Hvala vama.
Dok god vi nastavite da pričate o tome, ja ću odgovoriti u ime žena u čiju odbranu želim da stanem. Ovo je vama percepcija. Da li bi za TV Prva bio prejak zahtev da im voditeljke ne dolaze u jutarnji program direktno sa štajge, gosti iz kafane, gošće neobrijane, svi da budu okupani?
(Petar Bošković: Gde piše prostitutka? Pročitajte.)
Gošće neobrijane sa štajge. Ne kaže prostitutke? Dobro. Neka čuju žene šta mislite o njima i da branite takav stav. Bilo bi, čini mi se, možda nešto bolje da konačno osudite.
(Slobodan Petrović: Gde piše to što ste rekli?)
Nigde ne piše, je li? Čitava poslanička grupa stoji iza ovoga? Dobro, da žene znaju. Dobro je da žene i novinarke znaju. Hvala vam. Nastavite vi samo tako.
Član 47. „Mi – Snaga naroda“.
Ne želite da obrazlažete.
Član 48. takođe.
Član 49. takođe.
Član 50. takođe.
Na član 50. amandman je podnela poslanička grupa PSG, SDA, PDD.
Ahmedin Škrijelj ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, ovaj amandman je vezan na amandman koji smo podneli na član 20. i u vezi sa ovim amandmanom, a i onim od juče, moram samo da nešto prokomentarišem kratko.

9/2 MV/CG

Juče smo čuli ministra kako kaže da je neko rekao da je pravo na posedovanje oružja ljudsko pravo. To niko nije rekao. Pravo na posedovanje oružja je pravo koje građanin u skladu sa zakonom može da ostvari i na zakonom propisan način. Ali, policija, to je ono što je suština i ovog amandmana i amandmana na član 20, nema pravo da ulazi u tuđe prostorije bez odluke suda, kako to kaže član 40. Ustava.

I ovaj amandman i onaj na član 20. odnose se na to da državni organi u vršenju svojih ovlašćenja ili prilikom kontrola koje sprovode ne mogu da budu iznad Ustava, ne mogu da ulaze u bilo čiji privatni posed, mesto stanovanja ili bilo šta bez odluke suda, kako to kaže Ustav. Mi smo ovim amandmanom pokušali da ovaj predlog zakona u ovom delu vratimo u ustavne okvire. Hvala.

Hvala vam što se bavite amandmanom.
Ministar Nenad Vujić. Izvolite.

Što se tiče ljudskog prava, imali smo ovde navode da je to ljudsko pravo. To ni po našem Ustavu ni po ustavu modernih evropskih država nije ljudsko pravo. Koncept u Evropi je potpuno drugačiji.
Što se tiče prava policije da kontroliše, ono što jeste standard u oblasti ljudskih prava, to je da postoje zakonski predvidive okolnosti kada je nešto moguće da dođe policija da prekontroliše. U ovoj situaciji vrlo je jasna procedura. Znači, neko ko je dobio oružje, municiju za posedovanje, držanje i nošenje, naravno, on i zna da u zakonu piše da je ovlašćena policija da može i da dođe i da to prekontroliše.
Samom činjenicom kada podnosite zahtev za držanje i nošenje vi ste onda svesni da se može izvršiti i kontrola od strane policije, što je nešto što je standardna praksa. Odluka suda podrazumeva da je nekakvo delo učinjeno i to je nešto sasvim drugo. Ovde govorimo samo o jednoj redovnoj kontroli koju treba sprovoditi i koja je uobičajena i koja je u skladu sa direktivom 555 sa kojom se Republika Srbija usklađuje. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Škrijelje, po amandmanu.
Izvolite.

Dakle, ovako kako je koncipiran zakon mi ulazimo u jednu sferu ograničavanja ljudskih prava, a jedno od tih prava je pravo na nepovredivost stana. Ustav propisuje kad i u kojim okolnostima ljudska prava mogu da se ograniče, ali na način da se ne zadire u samu srž tog prava. Na ovaj način kako je propisano ispada da policiju u vršenju te kontrole ne obavezuje Ustav. Ne mogu da uđu u tuđu kuću bez saglasnosti suda i mi smo to propisali, pod kojim uslovima i na koji način treba da se radi. Ne možete nikoga da izdižete iznad Ustava.

Mada, kad ste vi u pitanju, mene to ne čudi. Vi ste juče rekli da kad su nacionalne manjine u pitanju da za njih ne važi Ustavi i da ono što piše u Ustavu ne znači srazmerna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u sudovima i tužilaštvima. Ako to kaže ministar pravde koji sad brani nešto što je neodbranjivo, onda mi imamo problem i mislim da bi vi trebali posle ovoga da podnesete ostavku, jer vi ne možete da se bavite ovim poslom na način na koji to radite do sada. Hvala.

Reč ima ministar pravde Nenad Vujić.

Vrlo je jasno šta piše u zakonu o sudijama, zakonima o tužiocima, a to je da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca bira sudije na osnovu stručnosti, osposobljenosti i to je vrlo jasno. To su jasni, merljivi i objektivni kriterijumi.
9/3 MV/CG
Takođe, kada su ti kriterijumi ispunjeni, u zakonu stoji da će i Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva voditi računa i o nacionalnom sastavu. Tako da, niko nije nikad rekao niti poziva na kršenje ljudskih prava niti prava garantovanih Ustavom, nego vrlo jasno je šta Ustav i zakoni kažu.
Isto tako, tumačenje našeg Ustava, imamo i odluke Ustavnog suda, ali i odluke Evropskog suda za ljudska prava koji nikada nisu rekli da norma koja kaže – vodeći računa, inače to je standard u najvećem broju evropskih zemalja, vodeći računa o nacionalnom sastavu, vodeći računa o rodnoj zastupljenosti, ne predstavlja onda nekakvo moranje, nego da se vodi računa. To su nekakve standardne formulacije. Postoje neke zemlje izuzetno, i to je vrlo sporno, u kojima se određuju kvote za određene grupe i to je vrlo sporno. Sporno je i u praksi Evropskog suda za ljudska prava, da to je nešto što krši prava drugih.
10/1 MZ/VZ 11.35–11.45
Tako da vas podsetim na predmet "Sejdić i Finci protiv BiH", gde baš zbog postojanja kvota je rečeno da postojanje kvota krši ljudska prava garantovana Evropskom konvencijom. Znači, svako zalaganje za uvođenje kvota je, u stvari, kršenje ljudskih prava, a ne formulacija da će se voditi računa, o čemu sam ja i govorio. Tako da je ona potpuno usklađena i sa standardima ljudskih prava koja garantuje naš Ustav i koje garantuje i Evropska konvencija o ljudskim pravima.
Što se tiče ulaska i provere, jasno je kada je neko podneo dozvolu da prihvata da neko će i doći, odnosno da će nadležni organi doći da izvrše proveru kako neko čuva, i to je jasno navedeno. Ako biste drukčije tumačili, onda biste, recimo, zabranili i Elektroprivredi da bez sudske odluke može da uđe i da proveri stanje strujomera koji se nalazi u vašoj nekretnini, odnosno na vašem privatnom posedu, znači trebala bi odluka suda. Naravno da to se ne traži. Tako i ovde, kada ste podneli dozvolu, znate koji su uslovi, znate kako morate da čuvate i znate kako se to i kontroliše. Hvala.

Idemo dalje.
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Da li neko želi reč?
Izvolite, Uroš Đokić.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani, Narodni pokret Srbije Mike Aleksića predložio je da se u članu 51. Zakona o oružju i municiji doda jedan stav koji predviđa da će se oružje oduzeti fizičkom licu protiv koga je pokrenut postupak za nasilje u porodici ili kome je izrečena mera privremenog udaljavanja učinioca. Jer ovakva formulacija prema, našem shvatanju, unosi izvesnost u ovaj postupak, jer postupci u kojima nekom građaninu oduzimate neko pravo koje ste mu ranije priznali morali bi da budu proverljivi, jasni i otvoreni.

Nasuprot našem shvatanju, vaš zakon predviđa mogućnost da ukoliko nekome utvrdite bezbednosnu smetnju naknadno, ko već ima legalnu dozvolu, može mu se oduzeti oružje. I tu ne bi bilo ništa sporno, da u našoj zemlji institucije rade svoj posao. Međutim, kod nas institucije rade u interesu partije, partija radi u interesu mafije, jer obe ove organizacije vode isti ljudi.

I pošto sam i sam advokat, pročitaću vam šta piše u jednom rešenju policije o oduzimanju oružja. Oružje oduzeto, utvrđena je bezbednosna pretnja i kada smo tražili obrazloženje, dobili smo napismeno, citiram: „Ne mogu se u rešenju o oduzimanju oružja navoditi podaci koji se odnose na bezbednosne provere, a koji su poslužili kao osnov za oduzimanje oružja“. Znači, policija pokreće postupak, da građanin ne zna da je pokrenut; policija sprovodi postupak, građanin ne zna da se sprovodi i ko ga sprovodi. I kada kažu – utvrdili smo bezbednosnu smetnju, građanin nema pravo da zna zašto je on navodno bezbednosna smetnja.

To, molim vas, znači da ukoliko bilo koji lojalista, da ukoliko, recimo, Marko Kričak, koji se istakao i napredovao u MUP-u, u strukturama MUP-a, kao neko ko je tukao građane, ko je hapsio decu, ko je brutalno tukao našu Ninu, kao recimo Veselin Milić, koji je, kao prvi čovek Beogradske policije, u restoranu u njegovom gradu prisustvovao ubistvu, ukoliko oni narede područnoj stanici policije da sprovedu bezbednosnu proveru, građanin može ostati bez oružja, samo zato jer ne želi da bude član mafije. I moram priznati da je ovo verovatno za vas genijalan plan – građane možete da razoružate, a kriminalci mogu da šetaju naoružani gradom.

10/2 MZ/VZ

I kada se pitam kako uopšte dođete na ideju za ovakve zakone i dok pričamo o Zakonu o oružju i municiji, evo na primer, pitanje za gospodina Mrdića. Ovo je slika koja je objavljena na zvaničnim društvenim kanalima društvenih mreža. Gospodine Mrdiću, ovde sa vama se vidi Milan Ostojić, zvani Sandokan, koji je sinoć upucan u Šapcu. Milan Ostojić Sandokan je odležao skoro deset godina pravosnažne kazne jer je osuđen za naručivanje ubistva. Označavan je kao šef šabačke grupe i ispod ove slike piše – podrška našem bratu Uglješi. Gospodine Mrdiću, koliko ja znam, vi niste biološka braća. Po čemu ste vi braća, gospodine Mrdiću? Po oružju, po pripadnosti nekim strukturama, po interesima koje štitite? Jako bih voleo da znam šta je to što vas spaja, jer kada čovek osuđen za naručivanje ubistva odsluži kaznu, jako je sporno ako on naručuje zakone u šatoru i vi kažete da ste u ovom šatoru vi pisali zakon.

Jer gospodo, počelo je da preliva. Ovo više ne može da se sakrije. Zato sva istraživanja javnog mnjenja u zadnjih godinu dana govore o tome da 60% građana Srbije smatra da Srbija ide u lošem smeru i vi ćete to, zbog ovakvih stvari, na jako grub i jako težak način za vas shvatiti na prvim sledećim izborima. Hvala vam.