Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sporazum o kome danas pričamo je u strateškom smislu veoma važan za našu zemlju.
Podsećam da je sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije, kao zajmoprimca, i Vlade Azerbejdžana, kao zajmodavca, za finansiranje izgradnje deonica Ljig-Boljkovci, Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina potpisan još 2. februara 2012. godine u Bakuu sa rokom raspoloživosti od 48 meseci, odnosno do 4. maja 2016. godine. Iznos koji je Azerbejdžan odobrio Srbiji, tada, iznosio je 300 miliona evra.
Uzimajući u obzir činjenicu da je u periodu raspoloživosti, odnosno protekle četiri godine iskorišćeno oko 80% ovog zajma, kao i da je za Srbiju veoma važno da se završi ovaj značajni infrastrukturni projekat, bez koga bi svakako bio usporen regionalni razvoj, pogotovo u zapadnom delu Srbije, to je neophodno da se produži period raspoloživosti zajma što se ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu i predviđa. Na taj način će se odobrena sredstva u celosti iskoristiti i omogućiti brži završetak Koridora 11.
Koridor 11, odnosno budući autoput Beograd-Južni Jadran, čija je deonica predmet ovog sporazuma, je pravac koji ima i ekonomski značaj, jer će omogućiti bolje saobraćajno povezivanje, veći tranzit, a time i veći devizni priliv.
Izgradnjom ove trase uspostavlja se efikasna nacionalna saobraćajna infrastruktura, a takođe obnavlja se značaj naše zemlje u transnacionalnoj saobraćajnoj mreži, kao i u evropskoj, jer će ovu trasu koristiti i Rumunija, Srbija, Crna Gora, Italija.
Za opštinu Lazarevac, iz koje dolazim, ovaj saobraćajni pravac takođe ima veliki značaj, kako za saobraćaj tako i za privredu. Bez obzira što ne postoji direktno uključenje Lazarevca na autoput, brzina konekcije omogućiće rasterećenje, odnosno smanjenje opterećenosti vrlo problematične i preopterećene Ibarske magistrale. Svedoci smo, nažalost, gotovo svakodnevno, saobraćajnih udesa u kojima se gubi mnogo života i proizvode ogromne materijalne štete.
Poslanička grupa SPS i ovom prilikom daje snažnu podršku Vladi Republike Srbije, jer je u pitanju projekat čija će realizacija u velikoj meri doprineti bržem regionalnom razvoju naše zemlje, a time i ukupnom razvoju Republike Srbije.
Htela bih da istaknem da je naša politička grupa ovaj sporazum podržala i 2012. godine prilikom njegovog donošenja, a u danu za glasanje ćemo svakako podržati i izmene i dopune Sporazuma sa Azerbejdžanom zbog njegovog ukupnog ekonomskog, privrednog i geostrateškog značaja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Još devet minuta imate od vremena poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova dnevna tačka je jednostavno iznuđena iz razloga što smo kašnjenjem radova na koridoru autoputu došli u situaciju da na zahtev azerbejdžanske Vlade moramo da ratifikujemo ovaj sporazum na novi period od dve godine.
Šta je interesantno kada je u pitanju ovakav ugovor, odnosno ovakav sporazum? Pre svega, ovaj sporazum kada se potpisivao je bio jedna velika prekretnica u načinu razmišljanja i načinu postupanja dotadašnje vlasti. Do ovog sporazuma uvek se insistiralo na tome da se sredstva koja su potrebna za razvoj infrastrukture u Srbiji traže obično od finansijskih organizacija EU ili od Svetske banke. Delimično se u tome uspevalo.
Podsećanja radi, kada je bila u pitanju rekonstrukcija Koridora 10, autoputa, konkretno, Beograd-Niš nije se žalilo od strane Svetske banke, odnosno EU da se odobravaju sredstva, ne iz razloga što je tada EU bezrezervno podržavala petooktobarsku revoluciju i vlast koja je tada došla, nego iz razloga što su unapred računali da će ta sredstva biti potrošena, da efekat koji se očekuje od strane Srbije neće biti postignut i taman fino, na više strana višestruka korist. Evropska unija, odnosno Svetska banka je davala kredite da bi se presvlačili novi slojevi asfalta. Te slojeve asfalta u to vreme su radili kriminogeni ili kriminalni krugovi koji su bili bliski sa vlašću i niste mogli jednostavno da povučete liniju koja bi razdvajala one koji su presvlačeći asfalt pljačkali Srbiju od onih koji su pod okriljem vlasti davali im te iste poslove.
Ostalo je samo da te kredite koji su u početku zagovarali tadašnji nosioci vlasti, kao bespovratna pomoć, sada Srbija vraća pod veoma, veoma nepovoljnim uslovima. I kada se apliciralo za sredstva za ovaj koridor, mislili su tadašnji vlastodršci da će Svetska banka jedva dočekati da uloži sredstva, da odobri kredit kako bi se ekonomski isplativa investicija veoma, veoma brzo isplatila i Srbiji, a pogotovo Svetskoj banci. Međutim, oglušili su se o jedno upozorenje koje smo mi, srpski radikali, isticali,a to je da kada je u pitanju interes EU, globalni interes, oni su spremni da pomažu uvek, uz jasno naznačen njihov interes.
Kada je u pitanju nacionalni, ekonomski, strateški interes Srbije, tu nema nikakve dileme, EU okreće leđa i pokazalo se na ovome projektu autoputa da EU i Svetskoj banci ne pada na pamet, bez obzira što su svi ekonomski relevantni pokazatelji ukazivalo na to da je to jedna od najisplativijih investicija u ovome regionu.
Jedan od pokazatelja koji je veoma bitan za investiciju jeste frekvencija saobraćaja na određenoj saobraćajnici, odnosno na određenom putu. Na ovoj saobraćajnici, dnevno, frekvencija je 20 hiljada vozila. Po svim standardima, opšte prihvaćenim, računa se ako je iznad 16 hiljada, odnosno 16 hiljada, to je veoma, veoma isplativa investicija. Vi dobro znate, vi koji sedite ovde da se ta investicija ne zadrži se samo u naplati putarine, već se njena isplativost sadrži u onome što se ogleda u svim pomoćnim objektima, od ugostiteljstva, benzinskih pumpi, svega toga, gde država prihodi ne mala sredstva. Ovaj autoput, sa svih tih ekonomskih aspekata, bio je veoma značajan.
Da bi Svetska banka to pratila, falilo je samo da nema tu nacionalnu notu ili dimenziju izgradnje ovog autoputa. Koja je nacionalna nota i dimenzija? Povezuje jedan narod koji živi u Srbiji i Crnoj Gori. To je žila kucavica za Srbiju. Srbiju ova saobraćajnica izvodi na more. To je strateški interes Srbije uvek bio i ostao. I šta se desilo? Desilo se jednostavno da nisu hteli da razgovaraju o tome i pojavila se mogućnost. Azerbejdžanska Vlada je iskazala dobru volju, pod znacima navoda, da uđe sa kreditnom linijom u investiciju autoputa od Beograda do Crne Gore.
Zašto je ovo veoma zanimljivo? Zanimljivo je što se na ovaj način jasno pokazalo da i na drugoj strani imamo nekog ko je zainteresovan da ekonomski opravdane investicije podrži, pa smo imali primer mosta Mihajlo Pupin, gde se pojavio kineski investitor, jasno ističući šta je njegov interes, a nama je to i te kako mnogo značilo. Vodila se uvek polemika u javnosti, a pogotovo među političkim akterima da li je moglo bolje, da li je moglo jeftinije.
Ali, ono što je nedopustivo, to je što su se poslednjih godina uključili i oni koji su na vlasti u Srbiji, koji su resorno zaduženi u pojedinim ministarstvima, dozvolili su sebi taj luksuz da oni, ne samo raspravljaju o tome, da li ima povoljnije, da li ima neka alternativa koja je bolja za Srbiju, nego da oni budu meritor da li je to uopšte korisno za Srbiju i da li srpska Vlada treba da se upušta u takve investicije.
I ovo je najbolji primer. Resorni ministar, na svaki mogući način, prelazeći ovaj resor, trudio se ili trudila se, kako god hoćete da čitate ili gledate, da napravi opstrukciju. Kada je došlo u završnu fazu jedne deonice, a to je deonica od Ljiga do Preljine, onda je jasno koristeći se medijskim manipulacijama pokušala da diskredituje, ne samo zajmodavca, nego i nosioca ove investicije, u javnosti, tako što je obelodanila neistinit podatak da su tuneli problem u narednom periodu, zbog njihove visine, odnosno nizine neće moći da se odvija saobraćaj.
Ovo je karakteristično, naglašavam, za ministarku. Setite se samo kada je bila na čelu Ministarstva za energetiku i ekologiju, Srbija je na osnovu primedbe Evropske zajednice imala najveće primedbe na oblast ekologije. U energetici lično je učestvovala u opstruiraju izgradnje „Južnog toka“, to je od bitnog, krucijalnog, vitalnog značaja za Srbiju, „Južni tok“ je magistralni gasovod koji je i te kako potreban Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, sa vašim saradnicima, želim pre svega da izrazim zahvalnost gospodinu ministru Vujoviću, koji je rekao jednu reč koja je uvek odzvanjala i u političkom programu Srpskog pokreta Dveri, a drago mi je da je potvrđena sa tako visokog ministarskog mesta.
Ne znam da li ću ga tačno citirati, ali od prilike je rekao - naša preduzeća su uznemirena, naša domaća preduzeća su uznemirena, jer ne mogu čak da ostvare da učestvuju na konkursima u sopstvenoj zemlji, odnosno na neki način su diskriminisana, onemogućena, stavljena u drugi plan i na svaki drugi način diskriminisana u sopstvenoj državi, u trci sa stranim bankama, multinacionalnim kompanijama, međunarodno monetarnim fondovima i svim drugim vidovima monopola koji je od strane stranaca zavladao našom državom.
Hvala vam gospodine ministre na tome, to je važno priznanje za Srbiju i nadam se važno otrežnjenje za Vladu Republike Srbije, koja će u narednom periodu staviti mnogo veći akcenat na domaću privredu, na domaću ekonomiju i nju staviti u prvi plan, odnosno na interese stranaca i strane monopole u Srbiji, koji su zavladali ne samo domaćim bankarstvom, trgovinom, nego evo kao što vidimo i mnogim drugim segmentima našega društva.
Takođe, se zahvaljujem gospodinu ministru, što je izabrao, rekao bih bolju stvar danas da bude ovde sa nama, a ne da učestvuje u ovom rialiti šou, pod novim nazivom „niška kasarna“ koji je danas počeo u Nišu i koji se ovako lepo uklapa u ove rialiti programe o kojima smo juče pričali.
Međutim, za razliku od njega, očito rialiti šou mnogo više voli od ministarke Mihajlović, koja umesto da je bila danas ovde sa nama da odgovara na sva ova pitanja, pre je izabrala da bude u rialitiju u Nišu. Ona je, zapravo bila mnogo odgovornija da večeras ovde nama odgovara na sva ova naša pitanja. Koja su to sve naša pitanja ovde? Evo, kratkog zaključnog preseka za danas.
Šta je ovde nesumnjivo utvrđeno, da je interes Republike Azerbejdžana apsolutno zaštićen ovim sporazumom o zajmu. A šta su sve problemi naše ugovorne strane? Problem je sam način finansiranja u kome očito mi nismo dobro zaštitili naš ekonomski interes. Problem je kvalitet radova, to smo valjda svi priznali, svi vidimo i svima nam je jasno. Problem je stručni nadzor, najveći problem srpskog urbanizma, srpskog građevinarstva, srpskog inspekcijskog nadzora, nestručan nadzor, odsustvo nadzora i uopšte jedna katastrofalna inspekcijska, nadzorna i stručna politika svim izvođenjima infrastrukturnih radova u Srbiji.
To je i na ovom ovako skupom i važnom projektu prosto neverovatno da možemo da čujemo jednog ministra koji nam kaže da nije ni bilo nadzora, ili nismo ni raspisali konkurs za nadzor ili nismo ni odredili nadzorni organ. Za 300 miliona evra niste odredili nadzorni organ. Za 30 centimetara vam je veći sloj asfalta. Čekajte ljudi, da li je to moguće? Zar je moguće da u ovoj državi na ovako kapitalnom infrastrukturnom projektu neko ne vrši nadzorni inspekcijski posao.
Rokovi, penali za kašnjenje u rokovima, kolika je zastupljenost domaćih roba i usluga i ono što je naravno takođe rak rana svih naših velikih kapitalnih investicija u Srbiji, a to su završni okončani obračuni na kojima se tek vidi koliko je šta koštalo, da li je do kraja isplaćeno i ko se sve tu i koliko ugradio?
Dakle, mnogo stvari smo mi ovde danas mogli da vidimo, mnogo je stvari isplivalo na površinu. Vidimo i kontinuitet da tako kažem, pogrešnog rada od prethodne do ove vlasti i to je ono što mislim da i jeste jedna konstata.
Čuli smo da je neko u svoje vreme asfaltirao i skidao kajmak, znamo i da danas neko i čuli smo da asfaltira i skida kajmak i kod ove vlasti i činjenica je da tome u Srbiji jednom mora da dođe kraj. Ne mogu u Srbiji da asfaltiraju partijski drugari, kumovi, prijatelji, rođaci ili ne znam kakve kriminalne družine o kojima je ovde danas bilo reči, već treba da asfaltiraju profesionalci, prave firme koje se time bave, a ne da zapravo partije asfaltiraju puteve u Srbiji i na lokalnom i na regionalnom i na nacionalnom nivou.
Mnogo je danas ovde isplivalo važnih stvari. Još jednom se zahvaljujem gospodinu ministru što nam je pomogao da identifikujemo ključnu rak ranu našeg društva.

Hvala, potrošili ste vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem.
Ukazujem na povredu člana 107. koji govori o dostojanstvu Narodne Skupštine. Mislim da je dostojanstvo povređeno zato što je rečeno da se ministarka Mihajlović nalazi u nekakvom rijaliti šou. Gospođa ministarka Mihajlović, zajedno sa svim ministrima u Vladi Srbije, izuzev gospodina Dušana Vujovića, koji je danas ceo dan sa nama, nalazi se u Nišu gde je Vlada održala zajedničku sednicu sa svim načelnicima četiri okruga sa juga Srbije i svim predsednicima opština i gradonačelnicima sa juga Srbije gde je doneta odluka da se sa fabrikom „Leoni“ potpiše novi ugovor koji će podrazumevati 2200 novih radnih mesta. Sa firmom „Aster tekstil“ ugovor od 500 novih radnih mesta, u „Juri“ 1000 novih radnih mesta i u Vladičinom Hanu turska kompanija „Teklas“ namerava da otvori drugu halu.
To je taj rijaliti šou o kome govore naši politički protivnici.za nas to nije rijaliti šou, za nas je to ekonomski oporavak juga Srbije. Ne tražim da se izjasni Skupština.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

  Zahvaljujem.         
Dame i gospodo narodni poslanici, teško je naći pametne odgovore na nepametna pitanja. Od 2000. godine do 2012. godine u Srbiji je napravljeno 112 kilometara auto-puteva. Od toga jedan deo je bio samo druga traka. Recimo, ono prema Novom Sadu i Subotici.
Godine 2013. samo za godinu dana i nešto jače napravljeno je 51 km. Godine 2014. – 69 km, 2015. godine 90 km, 2016. godine čekamo rezultat.
Bio bih srećan da smo mi seljaci vodili državu od 2000. godine do 2012. godine. Možda smo mi farmeri. Možda nismo dovoljno šarmeri. Možda nismo dovoljno firmirani. Možda nemamo satove od 35.000 evra. Možda nemamo zbirku satova od 15.000 pa do 35.000 evra, ali imamo posvećenost, veru, smisao, spremni smo na rad i trud. Da smo mi vodili, mi bi danas pozajmljivali novac nekome drugom. Ne bi nam trebao zajam. Nekada smo davali zajam za Srbiju. Ovi preko su u svom periodu vladanja dali Srbiju na zajam.
Teško je danas govoriti kada neko ko je državu vodio na način na koji je to radio i sklopio ovaj ugovor danas ima primedbe. Neko ko je napravio 112 km puteva za deset godina ima primedbe za one koji to naprave maltene za godinu dana.
Vlada pravi rijaliti. Jeste, Vlada je dopustila jedan rijaliti onu noć kada su utvrđivani rezultati izbora. Kandidati sa izbornih lista ni pod tačkom raznom nisu smeli da se nađu na sednici Izborne komisije. Bilo ih je deseta. Izvršna vlast, Vlada koja plaća izbore i koja garantuje javni red i mir je dopustila taj rijaliti umesto da uhapsi kandidate, a posebno da obrati pažnju na osobu koja se predstavlja kao savetnik Američke ambasade. Vlada to nije učinila iako je negde pogrešila, tu je pogrešila zato što nije privela savetnika Američke ambasade koji je ujedno bio i kandidat i kompaniju i zahvaljujući tom rijalitiju neki danas sede ovde u Skupštini.
Ako je Vlada odgovorna za neki rijaliti, onda je odgovorna za taj.
Onda smo čuli onog iz Inđije, sposobnog i uspešnog koji insistira na rokovima. Da ga malo podsetim. Taj isti je počeo da pravi banju u Inđiji 2004. godine, pao je sa vlasti 2016. godine, nije odmakao dalje od kamena temeljca. Toliko o rokovima.
Taj isti je 2008. godine, a vi se svakako sećate, započeo IT park, a to Bil Gejc, on se najbolje razume u te IT tehnologije, za 25.000 zaposlenih. Mislim da je bio indijski navodno, indijski koji je trebao biti inđijski. Nikada ga nije bilo.
Sećate se svi lepe one vaše univerzijade kada ste se lepo ugrađivali, koja je održana 2009. godine. Na slavu stranke godinu ranije, 2008. godine započeti su radovi u Inđiji za izgradnju hale koja je trebala u julu sledeće godine da bude puštena u rad i da se u njoj održi univerzijada. Posle odlaska sa vlasti 2016. godine hala još uvek nije gotova, po malo tone, neprestano pumpe moraju da rade jer je pravljena na izvorištu vode i pravi dodatne probleme.
Taj isti pita o troškovima montera, tuži opštinu Inđija, mada je to bila neka firma te stranke bivšeg režima, za 440 miliona. Dug koji je tamo ostavljen je 2.100 milijardi i danas smo čuli tog prepoštenog, sposobnog, uspešnog kako on zamera i priča o kamatama i rokovima.
Gospodo, koliki su bili penali od 2008. godine za povučene kredite pa do 2013. godine? Dakle, 2,06 miliona, 2,13 – 2010. godine, 2011. godine – 4,47 miliona, 2012. godine – 5,57 miliona evra, 2013. godine – 7,73 miliona. Ukupno 22 miliona penala za kredite koji nisu realizovani koje je Vlada u to vreme … Svakako da vi to dobro znate.
Ja bih bio srećan da ste vi za te dugove koje ste povukli napravili izvor za vraćanje duga. Mi seljaci kada se zadužimo, ako dižemo kredit i zajam, a moram da kažem, ministar to zna, da postoje razlike između kredita i zajma, da kada pričaju treba da pričaju o zajmu, da se ovde radi o zajmu, koliko je zemlja devastirana u periodu od 2000. do 2012. godine. Uništena je potpuno, razvaljena, politički obezglavljena. Krediti su uzimani sa 9% kamate i ja bih bio srećan da ste nam ostavili zemlju sa manje dugova.
Da ste taj novac propustili kroz poljoprivredu mi bi danas bili da smo pola izgubili 10 milijardi evra manje dužni. Glavni problem je što niste napravili izvoz za vraćanje duga. Niste napravili Koridor 10 i mislite da je krivica samo što ga niste napravili, a gde su prihodi da je završen koji bi bili negde oko 170 miliona evra veći, prihodi od putarine. Gde je ta izgubljena dobit na Koridoru 10 koji vi niste završili za 12 godina?
Da ste ga radili na konjićima, da ste radili sa volovima mogli ste da završite taj Koridor 10 za 12 godina. Vi ga niste završili. Put njiva do njive nas košta dnevno hiljadu šlepera po 20 evra. Koliko je izgubljena dobit samo na šleperima samo zato što nema autoputa koji je trebao da bude izgrađen. O produženju rokova sada ovde razgovaramo. Vi ste napravili od njive do njive. Da ste ga napravili da bude funkcionalan svaki dan hiljadu šlepera po 20 evra je 20.000 evra. To je 600.000 mesečno, a sedam miliona godišnje plus 30.000 ili 25.000 vozila po nekoj daleko nižoj ceni od recimo 2 evra po vozilo. Koliki je tu gubitak?
Vaš put njiva od njiva i njiva do njive košta nas jedno 20 miliona evra godišnje, najmanje i vi danas pričate o 100.000 evra, 300.000 evra penala koje treba platiti.
Dučić je rekao za neke tamo narode da su najhrabriji na svetu, a ja ću to reći za neku stranku. Ta stranka bivšeg režima je bila najhrabrija na svetu ne zato što se ničeg ne boji već zato što se ničeg ne stidi. Hvala.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)