Trideset sekundi ni sekund više.
Dakle, prvi deo ovog člana prve rečenice govori o utvrđivanju konkurentnosti i transparentnosti. Pa, gde ćete više pluralizma u te dve stvari i gde ćete veću intenciju da se ili nameru da se smanji korupcija time što propisujete proceduru izbora udžbenika.
Ljudi, hajde da se dogovorimo ili ćemo da plivamo u moru proizvoljnosti i netransparentnosti ili ćemo da uvedemo efikasne mehanizme, kontrole i konkurencije. Ja mislim da je ovo drugo bolje.

Hvala vam.
(Dejan Vuk Stanković: Izvinite, 10 sekundi sam uzeo.)
Ništa ministre, samo slobodno vi dajte.
Na član 18. amandman u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici, zajedno poslaničke grupe Srbija centar i poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Marković Topalović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Zakonsko određivanje cene je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti konkurencije, o tom zakonu se prvi put raspravljalo 2003. godine, a usvojen je 2009. godine.
Ono što jeste, nestručno je zakonsko određivanje preporučene mase udžbenika. Šta ste uradili sa masom udžbenika i koji je proračun? Videla sam da ste podelili ukupan fond časova sa nedeljnim fondom časova, pa ste našli neku decimalu i prosek. Tako da, prva četiri razreda imaju masu od tri kilograma, peti i šesti četiri kilograma i sedmi i osmi, pet kilograma. Vi ste naravno zanemarili, što je i logično, da ta deca nose školske torbe, rančeve nose, zatim opremu za fizičko, opremu za likovno, opremu za tehničko itd, znači ne radi se samo o toj masi koja deca treba da povuku, radi se daleko o većoj masi.
Rešenja za to je moglo vrlo jednostavno da se nađe kroz dva poteza. Prvi potez je da udžbenike kupi država, a ne da licitiraju izdavači hoće li da prave manje knjige, tanjih listova, debljih, tanjih korica da bi se uklopili u ta tri kilograma ili ta četiri ili pet kilograma. Znači, mislim da je prva stvar bila da država kupi te udžbenike, a druga stvar da obezbedite ormariće svojoj deci u školama da uopšte ne nose knjige kući, onako kako to rade civilizovane i savremene zemlje, znači da deca ostave svoje knjige u školama i da zapravo tamo završe ceo domaći.
Još jedan ovaj kratak osvrt na ministra, ako ste želeli da čuvate zdravlje dece, mislim da ste to uradili na pogrešan način, to ste uradilo godinu dana ranije uvođenjem projekta „Zdravitas“, taj projekat je pukao, tako da ovaj način da čuvate zdravlje ili kičme dece ne mislim da je ispravan način.
Još jedna stručna osvrt, masa je osnovna fizička veličina SI sistema, postoje sedam fizičkih veličina SI sistema. Težina je sila, znači težina se dobija kao proizvod mase i ubrzanje zemljine teže ako se nalazite na zemlji. Molim ministra prosvete, to je nastavna jedinica koja se radi u šestom razredu osnovne, pominje u sedmom, ponovo obrađuje prve godine srednje škole da počne da razlikuje težinu i masu, i da vrlo vodi računa šta piše u zakonu, masa ili težina. Hvala lepo.

Hvala.
Ministre želite reč? Ne, u redu, onda Borislav Novaković.

Hvala vam.
Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predlaže brisanje člana 18.
Dakle, poštovani, član 18. je savršeno ogledalo načina na koji ova vlast funkcioniše, sve što dotakne pretvara u birokratsku zamku. Ovim članom uvode se dodatne komisije, posebne procedure, čitave administrativne konstrukcije koje ne služe ni školi, ni nastavniku, ni đaku, već služe samo da se odluke razvodne, otegnu i stave po političku kontrolu.
Svako ko se ikada bavio obrazovanjem zna da su udžbenici temelj nastave, a ovaj član upravo taj temelj pretvara u lavirint u kojem jedini izlaz vodi prema čemu, prema kabinetu ministra. Nezavisno od toga ministre da li su vaša intelektualna pleća slaba ili jaka. Dakle, u principu se radi o tome da se ova vrsta odgovornosti decentralizuje i prebaci na intelektualce i stručnjake, a ne na političare. To nije reforma, dakle, to je kidnapovanje procesa. Srbija ima obavezu da pojednostavljuje pristup udžbenicima, da daje prednost stručnosti, a ne da stvara novu mrežu komiteta koji će raditi ono što im se kaže, a ne ono što struka očekuje.
Ovaj član brišemo, jer uvodi haos umesto reda, politiku umesto struke i nezavisnost umesto stabilnosti. A obrazovni sistem koji zavisi od hira jedne partije ili jedne vlasti nije sistem nego talac.
Zato ministre još jednom vas pozivam da razmislite i to ozbiljno da razmislite da li proces kojim usmeravate treba da sužava broj ljudi koji će odlučivati ili da ga proširuje. Da li u tom procesu treba da učestvuju naučnici i ljudi od struke ili ljudi od politike. Vi radite ovo drugo, zato predlažemo brisanje i zato se u principu ne slažemo sa logikom ovog zakona. Hvala vam.

Hvala vam.
Ministar, Dejan Vuk Stanković. Izvolite.

Dakle, ponovo, hajde da ponovimo lekciju.
Dakle, opet se ne radi o inkluziji i ekskluziji, nego se radi o proceduri izbora udžbenika. Dakle, ne radi se uopšte o tome koga uključujemo, koga isključujemo, definišemo mehanizam kako se nešto bira. To je sve, ni više, ni manje. To je mera onoga što smo hteli da postignemo ovim članom a to je da razradimo ono što su prethodna dva bila postavljena, da dalje konkretizujemo, ni više ni manje.
Nikakva ekskluzivna prava nisu data ministarstvu. U odgovoru vašem kolegi iz druge partije rekao kada je uveo jednu restriktivnu, da treba da bude državljanin Srbije, ja sam mu rekao da najšire moguće shvatam autorstvo. Ako iz toga niste pročitali intenciju, recimo, da postoji jedan otvoreni, liberalni pristup i da postoji primat stručnosti, u odnosu na dnevnu politiku i da ovo ne gledamo kao poligon za neku volju za moć, ako iz toga niste iščitali to, nego nam ubacujete ovaj jezik nekakvih komisija ili nekakvog partijskog monopola nad obrazovanjem. Ne, mi smo ovim članom, ova tri člana koja kritikujete, mi smo želeli da učinimo taj proces određenim, transparentnim i jasnim, jer proces izbora udžbenika ne postavlja pitanje ko šta, vrlo jasno to definiše ovde.

Hvala vam.
Povreda Poslovnika, Ivana Rokvić.

Hvala vam.
Član 107. – nije dozvoljeno direktno obraćanje jednog narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku. Nisam znala zaista kako se ovaj narodni poslanik zove, guglala sam onaj koji vređa i izašao mi je gospodin Milan Radin? Jel? Tako se zovete?
Nikada u životu vas nisam čula u ovom domu da ste zastupali neke građane, da ste pričali nešto, da ste branili neku tezu, neki stav, vi i ovaj iza Danijele, ne znam kako se zove, nikada u životu, ali vas slušam svaki dana kako nas vređate, kako urlate, kako dobacujete, kako psujete. Znači, to je zaista nedopustivo.
Ja vas molim da se ponašate. Nema potrebe da se krstite. Molim vas da se ponašate u skladu sa dostojanstvom ove Skupštine i da se ponašate u skladu sa tim što ste nažalost vi ipak jedan narodni poslanik. Hvala vam.

Gospođo Rokvić da se izjasnimo o Milanu Radinu u danu za glasanje ili ne? (Ne.)
Dobro, Milane ne dobacuj.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA PDD.
Pavle Grbović. Izvolite.