Hvala vam.
Reč ima Snežana Rakić.

Poštovana predsednice, poštovani ministre zdravlja, danas ne želim da postavim pitanje samo kao narodni poslanik, već želim da vas pitam kao lekar. Ovo pitanje je meni upućeno preko sajta Narodne skupštine i mislim da mi upravo tome služimo, da pitanja običnih, malih ljudi iznesemo ovde u javnost. Pitanje se odnosi na ozbiljne sumnje u zakonitost rada Doma zdrava Rekovac u periodu prethodnog rukovodstva.

Da li je tačno da su se godinama organizovali ginekološki pregledi van registrovane zdravstvene ustanove, u takozvanoj prikolici, i da su takvi pregledi finansirani kroz sistem javnog zdravstva? Ako jeste, ko je to dozvolio? Ko je proveravao uslove u kojima su žene pregledane? Ko je garantovao sterilnost instrumenata, bezbednost pacijentkinja i zakonitosti rada? Da li Ministarstvo zdravlja poseduje podatke koliko je novca izdvojeno za te usluge i da li je izvršena kontrola eventualno fiktivnih ugovora i računa?

Da li je tačno da je u toj ustanovi godinama funkcionisala radiološka služba bez radiologa? Ako jeste, ko je takve nalaze potpisivao i izdavao ih? Ko je dozvolio korišćenje rendgen aparata bez specijaliste radiologije i da li je iko odgovarao zbog mogućih ugrožavanja zdravlja građana? Da li je zdravstvena inspekcija izvršila kontrolu, napravila zapisnike i da li je o svemu obavešteno eventualno tužilaštvo?

Najvažnije pitanje – kako je moguće da se o ovakvim sumnjama godinama govori lokalno, a da institucije ćute i da o ovakvim stvarima nemamo saznanja i ne znamo još koliko je ovakvih primera u našoj zemlji? Jer, ako je makar deo ovih navoda tačan, govorimo o mogućem urušavanju osnovnih principa funkcionisanja Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Znači, ovde se definitivno krši Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Govorim o sistemu u kome zakon očigledno nije isti za sve i zato građani Srbije danas više ne pitaju samo da li imaju lekara, pitanje je da li imaju zakon, da li se on sprovodi i da li imaju zaista zaštitu države.

Poštovani ministre, drugo pitanje se odnosi na događaj koji je šokirao javnost Srbije, ljudi su zaista na to odreagovali burno. Pitanje je – da li je Srbija postala država u kojoj se zdravstveni i to onkološki pregledi organizuju u stranačkim prostorijama? Jer, ono što smo videli u Čačku nije politički incident. Da li je normalno da žene u Srbiji pregled obavljaju ispod stranačkih parola? To je jedno opasno urušavanje zdravstvenog sistema. Lekari, lekarske komore su javno upozorili da se pregledi ne mogu organizovati van registrovanih zdravstvenih ustanova, ali na to nismo dobili odgovor iz Ministarstva zdravlja. Struka je rekla da su takvi postupci protivni pravilima medicine i, naravno, bezbednosti pacijenata, ali to isto piše i u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.

3/3 MV/MP

Zato pitam – ko je dozvolio korišćenje medicinske opreme u stranačkim prostorijama, ko je odgovoran ako je neko dobio pogrešan nalaz, ko kontroliše uslove u kojima su građani pregledani? I najvažnije, da li su građani pregledani kao pacijenti ili kao birači? Jer, danas običan čovek u Srbiji mesecima čeka pregled, čeka magnetnu rezonancu, čeka operaciju, ali za ovakve slučajeve nema čekanja. Za partiju ima i prostorija i termin i doktor. To je, naravno, suština problema. Nažalost, pregledi su izmešteni iz bolnica u partijske prostorije. Zdravstvo kao takvo ne sme da bude deo političke kampanje. Zdravstvene ustanove ne mogu da vode politički prvaci.

Ove cene, cene lekova koje smo videli kako se reklamiraju u sredstvima javnog informisanja, ne smeju biti deo političkog marketinga, jer građani Srbije ne traže pregled po stranačkom zastavom. Oni traže zdravstvenu zaštitu koja mora biti svima jednaka i svima jednako dostupna. Hvala vam.

Reč ima Jelena Milošević.

Hvala.

Pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandru Sofronijević. Dana 7. jula poslat je telegram 54F stanicama od Niša do Dimitrovgrada, gde se ponovo dozvoljava transport amonijaka na deonici pruge Niš-Dimitrovgrad, a nakon što je zabranjen posle prevrtanja vagona i curenja amonijaka kod sela Staničenja kod Pirota, u decembru 2022. godine. Tada je život izgubilo dvoje ljudi, a preko 50 javilo se lekaru zbog simptoma trovanja amonijakom.

4/1 MZ/CG 10.35–10.45

Zabrana je trebalo da važi do završetka rekonstrukcije pruge Niš–Dimitrovgrad jer je po zvaničnim izveštajima pruga u katastrofalnom stanju. Rekonstrukcija nije završena. Stiglo se do sela Crvena Reka kod Bele Palanke, a nisu urađeni ni tekovi pruge na stanicama, mostovima i pružnim prelazima. Zašto se dozvoljava transport amonijaka, ako pruga nije završena?

U samom telegramu navedeno je deset uslova koje železnički prevoznici moraju da ispune kako bi mogli da obavljaju prevoz ove opasne materije. Koji su to uslovi sada ispunjeni i na osnovu kojih stručnih analiza i tehničkih pokazatelja je zaključeno da su sada ispunjeni uslovi za ponovno odobravanje prevoza amonijaka? Šta se to promenilo u odnosu na 2022. godinu?

U telegramu piše – na zahtev privrednih subjekata. Koji su to tačno privredni subjekti važniji od ljudskih života? Ko će biti odgovoran ukoliko zbog puštanja u transport amonijaka pre vremena ponovo dođe do akcidenta? Ovo je igranje sa ljudskim životima zarad zadovoljavanja nečijih interesa. Čijih?

U junu je teretni voz iskliznuo iz šina kod Stevanca na pruzi Niš–Beograd i bukvalno preorao kilometar pruge. Zvanična verzija kaže da je zbog iskliznuća došlo zbog sunčane krivine. Pitaju železničari ministarku – koja je to sunčana krivina u pet ujutru kada je voz iskliznuo? Da građani razumeju, sunčana krivina je fenomen do koga dolazi kada se zbog visoke temperature šine bukvalno krive. Kolika je temperatura na šinama u pet ujutru? Može li u hladu da bude 38, a na šinama 70 stepeni?

Da li je tačno da je do iskliznuća došlo jer je jedan od vagona bio pretovaren, da je u njemu bilo 10 tona gvožđa više od dozvoljenog i da li je tačno da taj vagon i sad stoji u Braljini? Ko je odgovoran zbog pretovarenog vagona? Koliko košta popravka razvaljene pruge zbog iskliznuća voza, zbog pretovarenog vagona i ko će to da plati?

Železnica vam se raspada, a vi sprovodite istrage ko od zaposlenih komunicira sa mnom. Pravite spiskove ko ide na miting, ko ne ide, ko će da glasa za SNS i koga će sa sobom da povede. O tome sam govorila, imam dokaze, snimke, izjave radnika, imam i imena ljudi koji zaposlene popisuju. Ima li nadležnih da se time pozabave?

E, sada da pređemo na čuvenog Zorana Anđelkovića Bakija, direktora „Pošte Srbije“ i aferu krađe turističkih vaučera, onih koji će sada po Vučićevom naređenju da čuva BIA. Što je slagao u odgovoru medijima? Pre nedelju dana dokazala sam da postoje malverzacije sa turističkim vaučerima i da je veliki broj vaučera završavao na istim adresama, recimo adresa upravnika tadašnje pošte u Nišu i da postoje smeštajni objekti koji imaju veći broj vaučera nego što mogu da prime turiste. Recimo, apartman tadašnjeg zamenika direktora Radne jedinice Niš, Radonjića.

Anđelković je malverzacije priznao, ali je slagao da su zbog toga odgovorni smenjeni. Laž je da su dvojica funkcionera pošte smenjeni zbog malverzacije sa vaučerima. Smenjeni su zbog malverzacija sa uplatnicama. Jedan od njih, Nedeljković, ne da nije kažnjen nego je avanzovao i danas mu u opisu posla piše kontrola i instruktaža. Kako takav čovek može da radi kontrolu bilo čega? A upozorenja su dobijali. Radnici Pošte su Anđelkoviću još tokom 2024. godine dostavljali dopise u kojima su ukazivali ne samo na zloupotrebe sa vaučerima, već i na zloupotrebe sa uplatnicama, odštetama za izgubljene pakete i drugim poslovima. Da li mu je bilo sumnjivo da se toliki novac isplaćuje na ime nestalih paketa, a da u tome prednjače Chez Pierre parfemi. Građani treba da znaju da se na stotine hiljada evra isplaćuje na ime paketa koji misteriozno nestaju iz potražnog odeljenja „Pošte“, o čemu takođe imam dokaz. Šta je Anđelković preduzeo ili je bio zauzet rasprodajom imovine „Pošte“, pa nije stigao da se ovim bavi?

4/2 MZ/CG

I za kraj, pitanje tužilaštvu. Deluje li vam da je ovo posao za vas, a ne za radnike javnih preduzeća i nas poslanike? Da li će tužilaštvo konačno da proradi ili će sav teret borbe protiv korupcije da nose hrabri radnici, kojima beskrajno hvala jer su poslednja brana ove raspadnute države? Hvala.

Hvala.
Reč ima Marko Milošević.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, moje pitanje je upućeno Vladi Srbije. Da li trenutno razmišlja o tome, a ako ne, da li bi uzela u razmatranje inicijativu podrške ili podnošenje inicijative podrške sveobuhvatnog reformisanja osnovnog i srednjeg obrazovanja?

Ovom prilikom bih voleo da apelujem i na sve svoje kolege, i sa jedne i sa druge strane, da ovom pitanju posvetimo maksimalnu pažnju zato što mislim da prevazilazi političke između nas razlike koje postoji i sav sentiment koji je negativan i sav animozitet, zato što se radi o budućnosti celog našeg naroda.

Naime, obrazloženje za ovakvu inicijativu je sledeće – svako će dete ranije ili kasnije da se osamostali i da počne da se bavi nekim putem koje bude izabralo u životu, ali šta je država učinila, pritom, molim vas, ne bih voleo da ovo bilo ko shvati kao neku kritiku ili spočitavanje, ovo je zaista konstruktivan predlog i mislim da bi trebalo što pre da ga rešimo. Ovo se direktno odražava na stanje u društvu i na političku krizu i na društvenu krizu koja se desila i pre 25 godina, koja se dešava i danas, a to je da deca, s jedne strane uče, gomilu stvari koja, slažem se, obogaćuje njihovo opšte znanje i opštu kulturu, ali sa druge strane, i ono što smatram nedopustivim i nezamislivim, mi njih ni na koji način ne spremamo za to šta će biti onog dana kada budu bili samostalni građani.

Koja je cena toga? Šta to ima za posledicu? To ima za posledicu paušalno ocenjivanje političkih događaja, paušalno ocenjivanje tržišnih pojava i onda kod naroda postoji svest o tome da država treba da misli, tj. da ima kapacitete, da država to može, ali da zla vlast to bira da ne učini, da država može svakog da zbrine, da za svakog ima dovoljno, da mi možemo da živimo kao, recimo, na primer, sve razvijenije zemlje u Evropi. Ja često volim da skrenem pažnju na činjenicu – jeste, mi možda možemo da, može da se kaže po nekim parametrima zaostajemo za evropskim zemljama, ali znate šta, sticajem okolnosti smo se rodili gde jesmo, Evropa nije prosek, Evropa nije ni većina sveta. Ako biste uzeli u razmatranje, pritom ovo nije nikakva zamena teza, ako biste uzeli u razmatranje koliki procenat stanovništva živi ispod našeg standarda i iznad našeg standarda, shvatili biste…

Nemojte da mi upadate u reč, molim vas, ja ne upadam nikom u reč. Nemojte, hvala vam.

Voleo bih da dam primer, evo, zaista, videli ste i sami prilike dosad, zaista nisam ni provokativan, niti bilo kome upadam u reč, i uopšte želeo bih da smanjim jaz koji postoji između nas, zato što svi ćemo mi danas ili sutra da nastavimo da živimo u istoj ovoj državi. Znači, šta će da bude na izborima, ovako ili onako, to ne menja činjenicu da svako ostaje građanin ove zemlje, svako ostaje njen državljanin, svačija će deca da idu u školu osnovnu i srednju u ovoj državi, u najvećem broju slučajeva.

Zbog toga, evo, ja znam, pošto sam donedavno išao u školu, pa se toga sećam vrlo živo, šta mi činimo da sprečimo vršnjačko nasilje, šta mi činimo da naučimo decu kako treba da se ophode jedni prema drugima, da ne postoji diskriminacija, da se ne dele deca po tome ko ima više, ko ima manje? Šta mi činimo po pitanju da njih ne

4/3 MZ/CG

diskriminišu nastavnici? Ja znam da je vrlo popularno ovako populistički da pričamo o tome kako su đaci ti koji diskriminišu profesore, ali ja sam bio svedok toga da profesori, odnosno nastavnici zloupotrebljavaju poziciju autoriteta nad učenicima i razaraju njihovo samopouzdanje.

Znači, ja hoću da kažem, mi bismo morali da učinimo sve što je u našoj moći da ambijent u školi bude što više prijateljski i što blaži prema deci. Ne treba da stanje u prosveti bude takvo da deca žele što pre da završe školu i da nikad više ne uzmu udžbenik u ruke. To je greška. Ljudsko biće je po svojoj prirodi znatiželjno. Treba da bude tako da kada već idu u školu, pošto mnogi će da kažu sad – sve potiče iz porodice i iz kuće… Dobro. A šta ćemo da radimo sa decom koja nisu imala tu sreću u životu da potiču iz srećne i funkcionalne porodice? Ko će njih da uči…

Molim vas da ne dobacujete, pustite čoveka da postavi pitanja za svojih pet minuta.

Ja nisam, evo… Ja imam 27 godina, narodni sam poslanik dve godine, spreman sam da primim svaku kritiku na račun šta sam ja uradio ili nisam uradio, eto. I ako nešto imate, slobodno me pitajte. Hvala.
U tom smislu, eto, vreme je prošlo, ali to što nešto nije učinjeno dosad ne znači da ne treba da krenemo o tome da razmišljamo. Ko što kaže kineska poslovica – najbolje vreme da se posadi drvo je bilo pre 20 godina, a drugo najbolje vreme je sad. Prema tome, mislim da bi bilo neverovatno važno da se ovakva inicijativa podrži. Toliko od mene. Hvala puno.

Hvala vam.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala, predsednice.

Ne brini ti, brajko moj, hoće li narod propasti ili neće, nego radi ono što si kadar, pa ako svaki uradi onoliko koliko je kadar, neće narod nikada propasti. Prema ovoj čuvenoj izreci Vuka Stefanovića Karadžića, ja sam, predsednice, odlučio da uradim onoliko koliko sam kadar, u ime naše poslaničke grupe, a sve u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine.

5/1 MT/VZ 10.45 – 10.55

Naime, moje pitanje ide Ministarstvu za evropske integracije, kao i Odboru za evropske integracije ovog Parlamenta, a upućujem ga, tj. tražim obaveštenje od njih da li će ovo moje pitanje koje nameravam postaviti predsednici Evropskog parlamenta, proslediti na adekvatnu adresu u Evropskom parlamentu?

Naime, pitanje je sledeće – da li će predsednica Evropskog parlamenta pokrenuti inicijativu za smenu Tonina Picule sa mesta izvestioca za Srbiju?

Jasno je da je opredeljenje zvaničnih vlasti u Srbiji punopravno članstvo u EU, i o tome nema rasprave. Moja lična želja kao koprecedavajućeg parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje sa Evropskim parlamentom je takođe u tom smeru. Lično želim da taj posao bude urađen u što kraćem roku. Međutim, postoji jedna prepreka koja se zove Tonino Picula i njegovo delovanje, jer je njegovo delovanje i izveštaji koje podnose Evropskom parlamentu duboko opterećeno njegovim subjektivnim stavovima, a koji su opet opterećeni njegovom ratnom prošlošću, kao učesnika ekstremnih vojnih formacija Republike Hrvatske koje su devedesetih godina više od pola miliona Srba proterali iz Hrvatske i napravili najveće etničko čišćenje u Evropi od Drugog svetskog rata. Naime, o tome postoje i zapisi i fotografije koje je Tonino Picula sam publikovao i podelio javnosti.

Da bi bilo jasnije ovde se radi o mojoj želji da vratimo poverenje građana Srbije u institucije EU i povećamo procenat građana Srbije koji podržavaju put Srbije ka EU. Ovakvim delovanjem Tonina Picule i opterećenošću tog delovanja njegovom ratnom prošlošću taj posao ide dosta teško.

Da bi bilo jasnije, predlažem da predsednica Evropskog parlamenta teorijski zamisli da li bi bilo celishodno da, na primer, izvestilac za Ukrajinu bude ruski vojnik koji se danas bori u Dombasu ili teorijski izvestilac za Rusiju bude ukrajinski vojnik koji se bori protiv ruskih trupa. Da li bi bilo celishodno da jedan kiparski Grk bude izvestilac za Tursku koja je takođe na putu ka EU? Da to bude kiparski vojnik koji se borio protiv turskih snaga?

U nadi da će naše institucije proslediti ovo moje pitanje predsednici Evropskog parlamenta i da će ona uzeti ovo u razmatranje sačekaću odgovor.

Ono što želim da pitam naše Tužilaštvo za ratne zločine je da li će ispitati Tonina Piculu kao pripadnika ekstremne vojne formacije o njegovom eventualnom učešću u ratnom zločinu koji je počinjen u Dvoru na Uni?

O tome postoje i video zapisi i svedočenja Borisa Jacovića, hrvatskog zapovednika, kako oni kažu, koji je bio direktni nadređeni Toninu Piculi u tom periodu. O tome postoje i svedočenja danskih pripadnika UNPROFOR-a.

U Republici Hrvatskoj tužilaštva i Tužilaštvo za ratne zločine Srbe privode i za muzičke numere. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine ćute i kada o tome postoje nedvosmisleni dokazi na osnovu kojih se stvaraju sumnje. Ovo je moje pitanje, našem Tužilaštvu za ratne zločine.

Na kraju krajeva još jedno pitanje za narod u Srbiji na koje tražim da mi daju odgovor i nama daju odgovor, pre svega na izborima koji slede – da li bi bilo moguće da neki od hrvatskih poslanika ili, kako oni kažu, saborskih zastupnika, pomaže teorijski kapetanu Draganu u pisanju izveštaja protiv Republike Hrvatske? Bilo kakvih izveštaja u Briselu, protiv Republike Hrvatske. Da li bi neki saborski zastupnik kapetanu Draganu pomagao u tom poslu? Da li bi se radovao njegovom izveštaju koji podnosi protiv Hrvatske?

E pa, poštovani građani Republike Srbije, to upravo danas u obrnutom smeru radi Borko Stefanović i poslanici opozicije u Briselu. Pomažu pripadniku Crnih Mambi, direktnom nasledniku crnokošuljaša Jure Francetića, Toninu Piculi,

5/2 MT/VZ

koji je učestvovao u direktnom progonu pola miliona naših državljana i naših sunarodnika, da pišu izveštaje u Briselu, naravno radujući se svakoj reči koju Tonino Picula u izveštaju navede protiv Republike Srbije u Briselu.

Poštovani građani Republike Srbije, ovo čini bitnu razliku između nas, Borka Stefanovića i poslanika opozicije, koji u ovom nečasnom poslu učestvuju upravo ovih dana. Očekujemo vaš odgovor na izborima.

Hvala vam. Živela majka Srbija.