Gospodine Grboviću javili ste se po kom osnovu?
(Pavle Grbović: Obratio se meni.)
Nije vam se obratio, dobili ste odgovor.
Imate minut po grupi.
(Pavle Grbović: Dajte mi repliku.)
Nemate osnov za repliku, dobili ste odgovor. Nije vam se obratio, dobili ste odgovor. Postavili ste pitanje.
(Pavle Grbović: Kome se obratio ako nije meni, molim vas objasnite mi. Dajte mi dva minuta kao repliku.)
Nije se vama lično obratio.
(Pavle Grbović: Ako meni nije, onda nekome jeste.)
Evo ja nemam problem, možete da objasnite. Verujem da ćete se još dublje zakopati. Evo vam dva minuta.

Gospodin Jovanov je rekao nešto što je jedna od najveći zabluda koje su pokušavali da nam ubace poslednjih 10, 15. godina. Kaže, ne može neko da bude Srbin, a da bude moderan. Može.
Može neko da bude i Srbin i da poštuje istoriju i da poštuje tradiciju i da poštuje svoju religiju i veru i da ide u crkvu i da bude moderan i da bude evropski nastrojen, sve to može.
Postoje konzervativne snage i u Srbiji i u ovom parlamentu koje ja poštujem, apsolutno poštujem. Gospodo, stvar je u tome što vi niste konzervativni. Vi ste konzervirani. Vaša politička ideologija je konzervirana. Vi namećete ideologiju koje su zaostale dva veka unazad.
Vi ovde vršite najveću podvalu i zamenu teza. Vi kao vrhunac patriotizma namećete da ste patriota samo ukoliko branite ratne zločince i ratne zločine, a da ukoliko kažete da neko u istoriji Srbije neke stvari nije uradio kako treba i da ne treba time da se ponosimo, vi mu nametnete etiketu izdajnika. To je zabluda koju vi ovde namećete i to je šteta koju namećete budućim generacijama. Zbog toga treba da vas bude sramota.
Što kaže Milenko, Jugoslavije više nema. Nema Jugoslavije, nema od kada sam se ja rodio. Tako da meni to ne možete da namećete ni na koji način. Jugoslavija u kontekstu u kome vi govorite postoji samo u ovom obrazloženju koje zvuči kao da ga je Centralni komitet 1963. godine pisao. Obrazovanje služi da bismo sprečili spoljne uticaje. Aman ljudi, ko je pisao ovo? Da li je ta osoba elementarno normalna. Ovde se ne radi o tome da li se mi slažemo ili ne slažemo oko ovih zakonskih izmena, ali ovo što piše ovde je doslovno na nivou psihoze.
Možda su postojale dobre namere u pogledu ovih zakonskih rešenja, ali ovo što ste sproveli i način na koji ste obrazložili je duboko zabrinjavajući.

Hvala vam.
Kao što sam pretpostavila, dodatno ste se ukopali.
Milenko Jovanov. Izvolite.

To što ja moram da ga slušam da bih morao da polemišem, to je jedna stvar, ali bilo bi dobro da svako u diskusiji sluša i sam sebe, da posle ne pripisuje meni ono što je on rekao. Pa, nisam ja rekao da će nam deca znati sve Nemanjiće zahvaljujući izmenama zakona, ali neće znati da koriste nove tehnologije. Nisam to ja rekao. I, to je kontekst u kome sam rekao da očigledno kod njega to jedno drugo isključuje.
Mi štitimo ratne zločine, mi se zalažemo za to. Pa, ne nosim ja majicu Jove Divjaka na grudima, nego njegov bivši predsednik, Sergej Trifunović. Inače, Jovo Divjak za one koji ne znaju, pucao po Srbima u Bosni i Hercegovini. To je model Srbina koji je njima prihvatljiv, Jovo Divjak, a sve ostalo nije prihvatljivo. Pa, nećete nas na to naterati.
Druga stvar, dajte, evo i ministar je tu, jednu reč koja govori o bilo kojoj ideologiji u vezi sa udžbenicima. Reč, ne rečenicu, koja ideologija, kakva ideologija i sam priča o tome kako će deca da uče Nemanjiće. Da li je to ideologija? Znati Nemanjićevu lozu, to je ideologija. Ala ste vi zaglibili? Ali ste vi zaglibili sledbenici Jova Divjaka i svi bi kao Jovo Divjak bili. E, takvi ste vi.

Ministre da li želite reč? Izvolite.

Samo da konstatujem, vrhunski nivo politizacije koji navodno treba izbeći jer je ovo, kako kažu stručna rasprava, je povratak na član koji je diskutovan, sa manipulativnim ciljem, da se ovde raspali atmosfera i održi jedan govor u duhu i slovu Dinka Gruhonjića i sličnih. To je prvo.
Drugo, a postoji ono što se zove – elementarne činjenice. Lepo je to što neki posećuju muzeje Štazija, ali Štazi kao tajan služba DDR je imao za cilj da zaštiti socijalistički poredak i komunističku ideologiju. Cilj ovog zakona je nešto sasvim drugo od onoga što je bio sadržaj komunističke ideologije koja je bila ateistička i anacionalna.
Cilj ovog zakona je da istakne patriotizam i rodoljublje, da stvori patriotsku vrlinu kod mladih naraštaja, što ne isključuje i toleranciju i racionalnost i kritičko mišljenje. Ako govorite već o kritičkom mišljenju, a čuo sam da je neko to pomenuo, niko uvodeći ove udžbenike nije ukinuo recimo, predmete kao što su filozofija i logika na gimnazijskom nivou, koji podstiču upravo kritičko mišljenje i racionalno rasuđivanje.
Takođe, zanimljiva je tendencija koju sam čuo u nekim od ovih izlaganja, da se štite privatni izdavači, pri čemu ni jedan privatni izdavač do sada ni jednu reč o ovom zakonu nije rekao. Sad, da li je Narodna skupština berza gde se vi nudite da postanete zastupnici privatnih izdavača, u odnosu na državu, ja to ne znam, to je vaše moralno i političko pravo i vaš moralni i politički rizik, u krajnjoj liniji očigledno i lično iskušenje.
Ja nemam problem sa tim i da se stavite otvoreno na lobističku stranu privatnih, posebno stranih izdavača. Ali, napominjem da tekst koji je stavljen u obrazloženju, nema ama baš nikakve veze sa kolektivističkom socijalističkom ideologijom i sa pratećom retorikom koja ide u pravcu izolacije ove zemlje. Naprotiv, ovde nema nikakve, ni tendencije ka izolaciji, jer je zakon usklađen sa standardima EU, što imate u njegovom obrazloženju, to je pod jedan.
Pod dva, ne postoji nikakva tendencija ka indoktrinaciji, to apsolutno nije tačno, jer nije još uvek završen plan i program, na osnovu kojeg bi mogli tako nešto da tvrdite, kao što nije ni predviđen autoritarni model držanja nastave koji je, zapravo ključan za indoktrinaciju.
Dakle, obrazovni projekat je celovit i mi nismo uvođenjem ovih udžbenika, ukinuli one predmete koji upravo podstiču racionalno i kritičko rasuđivanje. Mi to nismo uradili, niti ćemo ikada uraditi, mi smo samo želeli da istaknemo jednu stvar koju više puta ponavljam, a to je da ovaj zakon ima za cilj dve stvari, patriotsku individualnu vrlinu kod svakog pripadnika društva, bez obzira da li je pripadnik manjinske ili većinske zajednice i socijalnu odgovornost i ništa više i ništa manje.
Najzad, još jedna stvar, nigde, ali zaista nigde ne postoji ni tendencija da se razvija militantni duh, a još manje revizija istorije. To u ostalom i ne možete da zaključite, a jedna od osnovnih logičkih grešaka je zaključivanje iz nedokazane pretpostavke, da vam odmah kažem, a toga ima obilje ovde u ovoj raspravi i meni je interesantno da uočavam glavne logičke omaške, kod onih koji žele sebe da predstave, kao neku intelektualnu avangardu ovog društva.
Nemam problem sa tim, navikao sam na tako nešto i uživam u tome, samo mi nije jasno zbog čega se unapred javljate da budete advokati privatnih stranih izdavača. Da li je to dogovor ili je to lično iskušenje, to ostaje na vama.

Gospodine Grboviću, replika pretpostavljam?
Evo imate minut, pošto ja ne znam kako ste se vi prepoznali sada u ovome, ali evo imate minut od vaše grupe. Izvolite.

Ministar je govorio uopšteno o tome da neko štiti interese privatnih izdavača i ako se oni navodno nisu bunili itd.
To je njihova stvar, dakle ovde se radi o principu, ja sam pomenuo na početku svog izlaganja, Poglavlje 8 koje se tiče konkurencije, koleginica je pričala o Ustavu Republike Srbije, a evo imamo i vest iz kraja septembra ove godine, gde Marta Kos kaže kako je lično ovo pitanje pokrenula pred srpskim vlastima, uključujući i našu zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem nacrt amandmana na konkurenciju i da će komisija nastaviti da prati itd.
Dakle, ne radi se o tome niti imam bilo kakav, ni lični, ni emotivni, ni kakav treći interes u pogledu izdavača, već imam interes u pogledu toga da se tržište slobodno razvija, gde se konkurencija podstiče, a ne da se gasi i da se ne uvode, odnosno ne vraćaju monopoli, jer to može da izazove dugoročne posledice i po kvalitet obrazovanja i po evropske integracije naše zemlje.
Dakle, niko mi nije rekao kako to da se toliko zdušno zalažem za otvaranje Klastera 3, a onda donosimo neke zakone koji će pogoršati našu poziciju po pitanju Klastera 2, odnosno ovog poglavlja na koje se ovo pitanje i odnosi. Tako da nema potrebe da mi inputirate bilo kakve lične, finansijske ili kakve treće interese, dakle ovo je principijelna stvar.
A, ko će izdavati udžbenike na kraju ne tiče se mene apsolutno.

Hvala vam.
Reč ima Ana Eraković, kao predlagač. Izvolite.

Poštovani građani, šta je udžbenik od nacionalnog interesa za nacionalne manjine? Prema važećim propisima to su udžbenici za nastavni predmet maternji jezik, maternji jezik i književnost, koji se pripremaju na osnovu donetog plana i programa, nastave i učenja za ovaj predmet.
Pored udžbenika, učenici koji obrazovanje stiču na jeziku i pismu nacionalne manjine, imaju dodatak uz udžbenik za svet oko nas, prirodu i društvo, likovna i muzička kultura, istorija i geografija, koji se priprema na osnovu dodatnih sadržaja propisanih programom nastave i učenja za svaku nacionalnu zajednicu, koja ostvaruje celokupno obrazovanje na maternjem jeziku.
Od 876 naslova na jezicima nacionalnih manjina 70% su izdali privatni izdavači u većini birani od strane saveta nacionalnih manjina i ako se radi o udžbenicima koji nisu profitabilni. Dakle, već je sve pokriveno što se tiče udžbenika kada su nacionalne manjine u pitanju.
Opet postavljamo pitanje, zašto se uspostavlja monopol Zavoda za udžbenike, koji od svih izdavača do sada nije pokazao zavidni kvalitet? Takođe, Zavod je 2024. godine dobio tri miliona evra, da napravi četiri nacionalne čitanke. Za novac koji je dobio izdao je samo jednu, od 118 strana, a za ostale ćemo tek videti kada će ugledati svetlost dana i koliko para će po ovom osnovu dalje biti uzeto od građana Srbije.
Dakle, Zavodu koji nije efikasan, koji ne izdaje najkvalitetnije udžbenike hoćete da date monopol da izdaje 60% udžbenika, a sve to predstavljate i branite o nacionalnom identitetu, a jedino brinete kako da preko još jedne državne institucije izvlačite novac.
Kada privatni izdavači budu tužili državu Srbiju, zbog kršenja međunarodnih sporazuma koje smo potpisali, opet će troškovi izgubljenih arbitraža snositi građani Srbije, dok ćete vi puniti svoje džepove preko Zavoda.