Hvala puno.
Pokušaću da se sada vratim na temu i na amandman koji smo podneli.
Dakle, mi želimo u ovom slučaju da predložimo jednu inicijativu s naše strane, da jednostavno unapređenje obrazovanja postoji u nekoliko koraka. To bi, između ostalog, bilo nazvano i digitalna učionica, a reforma nastavnih programa, profesionalni razvoj nastavnika, bolja infrastruktura i bezbednost i povezivanje škola sa privredom i zajednicom i ovo ću obrazložiti, nadam se, najkraće što mogu.
U digitalnoj učionici smatramo da je važno da se uvedu i pametne table. Znači, o tome smo pričali, ali jednostavno nije dovoljno da to bude u velikim gradovima, nego u svim gradovima i u svim školama.
Dakle, stabilan internet u svim školama, a znamo da to ne postoji, razvoj domaćih digitalnih platformi i da, između ostalog, naravno, kako to vreme bude dozvoljavalo, uvodimo i tablete i lap-topove kao osnovni alat za korišćenje.
Takođe, reforma nastavnih programa smatramo da fokus treba da bude na primeni znanja, učenje kritičkog mišljenja i više praktičnih projekata, jer jednostavno ne mogu deca samo da uče ono što je suvoparno. Trebalo bi negde i kroz praksu neke stvari pokazivati.
Profesionalni razvoj nastavnika. Mislim da je u ovom slučaju nastavnički kadar često prepušten sam sebi. Bukvalno preokupiran administracijom u poslednje vreme. Znači, jednostavno je važno i u njih ulagati ako želimo da naše obrazovanje napreduje.
Bolje infrastrukture, bezbednost. Mislim da nema potrebe da tu previše obrazlažem. Potrebno je veće ulaganje u te škole koje su već postojeće, izgradnja novih, ali za početak makar da svako kupatilo, odnosno WC da ne budu čučavci, nego da jednostavno budu najosnovniji i najelementarniji za 21. vek uslovi korišćenja.
Naravno, povezivanje škola sa privredom i zajednicom, to je za kraj. Jednostavno, partnerstvo sa firmama i oblastima u kojima se razvijaju određeni delovi zemlje ili grada. To bi pomoglo na koji način će i osnovno i srednje i, kažem, kasnije visoko obrazovanje da napreduje. To je nešto slično dualnom obrazovanju, ali je važno da privreda bude uključena u razvoj svih škola.
Hvala puno.

Hvala vam.
Ovim zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Odlučivaćemo u danu za glasanje o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 37. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O UPRAVLjANjU OTPADOM.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Novaković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Borislav Novaković.
Izvolite.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predložio je brisanje ovog člana koji inače govori o ponovnom iskorišćavanju energetske svrhe određenih delova otpada.
Ja bih vas molio da to konkretizujemo. Ministrice, vi ste iz Novog Sada, kao i ja, pa mi odgovorite samo na tri pitanja.
Prvo, pozicija novosadske deponije je tako postavljena da je u na ulazu u Novi Sad. Dakle, kada ulazite u Novi Sad iz beogradskog pravca, umesto „Dobrodošli“, s desne strane imate deponiju. S te deponije najčešće doleću kese, čestice, otpad i sve ono što ne treba. Da li mislite da je pozicija novosadske deponije ispravna i da li je profesionalno postavljena pozicija novosadske deponije?
Druga stvar, često imamo problem da gori deponija. Svaki put kada deponija gori u Novom Sadu ugroženo je oko 45 hiljada ljudi. Ugroženi su ljudi koji žive na Klisi, Slanoj Bari, Vidovdanskom naselju, Šangaju, a nekada taj smrad dopire i do Podbare i do Salajke.
Kakva je to deponija koja svakih tri, četiri meseca ugrožava zdravlje 45.000 ljudi?
Treća stvar, potpuno zanatska. Iznad te deponije imate stubove visokog napona i sve vreme se nagomilava otpad i sve vremenska distanca između tih nagomilanih delova otpada i žica visokog napona biva manja. Ljudi, hoćete li da neko strada? Hoćete li kad dođe do eksplozije metana, hoćete li kada plane ta deponija, a plane često, da zahvati stubove visokog napona i da imamo ljudske žrtve? Jer, to je već sada predvidivo.
Dakle, odgovorite mi na ova tri pitanja, ali molio bih vas bez politike, nego jezikom struke.
Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Ivanović.
Nije tu.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Uroš Đokić.
Nije tu.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik prof. dr Snežana Rakić.
Nije tu.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ninković.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Ana Eraković.
Da li želite reč?
Izvolite.

Ovim amandmanom Narodni pokret Srbije traži da se reči „osim uobičajenim industrijskim postupcima“ izbrišu. Tim rečima zakon šire definiše kada se materijal može proglasiti nus proizvodom nego što radi EU.
Ono što bih sada da mi objasni ministarka, ako može, da u postupku izrade prostornog plana u Nišu u prostornom planu se nigde ne vidi nacrtana nova deponija. Trenutna deponija je ekološka bomba, a ono što ima u prostornom planu za grad Niš jeste rudarenje u zoni zaštite. Sanitarna zaštita jedan, dva i tri. To je vodoizvorište iz kog se snabdeva 70% građana Niša. Vodovod je dao mišljenje da ne bi trebalo da se vrše tu nikakve istražne radnje i iskopavanja.
Mene interesuje da li su se vama neko iz grada Niša i urbanisti koji rade na prostornom planu obratili i tražili vaše mišljenje i da li je ministarstvo dalo to mišljenje.
Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik dr Ana Jakovljević.
Nije tu.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala, predsednice.
Narodni pokret Srbije ovim amandmanom predlaže da se ovaj stav obriše jer iskustvo nam pokazuje da su upravo podzakonska akta zapravo najveća zona zloupotreba u sistemu otpada i predstavljaju najveću rupu kroz koju godinama cure milioni, a građanima ostaju samo smrad, požari i bolesti.
Kažete nam da će sada sve ovo da regulišu nekakva tehnička pravila i tako više od decenije pravdate najveće prevare u ovoj državi.
Na teritoriji Novog Beograda možemo da vidimo šta se dešava, odnosno do čega dovodi to naknadno regulisanje podzakonskim aktima. Divlje deponije po blokovima, kabasti otpad na svakom ćošku, rupe koje su u nadležnostima javnog komunalnog preduzeća, a sve su to zapravo posledice pravilnika i internih odluka. Upravo to omogućava takvu praksu koja nam se dešava na Novom Beogradu svakodnevno.
Upravo su ti podzakonski akti napravili od Srbije evropsku deponiju gde se uvozi otpad, prerađuje ga ko i kako hoće i pali ga u toku noći.
Ovde je problem, mi u ovom amandmanu zapravo brišemo mogućnost da preko noći otpad postane nus proizvod i tako da se trpa u fabrike, skladišta, kamione. Naravno da neko iz SNS zaradi a da građani progutaju posledice.
Posledice su ogromne. Dakle, 3.500 divljih deponija u Srbiji, nesanitarne deponije koje gore mesecima, spaljivanje kablova, plastike, medicinskog otpada i to sve u sred naselja. Gradovi i sela se guše u dimu, postali smo prvi u Evropi po broju smrtnosti umrlih od raka pluća, pokušaj uvoza stranog otpada, privatni operateri koji preko rupa u zakonu zarađuju milione, opasan otpad koji završava u šumama, na njivama i oko reka, deponije koje pucaju, klize i truju sve oko sebe.
Hvala.

Hvala.
Hoćete sada ili hoćete na kraju.
Na kraju. Dobro.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ninković.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Stanković.
Nije tu.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Parandilović.
Izvolite.

Pomaže Bog, napredni otpade.
Ovo je konačno prava tačka, po vašoj meri – bavljenje otpadom. Vi sav otpad skupljate, i po Srbiji, pa vam je malo srpskog otpada koji ste pokupili iz raznih stranaka da bi upotpunili vašu poslaničku grupu i ministarska mesta, sad ste se dosetili, šta, ovo građani Srbije moraju da znaju, da uvozite evropski i belosvetski otpad.
Oni neće tamo da spaljuju, ali zato se srpska vlast dobrovoljno javila – dajte nama otpada, treba nam otpada.
Imate tri hiljade divljih deponija u Srbiji. U Priboju vam se jedna divlja deponija izlila u jezero, celo jezero poplavljeno otpadom, Potpećko jezero. Imate nerešenu deponiju između Priboja i Prijepolja regionalnu koju ne možete da rešite. Vi niša ne možete da rešite, ali zato umete da uvozite otpad koji drugi neće da spaljuju u svojim zemljama, vodeći računa o zaštiti životne sredine, vi ga uvozite ovde pod nekakvim izgovorom i plaštom nekakvih evropskih regulativa i usklađivanja i šta ti ja znam, kojekakvih budalaština.
To građani Srbije moraju da znaju. Dakle, vi ste otpad počeli da uvozite, pošto kao država i kao društvo niste u stanju ništa da proizvedete, vi sve uvozite i na kraju je došao i otpad na red. A ovom otpadu koji se sada javlja tamo ćemo po nekom drugom amandmanu, jer otpada ovde u Srbiji ima iha-haj, ali vama je to malo i sada ste ovo našli da uvozite. Možete misliti. Kako se ne setiste da donesete neki zakon o reciklaži?
Kako se toga ne setiste pa da recikliramo nešto, da pravimo neko gorivo od nečega kao što rade razvijene države? Ne, vi uvozite sirov otpad da ovde trujemo naše stanovništvo, pošto Evropa svoje čuva. Alal vam vera, svaka vam čast.

Dobro.
Gospodine Parandiloviću, izričem vam opomenu, tako da privedemo kraju kako treba ovu sednicu.
Ima jedna knjižica za decu, mnogo je lepa, kupiću vam, biće dobra, vi ćete je razumeti, to je „Škola lepog vaspitanja gospođice Mile“, tako da ćete dobiti od mene mali poklon zato što ste mi posebno prirasli za srce.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Nije tu.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Parandiloviću.