Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija Centar – SRCE.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Petrović.
Izvolite.

Hvala.

Član 2. menja se i glasi – u članu 15. posle stava 2. dodaju se stavovi od 3. do 5. koji glase – u slučaju isteka mandata direktor nastavlja da obavlja funkciju direktora do stupanja na funkciju novog direktora, a najduže šest meseci od dana isteka mandata.

Ako novi direktor ne stupi na funkciju do isteka roka iz stava 3. ovog člana nadležni odbor Narodne skupštine imenuje vršioca funkcije direktora Agencije u skladu sa članom 18. ovog zakona.

Nadležni odbor Narodne skupštine dužan je da postupak izbora novog direktora pokrene najkasnije šest meseci pre isteka mandata direktora.

Kontinuitet rukovođenja nezavisnim organom jeste legitiman cilj, ali produženjem mandata do godinu dana umanjuje podsticaj da se javni konkurs sprovede blagovremeno i omogućava dugotrajno vršenje funkcije bez novog izbornog postupka.

Rok od šest meseci uz obavezu da se konkurs pokrene pre isteka mandata istovremeno sprečava institucionalni vakum i čuva princip vremenski ograničenog mandata.

Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Veselinović, Đorđo Đorđić i Irena Živković.
Nema ih.
30/3 JD/LjL
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe PSG – SDA – PDD.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Anna Oreg.
Izvolite.

Hvala.

Ovaj amandman podnosimo zato što smatramo da nezavisnost Agencije za sprečavanje korupcije ne sme da zavisi od toga ko u datom trenutku ima većinu u skupštinskom odboru.

Predlog zakona ostavlja mogućnost da nadležni odbor Narodne skupštine imenuje vršioca funkcije direktora Agencije.

Mi predlažemo jednostavnije i institucionalno čistije rešenje, a to je da se vršilac funkcije određuje prema pravilima iz člana 18. zakona. Dakle, ako Agencija već ima zamenika direktora nema razloga da politička većina ponovo odlučuje ko će privremeno voditi Agenciju.

Suština je veoma jednostavna. Institucija koja kontroliše javne funkcionere, sukob interesa i ponašanje tokom izbornih kampanja mora da ima što manje tačaka na kojima vlast može politički da interveniše.

Kontinuitet rukovođenja mora da bude automatski i unapred poznat, a ne rezultat nove političke odluke, svaki put kada direktoru prestane funkcija. Ako zaista želimo nezavisnu agenciju onda moramo da napravimo sistem u kojem promena njenog direktora ne zavisi od volje trenutne skupštinske većine.

Hvala.

Hvala vama.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levog fronta.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Robert Kozma.
Izvolite.
31/1 GD/JG 16.00 – 16.10

Hvala vam, predsedavajuća.

Da, podneli smo predlog amandmana da se briše odredba. Nejasna je potreba da se isključi mogućnost da zamenik direktora Agencije postane vršilac funkcije direktora Agencije i zbog toga smatramo da prethodno rešenje treba zadržati, ali opet bih se vratio na onu suštinu, a to je da vašim predlogom zakona ostavljate rupe, rupice, praznine u definisanju ko je zapravo javni funkcioner, kako će se češljati njihova imovina i ko će sve od njih i njihovih članova porodice trebati da podnosi izveštaje o samoj imovini koju poseduje ili o uvećanju imovine, a to je suština. Agencija za sprečavanje korupcije trebalo bi da se bavi time, da utvrdi da je neko na nezakonit način uvećao svoju imovinu, a jedan od signala je kada dobije enormno povećanje imovine, a ne može to da priušti sopstvenom platom, niti platama i imovinom sopstvenih članova porodice.

Evo, uzeću za primer koga vi na ovaj način kada definišete javnog funkcionera izostavljate. Na primer, nekadašnji bivši gradski sekretar grada Beograda za poslove legalizacije objekata Nemanja Stajić, nekada bivši, ali ko zna koliko je ovakvih sadašnjih sekretara grada Beograda, po ovom predlogu zakona, neće biti javni funkcioneri, a samo ću podsetiti da je Nemanja Stajić, koji je bio zadužen za legalizaciju objekata kada je naknadno bio uhapšen, bio u mogućnosti da plati kauciju od jednog miliona evra. To znači da je on uvećao svoju imovinu zasigurno za jedan milion evra. Na koji način, kako je to uopšte moguće i zašto to neko do sada nije proveravao?

Ko zna koliko će ovakvih gradskih sekretara ostati na funkcijama, a oni po predloženom Predlogu zakona neće biti definisani kao javni funkcioneri. Hvala vama.

Isteklo je vreme. Hvala.
Na član 3. zajedno su podneli poslanici Srbija centar – SRCE.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Petrović.
Izvolite.

Hvala.

Dakle, član 3. menja se i glasi: „U članu 18. stav 1. menja se i glasi – Ako je direktoru prestala javna funkcija, nadležni odbor Narodne skupštine, na osnovu obrazložene odluke, imenuje vršioca funkcije direktora između pomoćnika direktora koji ispunjava uslove za izbor direktora. Vršilac funkcije direktora može obavljati tu funkciju najduže šest meseci i ne može biti ponovo imenovan u istom postupku izbora direktora.“

Predloženi tekst ne propisuje kriterijume za izbor između pomoćnika, trajanje vršenja funkcije, niti zabranu ponavljanja mandata vršiocu funkcije. Bez tih ograničenja privremeno stanje može postati dugotrajno i zavisiti od slobodne političke procene odbora. Obrazložena odluka, ispunjenost uslova za direktora, rok i zabrana ponovnog imenovanja predstavljaju minimalne garancije samostalnosti Agencije. Hvala.

Hvala vama.
Na član 3. zajedno su podneli poslanici grupe PSG- SDA - PDD.
Reč ima narodni poslanik Anna Oreg.
Izvolite.

Ovaj amandman je direktno povezan sa prethodnim koji smo podneli i njime precizno utvrđujemo zapravo šta se događa kada direktoru Agencije prestane funkcija.

31/2 GD/JG

Predlog zakona napušta postojeće pravilo prema kome zamenik direktora automatski postaje vršilac funkcije i tu odluku praktično prebacuje na nadležni odbor Narodne skupštine. Mi smatramo da za to nema opravdanja.

Ako postoji zamenik direktora, on je upravo zato i izabran - da obezbedi kontinuitet rada institucije. Tek ako zamenika nema skupštinski odbor treba da bira vršioca funkcije, a ovo je važno zato što trenutak promene rukovodstva predstavlja trenutak najveće ranjivosti svake nezavisne institucije. Ako politička većina baš tada dobije mogućnost da bira ko će je voditi, otvara se prostor za politički uticaj, složiće te se.

Dakle, mi ne izmišljamo neku novu komplikovanu proceduru. Naprotiv, vraćamo vrlo logično pravilo, a to je da zamenik menja direktora, a politika ulazi u postupak samo kada zamenik nema.

Agencija za sprečavanje korupcije treba da kontroliše vlast, a ne da čeka da joj vlast izabere ko će je kontrolisati. Hvala.