrazovanja je kada se ti isti rektori posle toga, kako imamo prilike sada da vidimo, nađu na listama, očigledno, blokaderskim, opozicionim. Politizacija obrazovanja je kada profesori imaju dvostruke kriterijume na ispitima za one koji su blokirali i one koji nisu blokirali fakultete. Politizacija obrazovanja je kada profesori imaju dvostruke kriterijume na ispitu za one koji podržavaju i one koji ne podržavaju njihovu opciju. To su vam sve politizacije obrazovanja.
Nažalost, u toj politizaciji i te kako učestvuje neki ovde prisutni, a ono što mi radimo i ono što ćemo uraditi ovim zakonom jeste da se onemogući to da nam više objašnjavaju u udžbenicima istorije i da nam uče decu kako je tursko vreme bilo super, malo su vas nabijali na kolac, ali nije to tako strašno bilo, bilo je mnogo kulture i tako tih stvari, da se u dva pasusa opisuje Prvi svetski rat, da nam deca završavaju osnovu školu i ne znaju ko je bio vojvoda Mišić, ni ko je bio vojvoda Stepa, ni ko je bio vojvoda Putnik, ni ko je bio kralj Petar, ni ko je bio regent Aleksandar, da ne znaju ništa o Prvom svetskom ratu, da su više pisali o Prvom svetskom ratu komunisti u njihovo vreme, nego što se piše u današnjim udžbenicima koji pišu stranci. To hoćemo da promenimo i to ćemo promeniti, a politizacija – za to ste zaduženi vi. Hvala.