Ne, ne, gospodine Arsiću, pa evo, Aleksandar Martinović je preko četiri minuta govorio.

Da, a od toga je prva dva minuta bio ometan, i vi ste bili svedok.)

I mene ometaju, i meni dobacuju, pa to ne čujete. On nije ometan, njemu je aplaudirano. To je deo iste političke ideje. (Isključen mikrofon.)

Ali sam razumeo gospodine Šaroviću šta želite da kažete…
(Nemanja Šarović, s mesta: Ponašajte se na jednak način prema svima. Nemojte da dođete u situaciju da neko na takav način govori o vama, jer kao što smo čuli, mislili su svojevremeno da će im večito trajati vlast i da su svemoćni i nesmenjivi, danas se vi ponašate često i gore od njih.)
Mislim da ste malo preterali kolega Šaroviću.
Ja bih samo u vezi člana 109, zato što je očigledno da ovde jedna grupa narodnih poslanika želi da reklamiranjem Poslovnika zaustavi, spreči, oteža rad Narodne skupštine i donošenja zakona, što i jeste legitimno političko sredstvo.
U svom izlaganju ste rekli da je gospodin Radulović bio Vučićev ministar, nije bio nikada. Nikada ga Aleksandar Vučić nije predložio za ministra u Vladi RS. Ja pokušavam da održim red na sednici Narodne skupštine i primenu člana 27, pa mogu da vam kažem da ako je gospodin Martinović zaslužio opomenu, zaslužile su i kolege koje su ga ometale dok je govorio.
Niko nije dobio opomenu, tako da smatram da ni jedna odredba Poslovnika nije prekršena.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika.
(Marko Đurišić, Goran Ćirić, s mesta: Poslovnik.)
(Marko Đurišić, s mesta: Jel postoji red? Na šta ovo liči?)
(Goran Đirić, s mesta: Prekršili ste Poslovnik.)

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27. Poslovnika Narodne skupštine.
Ja vas molim gospodine Arsiću da ovu sednicu uvedete u tokove onako kako je to propisano Poslovnikom, jer je očigledno da pojedine poslaničke grupe ne žele da se radi po dnevnom redu. Poslanička grupa SNS hoće da se radi po dnevnom redu, mi želimo da se pređe na raspravu i da raspravljamo o predlozima zakona koji su na dnevnom redu.
Što se tiče Saše Radulovića, drago mi je pošto je napustio salu, pronašao svoje političke advokate da ga brane, ali zbog javnosti želim da kažem da Saša Radulović nikada nije bio Vučićev ministar privrede. On je bio ministar privrede u periodu ako se ne varam, od septembra do decembra 2013. godine, kada je predsednik Vlade bio Ivica Dačić, pri čemu naravno, ne želim da kažem ni da je bio ni Dačićev, ni Vučićev ministar. Bio je ministar tri meseca. Kada su ljudi u Vladi shvatili šta Saša Radulović radi, Saša Radulović je najuren iz Vlade RS zbog katastrofalne ekonomske politike koju je vodio. To je puna istina.

Pošto vidim da posle skoro četiri i po sata neprekidnog rada počinje da se gubi kontrola u radu Narodne skupštine, u skladu sa članom 112. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od 10 minuta, dok se ne uspostavi red za dalje zasedanje.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavamo vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Veljko Kovačević i Zoran Ilić, vršioci dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Mirjana Čizmarov, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1. i 2, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 178. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture želi reč? (Da.)
Reč ima ministar i potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dragi poslanici i poslanice, danas ispred vas nalaze se dva predloga zakona. Jedan je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i drugi je Predlog zakona Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje.
Pre nego što krenem da govorim o oba ova predloga zakona, sa nadom naravno da ćemo imati dobru raspravu i da ukoliko postoji mogućnost bude bilo i konstruktivnih predloga koje ćemo sigurno uvrstiti u ove predloge zakona, želim da vas informišem da u prethodnih nekoliko godina, dakle iz vremena prethodne Vlade koju je formirao Aleksandar Vučić i ove nove Vlade koju smo formirali, kada govorimo o oblasti saobraćaja možemo slobodno reći da svaki vid saobraćaja, dakle, od vodnog, drumskog, vazdušnog i železničkog saobraćaja je zaista u jednom usponu sa trendom povećanja kako prevoza putnika tako isto i same mreže.
Transportna politika koju vodi Vlada Republike Srbije daje zaista rezultate i mi možemo danas da govorimo o brojkama, ne samo o broju izgrađenih kilometara autoputeva, ali možemo da govorimo i o broju sporazuma koje smo potpisali o vazdušnom saobraćaju ili recimo o tome šta smo sve učinili kada govorimo o samom vodnom transportu.
Transportna politika i uopšte saobraćajna politika jeste zaista baza privrednog razvoja zemlje i ako posmatramo prethodni period, prethodnih nekoliko godina, učešće uopšte saobraćaja i telekomunikacija u društvenom bruto proizvodu se kretao negde oko 5,1%. Naš cilj ka kojem idemo jeste da 2025. godine to učešće bude sigurno 15%, 2030. godine 20% u društveno bruto proizvodu.
Svesni smo i pretpostavljam i vi da sve ono što se uradi u transportnoj politici, odnosno u oblasti transporta direktno se odražava, ne samo na privredni razvoj, nego na ravnomeran regionalni razvoj, na kvalitet životnog standarda, odnosno na bolji život građana i odražava se na trgovinu, odražava se na povećanje tih tzv. tranzitnih prihoda koje Srbija može da ima i treba da ima budući da je položaj Srbije takav da joj to omogućava. Ono što je možda, rekla bih, najvažnije ovog trenutka i ne samo ovog, to je – povećava zaposlenost našeg stanovništva.
Srbija, dakle, ima odličan položaj. Kada govorimo o svakom vidu transporta, kroz Srbiju prolaze vrlo važni koridori, od Koridora 10, koridora ka Crnoj Gori koji mi nazivamo Koridor 11, zatim Koridora 4, Koridora 7 koji je vrlo važan, a to je Rajna-Dunav plovni put. To su koridori koje mi maksimalno želimo da iskoristimo. Kada govorim da iskoristimo, to znači da budemo nezaobilazna ruta od istoka ka zapadu, od severa ka jugu kada govorimo o samom transportu.
Takođe, naš cilj jeste tzv. integrisani, odnosno integrisana vrsta saobraćaja, a to je da imamo povezane sve vidove saobraćaja, a ne samo da razvijamo jedan vid saobraćaja ili da se baziramo na tome da strateški razvijamo samo jedan vid saobraćaja.
Kada govorimo o, pre svega, vodnom transportu, zbog čega smo između ostalog danas ovde vezujući se za ovaj Predlog zakona, želim da vas informišem da kroz Srbiju postoji 1.600 kilometara plovnih puteva. U pitanju su reke Dunav, Sava, Tisa i Kanal Dunav-Tisa-Dunav.
U našoj strategiji koja jeste prerađena, između ostalog i naš akcioni plan jasno su definisani ciljevi koje želimo da ostvarimo. Jedan od tih ciljeva jeste pre svega da povećamo promet brodovima. Trenutno je, podaci bar tako kažu, 2016. godine je prevezeno 8,3 miliona tona na plovnim putevima. Očekujemo do kraja 2016. godine da to bude 9,6 miliona tona.
Posebno pominjem ovaj podatak zbog toga što u prethodnim akcionim planovima od pre tri ili četiri godine smatralo se da će 9,6 miliona tona da bude prevezeno plovnim putevima tek 2020. godine. Mi smo danas u 2016. godini i uspeli smo da dođemo do tog nivoa.
Zatim naredni cilj jeste da se povećaju prihodi u brodarstvu, potom da se poveća broj pristajanja brodova, kao i naravno da se poveća izvoz i uvoz preko naših luka. Luke predstavljaju nekako, rekli bismo, pored plovnih puteva najvažniji deo transportnog plovnog puta i čini nam se da u prethodnom periodu nije bilo dovoljno ne samo ulaganja i investicija, nego nije se dovoljno radilo kada govorimo uopšte o razvoju samih luka.
Verujem da zakon koji je ispred vas, o kojem ćemo govoriti, itekako može da pomogne da govorimo pre svega o samoj lučkoj delatnosti, o tome šta država želi da uradi kada su u pitanju luke, odnosno lučka delatnost.
Zakon koji je ispred vas treba da nam omogući da mnogo brže razvijamo vodni transport, da se borimo, odnosno da nam bude instrument da smanjimo sivu ekonomiju koja svakako postoji u svakom vidu saobraćaja, pa postoji nažalost i u vodnom saobraćaju.
Omogućiće nam sigurno da ukinemo monopol koji imamo kada govorimo o poslovima tehničkog održavanja međunarodnih tokova, da obezbedimo i stvorimo uslove da privatni sektor takođe može da učestvuje u tehničkom održavanju.
To ne radimo napamet, to radimo zajedno, odnosno ne zajedno, nego po ugledu na sve one zemlje koje su uspele upravo da lučku delatnost izdignu kao delatnost od vitalnog i strateškog interesa. U pitanju su i Nemačka i Austrija i neke druge države o čijim iskustvima možemo da razgovaramo. Dakle, isto tako, da nam bude instrument da možemo da se borimo protiv sive ekonomije, piratstva, krađe i svih nezakonitih radnji sa kojima se susrećemo ako govorimo o vodnom transportu, došli smo u situaciju da kroz ovaj zakon možemo da se uskladimo sa još jednim zakonom koji je u prethodnom periodu bio donet, a zove se Zakon o privatnom obezbeđenju.
Posebna tačka ka kojoj posebno insistiramo kroz ovaj zakon jeste da napravimo jednake kriterijume i da uredimo poslovanje luka i jednake kriterijume za sve unutar obavljanja lučke delatnosti.
Ono što je posebno važno kada se govori o lukama, luke su, pre svega, imaju status opšteg dobra. Prema tome, lučka područja koja će se proglašavati u zavisnosti od određenih uslova koje luke treba da ispune, a to su i infrastruktura i zemljište, su u vlasništvu, dakle, u javnoj svojini Republike Srbije. Mislim da je to jako važno i da je ovaj zakon bio donet mnogo, mnogo ranije, onda se ne bi dešavalo da imamo razne privatizacije luka koje nam nisu donele ono što u stvari treba da donesu, a to je zaista da se neko bavi lučkom delatnošću i da možemo danas da govorimo o ogromnim količinama robe koja se utovara ili pretovara kroz luke. Nažalost, situacija je potpuno bila drugačija. Ovaj zakon treba da nam omogući i omogućiće, ukoliko ga budete usvoji, da uspostavimo jedan red u onome što se zove izvođenje lučkih delatnosti.
Mi ćemo, naravno, u toku današnjeg dana i kada bude bio dan za amandmane razgovarati o svakom delu ovog zakona. Molim vas da sve što smatrate da je konstruktivno, pomognete, ukoliko imate predloge da ovaj zakon bude još bolji.
Što se tiče Zakona o vazdušnom saobraćaju između Republike Srbije i Koreje, reći ću vam samo da u prethodne dve godine Vlada Republike Srbije je potpisala više sporazuma nego što je potpisano sporazuma o vazdušnom saobraćaju od 1990. godine. Dakle, od 90 sporazuma o vazdušnom saobraćaju koje imamo, 30 sporazuma je potpisano u prethodne dve i po godine. Rezultati u vazdušnom saobraćaju, uopšte kada posmatramo sve vidove saobraćaja, možemo slobodno reći da je vazdušni saobraćaj po svim evropskim standardima i da je na neki način vazdušni saobraćaj član već Evropske unije sa svim našim institucijama, od direktorata Aerodroma „Nikola Tesla“. Takođe, da vas informišem da očekujemo ove godine petomilionititog putnika, pre tri godine bilo je 2,2 miliona putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“.
Prema tome, hvala vam što ste saslušali i očekujem da rasprava bude vrlo konstruktivna i, naravno, na sva pitanja koja imate vezano za luke, lučku delatnost, održavanje plovnih puteva, zatim vazdušni saobraćaj i sve druge vidove saobraćaja, tu sam. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani predstavnici Ministarstva, nažalost, krećemo sa raspravom dosta kasno i tu je i umor prisutan, ali se nadam da ćemo uspeti da pomognemo u razmatranju ovog zakona koji je pred nama, a to je zapravo zakon o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Ovaj zakon se navodi, kao važni razlozi se navodi usaglašavanje sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju kao nekakav ključni razlog, zatim Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju i još neka pitanja koja nisu bila rešena i čije rešenje zahteva pronalaženje kvalitetnijih zakonskih rešenja.
Zapravo, radi se o tome da se ovim Predlogom zakona ukidaju nadležnosti postojeće Direkcije za vodne puteve oko obavljanja pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva, navodno zbog neefikasnog trošenja sredstava za ove namene, kao i da će te poslove ubuduće obavljati privredni subjekti u privatnom vlasništvu.
U obrazloženju se tvrdi da će sredstva koja je koristila Direkcija dominantna za održavanje tehničke ispravnosti plovila i plaćanja zarada članovima posade koristiti za finansiranje i izvođenje radova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva i to kroz sprovođenje postupaka javne nabavke.
Da podsetim, Direkcija za vodne puteve je organ uprave u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, nadležna za održavanje i razvoj unutrašnjih plovnih puteva u Republici Srbiji, na kojima važe međunarodni i međudržavni režimi plovidbe. Tu su obuhvaćene reke Dunav, Sava i Tisa. Osnovana je 1963. godine i na sajtu piše, kaže – njeni zaposleni svakodnevno rade na uspostavljanju bezbednih uslova za unutrašnju plovidbu.
Pošto Predlog zakona ne sadrži podatke po poslovanju Direkcije u prethodnom periodu, molim vas da nas upoznate sa visinom sredstava koja će biti iskorišćena za finansiranje izvođenja radova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih plovnih puteva.
Zatim, u obrazloženju Predloga zakona propustili ste da navedete i sve troškove reorganizacije i racionalizacije poslovanja Direkcije za vodne puteve u narednom periodu, a s obzirom na izmenu njene nadležnosti, kao i na predviđenu promenu namene korišćenja budžetskih sredstava, tj. sredstava koja je koristila Direkcija za održavanje plovila i plate posada, koja će se koristiti za finansiranje radova. S tim u vezi vas molim da nam i te podatke iznesete, ako ste u mogućnosti.
Zatim, Predlog zakona ne sadrži iskustva drugih zemalja iz okruženja koje imaju slične probleme, a kako bi se mogla oceniti celishodnost izmena koje ste predložili, da li nam možete izneti iskustva susednih zemalja, članica EU, recimo Mađarske, Hrvatske ili Rumunije, u pristupi ovim pitanjima.
U odgovoru na pitanje kakve će troškove primena zakona stvoriti građanima, privredi, predlagač u obrazloženju Predloga zakona navodi da će nova rešenja prouzrokovati dodatne troškove za brodarska privredna društva i luke zbog obaveze angažovanja subjekata licenciranih za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili organizovanja samozaštitne delatnosti. Pored toga, navodi se da će većina luka imati angažovane subjekte licencirane za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, kao i da će se u periodu nakon usvajanja Predloga zakona izvršiti analiza do danas preduzetih mera, kako bi se eventualno sprovele dodatne mere fizičke zaštite u lukama, kao što su sigurnosne ograde, kamere i slično.
Propustili ste da u obrazloženju Predloga zakona prikažete i kvantitativno izrazite sve troškove koje će snositi luke i brodarska privredna društva zbog uvođenja ovih novih obaveza, zato vas molim da nas upoznate sa procenama tih troškova.
Da podsetim, na teritoriji Srbije nalazi se 11 luka od međunarodnog značaja i interesuje me koliko ima brodarskih društava na koje će se ovaj zakon odnositi. Osam dunavskih luka u Srbiji je od međunarodnog značaja, većina na teritoriji Vojvodine. To su Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo. Najveće luke na reci Savi su u Šapcu i Sremskoj Mitrovici i na reci Tisi luka u Senti. Sve luke su privatizovane, osim Luke Novi Sad, koja je u postupku privatizacije.
Luka Novi Sad od svih luka u Srbiji koje postoje danas ima dvostruki značaj – ima dobre kapacitete za razvoj, nalazi se na raskrsnici Koridora 10 i Koridora 7. Po nekakvim podacima do kojih sam uspela da dođem, u leto 2015. godine u novinama se pojavila informacija da je Luka Novi Sad jedino profitabilno državno preduzeće u Novom Sadu i koje državi kao većinskom vlasniku isplaćuje dividende u iznosu od preko šest miliona dinara.
Vlada je 30. januara 2016. godine donela zaključak da se pokreće inicijativa za privatizaciju i ove jedine preostale neprivatizovane luke. Ministarstvu privrede su do 30. marta 2016. godine trebale da pristignu ponude po pozivu za privatizaciju Luke Novi Sad i tadašnji ministar privrede gospodin Željko Sertić je na RTS izjavio da strateški partner u Luci Novi Sad, kao i u drugim lukama može da bude operater i da ne može da bude vlasnik zemlje ili infrastrukture.
Citiram njegovu tadašnju izjavu, koja kaže: „To je definisano zakonom i građani mogu da budu mirni. Da li ćemo se i kada odlučiti za dogovor sa nekom od potencijalnih zainteresovanih kompanija, to ćemo videti u nekom narednom periodu“, izjavio je tadašnji ministar Sertić.
Međutim članom 214. ovog zakona definisano je da izuzetno infrastruktura u lukama, odnosno pristaništima može biti u svojini operatera koji su to pravo stekli u procesu privatizacije, odnosno svojinske transformacije, i da sada ne čitam ostale delove ovoga člana.
Inače, u samom pozivu Ministarstva privrede, potencijalnim zainteresovanim ulagačima za Luku Novi Sad nude se da sami predlože model privatizacije, odnosno da li su za prodaju kapitala, prodaju imovine, strateško partnerstvo putem dokapitalizacije ili strateško partnerstvo putem osnivanja novog privrednog društva. Čak je dozvoljeno zainteresovanim kupcima u pismu da treba da navedu i indikativnu cenu investicioni program, okvirni plan poslovanja i broj zaposlenih na neodređeno vreme. Dakle, ja bih želela da znam dokle se stiglo, a mislim da to zanima i sve druge građane, dokle se stiglo sa privatizacijom Luke Novi Sad?
U međuvremenu traje prepiska malih akcionara Luke Novi Sad, ja sam u prethodnom sazivu i postavljala pitanja u vezi sudbine ove luke, u ime upravo malim akcionara. Naime, oni se dopisuju sa državom, državnim organima, jer je država vlasnik 99,38% kapitala, vi me ispravite ako je ova informacija netačna, a manjinski vlasnici su radnici koji drže 0,62%. I, ti manjinski radnici obratili su se Ministarstvu privrede tražeći da upišu svoje akcije bez naknade kako bi i one ušle u prodaju u postupku, ali su dobili odgovor da to nije po zakonu. Onda su se obratili predsedniku Vlade da im pomogne, međutim, nisu dobili odgovor, pa pretpostavljam da to pismo nije ni stiglo do premijera.
To pismo su uputili meni i mole me da njihovu molbu, doslovno kažu prosledim gospodinu Vučiću, lično ili preko kako kažu pouzdanih službi, ne znam šta to tačno znači, kako bi on bio upoznat sa problemom, jer kažu, u suprotnom bi bila tragedija da bivši i sadašnji radnici takve dobre kompanije ostanu uskraćeni za upis svojih akcija. I, mole me da ovu molbu naših akcionara, odnosno malih akcionara Luke Novi Sad prenesem premijeru, i ja koristim priliku gospođu ministarku da zamolim da ovu molbu malih akcionara prenese premijeru.
Specifičnost lučke infrastrukture je u tome da se razvoj luke po definiciji mora planirati na duži period, to je poznato svima onima koji se time bave i stručnjaci kažu da čak najviše i od 100 godina se planira unapred, zato uvek mora postojati slobodna površina tzv. razvoja teritorija oko većih postojeće lučke infrastrukture u koju bi se ona mogla dalje razvijati.
Koordinacija, remont, investiranje i planiranje tog razvoja zahteva državno upravljanje i retko koja luka u potpunosti je privatizovana. Ugovori sa privatnim preduzećima ili javno-privatna partnerstva se najčešće primenjuju samo u jednom delu lučkih delatnosti poput utovara i istovara i bez prava uprave nad samom lukom.
U većini zemalja Amerika, Nemačka ili Francuska luke su u rukama države koja pravi infrastrukturu i onda privatni kapital dolazi i ima svoju imovinu u okviru luke. Gradnja infrastrukture izuzetno je skupa, pa tako naprimer izgradnja 100 metara vertikalnog keja košta od dva do tri miliona evra. Upućeni kažu da je to jedan od razloga što rečni promet u Srbiji slabo se koristi, prema nekim podacima manje od 5%.
Podsetiću gospođu ministarku da je u februaru 2015. godine izjavila, kao potpredsednica Vlade i resorna ministarka da je za modernizaciju srpskih luka, pristaništa i flote neophodno 300 miliona evra. Ko će investirati ova sredstva?
Takođe, podsećam vas da je ova Skupština usvojila u oktobru 2015. godine Savski protokol. Naime, protokol o sprečavanju zagađenja voda prouzrokovanog plovidbom uz okvirni sporazum o slivu reke Save. Naime, Srbija se obavezala da na dve lokacije u Šapcu i Sremskoj Mitrovici izgradi odlagalište za fekalne vode sa brodova. Tada kada je bila rasprava o tom dokumentu u Predlogu zakona o potvrđivanju ovog protokola bilo je navedeno da njegova primena neće zahtevati sredstva iz budžeta. Opet pitam – ko će finansirati izgradnju ovakvih objekata u okviru ovih navedenih luka?
Što se tiče Predloga zakona propisana je obaveza da brodari donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama i njihovim porodicama koje uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama. Smatram da navedena obaveza je propisana u cilju usklađivanja Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama sa Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Ko odobrava ove planove i da li će se oni usklađivati sa poslovima koje obavlja sada Sektora za vanredne situacije MUP Srbije? Čini mi se da ova odredba zakona ima smisla pre svega u vazdušnom saobraćaju, a da se u ovoj oblasti neće ni koristiti i zapravo će predstavljati samo dodatnu obavezu brodarima da ove planove moraju da naprave.
Za razliku od mnogih drugih zakona koje smo ovde razmatrali i usvajali, kod kojih postoji obaveza utvrđivanja sa propisima EU ovde toga nema u ovom pratećem dokumentu zakona, ne poziva se ni na jedno usaglašavanje sa propisima EU. Donosimo zakon po svom nahođenju, ne usaglašavajući ga sa bilo kojim propisom EU u ovoj oblasti, a upravo iskustava iz evropsikih zemalja i njihovih velikih luka mogu da pomognu da ne pravimo greške dajući u privatne ruke baš sve.
Na kraju, nažalost, nije bilo javne rasprave, već su samo obavljene konsultacije kako piše u propratnom dokumentu u PKS 7. septembra 2016. godine koji su trajale ukupno dva i po sata, u kojima su učestvovali predstavnici privrednih društava za brodarstvo i grupacije za luke i pristaništa unutar PKS koja su zdušno i po kratkom postupku podržala rešenje dato u predlogu zakona da se Direkcija za vodne puteve praktično ugasi. Da li su u ovim razgovorima učestvovali i predstavnici Direkcije uopšte, da li su bili prisutni, da li su konsultovani s obzirom na dugogodišnje iskustvo bez obzira na namere u odnosu na postojanje Direkcije u budućnosti? Gde je bila stručna i zainteresovana javnost i da li je učestvovala u toj raspravi? Imamo fakultete i druge institucije gde imamo stručnjake za oblast vodnog saobraćaja? Ko je zastupao interese građana, lokalnih samouprava i na kraju zaposlenih u ovoj oblasti, imajući upravo primer Luke Novi Sad i njenih zaposlenih? Tako da ne čudi da upravo ovi mali akcionari Luke Novi Sad šalju pisma očajnika tražeći da neko zaštiti njihova minimalna prava. Hvala lepo.