I ovom prilikom gospodine predsedavajući, član 103. stav 8. naravno, iz istih onih dobrih razloga, da pomognemo kolegama. Kolegama uvek treba pomoći kada je neophodno, a sada se vidi da je baš neophodno. Dakle, da im pomognem oko organizacije vremena, jer se očigledno i dalje ne snalaze sa vremenom za raspravu. Stav 8. kaže – za dodatna dva minuta, mi možemo da im pomognemo. Ovo je bilo iskorišćeno za repliku i da se postave tu neka pitanja, konkretno meni ili vama, opet nije jasno. Izgleda ti ljudi najviše danas pričaju sami sa sobom.

Na temu onoga što sam kazao i to kažem vama, a vi možete preneti dalje, ako smatrate da treba, isti gazda po pitanju one skandalozne priče iz Srpsko-ruskog humanitarnog centra, je onaj ko ih je smeštao u upravne i nadzorne odbore. Na to sam mislio, a čiji danas ljudi iz izbornog štaba govore da taj centar izaziva požare u Srbiji. Smatram da je to neprihvatljivo kao tvrdnja.

Što se tiče Slota, mislim da bi bilo dobro da im polažemo to u narednom slotu, od dva minuta.

Kolega Orlić, ako bih sada primenio ta dva minuta za ovu poslaničku grupu, moram bih i vama da oduzmem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Po članu 32. da budem humana kao i ovaj kolega pre, pa da pokušam vama da pomognem kao predsedavajućem.

Hajde stvarno malo kontrolišite kolege. Suviše je uvredljivo ovo što gospodin Orlić pokušava već neko vreme da nametne SRS. Nas sa Ruskom Federacijom, nas srpske radikale niko zavaditi neće. Vi se brinite o vašoj komunikaciji sa Rusima i sa sedenjem na dve stolice gospodo.

Što se tiče toga kako koristimo vreme, na koji način koristimo vreme, da li govorimo sami sa sobom, pa sa vama svakako nemamo sagovornika. Mi se obraćamo građanima Srbije. Hvala.

Koleginice Radeta, mislim da …
(Vjerica Radeta: Tražim da se Skupština izjasni.)
Izjasnićemo se u danu za glasanje.
Mislim da ni kolega Orlić …
Ali, niste ni vi njemu ostajali dužni, tako da…
(Vjerica Radeta: Jesam. Ostala sam dužna.)
Niste ostali dužni. Taman posla.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Predsedavajući, hvala vam. Smatram da je povređen član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Znate šta, kada jedan narodni poslanik iz opozicije kaže da nas treba da kontroliše, ne znam kako misli to da nas kontroliše? Pa nismo mi divljaci, neandertalci neki da nas kontroliše.

(Vjerica Radeta: A baš ličiš.)

Eto, i dobacivanje je nešto za šta smatram da treba da izreknete opomenu narodnoj poslanici koja dobacuje. S obzirom da je malopre čak uporedila neke od nas sa Zoranom Živkovićem.

To je veoma uvredljivo i tu je takođe povređen član 107, jer bilo koji narodni poslanik da liči na ono što sedi preko puta nas, kao što je Zoran Živković je uvredljivo za sve narodne poslanike u Skupštini Srbije. Hvala.

U skladu sa članom 112. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmana je bilo više, ali mi smo tek sada na članu 4. On spada u prvi deo ovog zakona – Osnovne odredbe. Ispalo je da je ovde obimnost zakona važnija od suštine.

Moram nešto da kažem potpuno jasno i precizno. Ja sam jedan od retkih, ne verujem da sam jedini poslanik kojem odgovara da svi podnose amandmane. Ja sam prvo bio malo tužan zato što sam pomislio da živim u drugoj državi u odnosu na moje kolege, pa sam onda zaključio da su problemi u svim mestima rešeni, da je i moja Azbukovica, to je geografski naziv za ljude koji žive u LJuboviji, došla na red. Stekao sam još jedan utisak, da je najbolja situacija u Leskovcu. Ono što nije uspelo Jeremiću Vuku, može sad da uspe generalnom sekretaru UN, ali kad su rešeni problemi u drugim mestima naše lepe Srbije, valjda je došlo na red i Srednje Podrinje, opštine iz koje dolazim. Nije ministar prosvete tu, ali pretpostavljam da je koleginica iz njegovog ministarstva i može da mu prenese.

Ovde smo videli da su rešeni svi problemi. Napravljeno je mnogo sala, urađene škole, dualno obrazovanje cveta, ali samo da vas podsetim, gospodin Ružić je nedavno bio u poseti toj opštini i može da vam posvedoči da govorim istinu, postoji jedna škola koja je 2016. godine obeležila 180 godina postojanja. To je osnovna škola koja ima 10 učenika, a isto toliko je angažovano i nastavnika i učitelja u toj školi. Sad vi vidite kakvu mi imamo situaciju, da nije Bratunac prekoputa, koji je samo šest kilometara udaljen, postavlja se pitanje da li bi gimnazija, kad su u pitanju deca iz LJubovije, mogla da opstane. Gimnazija takođe postoji mnogo godina.

Urađeno je mnogo sala, sportskih sala, moram da vas podsetim, i mogu da se pohvalim da je LJubovija mesto koje petkom ima 5.000 stanovnika kada je parazni dan, mislim samo na varošicu, ima ekipu u ženskoj košarci koja što se tiče igračkog kapaciteta može da se nosi sa najelitnijim u društvu, sa prvom ligom. Nema neke uslove, nema salu koja ispunjava uslove da bi mogla da se igra prva igla. Znate li ko igra u tom klubu? Igraju deca iz osnovne i srednje škole. To je i te kako u najdirektnijoj vezi sa obrazovanjem, pa bih podsetio ministra Šarčevića samo da razmišlja u tom pravcu, ministra Šarčevića, ministra Ružića, mogao bi tu i ministar Udovičić, da razmišljaju o tome, to bi možda dalo nade i šanse ljudima koji žive tamo da tamo i ostanu.

Reka Drina, kao što bi rekao kolega Miletić – najlepše mesto, reka Drina je najlepša reka u Evropi i ona je takođe nešto na šta mi treba da obratimo pažnju, jer sve to je u najdirektnijoj vezi, evo, neka pomorska, rečna škola bi mogla da se osnuje u LJuboviji. Razmišljajte, gospodo iz Ministarstva, kako bi svaki deo Srbije imao podjednake šanse za razvoj, a ne samo pojedina veća mesta.

Postavlja se i pitanje sposobnosti lokalne samouprave. Evo, samo da vas podsetim da je lokalna samouprava preslikana, odnosno ljudi koji vrše vlast, ono što je na nivou Republike. Da li je favorizovanje drugih mesta u pitanju ili možda i nesposobnost lokalnog rukovodstva, ja ne znam, pogledajte malo na sednicama glavnog odbora, napravite analizu, pa ćete vi onda doći do zaključka i odgovora. Hvala.

Hvala, kolega Periću.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Reč ima Ružica Nikolić.

Hvala.

Članom 4. Predloga zakona utvrđuju se principi Nacionalnog okvira kvalifikacija koji, između ostalog, obuhvataju i princip jednakih mogućnosti, to je stav 1. tačka 4), kada se radi o sticanju kvalifikacija bez obzira na godine života, pol, teškoće i smetnje u razvoju, invaliditet, rasnu, nacionalnu, socijalnu, kulturnu, etničku i versku pripadnost, jezik, seksualnu orijentaciju, mesto boravka, materijalno stanje, zdravstveno stanje i druga lična svojstva.

Članom 2. Zakonom o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje u odnosu na lica ili grupe na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti, etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima.

Zbog svega navedenog podnela sam ovaj amandman gde se traži brisanje reči „jednakih mogućnosti“, jer i pozitivna diskriminacija jeste vid diskriminacije.
Hvala