Hvala vam.
Reč ima po amandmanu Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Prethodne amandmane ne treba prihvatiti iz jednog prostog razloga jer su podneti da bi dezavuisali osnovne stvari koje se ovim predlogom zakona menjaju i da vrate na staro ono protiv čega se mi od 2016. godine uporno borimo, a to je da dokažemo da nacionalni interes nije za tržišnu ekonomiju i da se ne prodaje na tržištu.
Ja znam da su navike čudo, ali to što je neko navikao da trguje nacionalnim interesima, podržano od strane nevladinog sektora preko USAID i drugih izvora finansiranja, ne može ovde da brani i zastupa, na taj način što će pokušati da spreči da Srbija napokon nacionalni interes, državni interes, postavi tamo gde joj je mesto.
Čuli smo da 85% tržišta pokrivaju neki privatni izdavači. Nije problem ko će knjigu da štampa, nego ko će tekst da napiše. Slažem se ja čak sa jednim od prethodnih govornika da je možda informatička oblast trebala ući u sve ovo, ali za početak, ono što je važno, upravo smo o tome govorili u načelnoj raspravi, a to je pitanje istorije, srpskog jezika, srpskog jezika i književnosti, prirode, okruženja i svega toga. To mora biti jedinstveni tekst za sve udžbenike. Ne možemo više da dozvolimo da nam strane obaveštajne službe preko pojedinih privatnih izdavača naprave papazjaniju i dezavuišu znanje i odnos prema Republici Srbiji i mladih.
Ovo je poslednji trenutak da se ovako nešto ispravi i ja zaista očekujem da će Ministarstvo i ova Vlada obezbediti sprovođenje ovog zakona u punom kapacitetu, da udžbenici budu napisani na najkvalitetniji mogući način i da strogo vrše kontrolu da li su tekstovi apsolutno identični i da li se koriste.
Ja bih možda prihvatio razmišljanje da je neko rekao da će Zavod za udžbenike propisati tekst udžbenika ali isključivo i samo takav tekst, bez ijednog promenjenog zareza, može da štampa ko hoće, da li u jednoj boji, u drugoj boji, sa većim fontom, manjim fontom, ako će to na tržištu nešto značiti.
Ali, sa nacionalnim interesima se ne trguje i napokon je krajnje vreme došlo da sa onom praksom koja je bila posle 2000. godine i puča raskinemo.

Hvala.
Reč po amandmanu ima narodni poslanik Uglješa Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.
Nadam se da mi nećete zameriti.
Pošto sam bio ovde spomenut, a nisam u tom momentu bio u sali, pa bih samo radi preciznosti i celovitosti informacije i onoga što se dogodilo u mojoj diskusiji, dozvolite mi samo pošto se pozvalo na stenogram i na moju izjavu od prošle nedelje, a tiče se upravo ovog Zakona, da citiram ili da pročitam ono što piše u samom stenogramu i ono što sam ja izgovorio kada je u pitanju izmene i dopune Zakona o udžbeniku.
Rečeno je da sam rekao da – predmeti koji obuhvataju prirodne nauke nisu od nacionalnog značaja. To nisam ni izgovorio i shodno tome ja sam, citiram, rekao – da je ovde bilo razgovora o tome zašto nisu matematika, fizika i hemija. To su prirodne nauke i one, pre svega, govore jednim unificiranim rečnikom.
Kada govorimo o onome što jeste nacionalni identitet ne značaj, nego identitet, to je mala razlika, mislimo da je mnogo važno da mnogo veću kontrolu nad tim ima naše Ministarstvo, a i da na sam sadržaj na štampu utiče naš Zavod za izdavanje i da ne čitam dalje.
Znači, ako me već citirate i pozivate se na stenogram i ono što sam rekao onda je vrlo važno da govorite onako kako i piše.
Što se tiče toga da li prirodne nauke važne, da, naravno da su i te kako važne i smatramo da i tu treba da se pokloni posebna pažnja.
Naši fakulteti kao što je Elektrotehnički ili Mašinski fakultet su prepoznati svuda u svetu i tu tom smislu, kada govorimo o tržištu rada, mi imamo jednu vrstu deficita za tim kadrom, jer su naši stručnjaci iz tih oblasti i te kako prepoznati i traženi.
Govorio sam o tome da je veoma važno i značajno da utičemo na sadržaj udžbenika kao što su srpski jezik i književnost i kao što je, između ostalog, geografija i drugi predmeti koji će biti ovim izmenama i dopunama zakona obuhvaćeni.
Zahvaljujem.

Hvala vam.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.

Samo da nastavim.
Dakle, pored činjenice da smo predlagali neke stvari, gde smo predložili i besplatne udžbenike na nivou cele Srbije i, naravno, besplatnu užinu na nivou cele Srbije, navešću samo neke stvari koje su urađene na opštini Medijana.
Dakle, rekonstrukcija terena u osnovnim školama u iznosu od 2.500.000 dinara, bele table u iznosu od 1.000.000 dinara, pribor za učenike u iznosu od 2.000.000 dinara, srednjoškolcima će biti dato 10.000 dinara, svakom srednjoškolcu na opštini Medijana, što je oko 30.000.000 dinara i sve je to urađeno zahvaljujući činjenici da je ušteđen novac u odnosu na prethodni način funkcionisanja i davanja para.
Dakle, para ima i u ovom budžetu i ima para i na nivou države da se na neki način omogući građanima da imaju besplatne udžbenike, u ovom slučaju roditeljima, i ne samo za osnovce, nego i za srednjoškolce, ali naravno vi taj budžet trošite na akvarijume, delfinarijume i na druge stvari.
Ono što sam, takođe, hteo da navedem jeste da nisu dovoljne samo bele table i besplatni udžbenici, nego je važno i da modernizujemo naše škole.
Znači, i digitalne table koje nisu skupe, da ne bude samo da Aleksandar Vučić ima digitalnu tablu, nego da jednostavno imaju i sve škole, to je nešto što se dešava svuda u svetu, da se koristi i veštačka inteligencija u školi, a da ne bude samo to korišćeno u nekim drugim zemljama koje su daleko otišle ispred nas. Da jednostavno imamo način razvoja celog školstva, a da ne pričamo stalno o tome kako mi, eto, to ne možemo, nije došlo do nas itd.
Ono što je stvarno važno jeste da mi konstantno dajemo predloge. U ovom slučaju imamo i neka dela koja su ostala iza nas, ali je važno da to čujete i vi, ministre, a da ne bude samo da utičete na to ko će biti direktor koje škole i da u ovom slučaju Gimnazija „Stevan Sremac“ konstantno ima protest ispred škole, zahvaljujući vama i vašem uticaju na srednjoškolce i na srednjoškolski sistem.
Hvala puno.

Reč ima ministar Dejan Vuk Stanković.
Izvolite, ministre.

Evo, odmah da krenemo od poslednjeg.
Dakle, problem sa školom „Stevan Sremac“ jeste u načinu na koji je sastavljen konkurs. To nikakve veze nema sa mnom. Ja nisam pisao konkurs, pisao je neko drugi. Mi ne možemo onaj konkurs koji je pogrešno napisan da smatramo javnim pozivom za izbor direktora.
Evo, da vam odmah kažem. Dakle, nema nikakve politike, nego je stvar u tome kako je sastavljen konkurs. Hajde, to za početak, gospodine, da rešimo.
Druga stvar, pominjete digitalne table. Većina škola u Srbiji ima digitalne table. Što se tiče novca za rekonstrukciju škola, mi smo uložili, ja ne znam za prethodnike, dakle, u mom mandatu uloženo je 965.000.000 dinara za rekonstrukciju osnovnih i srednjih škola u Srbiji.
Takođe, kada govorimo o predškolskom obrazovanju, zahvaljujući projektu koji je država više godina realizovala sa Svetskom bankom, napravljena su i nove predškolske ustanove i u tim poduhvatima, i u jednom i u drugom, vodilo se računa da se obuhvati svaki region naše države.
Sada ću vam reći još jednu stvar postoje mnogo veće potrebe, nego što su budžetska izdvajanja za to, ali to je posledica stanja koje je nasleđeno i mi i za sledeću godinu pripremamo u budžetu jednu određenu partiju koja će ići u pravcu rekonstrukcije škola. To je ono što nužno moramo da uradimo, ali to kao što znate zavisi od javnih finansija.
Ukoliko bude bilo ubrzanog ekonomskog rasta, a njega će biti ako imamo društvenu i političku stabilnost, a ne nestabilnost, onda ćemo moći da ulažemo više u to. To je sve vrlo jasno.
Dakle, potpuno je pogrešna i paušalna ocena da nema digitalnih tabli i da nema ulaganja u rekonstrukciju. Uložili smo preko 960.000.000 dinara u onom periodu u kome sam ja ministar.
(Đorđe Stanković: Replika.)

Hvala.
Gospodine Stankoviću, dobili ste odgovor. Niste pomenuti.
Nema osnova za repliku.
Dakle, postavili ste pitanje, dobili odgovor.
Hvala vam na razumevanju.
Na član 4. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za obrazovanje je prihvatio amandman.
Amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Miroslav Aleksić, Borislav Novaković i Đorđe Stanković.
Reč ima Đorđe Stanković.
Izvolite.

Ministre, ja pretpostavljam da vi kada kažete „digitalne table, mislite na Beograd i na neke gradove možda malo veće, ali da vam kažem da sam siguran da preko 90% škola nema digitalne table. U ovom slučaju mislim da je važno ulagati u tu vrstu infrastrukture.
Ja ću vam dati samo finansijsku analizu koliko bi šta koštalo i čisto da napravimo analizu koliko se trenutno novca troši na EKSPO, a koliko bi u ovom slučaju moglo da se uloži u obrazovanje.
Dakle, besplatni udžbenici na nivou cele Srbije bi koštali 50 miliona evra. Besplatna užina na nivou cele Srbije za osnovce bi koštala oko 100 miliona evra. Rekonstrukcija određenih škola, pa da ne dođe do situacije kao što je gimnazija „Stevan Sremac“, u kojoj se raspada fasada, a kada mi na nivou grada kažemo – daj, uradite nešto konačno, nemojte da dozvolite da ova škola se raspadne, pa da deca idu u druge škole, oni kažu – pa, to nije naša nadležnost, to je nadležnost države.
Dakle, rekonstrukcija svih škola i fasada bi u ovom slučaju, bar onih kojima je neophodnije, koštala između 200 i 250 miliona evra na nivou godine, da kažem godišnje.
Takođe bi tre balo da se naprave centri za saradnju sa privredom. To bi bio takođe jedan od naših predloga i u njih bi trebalo uložiti bar za početak između 20 i 40 miliona evra i to bi na neki način unapredilo naš sistem obrazovanja, da se ne uče stvari koje više ne postoje nego da se uče one stvari koje su u savremenom korišćenju sa tehnologijom, a konkretno u ovom slučaju mislim i na veštačku inteligenciju.
Između ostalog, digitalne table da se uvedu svuda, znači, ne samo u Beogradu, Novom Sadu ili u nekom školama u Nišu, bi koštale između 120 i 150 miliona evra. Dakle, između 500 i 600 miliona evra su sve ove stvari koje bi dosta unapredile sistem obrazovanja i verujem da možda vi to želite, ali u ovom slučaju treba da se dogode i dela, a ne samo reči.
U ovom slučaju hvala što ste dozvolili da vam odgovorim.