Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, prisustvujemo još jednoj sednici koja je na samoj ivici regularnosti ili bolje kažem ne regularnosti i to po više osnova. Spomenuću, recimo, rok zakazivanja sednice, koliko je logično da posle tri meseca nerada Skupštine se po hitnom postupku sazove sednica i da se brojne tačke dnevnog reda ovde uvrste po hitnom postupku. Koliko može biti hitno nešto kada niste radili tri meseca, a spomenuću i već tradicionalno spajanje tačaka dnevnog reda. Samo da pokažem koliko imamo ovde materijala u samoj jednoj tački dnevnog reda. Ovo je sav materijal i to ne sav materijal za samo jednu tačku dnevnog reda.

Ovo nisu neki romani ili časopisi koje mi samo treba da prelistamo pa ćemo nešto od toga zapamtiti ili nećemo zapamtiti, ovo su zakoni koji i te kako utiču na život svakog građanina Srbije, a ja tvrdim da ih mi ovde donosimo neodgovorno, da ih štancujemo, jer kako objasniti to da recimo, u ovoj situaciji kada o svemu tome raspravljamo samo o jednoj tački dnevnog reda, o brojnim važnim zakonima, recimo, ja kao ovlašćeni predstavnik grupe imam danas 20 minuta da pričam o tome, a kada bi to podelila na te 32 tačke dnevnog reda ispalo bi da ja imam vremena za jednu tačku dnevnog reda oko 37 sekundi. Vi kažite, da li je dovoljno 37 sekundi da vi kažete nešto smisleno o bilo kom od ovih zakona. Izvinjavam se dragim kolegama, ako bi bili ljubazni da me saslušaju.

Dakle, ovakvim štancovanjem zakona se stvara pravni haos, ovde se kod nas priča o nekakvom ujednačavanju sudske prakse itd. Niko ne može ujednačiti sudsku praksu kada mi svakodnevno donosimo zakone koji su često jedan sa drugim u koliziji, a koliko su dobri ti zakoni koji se donose na ovakav način, govori i to što smo Zakon o policiji usvojili pre nepune dve godine, a sada usvajamo novi, ali o tome ćemo kasnije reći nešto više.

Naravno, građani Srbije nemaju vremena i mogućnosti da se bave detaljnom analizom tog zakona. Oni su nas izabrali da to radimo, a da li mi to možemo ozbiljno da radimo u ovim uslovima, zaista sumnjam, ali bez obzira što ovim stalnim pokušavanjem da se nešto što je neregularno i nešto što je po hitnom postupku i nešto što izuzetno postane redovno. Mi se nikada nećemo navići na to i svaki put ćemo reći da to tako ne treba da se radi.

Sada da je iskoristim ovo svoje vreme da kažem nešto i o ovim zakonima pojedinačno. Naravno, ne preostaje mi ništa drugo nego da se samo dotaknem nekih tačaka iz ovih zakona, pa evo recimo da pomenem, naravno da svaki od ovih zakona, a to sam već rekla zaslužuje i te kako ozbiljnu raspravu, ali evo, ja ću spomenuti recimo neke stavke koje su ovde sporne.

Htela bih da pomenem Predlog zakona o graničnoj kontroli. Ovaj zakon ne podrazumeva poštovanje reciprociteta u odnosu na susedne države. Mislim da svaki građanin Srbije koji je prelazio granicu bilo koje države imao je priliku da se uveri da mi nismo tretirani ravnopravno i da nikada nije granična kontrola jednaka za naše građane i za građane, recimo, susednih država. U to možete da se uverite vrlo lako. Niti je kontrola ista za lica vozila, recimo za kamione itd. i koliko god naši političari se slikali i srdačno rukovali sa nekim drugim državnicima, mi ćemo znati da smo ravnopravni sa građanima tih država onda kada mi budemo prelazili njihove granice na isti način kao što oni prelaze našu granicu.

Zbog čega se recimo dešava da npr. kada ulazite u Mađarsku i čekate u redu na izlazak iz zemlje kao što se vrlo često čeka, možete se jednostavno uveriti da će mađarski carinik otvoriti svaki automobil koji prelazi granicu. Zbog čega to naši carinici ne rade? Ovde je samo reč o ravnopravnosti, o reciprocitetu. Takođe, znamo da nije dozvoljena kontrola i omogućena kontrola njihovih vozila i kamiona, recimo, onako kako se kontrolišu njihovi. Zbog čega je problem da se to jednostavno bude ravnopravan, a da ne kažem da recimo građani nekih država mogu ulaziti u našu zemlju sa ličnom kartom, a dokle bismo mi stigli sa našim ličnim kartama, veoma me zanima. Dakle, kada to bude ravnopravno onda ćemo moći da govorimo o tome da smo ravnopravni sa drugim građanima.

Sporne su i neke ovde formulacije, ali neću se zadržavati preterano na tome, jer ima ovde još dosta zakona o kojima treba da se govori. Naime, i u ovom ovde setu zakona imamo nekoliko zakona čiji su podaci, ovih zakona koji su sporni u smislu obrade i dostupnosti raznih podataka. Tu je Predlog zakona o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, tu je Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, jedinstvenom matičnom broju građana.

Znamo da je i Poverenik za informacije i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana imali brojne primedbe na ove zakone, međutim većina ovih primedbi nije uvažena. Zbog čega one nisu uvažene? Mislim da bi bilo veoma važno da pričamo o tome danas i da svaki od ovih problema raspravimo veoma detaljno. Nažalost, smatram da se to neće dogoditi, ali opet naša je ovde dužnost da iznesemo šta sve ovde može biti sporno, a to je zaista mnogo.

Recimo, u Predlogu zakona o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, u članu 9. stav 3. predviđena je mogućnost da se podaci iz evidencija dostavljaju i fizičkim licima na osnovu obrazloženog pismenog zahteva koji sadrži recimo podatke o podnosiocu zahteva, preciznu navedenu svrhu korišćenja podataka, pravni osnov i vrstu itd.

Sporna je mogućnost da fizičko lice traži ovakve podatke, u najmanju ruku trebalo bi da bude jasno definisano pod kakvim uslovima može fizičko lice da traži ovakve podatke i koje su to svrhe korišćenja, da fizičko lice može da dobije ovakve podatke. Recimo, kada je reč o Predlogu zakona o nacionalnom DNK registru, rekla sam već da su poverenici i Zaštitnik građana imali primedbe na ove zakone, pa evo, recimo, znamo svi da analize DNK može otkriti ogroman broj podataka o ličnosti uključujući i one najosetljivije.

Zbog čega ovo govorim? Svi ovi podaci bi morali da budu veoma jasno, morali bi jasno da budu klasifikovani, odnosno način korišćenja bilo koga od njih. To nije dovoljno razjašnjeno u ovim zakonima. Ta pitanja će ostati veoma sporna i zloupotreba svakog od ovakvih podataka bi mogla da izazove izuzetno ozbiljne posledice. Mislim, da je nedovoljno ozbiljno pristupljeno ovim zakonima i mislim da bi moralo to da bude to mnogo jasnije definisano. Recimo, nisu precizno definisani uslovi pod kojima se vrši upis, korišćenje i brisanje podataka sadržanih u registru niti se pravi razlika između obrade podataka o licima koja su osumnjičena za izvršenje nekog krivičnog dela i žrtvama tih krivičnih dela s druge strane.

Isto tako ni rokovi čuvanja podataka u Nacionalnom DNK registru nisu precizno utvrđeni, ali tu se ne pravi nikakva razlika između lica koja su osumnjičena, okrivljena, pravosnažno osuđena ili oslobođena. Dakle, ovo je velika jedna zona spornih rešenja, ja se nadam da će one ipak, da će neke od amandmana podneseni biti uvaženi i da će biti prilike da se ovo popravi.

Isto tako poznato je, da zakon o jedinstvenom odnosu, da jedinstveni matični broj građana sadrži izuzetno osetljive podatke o svakom građaninu. Bilo je predloga da se i ovaj jedinstveni matični broj građana formuliše drugačije, tako da on ne može da otkriva sve ove podatke. To bi možda i bilo dobro rešenje.

Međutim, ovako kako je formulisan moralo bi se mnogo ozbiljnije razmisliti o tome kome će i kako i pod kojim uslovima biti i dostupan i jedinstveni matični broj građana.

Takođe, na šta su mnogi ukazivali, to je sporna odredba o pasiviziranju ovog broja. Nije dovoljno jasno šta će se dešavati sa pasiviziranim brojem, nije dovoljno jasno da li će se poništavati taj broj.

Ima mnogo članova, ovde spornih ovde sa nekim nejasnim pojmovima. Sve bi ovo trebalo detaljno razrešiti i ja se nadam da ima još mogućnosti pre nego što se ovakav zakon usvoji, da se razreše ova sporna pitanja.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Pa, ja sam rekla već da je novi zakon usvojen 2016. godine. S obzirom da je tu ministar prisutan ja ću podsetiti i citiraću šta je ministar tom prilikom rekao.

Dakle, ministar je pre samo dve godine tvrdio da će citiram – „zahvaljujući usvajanju ovog zakona biti pojačana borba protiv svih lidera kriminala i korupcije kao i da nikoga ko bude izvršio bilo koje krivično delo, neće zaštititi ni partijska knjižica ni prijateljske veze, i da je ogroman broj ljudi u policiji, častan i pošten i želi da radi svoj posao“.

Mi verujemo da je ogroman broj ljudi častan i pošten i da želi da radi svoj posao onako kako treba. Međutim, kako je moguće, ako smo toliko očekivali od ovog zakona da se on već posle dve godine, da je neophodno da se promeni.

Ono što je sporno u ovim promenama, to je što će one omogućiti da ministar suspenduje postupak zapošljavanja putem konkursa da sam odredi ko će biti primljen u radni odnos.

Znamo da postoje sporne odredbe o suspendovanju i o zasnivanju radnog odnosa koji više ne obuhvataju kriterijume zdravstvene, psihološke i fizičke sposobnosti i kriterijume veštine i znanja, već se traži da kandidat ispunjava uslove predviđene pravilnikom o sistematizaciji za koji još uvek ne znamo kako će izgledati.

Takođe, izmene Zakona o policiji bi mogle da omoguće bezbednosne promene šireg kruga građana, što je veoma sporno i može da izazove isto ozbiljne posledice. Zaposlenima će biti umanjena ili ukinuta neka prava.

Sve u svemu, kada pogledamo sve ove izmene, one pokazuju da će one doprineti centralizaciji moći u rukama ministra i predstavljaju koncentraciju moći i partijsko upodobljavanje policije, tako da ono može da bude upotrebljeno u ove svrhe.

Zbog svega ovoga tražim da se još jednom najozbiljnije razmotre ovakve odredbe. Takođe, u članu 43, a sada govori o konkretnim izmenama Zakona o policiji, da se, odnosno kaže se da posle člana 173. dodaje član 173a u kojem više pojedinosti nije precizno definisano. Nije mi jasno pod kojim to posebnim uslovima može da prestane radni odnos.

Ne možemo prihvatiti ovakve formulacije koje su potpuno neodređene.

Dakle, ne može se proizvoljno određivati niti bilo ko može da bude taj, pa makar i sam ministar, ko će proizvoljno nešto odrediti.

Međutim, o zakonu o policiji i o ovim drugim zakonima će vam nešto više reći i moj kolega iz poslaničke grupe Zoran Živković. Hvala.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Nažalost, ovde je izneto dosta paušalnih tvrdnji, koje uglavnom nisu istinite, ali sada ću vam objasniti u čemu se sastoje. Dakle, suština stvari koje su iznete, a koje uopšte ne odgovaraju ni onome što je napisano u samom zakonu, a očigledno da ljudi ne čitaju baš precizno ono što je pisalo u prethodnom zakonu i šta se menja u ovom zakonu, tako da je ovo, ali ja ću vam sada objasniti svaku stvar detaljno.
Pre svega, kada govorimo o reciprocitetu. Reciprocitet se može tražiti samo u viznom režimu i to radi Republika Srbija, tamo gde postoji naš interes.
Što se tiče granične kontrole, ne, jer je to stvar unutrašnjeg zakonodavstva.
Dakle, mi propisujemo kako će se vršiti granična kontrola. Kod granične kontrole, meni uopšte nije jasno kakve veze sa policijom ima kontrola kamiona, kada je to stvar. Kakve veze to ima, pošto ste pričali o kontroli kamiona, kakve to veze ima sa bilo kojim od ovih zakona, koji su danas na dnevnom redu ili uopšte sa MUP? Meni to uopšte nije jasno, jer uglavnom nema veze.
To prosto ne odgovara bilo čemu što je ovde napisano. Takođe, što se tiče reciprociteta, ličnih karata. Naravno da naši građani mogu da uđu u Crnu Goru, BiH, Makedoniju sa ličnom kartom, kao što to mogu državljani tih zemalja i samo državljani tih zemalja mogu ući kod nas i naši građani samo u te zemlje mogu ući sa ličnom kartom.
Dakle, potpuni reciprocitet. Ne znam gde ste vi našli da neko ulazi kod nas, a da mi ne možemo kod njih. Grčka može da uđe sa pasošem, državljanin Grčke može da dođe na naš Aerodrom, mogu državljani EU sa posebnim dokumentom koji izdaje EU, to je u redu. Ali, zato mi imamo viznu liberalizaciju, zato Srbiji nije potrebno da ima vizu za ulazak u EU. To je interes naše zemlje.
Dakle, mi gledamo šta je interes naše zemlje. Što se tiče primedbi koje su ovde uputili na ove zakone različiti nosioci javnih ovlašćenja, mi smo ovde neke od tih primedbi uvrstili u tekst ovih zakona.
Zaštitnik građana nam je uputio određene primedbe i mi smo ih prihvatili, mislim gotovo sve. Prihvatili smo, Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, prihvatili smo neke od njegovih primedbi, neke nismo, ali nije njihova primedba sveto pismo. To što oni kažu kao primedbu da mi sada po svaku cenu moramo da prihvatimo, onda ne bi bilo smisla da bilo ko sem tih organa predlaže zakone, onda bi oni trebalo da predlažu sve zakone, a ne mi ili narodni poslanici kao nosioci takvih mogućnosti.
Što se tiče DNK profila. DNK profile, dakle, kako kaže Zakon o krivičnom postupku, a on kaže sledeće – uzimanje uzoraka za forenzičko-genetičku analizu, pa ako je potrebno radi otkrivanja učinioca krivičnih dela ili utvrđivanja drugih činjenica u postupku, javni tužilac ili sud može narediti uzimanje uzorka, za forenzičko-genetičku analizu sa lica mesta krivičnog dela i drugih mesta na kome se nalaze tragovi krivičnog dela od okrivljenog i oštećenog, pod uslovima predviđenim u članu 141. stav 2. a od drugih lica ako postoji jedna ili više karakteristika koja ih dovodi u vezu sa krivičnim delom.
Tu moram da vam kažem još jednom, iako sam rekao u prethodnom delu, neće mi biti teško da ponovim koliko god treba puta, ne uzima se potpuni DNK profil, kada vi kažete da mogu da se otkriju najosetljiviji podaci putem DNK profila. Uzima se parcijalni DNK profil, dovoljan da vas identifikuje i ništa više. Neće uzeti to da li možda imate neku genetsku anomaliju u svom DNK kodu, to se ne uzima.
Uzima se samo ono parče koje je potrebno da bude precizno definisano da li ste vi ta ličnost ili ne. Nama samo treba pozitivna identifikacija i ništa više, ali opet kažem po nalogu suda na način kako je predvideo Zakonik o krivičnom postupku u laboratorijama, pre svega u laboratoriji koja je referentna i po zakonu je potrebno da postoji samo jedna referentna laboratorija koja ima sve sertifikate, ona postoji, to je MUP laboratorija i to je sasvim dovoljno.
Nijedna druga laboratorija ne mora, već samo ona koja sadrži bazu, centralni registar, ona mora da ima određene standarde, a sedam privatnih laboratorija koje inače posluje ili da kažem, deluje na našoj teritoriji , ne moraju imati taj standard. One svoj uzorak upoređuju u našoj referentnoj laboratoriji i tu se utvrđuje da li je uzorak bio potpuno ispravan.
Dakle, apsolutno je sve definisano. Ostaje samo element da se definiše. O tome možemo da razgovaramo i o tome, da kažem, ne postoji jasna mera zato što je sud taj koji nalaže uzimanje DNK profila, te MUP ne može sam po sebi da naloži brisanje. Dakle, građanin može da se obrati nama, a mi sudu. Ako sud naloži brisanje, mi brišemo i time se pokrije. Postoji mehanizam. Dakle, nije neuređeno. Da li je kompleksan? Možda bi trebalo razmišljati o drugim modelima, ali ovaj model u ovom trenutku u potpunosti zadovoljava načelo zaštite onih ljudi koji traže brisanje svog DNK profila iz eventualne centralne baze.
Što se tiče promene sistema jedinstvenog matičnog broja, mi smo analizirali koliko bi to iziskivalo novca i to bi bio ogroman novac koji bi bio potreban za promenu celog sistema drugačijeg, da kažemo, obeležavanja ili da kažemo na takav način prikupljanja podataka o građanima, gde bi evidentiranje njihovo putem ovog broja bilo definisano. Zamislite koliko bi samo sredstava bilo potrebno da se to reši u penzionom sistemu? Dakle, ogroman novac bi bio potreban da u potpunosti pređemo na neki drugi sistem, pri čemu nismo jedini koji imamo ovakav sistem. Dakle, imamo mnogo zemalja koje drže ovakav sistem i za sada ovaj sistem daje solidne rezultate. Dakle, nemamo prevelike probleme sa tim.
Što se tiče rezultata, naravno, rekao sam tada, 2016. godine, da ćemo posle usvajanja zakona imati prilike da vidimo ozbiljno bolje rezultate. U prethodnoj, 2017. godini, imamo 4,1 tonu zaplenjenih narkotika. Između ostalog, 84 krivična dela ubistva. Apsolutno najmanji broj ubistava unazad 20 godina i apsolutno najveći broj zaplenjenih narkotika u poslednjih 20 godina. Zašto se menja? Uočili smo da neke stvari mogu da budu efikasnije. Naravno, mene nije sramota. Rekao sam za svaki zakon koji sam predlagao, zakon nije tu da se napiše pa da treba hiljadu godina da stoji. To smo probali. Već smo imali prilike da vidimo te zakone koji su usvajani sedamdesetih - osamdesetih godina, pa nisu menjani, pa je nastao kolaps zbog njih. Naravno da treba da menjamo kada god uočimo.
Na kraju krajeva, svet se brže menja danas nego što se menjao pre 30 godina. Godine 2008. ste imali 77 migranata koji su prošli kroz Srbiju, 2015. godine imali 15 hiljada dnevno. Naravno da je to iziskivalo određene promene. Ne može čovek da kaže - ovo smo napisali, ne treba više nikada da menjamo. Smatram da promena nije loša.
Na kraju krajeva, o promeni zakona ne odlučuje ministar, nego Narodna skupština. Mi smo ove zakone dostavili, neke čak u avgustu prethodne godine. Posao smo uradili na način da je bila javna rasprava u svim većim gradovima. Konsultovali smo se sa svim relevantnim institucijama. Apsolutno smo poštovali sve procedure, uputili EU, dobili saglasnost za svaki od ovih zakonskih rešenja. Narodna skupština odlučuje hoćete li to usvojiti ili ne. Ako Narodna skupština usvoji, ovaj predlog će postati zakon i tada svi moraju da ga poštuju, ako ga ne usvoji, neće usvojiti i to je to. Dakle, ministar ne može to da odredi.
Što se tiče ovlašćenja, apsolutno sam prvi koji je u modernoj istoriji sebi ograničio značajno ovlašćenja zakonom, odnosno svakom sledećem ministru po ovom zakonu, značajna ograničenja. U prethodnom Zakonu o policiji, onom do 2016. godine, ministar je mogao da naloži pokretanje pretkrivičnog postupka. Ministar je mogao da bude učesnik istrage. Mogao je to da radi. Mogao je da preuzme delimičnu ulogu tužioca. Novim zakonom apsolutno ne može. Apsolutno nikakve veze sa istražnim postupkom nema. Jasno je definisana razlika između uloge direktora i ministra.
Što se tiče zapošljavanja, jasno definisano kako se stupa u policiju. Jednino što smo izdvojili su lica u deficitarnim zanimanjima, jer ne mogu da vam kažem da mogu da primim nekog ko je informatičar, ko će u banci imati dve ili tri hiljade evra, ja da ga primim da radi za 60 ili 70 hiljada dinara i da će sa radošću doći da radi. Prosto, moramo da nalazimo mehanizme da u deficitarnim zanimanjima to uradimo. Postoje različiti modeli kojima smo to predvideli.
Ono što hoću da vam kažem jeste da pogledate ovaj zakon i pogledajte kako je izgledao zakon do 2016. godine. Pogledajte razliku. Dramatična je razlika. Dramatično je i sa svim ostalim zakonima.
Na kraju krajeva, MUP jedno je od državnih organa, jedno je od organa uprava koje je na najefikasniji način uredilo mnoge oblasti u elektronskoj razmeni podataka. Pogledajte samo šta radimo vezano za pružanje elektronskih usluga građana. Mali broj institucija zemlje može da se pohvali takvim nivoom efikasnosti i širine obuhvata informacija koje razmenjujemo po najvećem sistemu zaštite. Apsolutno se slažem da smo doneli dobar zakon. Znači, 2016. godine smo doneli dobar zakon koji je ukazao određene slabosti u određenim oblastima i mi smo u malom procentu tu promenili. Na primer, u Zakonu o javnom redu i miru menjamo jedan član, a mesecima stoji taj zakon u Skupštini. Mogao je svako da ga pogleda, da ga pročita, da napiše hiljade i hiljade amandmana. Mogao je da uradi šta hoće. To su neki narodni poslanici iskoristili, naravno, i to je pravo svakog narodnog poslanika.
Mi ćemo od broja amandmana koji su predati, prihvatiti jedan broj amandmana. Mi smo već razmatrali neke amandmane koji popravljaju tekst zakona i kao što sam to i radio. Na kraju krajeva, ja sam bio poslanik ove Skupštine i ja prihvatam dobra zakonska rešenja. Zašto ne bih? Meni je u interesu da zakon bude što bolji, što čistiji, da ga prihvati što veći broj narodnih poslanika. To je u interesu ministra.
Ovaj zakon i ove izmene koje donosimo unapređuju dosadašnji model i meni bi bilo žao da kažem da iz formalnih razloga eto ja teram kapric. Ja sam doneo zakon 2016. godine, dok sam ja ministar neće se menjati zato da bih ja rekao da one zakone koje sam doneo neće se menjati. Zašto? Može bolje, napravićemo bolje.
Zakon o bezbednosti saobraćaja, ako će izmene i dopune tog zakona, da donosimo novi zakon sledeće godine ili one tamo, unaprediti bezbednost saobraćaja, donosićemo i predlagaću svakog meseca ako će svaka izmena doprinositi boljem životu građana i ako ćemo neki život da spasemo.
Mi imamo ozbiljan, dobar rezultat. Imamo pad broja poginulih iz godine u godinu, i dalje ogroman broj. Devedesete godine je ginulo 2000 ljudi u Srbiji, a danas je to broj negde između 560 i 580 godišnje. To je i dalje ogroman broj, ali na tome moramo da radimo i mi to radimo. Zato smo uveli predmet u škole. Učimo decu u prvom, četvrtom i šestom razredu o osnovama bezbednosti. Razgovaramo sa roditeljima. Obučili smo dve hiljade policajaca da odu da razgovaraju u školama sa decom, da ih naučimo, ali da naučimo i roditelje koje mere treba da preduzimaju.
Dakle, apsolutno se Ministarstvo trudi da podignemo nivo bezbednosti i to daje rezultate. Da li to neko želi da prihvati ili ne, vrlo je jasno. Na kraju krajeva, građani to vide, a zna se kako građani to vrlo lako i ocenjuju i oni to uvek pokažu. Hvala.

Nemate pravo na repliku, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nije korektno da danas u toku rasprave neke kolege kažu, citiram, moramo da kritikujemo jer smo opozicija. Lično smatram da je opozicija i ljudi koji su u poziciji kada se donose ozbiljni zakoni, a imaju smisla, mogu jedni drugima da pomognu. Naravno, ako postoji neka situacija u kojoj treba da se kritikuje to je pravo svakog poslanika, a pogotovo opozicionog, ali ako imamo zakone koji su kao ovi koji su danas na dnevnom redu, ovako dobri zakoni, eventualno neko može da ih popravi, red je da podnese amandman.

Mi iz JS smo danas, iako smatramo da su ovo dobri zakoni, podneli određene amandmane sa kojima želimo da ovi zakoni budu još bolji. Bez obzira na to što je većina ovih zakona prosto usklađivanje sa propisima EU, činjenica je da su svi oni korisni za građane Srbije i da svakako posle usvajanja svih ovih zakona građani Srbije postaju i sigurniji i bezbedniji.

Danas je bitno da ponovimo bar na kratko svaki od zakona da bi građani koji prate rad ove Skupštine kraj malih ekrana bili upoznati šta je to o čemu danas ovde razgovaramo i da bar na kratko mogu da stvore sliku kakvi su zakoni u pitanju i kakva su zakonska rešenja.

Prvi na redu je Predlog zakona o strancima. Osnovni cilj donošenja zakona o strancima je unapređenje nacionalnog sistema u oblasti legalnih i regularnih migracija, preciznije definisanje prava i obaveza stranih državljana koji ulaze, borave i kreću se preko teritorije Republike Srbije. takođe, cilj koji se postiže donošenjem zakona je usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti legalnih i regularnih migracija sa direktivama EU koje uređuju ove oblasti.

Drugi je Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti. Najbitnije je da građani znaju da jedan od glavnih problema na teritoriji Republike Srbije je zloupotreba prava na azil. Izražavanjem namere za traženjem azila migranti izbegavaju prekršajnu odgovornost zbog ilegalnog prelaska državne granice ili nezakonitog boravka, legalizujući svoje kretanje preko teritorije Republike Srbije u naredna 72 sata. Ovim zakonom se, naravno, ovaj problem rešava.

Treći je Zakon o graničnoj kontroli, postojeći pravni okvir zaštite državne granice zbog protoka vremena, potrebno je inovirati i dodatno uskladiti sa pravnim tekovima EU i ovim Zakonom o graničnoj kontroli uređuje se oblast granične kontrole saglasno obavezujućim propisima EU.

Četvrti je Zakon o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova. Osnovni cilj zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova je da svakom pojedincu obezbedi zaštitu podataka o ličnosti radi nesmetanog ostvarivanja prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.

Ovim zakonom treba uspostaviti jasan pravni okvir za obradu podataka o ličnosti, u oblasti unutrašnjih poslova, prikupljanja u svrhu obrade podataka o ličnosti, prava lica čiji se podaci obrađuju, razmenu podataka o ličnosti, video nadzor i evidencije koje se vode u ovom ministarstvu.

Peti po redu Predlog zakona je o nacionalnom DNK registru. Donošenjem ovog zakona na jednom mestu bi se sabirali podaci o svim materijalnim tragovima koji sadrže DNK koji su analizirani u raznim sudskim postupcima i služili bi za formiranje jedinstvene nacionalne baze podataka.

To znači da bi se podaci ove vrste praktično sakupljali u registru. Bitno je da se naglasi da u izradi ovog zakona sagledana su i rešenja zastupljena o uporednom zakonodavstvu EU, a vodilo se računa o usklađenosti odredba ovog zakona sa odredbama Krivičnog zakona, Zakona o krivičnom postupku i Zakona koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti.

Šesti po redu je Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana. Postojeći Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana donet je 1978. godine, sasvim je logično da posle svih dešavanja u bivšoj SFRJ, nešto treba da se menja.

Dešavalo se da su lica iz bivših republika, prilikom prijave prebivališta dostavljali izvod iz matične knjige rođenih u kojima nije bio evidentiran matični broj, pa im je određivan matični broj prema prebivalištu u Republici Srbiji, dok su ista kasnije od inostranih organa dostavljala izvode iz matične knjige rođenih, su upisanim matičnim brojem određenim u republikama bivše SFRJ, što je dovodilo do duplih unosa lica u različitim matičnim brojevima elektronske evidencije.

Kako u skladu sa postojećim Zakonom o jedinstvenom matičnom broju građana ne može poništiti pogrešnom i greškom određen matični broj u bivšim republikama SFRJ, neophodno je doneti novi zakon o jedinstvenom matičnom broju građana koji će stvoriti pravni osnov da se ovi matični brojevi pasiviziraju, ponište od strane nadležnih organizacija jedinica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Sedmi po redu je Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu. U najkraćim predloženim dopunama Zakona omogućiće se centralizovano vođenje u elektronskom obliku osnovnih podataka o građanima, što će biti od višestruke koristi građanima prilikom ostvarivanja svojih prava pred organima državne uprave i drugim upravnim postupcima.

Osmi po redu, po mojoj proceni je jedan od najbitnijih Predloga zakona koji danas donosimo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Postavka fotografija koje imamo u centralnom holu ove naše Skupštine, jasno, svako ko je imao vremena i prilike da ih pogleda, ukazuje koliko je ovo jedan, u stvari, ozbiljan zakon.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije je na ovaj zakon podnela nekoliko amandmana i oni se, pre svega, odnose na auto škole, najviše na instruktore, gde smo pored njihovih stalnih usavršavanja tražili da svi instruktori ne moraju stalno da polažu testove i da tako dokazuju da znaju da rade posao kojim se bave. Znači, oni su obavezni da idu na stalna usavršavanja i samim tim dok se ljudi usavršavaju a konstantno nešto rade, logično je da to rade ispravno.

Podatak koji kaže da je preko 8.000 oduzetih vozačkih dozvola od kada je stupio na snagu ovaj zakon, govori da su to možda i najbitniji efekti i najbolji rezultati ovog zakona. Za ovako kratko vreme oduzeto je 8.000 vozačkih dozvola podrazumeva da su ljudi saobraćajne policije konstatovali 8.000 teških prekršaja koji su uslovili oduzimanje vozačkih dozvola.

Kada imam priliku da sa mojim prijateljima u Evropi, budem njihov gost i oni me svojim automobilom voze po zemljama EU, znači naši ljudi koji tamo žive, poštuju svako ograničenje i svaki propis. Isti ti ljudi dođu ovde kod nas, voze me ovde svojim automobilom, piše 50, voze 80, na auto putu 120, voze 190. Ja ih pitam – o čemu se radi? Tamo poštujete propise, kada dođete ovde vidite jasan znak a ne poštujete propis? Oni kažu, znate šta – ovde, kada smo u Srbiji, toliko su jeftine kazne da se nama ne isplati da poštujemo zakonske propise.

Zato podržavamo ovaj zakon jer ovim izmenama, pre svega, te kazne više nisu male. Pored onih 8.000 oduzetih vozačkih dozvola, ovaj trend bi trebao posle svega da se dovede u neku normalu, ali ako se nastavi svakako će doprinos bezbednosti dati i kazne i ja želim da pročitam te kazne, gde kaže da će se skoro sve kazne duplirati – korišćenje mobilnog telefona sa 5.000 ide na 10.000, vezivanje bezbednosnih pojaseva, tj. nevezivanje sa 5.000 na 10.000, zabrana preticanja od 6.000 do 20.000 povećana je sad od minimalnih 10.000 do 20.000.

Ako mogu da zamolim samo vreme da bih znao u kom okviru mogu da pričam, pošto ga ne vidim na ekranu.

Samo nastavite, reći ćemo vam vreme.

Znam da ćete da mi kažete kad je kraj, ali ja pre kraja moram da znam kako ću da završim.

Reći ćemo vam, samo trenutak. Imamo tehničkih problema pa vi nastavite. Još 12 minuta.

Hvala.
Što se tiče prekoračenja brzine, takođe i tu su bukvalno duplirane sve kazne.
Da ne ulazim u sve ostale detalje, jer su ih kolege danas pomenule, smatram da je ovo jedan dobar zakon i da pozicija i opozicija trebaju da glasaju za zakone koji idu u korist i prilog svim građanima.
Deveti po redu je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Što se tiče ovog zakona, ja bih samo da pročitam neke statističke podatke koje sam uspeo da pronađem, a oni zvuče ovako – Pripadnici MUP Srbije, u protekloj godini napravili su rekordne rezultate u više oblasti. Tokom 2017. godine, policija je zaplenila 4,1 tonu narkotika, što je najbolji rezultat u poslednjih 10 godina. Zbog prodaje i držanja droge, procesuirana je 1.668 osoba. U godini kada je u pitanju kriminalitet, u 2017. godini izvršena je 91.283 krivična dela, što je najmanji broj u poslednjih 10 godina. Prema navodima MUP, gledajući ovaj period, počinjeno je i najmanje krivičnih dela ubistava, dok je broj saobraćajnih nezgoda smanjen za 17%. Pripadnici MUP su u 2017. godini ugasili i sprečili širenje 31.328 požara.
Izdali su više od 2,4 miliona pasoša, ličnih karata, vozačkih i saobraćajnih dozvola, a na graničnim prelazima izvršena je kontrola skoro 69 miliona putnika.
Znate šta, kada od ministarstva stigne zakon koji treba da izmeni i dopuni Zakon o policiji, a vidimo kakve rezultate MUP ima, smatram da svi treba da ga podržimo, jer su oni konstatovali šta je to što ih usporava da mogu još bolji i efikasniji da budu u odnosu na ove odlične rezultate.
Deseti zakon koji je pred nama je Predlog zakona o izmenama iz Zakona o javnom redu i miru. Usvajanjem zakona i izmenama Zakona o javnom redu i miru i činjenicom da postoji veća izvesnost kažnjavanja protiv pravnog ponašanja, koji uznemirava građane i narušava javni red i mir, podiže se nivo bezbednosti građana na mestima na kojima su izloženi upotrebi pirotehničkih sredstava.
Ja sam izdvojio samo dva naslova u novinama, „Novosti“ saznaju – Napokon red. Sto hiljada dinara kazna za onog ko baci petardu ili zapali baklju, za šenlučenje i do dva meseca zatvora. Drugi naslov – Za pucanje na svadbama dva meseca zatvora. Kako ste danas rekli, postoje mnogi načini na koje neko želi svoju radost da podeli sa nekim drugim. To može da uradi, da nađe mnogo pristojniji način, a ja svakako podržavam sve ove kazne koje su povećane.
Naravno, građani trebaju da znaju da je kazna za prosjake do 30 hiljada dinara, kazna za pirotehniku 50 hiljada dinara, vika i preglasna muzika kazna do 30 hiljada dinara, za tuču je kazna do 150 hiljada dinara i sada je ovo možda najsmešnije, ovo neću da čitam, vračanje i proricanje sudbine, ali i tu je isto kazna 50 hiljada dinara.
Što se tiče seta ovih zakona, ja sam bio brz, pokušao sam da ih sve spomenem. U nastavku imamo još osam predloga zakona o potvrđivanju različitih sporazuma. Samo kratko ću da kažem, da su u tih osam sporazuma, sporazum sa Ruskom Federacijom, sporazum sa Slovenijom, sporazum sa Bosnom i Hercegovinom, sporazum sa Vladom Kraljevine Španije, sporazum sa Republikom Grčkom i Vlade Kraljevine Švedske.
Naravno, svaki sporazum je različit na svoj način, ali ono što je bitno, to je da je ovo jedan dobar pokazatelj da sa svim ovim sporazumima Srbija sarađuje, kako sa zemljama u okruženju, tako i sa zemljama EU i, naravno, Rusije.
Gospodine ministre, što se tiče Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, ja sam to rekao i na početku, podržaćemo sve ove sporazume i sve predloge zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević. Izvolite.