Pa, kao što vi kažete znam nešto, tako i vi znate da niste Nostradamus, pretpostavljam, nego da ste imena koga jeste, neću da pomenem zbog toga što bi to iskoristili za repliku.
Dakle, nemamo niti kremansko proročanstvo, niti Nostradamusove moći da znamo šta će biti posledica ovog zakona. Rekao sam šta vidim kao posledicu praktičnu u obrazovnom smislu izvodeći iz onoga što je namera zakonodavca.
Istovremeno rekao sam vam u kontekstu onoga što ste pričali, a pričali ste o nekakvim apokaliptičnim scenarijima etičkih sukoba, baziranih na ovom planu i programu, da postoje drugi elementi u obrazovnom sistemu, pa ako hoćete i šire u političkoj kulturi koje bi mogli da spreče tako nešto.
Da li postoji mogućnost da uđemo u sukobe? Pa, da. Samo je pitanje da li su sukobi kanalisani, pa mogu da budu ovakvi kao što je, recimo moj i vaš ili vaš ili bilo čiji drugi sukob ovde u Skupštini da ostanemo na rečima i na razmeni mišljenja, možda zadovoljni ili nezadovoljni svojim nastupom, zadovoljni ili nezadovoljni načinom na koji nas je druga strana doživela, ali to je u granicama onoga što je demokratija i što je tolerancija.
Ali ja vas pitam zašto odmah krećete sa apokaliptičnim scenarijom i vezujete za ovo što se danas nudi kao pokušaj da napravimo jedan obrazovno-politički projekat koji bi išao u pravcu toga da nam ne rastu generacije koje će biti potpuno identitetski nesenzitivne, potpuno zadubljene u ekrane i u virtuelni svet u jednom globalnom svetu u kome iščezavaju svake vrste identiteta? Zašto je problem da se gaji rodoljublje, poštovanje prema tradiciji, negovanje jezika, svest o vrednosti sopstvene književnosti i svest o njenom mestu u globalnoj svetskoj produkciji?
Recimo, npr. ja govorim o jednoj stvari, ne govorim uopšte nikakvom agresivnom nacionalizmu, ni o kakvoj reviziji istorije o kojoj vi pričate.
Znate, ja znam šta vi imate na umu i reći ću vam šta vi imate na umu. To je obrazovana politika Francuske posle 1871. godine. Tadašnji francuski ministar obrazovanja Lik Feri je nakon gubitka Alzasa i Lorana, dve francuske oblasti i nemačkog osvajanja tih oblasti stavio crni flor na časovima geografije, na tim teritorijama i svako dete dobijalo svedočanstvo sa rečenicom – jednog dana bićeš vojnik.
I posle toga je nastao Prvi svetski rat, između ostalog, kao posledica sukoba Francuske i Nemačke, a onda i Drugi. Da bi danas napisali Francuzi i Nemci, upravo u tom delu teritorije, zajednički udžbenik istorije sa ciljem da se ne ponovi Prvi i Drugi svetski rat i da se mržnja stavi u neke okvire koji nisu politički i socijalno relevantni.
Dakle, vi nama učitavate neke militantne koncepcije sa ciljem da pravite apokaliptične scenarije preko koga dovodite u pitanje nešto što ima potpuno druge i namere i razradu.
To je ono što je sporno. Ne smeta meni vaša kritika. Naravno da znam da treba da anticipiramo efekte, ali ja želim da imam veru u ono što radimo kao Vlada dajući jedan predlog za koji sam vam rekao – želimo da stvorimo nacionalno senzitivne generacije mladih ljudi i ne branimo drugim narodima s kojima živimo da isto to rade. Niko nije imao problem zbog rodoljublja drugog.

Hvala.
Nije vas spomenuo. Pitali ste nešto. Dobili ste odgovor. Dobili ste i retoričko pitanje.
(Pavle Grbović: Dobacuje sa mesta.)
Evo, izvolite.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović. Izvolite.

Opet moramo da se natežemo kao i svaki put.
Dakle, pitate zašto polazimo od tih apokaliptičnih scenarija. Dakle, nisu apokaliptični, oni su nažalost realistični. Zasnovani su na neposrednom iskustvu iz bliske prošlosti. Zato vam kažem, ne možemo da se ponašamo kao da u ovom trenutku živimo u Danskoj i da živimo u miru i blagostanju.
Jer, to prosto nije takva situacija zato što polazi iz situacije iz socijalnog i političkog konteksta iz kog sam i ja i mnogi drugi ljudi ovde rasli zato što smo okruženi atmosferom u poslednjih trideset godina u kojima se Šešeljeve baljezgarije na televiziji „Pink“ o klanju zarđalim kašikama posmatrali kao deo humorističkog programa, a ne kao nešto što je etički nedopustivo, zato što se mera nečijeg patriotizma predstavljala spremnost da brani ratne zločine i ratne zločince, zato što su neki od njih bili promovisani od strane političkih aktera u Srbiji.
Zbog svega toga kada smo u Narodnoj skupštini ovde formirali zajednički poslanički klub su predsednici većine neretko napadali to što mi sedimo sa predstavnicima bošnjačkog i albanskog naroda.
Dakle, govorimo vam iz ličnog iskustva, iz aktuelnog sociološkog ambijenta u kome mi danas živimo.
Meni je samo drago što smo nakon celog ovog natezanja, nakon svih ovih reči koje su bile upućene sa raznih strana, što smo konačno došli do toga da vi pomenete ne samo patriotsku, već i građansku vrlinu. Nije sporno da imamo, mada ne razumem šta to tačno znači – nacionalno senzitivne naraštaje i nove generacije obrazovne programe, ali mislim da bismo trebali da poradimo malo i na toleranciji.
Nije poenta samo da kažete – mi ćemo dozvoliti i manjinskim narodima da rade to isto. Nama nije potrebna etnička segregacija po nacionalističkim, odnosno po etničkim … nego nam je potrebno da uspostavimo mehanizam gde ćemo moći da poštujemo jedni druge i da živimo ne jedni pored drugih, već jedni sa drugima.

Hvala vam mnogo.
Na član 20. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za obrazovanje je prihvatio amandman.
Amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.

Hvala puno.
Moram da iskoristim priliku da pitam ministra na temu ovog drugog fakulteta koji se pravi iz Filozofskog fakulteta u Nišu. Znači, suprotno mišljenju Univerziteta u Nišu, Vlada je donela odluku o formiranju fakulteta srbistike.
Moram da priznam da je to jako, jeko loše protumačeno na samom fakultetu, ali i na univerzitetu. Na neki način, deljenje fakulteta koji ugrožava više stvari na našem univerzitetu, odnosno ugrožava ceo program studiranja.
Između ostalog, dovela je u problem studente koji su do jednog trenutka studirali istoriju na Filozofskom fakultetu, a sada pokušavaju da podele taj fakultet i da dođe do situacije gde se studira srbistika, odnosno, bolje rečeno, drugi fakultet.
Ja ovde imam na neki način kao narodni poslanik potrebu da vas to pitam, s obzirom da nisam dobio odgovor, a u danu za koje je bilo nadležno da se postavljaju pitanja. Ovde se ruši autonomija univerziteta. Ovde se ugrožava rad samog univerziteta i fakulteta i voleo bih da znam na koji način, pošto očigledno odgovarate i bilo bi mi drago da čujem odgovor na to pitanje, šta je razlog u ovom slučaju, da li ste to vi smislili ili je to možda ministar Selaković koji je upravo na neki način… Pokušano je hapšenje od strane TOK-a, a ovde očigledno ne postoji pravna država pa je i to obustavljeno. Znači, da li je ovo vaša ideja ili je ovo ideja ministra Selakovića, s obzirom da znam da su ljudi bliski njemu uključeni u formiranje ovog fakulteta srbistike?
Naravno, ja sam postavio više pitanja tada u danu za postavljanje pitanje i očekujem sve odgovore. Evo, iskoristio bih priliku da i sada popričamo na tu temu.
Hvala puno.

Verujem svakako da ćete dobiti odgovore i pisanim putem.
Što se tiče ministra Selakovića, nemojte da širite neistine. Dakle, n ije priveden. Niko ga ne privodi.
Dakle, molim vas, ne širite neistine.
Ovo jeste Narodna skupština Republike Srbije.
Čovek je otišao sam da da izjavu. Koliko vidim, on je otišao da da izjavu, ovi su otišli u kafanu.
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima narodni poslanik Ana Eraković.

Narodni pokret Srbije je predložio brisanje svih članova, jer bi ovako usvojen zakon dodatno naneo štetu kvalitetu obrazovanja u našoj zemlji. Nikakve zaštite nacionalnih interesa nema, jer nacionalni interes jeste da naša deca imaju najkvalitetnije udžbenike iz kojih će sticati potrebna znanja i veštine i na čijoj izradi će biti angažovani najkvalitetniji ljudi.
Drugo jeste da sva deca u Srbiji imaju besplatne udžbenike. Sve to ovim zakonom nije predviđeno. Naprotiv, njime se samo otvara prostor da vlast izvlači novac preko Zavoda za udžbenike, a troškove izgubljenih arbitražnih sporova ćemo plaćati mi, dok će kvalitet obrazovanja dece biti dalje srozavan.

Hvala.
Na član 21. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.

Hvala puno.
Nastaviću na ovu temu. Nadam se da ću dobiti pismene odgovore, ali nažalost ih do sada nisam dobijao, pa ću sada iskoristiti priliku da postavi i javno pitanje.
Dakle, ko je doneo odluku da se osnuje fakultet srpski studija u Nišu bez mišljenja Univerziteta u Nišu, bez mišljenja Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje? Ko je odlučio da se departman nasilno iščupa iz Filozofskog fakulteta bez saglasnosti dekana i Saveta fakulteta i univerzitetskih organa?
Da li vam je jasno da ovakvim potezom pravite pravni haos za studente generacije koje ste ostavili između dva fakulteta bez garancije da će završiti ono što su upisali i da li ste svesni da dovodite u rizik međunarodne programe Univerziteta u Nišu – „Erasmus+“, Horizon, CEEPUS i šaljete poruku da država Srbija više ne garantuje stabilnost svojih univerziteta?
Dakle, ovo su samo pitanja koje su postavili predstavnici Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Nišu i smatram da, ako ste već tu i, kao što je rekao moj kolega Pavle Grbović, zaista cenimo što ste ovde došli da odgovarate, bilo bi lepo da znamo i odgovore na ova pitanja, s obzirom da znamo da ste uključeni u to.
Ja se izvinjavam ako sam rekao da je ministar Selaković priveden, nego da je predat nalog. Tu se izvinjavam.
Evo, samo još jedno pitanje za kraj. Pošto sam rekao da mi, između ostalog, želimo da, osim predloga, pokažemo i na delima kako se neke stvari rade, evo pitam ministra u ovom slučaju Dejana Vuka Stankovića – šta ga sprečava da se predloži da na nivou cele Srbije postoje besplatni udžbenici koji se dele kao što se radi u Beogradu, kao što se radi u ovom slučaju u Nišu, odnosno na neki način finansijska pomoć u zamenu za te besplatne udžbenike se odvaja. Dakle, očigledno da je to moguće. Očigledno da je moguće uglavnom u onim gradovima gde je ugrožena vlast SNS. Dakle, da li je to potrebno da bi se ovakva jedna stvar, koja bi pomogla roditeljima koji imaju decu u osnovnoj školi, odvojila ili jednostavno bi zdrave logike jedan ministar mogao da se založi za to da se to obezbedi svoj deci.
Hvala.

Hvala vam.
Ja vas molim samo da pričate po amandmanu, kao što su to radile vaš e kolege.
Zaista jesu radile to i svaka im čast na tome. Nemojte samo da idemo na šire teme i pitanja ministara o svemu i svačemu.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici iste poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.