Na naslov iznad člana 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Saviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov iznad člana 4. Predloga zakona o NOKS.

Međutim, moram da podsetim da mi imamo još dva zakona iz oblasti prosvete i kako sada stvari stoje, mi nećemo stići ni reč da kažemo o njima. Znači, cela ova diskusija, objedinjena rasprava završava se sa ovim Zakonom o NOKS.

To što mi ceo dan i ovih svih dana ove rasprave slušamo hvalospeve od poslanika vladajuće većine na račun ove Vlade i na račun ministara, nije dokaz da je stanje u obrazovanju onako kako bi ono trebalo da bude. Svakako stanje u obrazovanju je još uvek na nezadovoljavajućem nivou i treba mnogo toga da se uradi da bi ono bilo onakvo kakvo treba.

To što mi imamo veliki broj škola, veliki broj univerziteta, veliki broj fakulteta, veliki broj učenika i studenata koji imaju visoke ocene, to nije obavezan dokaz da oni poseduju i veliko znanje.

Ja ću to ilustrovati jednim primerom. U pitanju je Elektrotehnički fakultet u Beogradu, a svi dobro znamo da je to jedan od naših najprestižnijih fakulteta.

Pre dve godine, čini mi se, organizovan je prijemni ispit na tom fakultetu i komisija za sastavljanje zadataka kod prijemnog ispita svesno je dala malo teže zadatke nego inače.

Prijavilo se oko 1200 kandidata, otprilike dva kandidata na jedno mesto i od 1200 kandidata koliko je polagalo prijemni, samo jedan kandidat je uspeo da uradi svih sto poena, odnosno kompletne zadatke iz prijemnog ispita, što je manje od jednog promila.

Zamislite, taj jedan kandidat nije bio Vukovac. Na rang listi, među prvih 20, takođe nije bilo ni jednog Vukovca, što znači da ocene i nagrade koje slede iz toga ne mora da znači da apsolutno iza toga stoji odgovarajuće znanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Bojiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li delim osećaj bespomoćnosti ili da li sam deo izgubljenog vremena ili da pričam praznu priču u meri u kojoj se pridržavam amandmana na jedan običan tehnički zakon sa 54 člana i koji ne zavređuje ovoliku diskusiju. Hteo sam da pričamo, nisam protiv amandmana, ali i o drugim zakonima iz ove sfere.

Radovao sam se i očekivao diskusiju tako što ćemo podeliti makar ove amandmane, a na jedan obični zakon istrošili smo vreme. Ističe i deseti skoro čas rasprave a mi o ovim zakonima nećemo reći ni jednu reč.

Gospodine ministre, želim da vam se obratim, znam da ste dugo u ovoj delatnosti, približna smo generacija. Znamo kroz koje sve faze i iskušenja je obrazovanje prolazilo u ove dve, tri države, u kojima se odvijala naša radna biografija. Ali, vi ste imali jedan hendikep, a to je da ste došli na radno mesto, podvlačim reči - na radno mesto, koje je pre bilo do vas upražnjeno, ali samo u ovom delu radno, mesto normalno nije. Ali, to je vaš poziv, to je vaš izbor i mi smo ovde da vas kritikujemo, ali argumentovano, otvoreno i na jedan kulturan način.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su podneli zajedno narodni poslanici Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Tomislav Žigmanov i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Čomić, izvolite.

Zahvaljujem.

Što bi rekli Montipajtonovci - a sad nešto sasvim drugačije.

Dakle, amandman koji nije prihvaćen zato što se kaže da je rešenje celishodnije, za razliku od svih amandmana čija smo odlična obrazloženja i argumentaciju slušali, koji nisu prihvaćeni od strane Vlade zato što nisu u skladu sa koncepcijom zakona. Svašta ćemo ovde tokom ove rasprave naučiti. Žao mi je samo što Zakon o elektronskoj upravi i geoprostornim podacima neće biti takođe tema na kojoj ćemo moći razmeniti argumente ovog tipa.

Dakle, kao i u amandmanu na član 3. koji sam obrazlagala, mi tražimo da se menja redosled kada se definišu principi nacionalnog okvira kvalifikacija i dobro ih je, bez obrazloženja posebnih, čuti u javnoj raspravi. Šta su principi? Jednake mogućnosti. Važna stvar, zato što govori o dostupnosti i onih koji inače neka većina u nekom dobu razvoja prezire, kao što su osobe sa invaliditetom, ili žene, ili one sa smetnjama u razvoju, i onih seksualnih orijentacija, materijalnog, zdravstvenog stanja itd. Dostupnost, vrlo važna stavka, vrlo važan princip. Otvorenost, takođe. Individualnost. Dakle, da vodimo računa o tome da je onaj ko stiče kvalifikacije centar zakona. Transparentnost, odnosno javnost, relevantnost, celoživotno učenje, partnerstvo i saradnja, obezbeđivanje kvaliteta i uporedivost.

Naš redosled smatramo logičnijim i ne sporeći da Vlada smatra da je celishodnije rešenje koje je predložila, kada su principi nacionalnog okvira kvalifikacija u pitanju, zahvaljujem se na strpljivosti kojom ste slušali ovaj neobičan amandman tokom današnje rasprave.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković, Marinika Tepić, Jovan Jovanović, Sonja Pavlović i Aleksandra Čabraja.
Da li neko želi reč?
Kolega Živkoviću, izvolite.

Da pokušam da stvorim tradiciju amandmana koji ima smisao, pa ću posle amandmana koleginice Čomić da i ja kažem ovaj amandman.

Znači, član 4. tačka 1. menja se i glasi: „Celoživotnog učenja, uvažavanja potreba i mogućnosti pojedinaca za učenje, usavršavanje i razvoj tokom celog života“. Jako važna stvar. Iz neopravdanih razloga je odbijen ovaj amandman, ali to je tako i to ne može da se promeni.

Samo želim da i kolege i srpsku javnost samo podsetim da je celoživotno obrazovanje važna stvar, da ono može da bude preventiva za mnoge loše navike, za mnoge loše običaje. Recimo, jedan od takvih običaja je da napišete skoro 1000 amandmana, a da znate da će biti odbijeni, a ipak to uradite, zato što vam je neko to naredio, još uživate u tome i ponavljate neistine koje je vrhovni proizvođač neistina već izrekao, a onda vi to ponavljate kao jedan eho koji traje danima. To nije dobro. Smeju se deca, smeju se i odrasli.

Celoživotno učenje je učenje tako da ljudi postani na pravi način korisni pojedinci koji će svom društvu, svojoj organizaciji, ovom zakonodavnom telu, da doprinesu da život u jednoj državi bude bolji. I to se ne radi tako što se papagajski ponavlja laž, makar ona bila izrečena i tamo negde na Senjaku ili ovde negde na Andrićevom vencu.

Laž ponavljanjem ne postaje istina. To je pravilo koje bi mnogi ovde trebalo da nauče ili u svom obrazovanju redovnom ili u celoživotnom.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Ja ću još jednom da se izjasnim o samom amandmanu. Pozivam da se ne prihvati. Smatram obrazloženje koje smo dobili od strane predlagača zakona sasvim dobrim i ne smatram da bilo šta izrečeno u međuvremenu predstavlja neku argumentaciju, znači, ni to što pripadnici takozvane opozicije sami sebe kritikuju. Čuo sam da je tu neko negodovanje zbog blizu 1000 amandmana u pitanju. To je onda sigurno reč o njihovom rezultatu. Oni su to toliko podneli. A, da im se smeju deca, to ću da shvatim kao neku samokritiku, ali to apsolutno nisu nikakvi argumenti. Oni nek se objasne među sobom ko je tu šta uradio.

Na temu vremena, jedna poslanička grupa je u pravu. Neće imati vremena da raspravlja o drugim zakonima, zato što ga je potrošila, a druga poslanička grupa, moram da im kažem, nije u pravu. Dakle, dobra vest za njih, imaju još vremena, čini mi se, još oko dva minuta po jednom, šest minuta po drugom osnovu. Ako ih mudro iskoriste, raspravljaće o čemu god žele. Hvala.