Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.
Da li neko želi reč?
Kolega Filipoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pokušali da svojim amandmanima damo doprinos kako bi i ovaj zakon bio bolji, kako bi diskusija bila bolja, sadržajnija i kako bismo pokazali šta je program SNS kada je obrazovanje u pitanju, kada je budućnost Srbije i kada je budućnost naših građana u pitanju. Nadam se da su građani tokom diskusije u načelu i u pojedinostima imali priliku da vide i ono što smo uradili u prethodnom periodu i ono što imamo nameru da radimo kao SNS u periodu koji je pred nama.

Da stvari idu dobro po građane i po Srbiju govore i naslovne strane naših medija ovih dana i prethodnih četiri, pet godina, a to je – otvara se jedna fabrika, druga, treća, dolaze investitori iz Nemačke, iz Austrije. Evo, videli ste i pre neki dan da će IMT da pokrene svoju proizvodnju, pa je „Meita“ počela gradnju druge fabrike, posao za još 1.100 ljudi. To su sve rezultati koje je postigla SNS u prethodnom periodu, preko 70 fabrika za nepune četiri godine. Upravo te fabrike i ti investitori ne bi dolazili da nema kvalifikovane radne snage, a kvalifikovana radna snaga znači da su ti ljudi, ti mladi ljudi koji se zapošljavaju došli iz kvalitetnih obrazovnih institucija, iz boljih nego što je to bilo u prethodnom periodu.

Srpska napredna stranka upravo na taj način, otvarajući fabrike, modernizujući obrazovanje i školstvo, pripremajući mlade za one izazove koji ih čekaju u 21. veku ima nameru tako da nastavi da radi i u budućnosti, a sve zarad interesa naših građana. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Filipoviću.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.

Da li neko želi reč?

Koleginice Petrović, izvolite.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Cokić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Pantović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju član 3. ovog zakona, odnosno ciljevi Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije, zaista je značajno da se jedan od ovih ciljeva posebno osvrne na povećanje infrastrukturnih kapaciteta naše zemlje.

Sa kolegama iz Odbora za saobraćaj, imao sam priliku da obiđem radove na Koridoru 10 i da se lično uverim o kakvim se zahtevima radi, kada je u pitanju teren, kada je u pitanju intenzitet radova i zaista je ova poseta na mene ostavila snažan utisak.

Ovako veliki projekti naravno da zavise od kvalifikacija onih koji rade na njima. O pravcima koji nas povezuju sa zemljama u okruženju, imao sam prilike da govorim u prethodnim diskusijama, a sada bih hteo da pomenem i deonice koje se tiču unutrašnjeg saobraćaja Republike Srbije.

Sva merenja saobraćaja pokazuju da je trougao Beograd-Čačak-Pojate-Beograd jedan od najopterećenijih u našoj zemlji i zaista me raduje što postoji već sada projekat za izgradnju tzv. moravskog koridora koji bi povezao Čačak i Pojate.

Na tom predelu živi oko 500.000 stanovnika naše zemlje, posluje 21.000 malih i srednjih preduzeća. Imamo 20 manastira, 10 popularnih destinacija banjskog turizma i bitno je da se izgradi ovaj koridor i da se na taj način poboljšaju i promovišu potencijali ovog dela naše zemlje.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, Grad Leskovac je primer dobre prakse u više oblasti, prvi grad u Srbiji koji je svoj plan odbrane usaglasio sa planom odbrane Republike Srbije. Drugi grad uspešnosti i popisa nelegalno izgrađenih objekata. Grad je dobio i pohvalu Zaštitnika građana za doprinos razvoja svih oblika pristupačnosti na teritoriji grada, a od Saveza slepih Srbije, zahvalnicu za izuzetan doprinos i unapređenje uslova za život slepih i slabovidih osoba.

Leskovac je primer dobre prakse i kada je u pitanju socijalna zaštita, zbog čega smo drugi grad u Srbiji, po visini namenskih sredstava, koje je Ministarstvo za rad opredelilo lokalnim samoupravama za unapređenje i razvoj usluga socijalne zaštite.

Leskovac je jedini grad van područja Vojvodine koji je dobio priznanje „Zlatni ključ“ na Petom dunavskom biznis forumu, kao lokalna samouprava, koji iza sebe ima odlične rezultate, u ekonomskoj, privrednoj i kulturnoj promociji svoga grada.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović po drugi put je izabran za člana Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, kao i za predsednika Skupštine, Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

Leskovac po treći put zauzima važno mesto u prestonici gradova i opština.

Grad Leskovac je krajem 2016. godine ostvario još jedan veliki uspeh, kada je obnovio regionalni sertifikat o povoljnom posebnom okruženju, sa do sada najvećim procentom ispunjenosti kriterijuma od 91,4%, što povećava šanse za dolazak novih investitora.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marko Zeljug.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Na član 3. Predloga zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija, kao 10) predložio sam amandman koji obezbeđuje sveukupan razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na državnu upravu.

Dolaskom SNS na vlast i formiranjem Vlade pod vođstvom Aleksandra Vučića, nastala je prva Vlada koja je počela ozbiljno da se bavi višegodišnjim nagomilanim problemima koji su ostali od svih prethodnih režima.

Poseban zadatak koji je ta Vlada odradila jeste fiskalna konsolidacija i uvođenje reda u javne finansije i izvođenje iz višegodišnje dubioze i iz deficita u kome smo se nalazili do tada. Vlada je prešla u suficit i stvoren je okvir za ulaganje sredstava u obrazovanje, kao i u vezivanje obrazovanja i privrede kroz dualno obrazovanje.

Produkcija znanja mora da ima za efekat njeno opredmećivanje u nešto materijalno, konkretan proizvod koji jeste glavni eksportni resurs naše države. Takva vrsta proizvodnje u pravcu znanje, eksport, obezbeđuje novac. Dosadašnja politika koja se bavila izvozom konkretnog znanja u nepovrat, nije mogla da obezbedi razvoj, niti privrede, niti društva u celini.

Upravo politika koju vodi sadašnja vlada obezbeđuje da se proces odliva znanja, preokrene u priliv i upotrebi ga u proizvodne svrhe.

Nacionalni okvir kvalifikacija, njime se postiže ambijent pronalaženja mladih ljudi sa znanjem koje treba da se upotrebi kao najvažniji resurs za produkciju stvari u Republici Srbiji, a koji će se dalje izvoziti i obezbediće se sredstva za sveukupan razvoj Republike Srbije u celini. Hvala.