Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, javljam se  po povredi  Poslovnika, član 100. Poslovnik se inače vrlo često koristi da se van vremena i teme izađe za govornicu i da se govori o bilo čemu. Držaću se isključivo Poslovnika.
Najpre ću citirati st. 3. i 4. člana 100 – ''Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje. Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdi da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u Danu za glasanje.''
Maločas se gospodin Batić pozvao na povredu Poslovnika, pozvao se na povredu člana 226. i povredu člana 242. Predsedavajući ne samo da nije postupio po članu 100, i našao za shodno da objasni, nego nije ni registrovao da ovaj poslovnik nema 242 člana, odnosno 242. član uopšte ne postoji.
Zbog toga insistiram da sada predsedavajući postupi po članu 100. i da objasni, a ako ne da objašnjenje insistiram da se o tome odluči u danu za glasanje, i po mom predlogu i po predlogu gospodina Batića. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, javljam se po članovima 104, 215. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Kao neko ko se bavi pravom i ko tako nešto predaje na Pravnom fakultetu u Nišu, osećam potrebu da kažem da se ovde manipuliše sa mnogim pojmovima, naročito krivičnog i krivično-procesnog prava, na zlonameran i netačan način.

Prezumpcija nevinosti nije kategorija krivično-procesnog prava iza koje neograničeno mogu da se zaklanjaju izvršioci krivičnih dela. Prezumpcija nevinosti, kao pravilo krivičnog prava, ima svoje krivično-procesne posledice, ali ne sprečava i ne može da spreči mere policijskih i pravosudnih organa koje ograničavaju ljudska prava okrivljenih.

Takođe, shodno zakonskoj regulativi naše države, Haški tribunal je legalni pravosudni organ, dakle, legalni sud sa kojim smo mi dužni da sarađujemo. Neodazivanje sudu jeste krivično delo, tako da u tom slučaju, jednostavno, pravilo prezumpcije nevinosti ne može da se primeni. Ratko Mladić je, neodazivanjem Haškom tribunalu, izvršio krivično delo i tu prezumpcija nevinosti ne postoji.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, javljam se po članu 225. u vezi člana 226. Poslovnika, povedem izlaganjem prethodnika. Uvaženog kolegu sam sa pažnjom slušao. Iskoristio bih i prisustvo ministra da postavim par pitanja. Rekao bih da je izvanredno što se bavimo ovom temom, izvanredno je što smo sve tačke spojili u zajedničku raspravu, jer su vezane jedna za drugu.
Shodno izlaganju prethodnog govornika, mene lično zanima da li naše prateće zakonodavstvo ima dovoljno kapaciteta da proprati sve ovo o čemu mi danas razgovaramo i da li se takvo zakonodavstvo, sa takvim kapacitetima, izvršava na adekvatan način na terenu?
Kao neko ko se bavi planinarenjem i još nekim sportovima koji su vezani za prirodu, i te kako dobro znam da naše postojeće zakonodavstvo nema dovoljno kapaciteta i da se primenjuje na vrlo neadekvatan način, pa bih iskoristio prisustvo ministra da postavim i ta pitanja.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege i koleginice, dame i gospodo narodni poslanici, uz izvinjenje što se ponovo javljam po Poslovniku, član 225, o ovoj tački dnevnog reda, o prethodnom izlaganju. Ja sam pažljivo slušao kolegu. On je otvorio temu ekoloških aspekata energetskog sistema Srbije. Naravno, ta tema treba da bude otvorena i da se o njoj govori, jer je ona i između ostalog jako neuređena. Ja se pitam kako da razgovaramo o ovoj temi kada sami nosioci, mislim na javna preduzeća, konkretno na ''Elektroprivredu'' Srbije, imaju jedan sasvim drugačiji odnos prema novcu koji ubiru od građana.
Dakle, umesto da se bave onim što je njihov posao, oni jednostavno žmure nad aferama unutar samih preduzeća. Ja bih konkretno naveo primer "Jugoistoka" u Nišu, gde je zloupotreba vredna 666 hiljada evra na neki način zataškana, jer nije bilo nikakvih sankcija i nikakvih kadrovskih promena i nikakvih smena; niko nije ni po subjektivnoj ni po objektivnoj liniji odgovornosti smenjen, niti je po vertikali postavljeno pitanje odgovornosti svih u tom Ministarstvu, pa i samog ministra.
Kako sada mi da raspravljamo o ekološkim aspektima energetskog sistema u Srbiji kada imamo takve probleme koje niko ne želi da rešava, gde su mnogo veći akteri zainteresovani kako će deliti mesta u upravnim odborima i kako će se odbraniti i kako će se obračunati sa kriminalom u sopstvenim redovima. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, takođe čl. 225. i 226, a povodom skandalozne reakcije gospodina Tijanića, direktora Javnog servisa.
Što zbog nedostatka vremena, što zbog svoje skromnosti, moja koleginica, gospođa Milena Stanković nije pročitala jednu reakciju građana koja je stigla elektronskom poštom. Ja ću joj svoje vreme pokloniti, pa ću dodati. Piše u pismu: ''Poštovana gospođice Stanković'', verovatno građanin ili građanka ne zna da je koleginica Stanković gospođa, ''nisam simpatizer vaše partije, ali vaša reakcija na skandalozne delove pomenute emisije duboko me je dirnula i naterala na razmišljanje da u tunelu zvanom Srbija još uvek nisu pogašena sva svetla i da još uvek postoji neko ko na ovakav način, hrabro, može da se suprotstavi opštoj sirovosti koja je u Srbiji sve više pravilo ponašanja''.
Gospodine Tijaniću, da li je ovakva reakcija građana, ne usamljena i ne jedina, zloupotreba skupštinske govornice?
Kao narodni poslanici i kao predstavnici građana, oni kojima su građani dali mandat, a da podsetimo, građani su izborni nosioci i vlasnici naših mandata i oni su ovako reagovali i na vaše reakcije i na ono što ste uradili povodom opravdanog protesta naše koleginice Milene Stanković, možemo samo da vas pitamo - da li se stidite ovakve svoje reakcije i ovakvog odnosa prema građanima Srbije i prema srpskoj političkoj javnosti?
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik LDP-a, osvrnuću se sa par stvari na predloženi set zakona.
On jeste logična posledica potrebe da se izvrši usklađivanje s Ustavom i to, naravno, može otvoriti ponovo raspravu o onome što stoji u Ustavu i onome što je nekada Valtazar Bogišić stavio u opšti imovinski zakonik za Crnu Goru, koji kaže: ''Što se grbo rodi, vreme ne ispravi''. Tako i ono što je grbo rođeno u Ustavu, bilo kakvim zakonima, teško je ispraviti.
Konkretno, Ustav nas obavezuje na donošenje mnogih zakona, kao što je i zakon o Narodnoj skupštini, koji je sa pravne tačke gledišta arhaizam i koji se u aktuelnim zakonodavstvima širom sveta već duže vreme ne upražnjava.
Kada su prvi put ovi zakoni stavljeni na dnevni red, govoreno je o hitnosti njihovog donošenja. To je sasvim razumljivo, jer su to sistemski zakoni koji treba da omoguće adekvatnu primenu Ustava.
Međutim, nakon protestovanja LDP-a i ukazivanja da gospodin Balinovac ne može da bude izvestilac Vlade, odjedanput je čitav taj set zakona povučen iz skupštinske procedure, odjedanput više nisu bili hitni, te je tek nekoliko meseci nakon njihovog predlaganja, evo, došlo vreme da se vodi rasprava o njima.
Na kraju, vezano za usklađivanje s Ustavom, prethodni kolega je hvalio kao nešto novo i nešto izvanredno to što se sprečava, ovim zakonima, sukob interesa, pa vršioci određenih funkcija ne mogu da budu vršioci i drugih funkcija.
Ne vidim razlog zašto se to hvali kao nešto fenomenalno, jer je to samo nešto što je logično, nešto što je neophodno.
Sada bih prešao na meritum. Najviše bih se zadržao na zakonu o Vladi. Samo bih, kao ilustraciju, apostrofirao par članova. Najpre, član 2, kojim se vrše izmene i dopune člana 6. Zakona o Vladi.
Kako malopre reče koleginica Vjerica Radeta, sklon sam i ja gledištu da ovo nije samo puko usklađivanje zakona sa Ustavom, jer se radi o nadzoru nad radom opštine, pa se traži veza sa članom 192. Ustava.
To je član koji, opet, nosi sa sobom jednu nakaradnost i daje Vladi pravo da se bavi zaštitom ustavnosti i zakonitosti, govori samo o opštinama.
U članu 6. se pominju i gradovi, grad Beograd, pa to nije, po meni, samo usklađivanje ovog člana sa članom 192. Ustava, već i nešto novo i suštinsko, gde se i skupštine gradova na izvestan način ograničavaju, a Vladi daje ingerencija da se bavi nadzorom ustavnosti i zakonitosti skupština gradova i odluka koje donose gradovi.
Zatim, član koji se tiče pokretanja postupka za nepoverenje Vladi i za izglasavanje nepoverenja Vladi donosi jednu nekorektnost.
Kaže se: ''Predlog narodnih poslanika počinje da se razmatra na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga'', i taj predlog je jako korektan. Ali, može se podvrći diskusiji to da li se pravnom korektnošću može nazvati rešenje kojim se povećava broj poslanika koji mogu pokrenuti postupak izglasavanja nepoverenja Vladi.
Osvrnuo bih se i na član koji se tiče odnosa predsednika Republike i predsednika Vlade, a to je član 40. Prethodni tekst je glasio: ''Vlada predlaže predsedniku Republike uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije Republike Srbije i akte kojima se preduzimaju mere u vanrednom stanju.
Vlada može predložiti predsedniku Republike za vreme ratnog stanja'' itd, pa se taj deo briše. Umesto toga, stoji stav koji kaže: ''Odnosi između predsednika Republike i predsednika Vlade zasnivaju se na saradnji i na pravima i dužnostima koji su određeni Ustavom, zakonom i drugim opštim aktima''.
Da li je postojala potreba za ovim i da li u tekst zakona treba unositi pravne notornosti?
Naravno da odnos između predsednika Republike i Vlade treba da se zasniva na saradnji, na pravima i dužnostima koji su određeni zakonom.
Zbog čega to mora da stoji u zakonu, kada je to jedna pravna logičnost i pravna nužnost?
Na kraju, osvrnuo bih se i na član 16, koji se tiče početka i prestanka mandata Vlade i koji sadrži zakletvu koju polažu članovi Vlade. LDP je predložila i amandman kada je prvi put ovaj zakon stavljen u skupštinsku proceduru.
Dakle, treba se osvrnuti na činjenicu da tekst zakletve ne predstavlja samo formu jednog svečanog čina, već čin polaganja zakletve ima i materijalno-pravno i formalno-pravno dejstvo, jer je u članu 16. Zakona o Vladi regulisano je da mandat Vlade teče od polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom.
To što čin zakletve ima i formalno-pravne atribute ne znači da tekst zakletve treba da sadrži odlike političke demagogije preuzete iz preambule Ustava.
Da podsetimo, preambula Ustava predstavlja skup intencija, motiva i političkih ciljeva zakonodavca i, po pravilu, ne spada u normativu koja obavezuje da bude ugrađena u sadržinu zakona. Shodno tome, smatramo da je nepotrebno da se tekst zakletve menja.
Najzad, u pokušaju da sublimiram sve što sam rekao u vezi s ovim setom zakona, osvrnuo bih se na ono što je rekao kolega iz Demokratske stranke. Govorio je o učvršćivanju ustavnog principa podele vlasti usvajanjem ovog seta zakona.
Ja se s tim ne bih baš složio. Shodno činjenici da Ustav Vladi daje velika ovlašćenja, da se Vlada bavi i kontrolom ustavnosti i zakonitosti, da bez pristanka Vlade ne može biti imenovan nijedan javni tužilac u Srbiji, logično je da se zaključi da je intencija - stvaranje jedne svemoguće Vlade, iznad zakonodavne i iznad sudske vlasti.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, samo bih se nadovezao na diskusiju kolege Slobodana Maraša.
Poslanici LDP su postavili više pitanja na koja nisu dobili odgovor. Meni je jako žao što je prethodnik uvaženog predsedavajućeg sebi dozvolio luksuz da flagrantno krši Poslovnik, i to članove 87, 99, 100, 101, 104. i 226, a da i ne pokuša da nam da odgovor zbog čega je to uradio.
Dao je sebi i pravo na luksuz da tumači pravo i time uvredi sve nas koji se bavimo pravnom naukom. Dajući svoje viđenje tumačenja prava, zaboravio je da postoje pravni instituti, kao što je celishodnost, dobri običaji i jedan pravni institut koji se zove javno slušanje ili javno saslušanje, zavisi od prevoda. Dao je sebi za pravo da kaže da je apsolutno nepotrebno da ovde među nama sedi guverner Jelašić i da nam da potrebna objašnjenja.
Sada nije prisutan i očigledno je da ćemo mi biti uskraćeni za potrebna objašnjenja i da ćemo biti uskraćeni za sve ono što smo tražili i od predsedavajućeg i od predlagača. Zato molim sadašnjeg predsedavajućeg da učini sve da se zahtevima poslanika LDP izađe u susret i da se prestane sa flagrantnim kršenjem Poslovnika.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice, izlaganje kolege Baralića me je potaklo da i ja kažem koju vezano za ono što je pokušao da uradi direktor Javnog servisa, shodno činjenici da sam član istog tela u kome je član i kolega Baralić.
Kolega Baralić je govorio o jednom institutu u pravu koji se može nazvati derogiranje budućih pravnih akata, shodno činjenici da smo radili zajedno Nacrta zakona o Narodnoj skupštini.
No, dodao bih da ono što je pokušao da uradi gospodin Tijanić jeste grubo kršenje već postojećih najviših pravnih akata u državi Srbiji koji uređuju ustavni sistem.
To je Ustav i to je Poslovnik, a shodno činjenici da je i Poslovnik ravnopravni izvor ustavnog prava, dakle grubo kršenje Poslovnika jeste i grubo narušavanje ustavno-pravnog sistema Srbije.
Biću vrlo konkretan, član 105. Ustava, koji upućuje na član 173, 174, 175, 176, 177. Poslovnika o radu Narodne skupštine, ovakvim pokušajem grubo su narušeni.
Razumljivo je kada nekad pripadnici opozicije pokušaju da izigraju neke propise, kako bi ostvarili ono za što opozicija treba da postoji u parlamentu, ali je vrlo nerazumljivo kada oni koji su doneli neke pravne akte, te iste pravne akte na najgrublji način ruše. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, takođe član 226, ovo shvatite kao dopunu onoga što je kolega Maraš rekao i kao nekakvu vrstu odgovora na diskusiju poslanika Vlaovića koju je imao pre nas.
Rečeno je, odnosno rekao je da policiju treba pustiti da radi svoj posao. Nažalost, policija ne radi svoj posao. Kada sina jednog funkcionera Demokratske stranke u Nišu huligani izmasakriraju i kada njegov život dovedu u opasnost, niti mediji niti Demokratska stranka reaguju na to, jer zaboga, treba se narušiti idila između DSS-a i DS-a. Jedino je Liberalno demokratska partija držala konferenciju za novinare tim povodom.
Na drugoj strani, ta ista policija kada aktivisti Liberalno demokratske partije prekreče nacističke simbole na opštini, crveni krst, ta policija ume da ih privede i ume da napiše krivične prijave protiv njih, te da ih novčano kazni, jer su zaboga narušili javni red i mir prekrečivši nacističke simbole koje je neko napisao u vidu grafita. Toliko o tome da policiju treba pustiti da radi svoj posao. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici neću davati obrazloženja predloženih amandmana zbog toga što su u samim predlozima koje ste dobili detaljno objašnjeni. Rekao bih samo par reči. Zašto Liberalno demokratska partija učestvuje u ovim zakonodavnim postupcima koji imaju nakaradne atribute, a posledica su loših rešenja u Ustavu? Citiraću mog partijskog kolegu Ivana Andrića – zato što od dva zla biramo manje, jer smatramo da Srbija treba da ima zakon o zaštitniku građana i to dobar zakon.
Žao mi je samo što ovde nema predstavnika Vlade kojima bih postavio pitanje: šta bi se desilo ako bi predstavnici opozicije iskoristili svoja prava i tražili od Ustavnog suda proveru ustavnosti pojedinih zakona, od suda kojeg nemamo. Dakle, bila bi blokirana i zakonodavna i sudska vlast u ovoj zemlji, a iznad svega bi stajala jedna svemoćna vlada koja bi sama vladala u ovoj zemlji. Izgleda da je cilj Vlade, upravo, takav. Zahvaljujem se.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, jer želim da apelujem na vas, gospodine predsedavajući, da sprečite dalje kršenje Poslovnika i da ga i vi sami ne kršite. Ceo dan danas prisustvujemo kršenju Poslovnika, metar i 30 minuta ne bi bilo dovoljno da navedem sve članove koji su prekršeni, zato ću se samo zadržati na članu 104. i na članu 100.
Vi, gospodine predsedavajući, najpre dozvoljavate, tiče se člana 104, da poslanike LDP gospodin Balinovac javno vređa, na to ne reagujete, a zatim i sami kršite član 100.
Stav 2. člana 100. kaže - narodni poslanik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda. Svi poslanici LDP su se držali člana 100. stav 2, dakle, naveli su koje su odredbe Poslovnika prekršene, citirali ih i obrazložili.
Stav 3. kaže - predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje. Nijedanput nam, gospodine predsedavajući, niste dali objašnjenje, a na drugoj strani ste dozvolili flagrantno vređanje naše časti.
I na kraju, gospodine predsedavajući, zamolio bih da još jednom razmotrite jedan, i pravno i politički celishodan, predlog LDP i prekite ovu agoniju koja se tiče jednog pojedinca.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom povrede Poslovnika o radu Narodne skupštine i ponovo ukazujem na povredu člana 98. i na povredu člana 100, i molim predsednika Narodne skupštine da član 98. ne tumači proizvoljno.
Složenom postupku tumačenja prava pristupa se kada pravni akt nije dovoljno jasan, a stav 3. člana 98. ovog Poslovnika je sasvim jasan i u njemu se eksplicitno kaže - predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima ako to Narodna skupština zaključi. Dakle, ne ako to zaključi predsednik Narodne skupštine, nego ako to zaključi Narodna skupština.
I naravno, pošto se radi o prekidu sednice, o tome se ne može glasati kada je dan za glasanje, već odmah nakon podnetog predloga, pa stoga molim da se postupi po predlogu LDP, odnosno mi na tome insistiramo. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime LDP-a ovlašćen sam da kažem koju i u prilog i na štetu ovih predloga koji se tiču izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku. Neću iskoristiti sve vreme koje mi stoji na raspolaganju, jer smatram da o načelnim stvarima ne treba previše detaljisati, a i nastojaću da ne ponavljam ono što su uvaženi prethodnici već rekli.
Pre svega, mogao bih da konstatujem da smo ponovo zapali u cajtnot i opet vučemo iznuđene poteze koji prave i pravnu i političku štetu, a bez kojih bi nažalost šteta bila još veća. Zašto su ovi iznuđeni potezi nužni?
Važeći Zakonik o krivičnom postupku, koji se ne primenjuje, postavio je ciljeve koji se Zakonikom žele ostvariti. To su: "stvaranje normativnog ambijenta u kojem će krivični postupci biti brži i efikasniji, a samim tim i znatno jeftiniji, dosledna zaštita Ustavom i međunarodnopravnim aktima garantovanih ljudskih prava i sloboda, uspostavljanje skladnog balansa između zahteva za efikasnošću krivičnog postupka, zaštite osnovnih procesnih, ali i opšteljudskih prava učesnika krivičnog postupka, te dosledno poštovanje načela pravičnog vođenja krivičnog postupka."
Šta je u ovom trenutku sa ovakvim zakonom o krivičnom postupkom ostvarivo? Ništa. Imajući u vidu ove ciljeve, donošenje novog zakonika o krivičnom postupku nametnula je potreba stvaranja jednog maksimalno povoljnog zakonskog ambijenta koji bi, s jedne strane, omogućio efikasno suzbijanje kriminaliteta, a s druge strane dosledno zaštitio prava učesnika u krivičnom postupku. Nažalost, sadašnje stanje našeg pravosudnog sistema i principi koje nameće Zakonik o krivičnom postupku to ne omogućavaju.
Šta je prethodna Vlada učinila da ovi principi mogu biti ostvareni i da javni tužilac i svi oni nosioci krivično-procesnih radnji mogu bez smetnji obavljati svoj posao? Naravno, ništa. U periodu od godinu dana, sem organizovanja niza seminara u cilju obuke sudija i tužilaca za primenu novih zakonskih rešenja, nije preduzeto apsolutno ništa u cilju obezbeđivanja materijalnih i tehničkih uslova neophodnih za praktičnu primenu novih zakonskih rešenja.
Držani su seminari, kao da sudije i javni tužioci ne umeju da čitaju zakon i da ono što piše u Zakoniku primenjuju. Zakonska rešenja predviđena novim zakonikom ne odgovaraju aktuelnoj materijalnoj, kadrovskoj i finansijskoj situaciji.
U dužem periodu nije bilo izbora tužilaca, koji sada treba da preuzmu dosadašnju ulogu istražnog sudije.
Postavlja se pitanje kako će se ove najradikalnije promene sprovesti u praksi. Može se postaviti i pitanje da li je i rok od 19 meseci dovoljan da se sve ovo što je navedeno upodobi sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
I, naravno, kako to obično biva, jedna nakaradnost povlači za sobom i drugu. Da bi se sprečilo puštanje na slobodu izvršilaca najtežih krivičnih dela, zbog isteka maksimalno predviđenog vremena trajanja pritvora, vrše se izmene i dopune starog zakonika koji se zbog principa "vakacio legis" još uvek primenjuje.
Logično rešenje, ispravljanje ove nelogičnosti bila je izmena i dopuna člana 555. novog Zakonika o krivičnom postupku i primena člana 178. novog Zakonika o krivičnom postupku koji daju tražena rešenja.
Za razliku od toga kakvu situaciju imamo sada, treba napomenuti da je ovaj zakonik stupio na snagu sa odloženim dejstvom, ali se njegovi delovi već sada primenjuju. Ako je to tako, zbog čega predlagač nije predložio da se izvrše izmene i dopune člana 555. ovog zakonika.
I na kraju, ovakav pravni galimatijas treba upodobiti sa Ustavom, gde nas čekaju članovi 153, 154, 158. i 159, koji nedvosmisleno omogućavaju jak uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast. Da li je predlagač Ustava zakonodavac i da li je predlagač ovih izmena i dopuna zaista to želeo.
I na kraju, poslanici LDP-a glasaće za predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, jer ne samo pravna celishodnost, već jednostavna nužnost zahteva da se dejstvo neprimenljivog zakona odloži.
Ali, naglašavam da ovako sklepana rešenja ne daju odgovor na pitanja: šta sa neprimenljivim zakonima, šta sa nefunkcionisanjem sistema, šta sa nakaradnim rešenjima u Ustavu? Žalosno je što nas je neodgovorno ponašanje prethodne Vlade dovelo u ovakvu situaciju. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam pripremao svoje izlaganje, nekoliko puta sam menjao svoj koncept, pokušavajući da noćašnje diskusije kolega poslanika dovedem u vezu sa temom ove tačke dnevnog reda. To mi nije pošlo za rukom. Za ovom govornicom govorio je ko šta stigne, ko o čemu želi, Poslovnik je kršen flagrantno, niko o tome nije vodio računa, a vreme je teklo.
Na pitanje, čemu takve diskusije, čemu takvo trošenje vremena, neke kolege poslanici iz Radikalne stranke su rekli, pa to je politika. Gospodo, to nije politika, to je gubljenje vremena.
Ako se ne varam, tema ove tačke dnevnog reda je razrešenje predsednika Narodne skupštine, gospodina Tomislava Nikolića, što znači da treba dati odgovor na dva pitanja: koji su razlozi za njegovo razrešenje i ko je krivac za ovaj politički skandal u Srbiji?
O razlozima za njegovo razrešenje dovoljno su jasno govorili moje kolege iz LDP. Nema potrebe da se ti razlozi ovde ponavljaju i da ponovo oko toga gubimo vreme. Dovoljno je reći jednu rečenicu, potrebno je gospodina Tomislava Nikolića razrešiti dužnosti predsednika Narodne skupštine Republike Srbije jer je reprezent politike koja je štetna po Srbiju.
Treba dati odgovor i na temu ko su krivci za ovakav politički skandal u Srbiji. Krivci su DSS, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, jer su svojim bezobzirnim ucenjivanjem građana Srbije i svojih, sada već, političkih partnera izazvali ovaj politički skandal i sada uživaju u plodovima svoje ucene.
Ko su sukrivci? Oni koji su sa njima kohabitirali, koji su im davali podršku i koji su doprineli da DSS i Vojislav Koštunica u ovoj Srbiji imaju značaj kakav ne zaslužuju i kakav ne treba da imaju? I, ajte ljudi da okončamo jednom ovu agoniju.