Hvala.
Izvolite.
(Đorđe Pavićević: Replika. Direktno se obratio meni.)
Mislim kada kaže vi, da misli na grupaciju ljudi u tom delu sale, ne na vas lično.
Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno poslaničke grupe Srbija centar, zajedno poslaničke grupe Pokret slobodnih građana, SDA PDD i zajedno Narodnog pokreta Srbije.
Prvo Tatjana Marković Topalović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovaj predlog ne donosi ništa novo, rekla bih da se radi o nekoj vrsti leksičkog šminkanja.
Ovako, udžbenik na jeziku i pismu nacionalne manjine sada postaje udžbenik za izvođenje nastave na jeziku i pismu nacionalne manjine, što je potpuno nebitno, i trebamo da menjamo član zakona, koji je danas doveo do toga da manjine imaju 95% udžbenika i dodataka na svom jeziku i pismu. Potpuno nepotrebna leksička šminka.
Takođe, mislim da je važno da napomenemo da 85% svih udžbenika izdaju privatne izdavačke kuće, kojim se ovim izmenama Zakona o udžbenicima predlaže oduzimanje prava da rade ono što odlično rade poslednjih 15 godina.
Osim što ste besmisleno promenili redosled reči u zakonu, vi monopolizujete tržište, i nije tačno da to ne radite i mislim da bi trebalo da znate da ukoliko želite nacionalne sadržaje to možete da uradite na dva načina. Možete da povećavate fond časova, tako je, i možete da promenite fond časova nastave i učenja i da promenite plan nastave i učenja, time biste izbegli mnogo drugih stvari, a udžbenici to mogu da prate. Međutim to je i slobodan prostor za profesore.
Takođe, bih volela da zamolim gospodina ministra prosvete, koji je jedan od šestorice ovih osam godina, da izbaci taj politički narativ, jer mislim da ga mi ne koristimo, kada smo razmatrali u Srbija Centru ovaj zakon, mi smo konsultovali veoma ozbiljan resorni Odbor za obrazovanje, ali i niz stručnjaka iz stručnih društava koji su dali komentar ovom zakonu.
Znači, zamoliću vas da se prosto bavite zakonom, tek ste nedavno, ni godinu dana niste spojili, prosto mislim da politički narativ sa „Informera“ ne odgovara tome, jer nas ima ovde i stručnih, koji se bave veoma ozbiljno i zakonima i nastavom. Hvala lepo.

Izvolite.

Da pođem od toga gde se sa vama slažem. Slažem se sa vama da će u daljem radu, pre svega, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja raditi na tome da se promene planovi i programi u kontekstu intencije ovog zakona i da se verovatno, redefiniše plan i program izvođenja nastave, odnosno da se napravi neka ravnoteža u broju časova. Tu ste potpuno u pravu sa stanovišta pedagoške prakse. Verovatno akcenat na ovim predmetima podrazumeva i davanje većeg prostora u rasporedu časova, što je osnova za odvijanje nastavnog procesa.
Da izbacim politički narativ. Sada, što se tiče političkog narativa, pa, ne može da se izbaci politički narativ, kada sedite u Skupštini, možda može na nekom naučnom skupu, a ne može da se izbaci ovde, jer ovde i vi igrate za poene, a mi nećemo da vam dopustimo da baš, svaki put krenete sa targetiranjem i olakim ocenama. Ne mislim na vas lično, i na vaše izlaganje, ono prethodno, po prethodnoj tački nisam baš najbolje razumeo, osim što sam razumeo da identitet kompleksna stvar čime se takođe načelno slažem.
Što se tiče vaše leksičke intervencije, jednako je nepotrebna koliko je bila, ono što je po vašem mišljenju nepotrebno i sadržano u zakonu. Dakle, formulacija znači isto, a vi ste hteli da primenite jednu retoričku figuru da omalovažite ono što je tekst zakona. Da vam pokažem da sam vas vrlo dobro slušao i čitao zakon, pošto ste mi i to zamerili. Dakle, nemam ja problem s time da me vi kritikujete, nemam nikakav problem sa tim.
Samo gospodinu Pavićeviću da kažem jednu stvar, intencija ovog zakona, gospodine Pavićeviću, jeste da stvori negde prostor za razvijanje patriotske vrline, što je kao što znate, sastavni deo onoga čime ste se vi bavili. Vi ste se bavili humanitarističkim teorijama svojevremeno, ja vas poznajem iz tog perioda, a istovremeno je želja da se stvori neki etos socijalne odgovornosti. Dakle, pokušavamo to da uradimo, zbog toga su te formulacije društvenoj koheziji i željom za stabilnošću.
Što se tiče nacionalne bezbednosti, ona je ponavljam još jednom, shvaćena u najširem mogućem kontekstu, ako čovek nema svest o identitetu, ako nema svest o tome da je država najviši oblik nacionalne slobode, onda se postavlja pitanje da li u turbulentnim vremenima spreman nju da brani.
I vama je jasno, da u trusnom području, kao što je ovo, u kome nisu završene geopolitičke igre, uvek postoji rizik za nacionalnu bezbednost, šta god radili i kojom god društvenom aktivnošću se bavili, uključujući i obrazovanje.
Dakle, cilj je da se stvori patriotska vrlina, ako je to moguće, bez nametanja bilo kome jednobraznosti u pogledu shvatanja šta je patriotska vrlina, a da se istovremeno razvije i društvena odgovornost, negde kao potekst i pretekst ovog zakona. Dakle, ne želimo da budemo do kraja vrednosno neutralni. Ne želimo da nam sistem bude potpuno, kada je reč o identitetu, nesenzitivan zbog toga imate i svest o identitetu dominantnog naroda, ali i svest o identitetima drugih naroda. U toliko je zakon sažeo nacionalno i demokratsko sa jedne strane, zato što je obuhvatio i većinsko i manjinsko stanovništvo.
Mi smo se vodili tom ravnotežom između demokratije i multikulturalnosti u ovom društvu.

Hvala vam.
Gospodine Pavićeviću imate priliku za repliku. Izvolite.

Hvala na toj časti.
Očigledno ovde ulazimo u neku raspravu koja bi trebalo i da se vodi. Ministar kaže šta su intencije zakona mimo teksta zakona. To je ono što je ovde važno, mi to ne vidimo u tekstu, a mogli ste da pogledate sadržaj amandmana, a sadržaj amandmana uopšte ne izbacuje delove o identitetu i delove o tome da obrazovanje bi trebalo da ima veze sa identitetom.
Što se tiče tog pomalo spolja usađivanja patriotske vrline kroz sistem obrazovanja i sami znate da takva praksa ima dva lica. Jedno može biti veoma pozitivno, a to je ono republikansko, a može eskalirati i u drugom pravcu, a to smo videli recimo u periodima nacizma ili nekih drugih veoma zlih režima koji su se takođe pozivali na patriotizam i bila su im puna usta države i puna usta zaštite identiteta i odbrane države.
Zato se prosto dogovorite šta je sadržaj toga, da li je ono što piše ili ono što vi mislite da piše, kao i toga šta će biti sadržaj i kakve će biti izmene tih predmeta. Vi kažete, vi ne želite da to radite, a malo pre kažete, mi želimo da to bude jedinstven sadržaj. Da li je to jedinstven sadržaj o kome govore predsednik i vrhovni komandant obrazovanja Aleksandar Vučić, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori tadašnji ministar Aleksandar Vulin, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori Milenko Jovanov, ili je to jedinstveni sadržaj o kome ZUOV nešto govori, a videli smo da je ZUOV imao veoma lošu praksu kada je bilo reč, recimo o izmenama udžbenika iz biologije i u vezi sa rodnom ravnopravnošću.

Hvala vam.
Tatjana Marković Topalović? Po kom osnovu? Vi ste se javili? Replika? Ne postoji nijedan jedini osnov, niste pomenuti ni na kakav negativan način nije tumačeno vaše obraćanje. Dakle, zaista ne postoji osnov.
Ahmedin Škrijelj. Izvolite.

Hvala.
Mi smo tražili da se član 3. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o udžbenicima briše. Ono što je generalno za nas neprihvatljivo i što smatramo da je suprotstavljeno ustavnim načelima i obavezama jeste i to što ovim zakonom udžbenici od posebnog značaja za nacionalne manjine nemaju jednak status sa ovim ostalim udžbenicima koje zakon naziva udžbenicima od nacionalnog značaja.
Terminološko igranje rečima i odrednicama u zakonu ostavlja određene dileme. Da li se pojam udžbenici od nacionalnog značaja odnosi na državni ili etnički značaj i interes? Ili se između tih stvari stavlja znak jednakosti?
Šta god da je u pitanju, unapred da naglasim da nemamo ništa protiv, međutim, postoje neka pitanja na koja je trebalo zakonom dati odgovor. Dakle, zašto u udžbenicima na jezicima nacionalnih manjina nije utvrđen isti status? Ako je u pitanju etnički značaj, onda vas podsećam da u Srbiji žive i pripadnici drugih nacionalnosti i da Vlada nema pravo da kreira sistemsku nejednakost, a takođe smo stava da institucionalizacija nacionalne dominacije nije dugoročno dobra, već je potrebno okrenuti se afirmaciji nacionalne različitosti koje Republika Srbija poseduje i koja može da bude njena dobra šansa za sveopšti razvoj.
Takođe smo stava da obrazovanju nije potrebno davati bilo kakve ideološke karakteristike i elemente koji ne mogu doprineti pozitivnim efektima u društvu, već dugoročno mogu proizvesti posledice po društvo.
Pitam se zašto udžbenik informatike nije stavljen u kategoriju udžbenika od izuzetnog značaja, kad znamo da je digitalna pismenost uslov da naša deca jednog dana budu osposobljena da rade inovativne i kvalitetne poslove?
Zašto novac koji je uložen u nacionalnu čitanku nije uložen u dodatnu digitalizaciju škola u Srbiji ili za proširivanje kategorija koje dobijaju besplatne udžbenike?
Iskoristio bih ovo vreme da odgovorim ministru na nešto što je malo pre rekao. Dakle, nije tačna tvrdnja da SDA Sandžaka u bilo kom procesu koji se odnosi na pisanje i usvajanje ovog zakona istom pružila podršku. Možda jesu vaši koalicioni partneri koji dolaze iz Sandžaka ali očigledno nisu svesni posledica koje ovaj zakon može da proizvede i sve ono što sa sobom nosi a nije dobro, posebno za obrazovanje na maternjem bosanskom jeziku.
Ministre, izneli ste jednu neistinu i pokušavate manipulacijama da neistinu predstavite kao istinu. A o tome koliko udžbenika u nastavi na bosanskom jeziku je u upotrebi, o tome ću govoriti u sledećem amandmanu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Đorđe Stanković. Izvolite.

Poštovani građani, ja sam juče već najavio da smo mi kao poslanička grupa Narodnog pokreta Srbije ne samo predlagali amandmane, već smo napravili i predloge na kojima bi mogli da dođemo do boljeg zakona o budžetu, ali konkretno, kada pričamo o predlozima, u jednom od predloga je i Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, predložio da bi, između ostalog, cela Srbija a ne samo pojedini gradovi, trebali da imaju tu mogućnost da đaci imaju besplatne udžbenike.
Takođe je navedeno kao jedan od predloga da postoji velika potreba za mogućnošću besplatnih užina koje su nešto što može da se dovede na nivou cele Srbije a ne na nivou samo nekih gradova.
Hoću da kažem da postoje i dela, a ne samo predlozi koje mi ovde navodimo, gde ću navesti primer opštine Medijana koja je jedna usamljena opština na kojoj postoji opozicija koja vlada u tom nekom smislu i u tom kontekstu mi smo već neke stvari radili, a u kontekstu svega što može da primeni u ovom slučaju i država.
Mogu samo da navedem primer da je zbog toga što se ustanovilo da je bilo određenog nesavesnog trošenja sredstava, otprilike milion evra godišnje, mi smo uveli procedure gde će taj novac koji je ranije trošen neosnovano da se troši u ovom slučaju na obrazovanje i time smo u prvoj godini, od prvog do četvrtog razreda, deci u osnovnoj školi omogućili da imaju po deset hiljada dinara odnosno da se taj novac potencijalno koristi za kupovinu udžbenika.
Nakon toga je i grad Niš predložio tako nešto, ali onda zato što jednostavno na nivou grada sad svi osnovci imaju mogućnost besplatnih udžbenika, mi smo predložili u sledećoj situaciji da tako nešto imaju i srednjoškolci, odnosno opština Medijana je od budžeta 2026. godine usvojila da svi srednjoškolci dobiju mogućnost da imaju besplatne udžbenike.
Sledećim amandmanom ću obrazložiti ostale detalje. Hvala.