Hvala.
Reč ima ministar Dejan Vuk Stanković.
Izvolite.

Pre nego što sam došao u Skupštinu, moram da obavestim narodne poslanike, imao sam sastanak sa kineskom kompanije „Dragon net“, koja se bavi pametnim rešenjima za digitalizaciju u obrazovanju i sa njima potpisujemo memorandum i krećemo u saradnju.
(Dušan Nikezić: Na osnovu kog javnog tendera?)
Ne, ja govorim o namerama. Ne govorim o realizacija.
Ja vas molim da me ne prekidate.
Ovde je načelna rasprava o digitalizaciji u obrazovanju. Nije rasprava o onome za šta pretpostavljam da ste vi ekspert na jedan specifičan način i imate porodičnu tradiciju.
Dakle, pustite me. Čovek je postavio načelno pitanje – digitalizacija u obrazovanju i imam potrebu da mu kažem da nije tačno da o tome se u okviru Ministarstva prosvete ne razmišlja. Razmišlja se i te kako, ali lako je pričati, a drugo je realizovati.
Rekli ste da je potrebno 25 miliona za rekonstrukciju škola. Ja vam kažem da je potrebno mnogo više.
Zahtevi za rekonstrukciju iznose 17,5 milijardi dinara. Toliko iznose zahtevi da se građevinski radovi koji se tiču rekonstrukcije škola urade i to će se postepeno fazno raditi u skladu sa budžetskim prilivima u ovoj zemlji.
Dakle, niko od nas ne stavlja tačku na ono što je urađeno. Naprotiv, kažemo idemo dalje.
Takođe, razgovarali smo i sa drugim partnerima kada je reč o digitalizaciji, ali da ne bi bilo zloupotreba neću da pominjem to, jer vidim da se nekima odmah pojavi asocijacija na tender. Valjda je to ekspertiza i uslovni refleks, u pravu ste, ali ja ne želim sada da se bavim uslovnim refleksima, nego želimo da uradimo posao koji je mnogo važan za obrazovanje i mislim da bi to bio nacionalni interes.
Najzad, ponovo se vraćam na ono što je srž. Nigde ovde u ovom zakonu tema nisu građevinski radovi na školama, niti digitalizacija, osim što postoji predlog da bi se obogatila pedagoška praksa da se koriste digitalna izdanja nekih udžbenika.
Ali, zašto skrećete sa teme? Zašto pominjete tendere, rekonstrukcije i slične stvari? Ne znam, zašto vas to žulja toliko?
Ja ovde govorim o udžbenicima i govorimo o njihovim namerama i načinu na koji ćemo da realizujemo jednu određenu zamisao, a ne vidim zbog čega se svesno širi diskusija ne bi li se, 1) poslala pogrešna poruka, a to je da mi ne bavimo time i pod 2) ne bi li se poslala jedna poruka da ono što radimo ima neku dozu moralne sumnje. Nema. Uradićemo sve što možemo u granicama okolnosti i resursa koji imamo, da unapredimo obrazovni sistem u ovoj zemlji, bilo u pogledu sadržaja onoga što đaci i studenti uče, bilo u pogledu načina na koji ćemo tehnički realizovati stvari.
Upravo sam dobio podatak da je u 2025. godini za digitalizaciju uložena 1,6 milijardi dinara i da se isti iznos planira za 2026. godine budžetom Republike Srbije. Dakle, to je ono što se u ovom trenutku naše mogućnosti.
Da li bih ja voleo da je više? Da, voleo bih. Da li će biti više, zavisi od toga koliko nam bude uspešna privreda. Ja se nadam da hoće.

Hvala.
Gospodine Nikeziću, vi ste se javili za reč zbog čega? Zbog čega, izvinite?
(Dušan Nikezić: Direktno mi se obratio ministar.)
Direktno vam se obratio ministar? Kako vam se direktno obratio, vi niste imali reč uopšte? Vi niste imali reč.
Vi hoćete da dobacujete, pa onda na osnovu dobacivanja da dobijete reč. Možda u nekom drugom sazivu, ne u ovom. Više sreće sledeći put.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana, SDA, PDD.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Dakle, mi smo predložili da se ovim amandmanom, da se u članu 5. stavi 3. briše.
Dakle, kada govorimo o izdavanju udžbenika na jezicima nacionalnih manjina mogućnost njihovog neodobravanja kada su Bošnjaci u pitanju, nažalost prerasla je u pravilo.
U Izveštaju o realizaciji Memoranduma o saradnji između Bošnjačkog i nacionalnog veća, Ministarstvo prosvete i Zavoda za udžbenike iz 2016. godine imamo podatak da je 16 udžbenika neodobreno i ne koristi se u nastavništu, u velikoj meri otežava ostvarivanju Ustavom garantovanog prava na obrazovanje na maternjem jeziku. Toliko o tome, o brizi za manjinsko obrazovanje.
Takođe, 12 programa nastave i učenja za predmete bosanski jezik i književnosti dodataka za predmete bosanski jezik i književnost i dodataka za predmete od posebnog značaja za Bošnjake takođe nije odobreno.
Dakle, pored neodobrenih udžbenika, postoji i neodobreni programi nastave i učenje za određene predmete. Brojni programi za osnovne i srednje škole nisu dobili saglasnost institucija, a ne odobreni su sadržaji koji se odnose na istoriju Bošnjaka, upotrebu termina Sandžak, pesničke i muzičke tekstove vezane za bošnjački i sandžački identitet, kao i pojedini istorijski i kulturni materijali.
Iako je ponegde odobrena struktura programa, konkretni sadržaji nisu prihvaćeni, što je posebno izraženo u razredima drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i u srednjim školama.
Dakle, pored toga ovim Predlogom zakona o udžbenicima potpuno se ruši kreativna industrija obrazovnog izdavaštva koja je u poslednjih 20 godina doprinela da se u obrazovanju uvedu kvalitetni i inovativni obrazovni materijali, kako za učenike, tako i za nastavnike.
Ovim Predlogom zakona, prema našim saznanjima, krše se i određeni sporazumi koji su potpisani sa EU, koje je, istina, Vlada svojim amandmanima pokušala da popravi. Međutim, taj proces nije doveden do kraja i generalno mi ovaj zakon nećemo podržati, jer ni u kom svom segmentu on ne može da proizvede pozitivne društvene efekte, već će služiti nekim stvarima koje će, nadam se neka nova demokratska vlast potpuno ispraviti i u ovom procesu u oblasti obrazovanja vratiti smisao. Hvala.

Hvala.
Reč ima Života Starčević. Izvolite.

Rasprava o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, naročito ova rasprava u pojedinostima, govori o tome da i dalje postoji jedna jaka i snažna želja opozicionih narodnih poslanika da dodatno politizuju stanje i da politizuju obrazovni sistem. Želja koja ni malo nije utihnula činjenicom da sve škole u Srbiji rade u potpuno jednom normalnom obrazovnom nastavnom procesu, u jednom normalnom radnom „modu“, da se tako kaže.
Naročito su u tome učestvovali oni koji su pokazali jedno krajnje nerazumevanje kako funkcioniše sam obrazovni sistem. Nije dovoljno biti nastavnik u školi, pa da smatrate da znate kako funkcioniše obrazovni sistem, jer odgovorno tvrdim da 90% nastavnika slabo, čak površno poznaje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Sam kada sam prešao iz učionice u sistem ministarstva, trebalo mi je podosta vremena da shvatim kako taj sistem i na koji način funkcioniše, jer to nisu isti poslovi. Nije dovoljno, a pogotovo da ne pričamo o nastavnicima, odnosno profesorima na fakultetima koji su poprilično van te materije i jako slabo poznaju taj sistem.
Evo, imamo priliku i juče, o Petoj beogradskoj gimnaziji je pričao ekonomista koji zaista o tome ne poznaje i ne zna ništa, osim što ima jaku želju da utiče na političke procese i da koristi nastavnike, roditelje i učenike u političke svrhe.
Zašto se za ovo javljam i zašto ovo pričam? Iz prostog razloga, moj apel je roditeljima, učenicima, nastavnicima da vide šta se radi sa studentima trenutno i da shvate da će i oni doći na red da budu iskorišćeni kao studenti.
Za osnovu mogu vam dati izjavu profesora Pravnog fakulteta, Vladimira Jovanovića, koji je izjavio i obratio se studentima i rekao: „Otkud vama i ko vam je dao tapiju na proteste?“ Radi se o čoveku koji je opšte poznat kao najveći blokader, koji je najviše huškao studente na blokade univerziteta, o čoveku koji izgovara i najteže reči o svojoj državi i koji, s obzirom da smo ušli u izbornu godinu i da se izbori bliže, u stvari iskazuje ono što iskazuje većina opozicionih političkih aktivista, a to je da su studenti obavili svoj zadatak i da njima nije mesto više tu, da prepuste političarima koji su iz iskoristili i koji su ih sve ovo vreme, svih ovih godinu dana huškali na blokade fakulteta, na blokade ulica itd.
Jednostavno, profesor Jovanović je u ime svih onih koji su ih huškali na to što čine, rekao im je: „Više nam vi ne trebate, iskoristili smo vas i odbacili smo vas u otpad.“
Eto, ja prosto želim da i ovo ostalo vreme iskoristim da kažem da je Zakon o udžbenicima, odnosno zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima dobar, jer konačno uvodi red na tržište udžbenika. Ovaj zakon ne može da se kritikuje sa stanovišta samo tržišta i narušavanja tzv. „principa“ slobodnog tržišta, jer to ne postoji nigde u svetu. Jednostavno, udžbenici, naročito oni udžbenici koji se bave nacionalnim identitetom svuda u svetu se njima posvećuje posebna pažnja i mislim da država konačno mora da uvede u red i da ne dozvoli da, recimo, hrvatski izdavači, odnosno njihove ćerke firme u Srbiji, naše obrazovne i vaspitne sadržaje objašnjavaju na njima svojstven i odgovarajući način. Ja samo tome mnogo više pričao na Odboru za obrazovanje, ne bih da dalje širim tu priču.
U svakom slučaju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati za ovaj zakon i naravno neće glasati za ovaj amandman. Hvala.

Hvala vam.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima Borislav Novaković.
Izvolite.

Reč je o članu 5, rekli ste 6.
Ministre, ovo je užasno delikatan član. Dakle, reč je o udžbenicima manjinskih zajednica. Mislim da je jako važno, pošto saveti manjinskih zajednica upravo služe da čuvaju kulturni identitet, obrazovni identitet i naravno upotrebu jezika na njihovim maternjim jezicima, dakle, pisma, mislim da je jako važno da postoji čvršća veza između države i nacionalnih saveta.
Prvo, udžbenike manjinskih nacionalnih zajednica treba refrešovati, osvežiti. Ako pogledate strukturu tih udžbenika, videćete da je većina pisana 80-ih eventualno 90-ih godina. To je jedan nedostatak.
Drugi, mora biti uspostavljena čvrsta veza između manjinskih nacionalnih saveta i Zavoda za izdavanje udžbenika, da se praktično naprave zajednički timovi oko sadržine.
Dakle, sadržina onoga iz čega uče manjinske nacionalne zajednice, sadržina i udžbenika i celog materijala koji se publikuje na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica, mora da bude sastavni deo njihove autonomije, a ta autonomija se, po meni, uspostavlja tako što postoji čvršća veza između Zavoda za izdavanje udžbenika i manjinskih nacionalnih zajednica kroz timove koji će uticati na sadržaj što udžbenika, što literature i svih onih sadržaja kojima oni čuvaju pravo na vlastiti jezik.
Nemojte nikada smetnuti sa uma, Srbija je kada su u pitanju zaštita manjinskih nacionalnih prava ne na evropskom nivou, to je jedna od retkih oblasti u kojoj Evropa može da pogleda iskustvo Srbije i da se ugleda na Srbiju. Hvala.

Hvala vama mnogo.
Izvolite reč, ministre, pa onda narodni poslanik Mitar Kovač.

Samo jedna stvar.
Ja se u načelu slažem sa ovim što je rečeno, s tim što bih samo jednu stvar promenio. Treba da se uspostavi veza između Saveta manjinskih zajednica i Zavoda za unapređenje, vaspitanje i obrazovanje. Oni su ti koji pišu programe, koje posle autori izabrani na javnom konkursu treba da zadovolje. Dakle, oni definišu standarde i upravo bi ta komunikacija trebalo da postoji.
Ja se slažem načelno sa vašom idejom da saveti nacionalnih manjina treba da imaju aktivnu ulogu u obrazovnom smislu, jer obrazovanje je preduslov održanja identiteta svakog naroda, bez obzira da li je on većinski ili manjinski. U tom kontekstu vi ste potpuno u pravu i kada govorite o standardima koje smo mi kao društvo i država dostigli i ostvarili do sada, ali samo bih vam skrenuo pažnju da taj programski deo udžbenika zapravo nije stvar izdavača, odnosno Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, već je stvar Zavoda za unapređenje nastave. U osnovi, sve je ovde zapravo prebacilo u velikoj meri težište na njihov rad i na verovatno refreširanje, kako ste vi to rekli, ili osveženje, hajde da upotrebim našu reč, programskih sadržaja na osnovu kojih se udžbenici pišu.
E, sad, videli ste u zakonu da mi imamo 30 dana nakon stupanja toga da javni izdavač formira stručne komisije i okviru tog procesa sigurno je da će biti i kontakta sa savetima nacionalnih zajednica.
Istovremeno, želim da vam kažem kao narodnom poslaniku, da smo mi usaglasili u meri u kojoj je to bilo moguće sa svim nacionalnim zajednicama tekst ovog zakona, dakle, i sa predstavnicima vojvođanskih Mađara, koji su deo koalicije na vlasti i sa barem dve stranke bošnjačke manjine, mi smo imali otvorenu komunikaciju po pitanju ovog zakona.