Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Marijan Rističević: Ne.)
Ne.
Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite, kolega Orliću.

Štošta smo mi ovde opet čuli, a nekako baš zgodno što smo čuli tim redosledom kojim je bilo, jer, mislim da je jako dobro došlo da se vidi, da to vide građani koji ovo prate.

Koliko smo u pravu i zašto smo sve u pravu kada tvrdimo da ovde među nekim nikakve razlike nema, što se malopre zaređaše jedni za drugima, trkajući ko će više puta da pomene nas.

Osnovna sličnost, dame i gospodo, leži u tome što ni jedni ni drugi nemaju baš nikakvo mišljenje ni o čemu, osim onoga što im je tekuće korisno. Dakle, ni na temu EU. Na primer oni koji su zdušno aplaudirali na rečenicu – mi želimo da budemo ravnopravan član u EU sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije, pročitano pred velikim skupom na kom su se zaklinjali da su veliki protivnici EU i da im ne zvuči čudno da takvu rečenicu dobiju i u pismu svoga lidera, da aplaudiraju svi na tu rečenicu, a danas da se prave da se nikada nije to dogodilo. To samo pokazuje da nemaju nikakvo mišljenje ni po tom, ni po bilo kom pitanju.

Druga sličnost može da se potraži i na vizuelnom planu. Na vizuelnom planu od onog momenta kada su ovde počele da defiluju svečane žute košulje, ja mislim da je taj vizuelni plan onako vidljiviji i razumljiviji svima koji ovo prate.

Najvažnija sličnost, dame i gospodo, krije se u onom argumentu koji je pomenut maločas. To je argument koji glasi – pare. Koliko su voleli pare i koliko su se njima bavili, najbolje su pokazali u dokumentu svoje radne grupe pripadnici matičnog preduzeća, da se tako izrazim, onog čoveka koji se maločas para kao teme uhvatio. I u tom dokumentu, svoje radne grupe, oni su napisali to su njihovi rezultati istraživanja i njihove reči, da su oni svojevremeno, kad su bili u prilici, od građana Srbije krali tako što su nameštali konkurse, tako što su nameštali tendere, tako što su se ugrađivali za procenat.

Dakle, to je najvažnije od svih tekućih interesa koji definišu stavove po bilo kom pitanju, političkom ili nepolitičkom. Kako njima tako i ovima koje su trpali u upravne i nadzorne odbore i te pare koje su ukrali i delili međusobno. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Nemanja Šarović, pravo na repliku. Pominjanje Srpske radikalne stranke. Izvolite.

Tako je. Vi gospodine Marinkoviću, vodite demokratski uglavnom sednice kada predsedavate, ali ne može se baš sve ni istrpeti. Znate, mora se negde podvući crta, postoji nešto nevezano za parlamentarnu demokratiju, postoji valjda i kućno vaspitanje.

Mi smo čuli doktora nauka kome je osnovni politički argument protiv druge političke stranke nečija boja košulje i to na najbolji mogući način govori o njemu i o njegovom obrazovanju. Inače, radi se o čoveku koji se učlanio u Srpsku radikalnu stranku, pa posle 15 dana pretrčao u neku drugu. Toliko o tome ko ima mišljenje, ko nema.

Što se tiče gospodina Živkovića, i svih ovih kvazi demokrata on kaže – radikalština. Pre je demokratština. Znate, ako već pričamo šta je čija zaostavština, onda je SNS zaostavština Demokratske stranke. Oni su je stvorili. Oni su im zaštitili mandate i pred Ustavnim sudom promenili praktično Ustav Srbije i na sednici Administrativnog odbora, oni su ih finansirali, oni su im davali medijski prostor, oni su im dali ideologiju i što je veoma bitno dali im kadrove, pa je nekom pripao Vesić, nekom je pripao Siniša Mali, a nekome je pripao Kena, Šule, Jelena Trivan opet na ovoj vamo strani.

Mi sa tim nemamo veze. Mi niti smo menjali kadrove, znači niti smo uzimali ljude iz drugih stranaka koje su se do juče zalagali za nešto potpuno suprotno. Niti smo uzimali tuđu ideologiju, ponosimo se svojom, čuvamo svoju, borimo se za svoja politička uverenja.

Prema tome, ako imate želju da se politički nadmećete, morate smisliti nešto pametno, morate imati nekakav argument, a zadržati makar dozu pristojnosti.

Hvala.
Pravo na repliku, Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Smatrajući prilično nepotrebnim unošenje ovakve vrste živosti u sednicu koja je planirana da bude amandmanska sednica, sa amandmanima koji nisu u konceptu zakona i sa smatranjem da je vlast svetac, pa usklikivanjem tropara, što je sve legalno i legitimno, na komentare o tome šta je i kako je DS uradila sada, nekada ili će uraditi, informacija opšte vrste.

Demokratska stranka za razliku od mnogih, nažalost, u Srbiji zna vrednost i neophodnost opozicije i zna da ni jedna vlast nije svetac i ono što smo učinili pokušavajući da i drugima objasnimo koliko je opozicija svake vrste neophodna i koliko ni jedna vlast nije svetac, nastavićemo da radimo i dalje.

Opozicija nije državni neprijatelj. Jedino Ustavni sud može da razmatra da li neka društvena grupa radi u skladu sa Ustavom ili ne, a atmosfera u kojoj se očigledno to ne razume, pa je opozicija državni neprijatelj, koji služi kao vreća za udaranje i atmosfera koju ćemo mi promeniti ponovo, kao što smo promenili dnevni red Srbije već jednom, od politike izolacija, od politike ratova, od politike sankcija, svega onoga što je pratilo naš rad tokom devedesetih. Promenili smo dnevni red Srbije u politiku evropskih integracija, i to je nešto što je nepovratno.

Izvođači političkih radova evropskih integracija su sada neki drugi i mi to pozdravljamo, a kritikujemo sve to što bilo ko radi loše kada su u pitanju evropske integracije i kritikovaćemo uvek, zato što je opozicija neophodna, a vlast nije svetac. Hvala.

Hvala gospođo Čomić.
Povreda Poslovnika, Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.

Više članova Poslovnika je povređeno i mi ovde, gospodine predsedavajući, zadnjih desetak minuta prisustvujemo jednoj lažnoj svađi i to treba građanima reći, lažnoj svađi između ovih ovde koji su malo desnije i ovih tamo koji predstavljaju neke relikte prošlosti, koji se nikada više neće vratiti u Srbiju.

Zajednički imenitelj njima, i to se jasno vidi…

(Vjerica Radeta: Koji član?)

Rekao sam i 107. i 106.

(Predsedavajući: Rekao je kolega Marković, više članova je napomenuo. Nastavite.)

… je zajednički napad na SNS. To je jedino što povezuje i ove, rekao sam malo desnije i ove tamo što su malo levo. Osim toga im je još jedan zajednički imenitelj, a to je što su ispod cenzusa. Svi zajedno su ispod cenzusa.

Na ovaj način oni najbolje demonstriraju da zapravo imaju vrlo dobru saradnju, koju su, uzgred budi rečeno, godinama imali u Skupštini Grada Beograda, dok je Đilas bio gradonačelnik, kako je i kolega Orlić malopre rekao, kada su delili upravne i nadzorne odbore, zvanično, a danas glume da su neprijatelji, danas glume da su protivnici, a zapravo, jedini protivnik im je SNS. Jedino što ih boli je to što SNS iz izbora u izbore ostvaruje sve bolji rezultat, uprkos njihovim lažima, uprkos uvredama.

Molim vas da ga upozorite da mi ne dobacuje. Ovo je izgubilo više svaki smisao, gospodine predsedavajući.

Mislim da ste, u najmanju ruku, trebali da im oduzmete vreme za raspravu, ako ne i opomenu da im date. Zahvaljujem.

Hvala.
Kolega Markoviću, ne mogu parcijalno to da uradim, ali moraću da vam oduzmem dva minuta od vremena poslaničke grupe, zato što ste zloupotrebili ukazivanje na povredu Poslovnika.
(Vjerica Radeta: Kako kad nemaju vreme?)
Polako. Idemo dalje.
Zoran Živković ima pravo na repliku.

Drage koleginice i kolege, ja vas molim prvo da se čujemo i da pokušamo da vratimo dostojanstvo ovom domu, koje je narušeno jako puno prisustvom nekih poslanika, samim prisustvom. Ali, šta da radimo, to je vox populi.