Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, shodno članu koji je citirala predsednica, javljam se po pitanju kršenja Poslovnika i ukazujem na kršenje članova 198, 199, 200, a u vezi sa članom 202. Ovo su članovi koji se tiču mogućnosti i prava poslanika da se koriste svojim pravom postavljanja poslaničkih pitanja, a moje izlaganje je usmereno ka pokušaju zaštite prava narodnih poslanika.
Članovi 198, 199. i 200. vrlo jasno ukazuju kakvo je pravo poslanika da postavljaju poslanička pitanja, ali i daju mogućnost da se utvrdi priroda načina postavljanja poslaničkih pitanja, jer poslaničko pitanje može biti formulisano i u okviru redovnog i celovitog izlaganja pojedinog poslanika, a i kao poslaničko pitanje individualno. Naravno, voleo bih da neko ospori ove moje tvrdnje i voleo bih da me neko ubedi da ne umem da tumačim pravnu normu.
Shodno tome, naveo bih primer ministra Tomice Milosavljevića, koji je moje poslaničko pitanje sadržano u mom redovnom izlaganju kvalifikovao kao poslaničko pitanje i u rekordnom roku dao mi odgovor u pisanoj i usmenoj formi na pitanje koje sam postavio. To pripisujem korektnosti ministra Milosavljevića, ali i njegovoj ličnoj zainteresovanosti da problem u Kliničkom centru Niš na koji sam ukazao i sam reši.
Da li je nadležni ministar nezainteresovan da reši problem o kome su govorili poslanici Čedomir Jovanović i Slobodan Maraš? Očigledno ne postoji zainteresovanost da se da odgovor na to poslaničko pitanje. Zbog toga se kasni sa odgovorom na pitanje koje je postavio kolega Maraš, zbog toga se onemogućavaju poslanici da se koriste ovim pravom. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, pozivam se na povredu člana 100. Poslovnika, a u vezi s povredom člana 140, o čemu je govorio kolega Ivan Andrić.
U čemu se sastoji povreda člana 100. Poslovnika? Nismo dobili adekvatno objašnjenje zbog čega predsedavajuća, zbog čega predstavnici Vladine većine nisu dali adekvatno objašnjenje zašto je prekršen član 140. Poslovnika. Kako je više puta citiran, ne bih ga ponovo citirao.
Skrenuo bih pažnju da ovaj papir koji smo dobili od predstavnika vladajuće većine, a na osnovu koga je izvršeno glasanje danas, na samom početku sednice, nije samo prazno slovo na papiru. Naime, ovaj papir predstavlja pravnu radnju koja je izazvala pravne posledice, a pravna posledica jeste kršenje člana 140, o čemu smo govorili.
Nismo dobili adekvatan odgovor zbog čega je to urađeno. Mi smo dobili objašnjenje da član 140. nije prekršen. Zašto ne reći otvoreno, a to pitam i predstavnike vladajuće koalicije, zašto nam ne kažete otvoreno da je ovo uvođenje predsedničkog sistema na mala vrata, zašto nam otvoreno ne kažete da je ovo etabliranje partijske države, jer ovo što je izazvalo pravnu posledicu koja se zove kršenje člana 140. jeste pokriveno odlukom skupštinske većine?
Tako flagrantno kršenje Poslovnika izazvalo je ovo što se zove agonija i što će dugo, dugo trajati, dok ne dobijemo adekvatne odgovore i dok se ovaj parlament ne dovede u kolosek donošenja zakona, a ne u kolosek dnevne politike. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, javljam se shodno odredbama člana 100. Obraćam se i vama, gospođo predsednice, i molim vas da član 100. Poslovnika primenjujete na pravi način, odnosno da se držite njegovog stava 1. Dakle, nema replike dok se vodi rasprava po Poslovniku. Pravo na repliku možete dati tek kada se završi rasprava o povredi Poslovnika.
Vaša dužnost je da sprečite iznošenje neistina s ove govornice, a među neistine spada i proizvoljno tumačenje zakona i, da se tako izrazim, izmišljanje pravnih normi kojih u našem zakonodavstvu nema, što meni, kao prof. Pravnog fakulteta, posebno smeta.
Malopre je vođena diskusija o oduzetim mandatima nekim odbornicima SRS-a, bivšim. Član 102. Ustava Republike Srbije sasvim je jasan. Primenjuje se shodno, preko Zakona o lokalnoj samoupravi, i na odbornike, a u članu 102. stoji da su ostavke, potpisane i overene, neopozive. Jednom dat mandat partiji, više se ne može povući.
Žao mi je što gospodin Nikolić nije u sali, ali obraćam se svim pristalicama tog mišljenja. Ako ste već ginuli za ovaj jalovi i neprimenjivi Ustav i primenjivali krađu glasova da bi on bio izglasan, onda ga bar čitajte i primenjujte. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, javljam se kako bih iskoristio poslaničko pravo po članovima 225. i 226, u vezi sa članom 104, a sa ciljem da dam jedan komentar člana 143. na koji se poziva predlagač ovog zakona.
Tumačenje koje je dala predsednica Skupštine je pravnički korektno, njeno zalaganje da se da obrazloženje je politički korektno, ali ponašanje Vlade nije politički korektno. Tačno je, po prvom stavu člana 143, da predlagač može u svako doba da povuče predlog zakona, ali je tačno da predlagač, u ovom slučaju Vlada, mora da se ponaša i shodno odredbama članova 225. i 226. U tome leži politička odgovornost predlagača, odnosno Vlade.
Ta politička odgovornost podrazumeva i objašnjenje zbog čega su članovi i simpatizeri LDP-a na javni poziv tada vladajuće vrhuške bili podvrgnuti linču, zašto su razbijene naše prostorije, kada je danas sam predlagač ove rezolucije, odnosno sama Vlada je priznala da je Liberalno-demokratska partija u svojim nastojanjima bila u pravu.
Politički je korektno, a i Vlada je dužna da se, poštujući članove 225. i 226, pojavi pred Narodnom skupštinom, odnosno da pošalje svog ovlašćenog predstavnika koji će dati objašnjenje za njeno prethodno ponašanje i za ovaj politički nekorektan gest i pravnički nekorektno pozivanje. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, shodno članu 45. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije daću obrazloženje zbog čega sam na sednici Zakonodavnog odbora izdvojio mišljenje.
Naime, svaki zakon ima materijalno-pravne, procesno-pravne i političke segmente.
Na toj sednici Zakonodavnog odbora mi smo uglavnom raspravljali o političkim segmentima ovog zakona, što baš i nije u skladu sa članom 45. Poslovnika.
Raspravljajući o političkim segmentima ovog zakona, pre toga smo raspravljali o SSP, videla se nekakva podela u smislu ko je za evropske integracije, ko je za Rusiju i shodno tome se vodila rasprava. Adekvatno onome što se juče dogodilo u Skupštini smanjene su tenzije, smatram da možemo da raspravljamo čisto o pravnim i ekonomskim atributima ovog zakona, pogotovo što smo videli da pristupanje EU ne treba tragično shvatiti kako ga je shvatao jedan deo narodnih poslanika, niti treba Rusiju gledati onako, naročito posle izjave ambasadora Rusije u Tirani, koji je rekao da nije a priori protiv nezavisnosti Kosova, već da se samo zalaže za nastavak pregovora.
Dakle, shodno članu 45. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije Zakonodavni odbor treba da utvrdi da li je neki zakon pravno moguć, odnosno da li je u skladu sa Ustavom i sa zakonskom regulativom Republike Srbije, pa shodno tome da li može kao takav da uđe u proceduru.
Ovaj zakon na koji smo uložili amandman, poslanička grupa LDP, najpre je u suprotnosti sa članovima 83, 84. i 89. Ustava Republike Srbije. Član 83. se tiče slobode preduzetništva, član 84. položaja na tržištu, član 89. se tiče čuvanja nasleđa, a shodno tome i očuvanja prirodnih dobara.
Sledstveno onome što sam govorio o povredi Ustava ide i povreda prateće zakonske regulative, pa se mogu postaviti pitanja gde je tu poštovanje zakonskih odredbi o antimonopolskom položaju, odnosno zakonske regulative koja se tiče sprečavanja monopola. Zatim se postavlja pitanje zbog čega su prekršene odredbe zakonskih propisa o privatizaciji, o očuvanju javnih dobara itd.
U vezi ovoga što sam naveo daću vrlo konkretno obrazloženje. Sporazumom je izbegnuta redovna zakonska privatizaciona procedura. Na osnovu odredaba ugovora koji nam je dat na ratifikaciju vidi se da će prodaja biti izvršena po višestruko nižoj ceni od realne tržišne vrednosti, da iz sporazuma nisu izuzeta nalazišta nafte na teritoriji naše zemlje, pa se na ovaj način stranoj državi, bez sprovođenja propisne procedure, ustupa korišćenje privrednog bogatstva, što je su suprotnosti sa postojećim zakonodavstvom, a u vezi člana 89. Ustava, o čemu sam malopre govorio.
Sporazum ne pominje nikakve obaveze ruskih partnera, niti se tiče postojećih ekoloških normi u zakonodavstvu. Potpisnici sporazuma sa srpske strane nisu vodili računa o obavezi koja postoji u zakonodavstvu EU, što je direktno u suprotnosti sa onim o čemu je juče postignuta u Skupštini saglasnost.
Ti propisi kažu da svaka država članica u svakom trenutku ima najmanje 30% rezervi nafte u svojoj godišnjoj potrošnji, osim ukoliko nema sopstvena nalazišta itd.
Smatram da je na osnovu svega ovoga što sam naveo, a shodno članu 45. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, izvršena povreda Ustava i zakonske regulative. Shodno tome smatramo da ovakav zakon nije pravno moguć i to je razlog zbog čega sam, kao predstavnik LDP, izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora. Tražim od predstavnika Vlade da na taksativno nabrojana pitanja, o kojima sam sada govorio, dadu adekvatne odgovore. Hvala.

Gospođo predsednice, uvažene koleginice i kolege poslanici, neću zloupotrebiti pozivanje na Poslovnik, samo ću tražiti da kao poslanik ostvarim prava koja mi sleduju po članu 225. i 226, te molim da se shodno tome predsedavajuća ponaša.
Postavio bih par pitanja shodno članovima Poslovnika koje sam pomenuo. Najpre bih konstatovao, malopre kada je šef poslaničke grupe LDP pomenuo da se radi o ugovoru, mnogi su graknuli i rekli da to nije ugovor nego sporazum.
Voleo bih da mi merodavni daju objašnjenje u čemu je razlika pravnih posledica nečega što se zove sporazum i pravnih posledica koje izaziva nešto što se zove ugovor.
Dalje, postavio bih pitanje, žao mi je što kolega Ilić nije u sali, to pitanje ne bih postavio kao pravnik nego kao Nišlija. Shodno onome što sam čuo, verovatno kao Nišlija ne bih prepoznao svoj grad kada bi se vratio u njega. Naravno da kao Nišlija želim da podržim i gasnu elektranu i sve što će poboljšati kvalitet života u mom gradu, ali bih voleo da mi merodavni objasne gde to piše.
U ovom aktu o kojem danas vodimo raspravu to ne piše i nama kao narodnim poslanicima, dakle onima koji treba da donesu odluku o tome, niko ne garantuje da će to biti zaista tako. Dakle, ponavljam još jednom, voleo bih da mi predlagači daju objašnjenje gde to piše i čime se to garantuje, ono o čemu je govorio poslanik Ilić.
Na kraju, mnogi su se pozivali na zaštitničku i pokroviteljsku ulogu Rusije prema Srbiji i Srbima. Njima bih se obratio kao profesor istorije države i prava. Voleo bih da mi navedu jedan primer iz istorije da su ruskom intervencijom nekome doneti sloboda, demokratija i novac.

Poštovana gospođo predsednice, gospodine mandataru, dame i gospodo kandidati za ministre, zbog kratkoće vremena neću se baviti čitavim ekspozeom. Obratio bih pažnju samo na deo ekspozea gospodina mandatara koji se zove - reforme pravosuđa. Postavio bih par pitanja i zamolio gospodina mandatara da mi da konkretne odgovore na ta pitanja.
Najpre, jedno opšte pitanje, ima li reforme pravosuđa bez procesa lustracije u pravosuđu? Potom nekoliko vrlo konkretnih pitanja. U prvoj rečenici pasusa koji se tiče reforme u pravosuđu stoji - reforme pravosuđa će se ubrzati, sa ciljem da se izgradi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo i učvrsti vladavina prava i pravna sigurnost.
Kako zamišlja ova vlada da gradi nezavisno tužilaštvo kada Ustav eksplicitno, pomenuću članove 158. i 159. Ustava, ukazuje na to da tužilaštvo ne samo da nije nezavisno nego da je vlada dužna da se meša u poslove tužilaštva.
Zatim, ovde ste pomenuli niz nekakvih zakona, a nigde se ne pominje Zakon o krivičnom postupku, jedan od najvažnijih zakona koji se tiču pravosuđa. Da podsetim, imamo novi Zakon o krivičnom postupku koji je neprimenljiv, te se stoga ne primenjuje, a u prošlom sazivu Skupština je vršila izmene i dopune već derogiranog, dakle nevažećeg zakona o krivičnom postupku koji se primenjuje. Mi smo inače jedina zemlja u svetu koja primenjuje nevažeći Zakon o krivičnom postupku.
Na kraju, postavio bih pitanje, ako neko od budućih ministara vaše vlade treba da bude pozvan na krivičnu odgovornost, shodno tome treba da mu bude ukinut imunitet. Ko će ukinuti imunitet vašim ministrima?

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, član 23. predloženog nacrta zakona tiče se postojanja Ministarstva za Kosovo i Metohiju.
Pošto odlazeću vladu verovatno ovo pitanje ne zanima previše, a nove vlade još nema, obratio bih se skupštinskoj većini koja će iznedriti novu vladu.
Inače, amandman glasi da se član 23. briše. Zbog toga bih budućoj vladi i vladajućoj skupštinskoj većini postavio pitanje rezona postojanja ovakvog ministarstva. Naime, ovom pitanju se može pristupiti sa formalnopravnog i sa faktičkog stanovišta. Naravno, i jedno i drugo stanovište vode istom ishodu - nepostojanju razloga za uvođenje, odnosno za postojanje ovog ministarstva.
Ako se ovom problemu pristupi sa formalnopravnog stanovišta možemo se pozvati na Ustav, na postojeću zakonsku regulativu, na podzakonske akte.
U Ustavu, od preambule, preko članova koji se tiču ovlašćenja predsednika, preko članova koji se tiču teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti države, svi ti članovi govore, a naravno i postojeća zakonska regulativa, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Ako je to tako, u čemu onda leži razlog postojanja ovakvog predloga, odnosno razlog postojanja ovakvog ministarstva? Sva ostala ministarstva imaju dovoljno kapaciteta da vrše funkcije koje su u ovom predlogu zakona predviđene za ovo ministarstvo, počev od Ministarstva unutrašnjih poslova, preko Ministarstva za rad i socijalnu politiku, pa nadalje.
Ako se ovom problemu pristupi sa faktičkog stanovišta, takođe se može videti da postojeća ministarstva imaju sasvim dovoljno kapaciteta da vrše funkcije koje su predviđene ovim nacrtom zakona za Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Naravno, molio bih da mi neko iz novoformirane skupštinske većine ili iz sastava buduće vlade da odgovor na pitanje sa kog će se stanovišta Vlada opredeljivati po ovom pitanju. Jer, Vlada koja ne poštuje formalnopravni pristup u vršenju svojih obaveza krši zakon, a Vlada koja ne uvažava faktičko stanje nema politički smisao postojanja. Hvala.

Poštovano predsedništvo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, očigledno je da me kolega Pelević nije pažljivo slušao i da nije razumeo ili da nije želeo da razume ono o čemu sam govorio.
Ljudi koji ga poznaju rekli su mi da je jako uglađen i vaspitan čovek i zbog toga mi zaista nije jasan izraz "nesuvislo".
Naime, teza na kojoj se zasnivalo moje izlaganje i na kojoj se zasniva predlog da se član 23. briše jeste upravo ono o čemu je govorio kolega Pelević – po zvaničnoj zakonskoj regulativi, počev od Ustava pa nadalje, Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije. Shodno tome, nije potrebno da ima posebno ministarstvo.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kao predstavnik poslaničke grupe LDP na Zakonodavnom odboru izdvojio sam mišljenje, kao i za prethodni Predlog zakona, iz proceduralnih i iz suštinskih razloga. O proceduralnim razlozima ne bih govorio previše, jer smo ih juče sasvim dovoljno naveli. O suštinskim razlozima detalje će dati kolege, pošto smo predložili neke amandmane, tako da ćemo, dajući obrazloženje za amandmane, dati i te suštinske razloga za izdvajanje mišljenja.

Samo bih dodao da ovaj predlog zakona, po oceni Zakonodavnog odbora, jeste pravno moguć, ali je činjenica da primena ovog zakona ide u paketu sa izmenama i dopunama Zakona o Vladi o kojima smo juče raspravljali.

Član 45. Poslovnika kaže - Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je upućen Narodnoj skupštini, sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom. Shodno činjenici da se razmatra usklađenost sa pravnim sistemom, Zakonodavni odbor treba da razmatra i celishodnost jednog zakona, a po pitanju celishodnosti ovaj predlog zakona ima niz nedostataka.

Neću dužiti previše, jer sam rekao da će o suštinskim razlozima govoriti moje kolege narodni poslanici, po pitanju razmatranja amandmana.

Postavio bih predlagaču samo nekoliko pitanja. Voleo bih da dobijem na njih odgovor.

Najpre, shodno činjenici da primena ovog zakona ide u paketu sa primenom zakona o vladi - ako se potvrde ocene ili recimo Ustavni sud donese presudu da je, shodno onome što smo juče naveli, ovaj predlog zakona neustavan, kako primenjivati ovaj drugi zakon?

Zatim, kako rešiti preklapanje nadležnosti pojedinih ministarstva, jer u obrazloženju, a i u taksativno navedenim članovima vezanim za svako ministarstvo očigledno se vidi da se nadležnosti nekih ministarstava preklapaju? Zbog čega se nije odustalo od uvođenja nekih ministarstava za koja je očigledno da ne postoji celishodnost?

Takođe bih voleo da mi predstavnik predlagača, ne samo meni nego svim narodnim poslanicima, objasni oko rada pojedinih ministarstava da li će se primeniti formalno-pravni princip ili princip uvažavanja faktičkog stanja. Konkretno, oko Ministarstva za Kosovo i Metohiju, primena i formalno-pravnog pristupa i faktičkog pristupa vodi ka tome da se može zaključiti da je postojanje ovog ministarstva apsolutno nepotrebno.

Takođe bih pitao na osnovu kog pravnog akta se utvrđuje broj potpredsednika? Prošla vlada je imala jednog potpredsednika, sada se govori o više potpredsednika, ali u regulativi nisam našao na osnovu čega će se utvrditi taj broj potpredsednika.

Takođe, i pitanje zašto hitan postupak? Ne bih oduzimao previše vremena, jer o tome je koleginica Pop-Lazić detaljno malopre govorila. Samo bih dodao da se iza ovakvog praznog objašnjenja očigledno krije politički dil i žurba da se taj dil sprovede u delo.

Na kraju bih postavio pitanje, shodno članu 134. Ustava, koji kaže da predsednik i član vlade uživaju imunitet kao narodni poslanici: ko ukida imunitet člana vlade? Dakle, ko ukida imunitet predsedniku vlade ili pojedinim ministrima? Očigledno da je na osnovu člana 134. imunitet garantovan. To važno pitanje niti je jasno definisano u Ustavu, niti ga jasno ima definisanog u drugoj pravnoj regulativi.

Poštovana gospođo predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kao predstavnik LDP u Zakonodavnom odboru izdvojio sam mišljenje iz proceduralnih i suštinskih razloga. Proceduralne razloge ne bih ponavljao, jer je o njima već nešto govorila koleginica Radeta.
Što se tiče suštinskih razloga, ovo je trebalo po svim atributima da bude tehnički zakon, odnosno izmene i dopune jednog tehničkog zakona. Međutim, shodno onome što smo dobili u tekstu, on ima i politička odličja. Što se tiče tehničkih atributa ovog zakona, Zakonodavni odbor je najpre nadležan da te segmente jednog zakonskog teksta oceni da li su u skladu sa Ustavom ili ne. Član 125. Ustava je sasvim jasan, tako da dalji komentari nisu potrebni. Dakle, sa tehničkog aspekta, ovaj predlog izmena i dopuna Zakona je nekorektan.
Ovaj predlog izmena i dopuna Zakona ima i političke atribute i, shodno delu člana 45. Poslovnika, Zakonodavni odbor, kada se radi ocenjivanje usklađenosti sa principima pravnog sistema, može da uđe i u meritum i da razmotri ideju predlagača zakona. I sa tog aspekta ovaj predlog zakona je nekorektan.
Naime, traži se uvođenje instituta prvog potpredsednika Vlade, odnosno zamenika predsednika Vlade, koji najpre Ustav ne prepoznaje kao takav, a ne prepoznaje ga ni teorija ustavnog prava. Naša vlada je koncipirana tako da je u njenom funkcionisanju prihvaćen kolegijalni model i resorni model odlučivanja, a ne prezidijalni model. On ima sasvim solidne kapacitete, shodno tumačenju Zakona o Vladi, da se već postojećem tekstu odrede nadležnosti i poslovi potpredsednika Vlade.
U tumačenju kaže da Ustav posebno utvrđuje funkcije potpredsednika Vlade, ali i kaže da, na osnovu Zakona o Vladi, potpredsednik Vlade usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u oblastima koje odredi predsednik Vlade. Premijer ga može ovlastiti i da rukovodi projektom iz delokruga više organa državne uprave. Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti, sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora ili razrešenja člana Vlade.
Dakle, već postojeća zakonska regulativa sasvim solidno definiše položaj potpredsednika Vlade, koji prepoznaje član 125. Ustava, tako da je Predlog zakona koji nam je dostavio predlagač, odnosno njegov član 2, apsolutno nepotreban, odnosno protivustavan je.
Malopre sam govorio o političkim atributima ovog predloga zakona. Očigledno da je takav predlog deo političkog dila. Ako se nešto kosi sa Ustavom, a deo je političkog dogovora, mi u tome ne želimo da učestvujemo.
Shodno tome sam, kao predstavnik LDP u Zakonodavnom odboru, izdvojio mišljenje.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, o amandmanu, odnosno o tome zašto Pirot treba da dobije status grada neću govoriti previše. Dali smo dosta razložno i detaljno obrazloženje. Strateški ciljevi su apsolutno jasni. O tome sam govorio u uvodnoj reči kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP.
Postavio bih pitanje i predsedniku Narodne skupštine i gospodinu ministru – kako mislite da vodimo raspravu o amandmanima kada nismo dobili obrazloženje Vlade zbog čega su amandmani odbijeni?
(Predsednik: Upravo se deli. Sačekaće vas kada se vratite u poslaničku klupu.)
Da, ali sam prozvan da diskutujem o svom amandmanu. Tražim objašnjenje zbog čega narodnim poslanicima nije omogućeno da se upoznaju sa razlozima i obrazloženjima zbog čega je Vlada odbila pojedine amandmane. Kako ja da branim svoj amandman i da napadam obrazloženje Vlade kada ga nemam ispred sebe? Molio bih da mi se da odgovor na to pitanje odmah.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što iznesem svoje razloge za izdvajanje mišljenja na ovom odboru, vas bih pitao, gospodine predsedniče, odnosno zamolio da svoje izlaganje spojim s izlaganjem samo u meritumu, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, radi ekonomičnosti vremena. Da li imam tu dozvolu?

Na sednici Odbora za lokalnu samoupravu izdvojio sam svoje mišljenje, ali pre nego što iznesem razloge, rekao bih ono što sam rekao i u Odboru za lokalnu samoupravu, a to je da su i kolega Palalić i gospodin ministar pokazali volju za kooperativnošću i ja im na tome zahvaljujem.
Niti je gospodin Palalić – vladajuća koalicija, niti je gospodin Marković – Vlada.
Oni su pokušali sve ono što je u cilju vladajuće koalicije, da ublaže, uglavnom bezuspešno, ono što je činjenica, a to je da je sama Vlada, koja je predlagač ovog seta zakona, imala vrlo neodgovoran odnos prema čitavom procesu predlaganja ovih zakona, što, u krajnjem slučaju, znači da je koleginica Vesna Pešić bila sasvim u pravu, dajući zamerke na proceduru, odnosno način na koji smo došli do ovog nacrta zakona.
Dodao bih i to da smo na samoj sednici Odbora više od 20 minuta čekali da taj odbor dobije kvorum, što je skandalozan odnos poslanika vladajuće koalicije i prema ovom setu zakona, a i prema mnogo čemu što se događa u Vladi i u ovom parlamentu.
Što se samog postupka donošenja, odnosno predlaganja ovih zakona tiče, istakao bih to da zakon nije samo materijalno-pravna norma, već je zakon i procedura.
Procedura donošenja ovog seta zakona je, rekao bih, vrhunski bezobrazluk Vlade. Najpre, skandalozno je da se ovako važni zakoni, dakle, sistemski zakoni, sažmu u pet sati rasprave i da se razmatraju kao jedinstvena tačka dnevnog reda. Dobro se sećamo da smo ovde guslali o nekim zakonima, koji su daleko manje važni, i po nekoliko dana, i to nije prvi put. To se dešavalo sa mnogim važnim zakonima. Setimo se Zakona o Ustavnom sudu. Setimo se tzv. bezbednosnih zakona.
Da se ne vraćam na ono što je već bilo rečeno, prešao bih na sam meritum, na komentar sadržine seta zakona.
Dakle, ono što bih istakao, to je načelni stav, shodno svemu onome što stoji u ovim zakonima, da princip regionalizacije i suštinske decentralizacije nije dovoljno ispoštovan, odnosno, on je u nekim segmentima sasvim zanemaren. Ignorisane su sve pozitivne strane suštinske decentralizacije.
Da napomenem, 95% demokratski ustrojenih država u svetu sačinjeno je od decentralizovanih jedinica, čiji se organi formiraju neposrednom i slobodnom voljom građana, ispoljenom na izborima, što za sobom povlači političku stabilnost, stabilnost obavljanja javnih službi, insistiranje na jednakosti građana i jednu makroekonomsku stabilnost.
Ponuđeni set zakona nudi neveštu kombinaciju proste i asimetrične decentralizacije, shodno nakaradnim rešenjima koja stoje u Ustavu. Nažalost, zakoni su nam loši, možda ne zato što je zakonopisac tako želeo, nego zato što nam je Ustav katastrofalan. Predlagač zakona nije uzeo u obzir pozitivna iskustva razvijenih zemalja, kao i zemalja u neposrednom susedstvu.
Sadržan je postojeći broj opština, koje su nesrazmerno različite po broju stanovnika, teritoriji, ekonomskoj snazi i drugim specifičnostima. Pitanje imovine jedinica lokalne samouprave nije rešeno, a rešenje nije ponuđeno u bližoj perspektivi.
Za sve tvrdnje koje sam izneo kao načelne primedbe daću i kratka objašnjenja.
Što se tiče primera proste decentralizacije, napomenuću da Austrija, na površini od 83. 857 km2 ima 2. 353 jedinice prvog stepena, da ne pominjem Estoniju, Sloveniju, itd., koje imaju sličan pristup organizovanju lokalne samouprave.
Koliko mi imamo opština? Već sam napomenuo da su i po ekonomskoj snazi, i po teritoriji, i po broju stanovnika, u ogromnoj nesrazmeri. Takođe bih postavio pitanje, šta je sa predlozima za dvostepenu decentralizaciju, koja je primenjena u državama koje broje oko 10 miliona stanovnika, koje su, u stvari, slične našoj državi, da ne govorim o većim državama koje imaju i trostepenu decentralizaciju?
Dalje, još jedno pojašnjenje. Vrste decentralizacije u Ustavu od 2006. godine, dakle, u ovom koji je aktuelan, jesu, uglavnom, ponovljena rešenja teritorijalnog uređenja iz Ustava Republike Srbije od 1990. godine. Tu bih pomenuo asimetričnu teritorijalnu autonomiju. Na delu državne teritorije nalaze se, pitanje je da li se nalaze, pokrajine nejednakog statusa. Tražio bih i objašnjenje za monotipsku lokalnu samoupravu, a, na osnovu ovoga što sam malopre izneo, trebalo je da bude dvostepena.
Dalje, naravno, to je ponovo kritika Ustava, shodno članu 170. Ustava – skupština je najviši organ AP i jedinice lokalne samouprave. Tzv. skupštinski sistem vlasti, shodno slovu Ustava, nije mogao da se izbegne u organizovanju skupština opština, ali je to moglo da bude izbegnuto u organizovanju skupština gradova, jer Ustav takvu mogućnost dozvoljava. No, ne bih se previše zadržavao na tome, jer smo to predložili amandmanima.
Shodno tome, iskoristio bih vreme koje nam, kao poslaničkoj grupi, pripada za amandmane da dam objašnjenja u vezi s pomenutom materijom, a koja se tiču pomenutog člana Ustava.
Sada bih se osvrnuo i na neke mere koje mogu poboljšati položaj jedinica lokalne samouprave, a koje predlagač zakona nije ozbiljno uzeo u razmatranje. Konkretno pitanje je da li će Vlada uzeti u obzir te mere i na koji način? Najpre, to pitanje sam, na neki način, postavio, a tiče se usvajanja zakona kojim će se urediti imovina lokalne samouprave, o čemu nema reči u ovom setu zakona, i teritorijalna organizacija Republike Srbije, što se, naravno, fokusira i na pitanje kada možemo da očekujemo zakon o javnoj imovini, koji bi trebalo da reguliše ova pitanja.
Dalje, pitanje koje se tiče regulisanja raspodele prihoda od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa i drugih ustupljenih prihoda, koji nisu regulisani Zakonom o finansiranju lokalne samouprave.
Zatim, pitanje koje se tiče davanja mogućnosti izdavanja garancija, zakonske dorade, forme zaduživanja, neraspolaganja lokalne samouprave. Mislim na klasične kreditne aranžmane i emitovanje dugovnih hartija od vrednosti, itd. Svi ovi primeri mogu da se vide i kod dobro uređenih država, s jakom lokalnom samoupravom.
Takođe, pitanje, da li će se odgovarajućim zakonskim i podzakonskim rešenjima regulisati postupak ulaska lokalnih samouprava u koncesione aranžmane za izgradnju i održavanje komunalne infrastrukture, kada će se izvršiti efikasna valorizacija prostora?
Zatim, pitanje vezano za proširenje prava lokalnih samouprava za ulazak u finansijske aranžmane za izgradnju objekata na teritoriji opštine, sportsko-rekreativnih objekata, banjski i seoski turizam itd. Naravno, i pitanje podzakonskih akata koji treba da budu podrška pomenutoj regulativi.
Na kraju, postavio bih jedno strateško pitanje. Mi smo to pitanje predvideli i u amandmanu koji smo predložili. Voleo bih da dobijem odgovor na to pitanje. Ono je od strateškog značaja za razvoj Republike Srbije. Naime, od Zaječara, do makedonske granice, nijedno mesto nema status grada, a da se nalazi blizu granice sa Bugarskom. Ako se setimo da po pitanju stanovništva ti krajevi, upotrebiću tešku reč, odumiru, da li je bilo celishodno da Vlada obrati pažnju i na to pitanje, da Pirot dobije status grada, jer, sem po broju stanovnika, po svim ostalim atributima koji su predviđeni i zakonom o teritorijalnoj organizaciji, i zakonom o lokalnoj samoupravi, on zadovoljava sve potrebne kriterijume da bi dobio status grada?
To shvatite kao načelno pitanje, a detalje bih analizirao kada budemo govorili o amandmanima koje je podnela Poslanička grupa LDP-a.
Gospodine predsedniče, zahvaljujem na razumevanju, ostatak vremena koje pripada našoj poslaničkoj grupi utrošio bih za davanje završne reči nakon načelne rasprave.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da pre svog izlaganja izrazim najiskrenije saučešće koleginici Jorgovanki Tabaković u svoje ime i u ime poslaničke grupe LDP.
Kada sam se obratio vama, voleo bih da sam kazao i ''poštovani gospodine ministre'' ili ''poštovana gospodo ministri'', ali nisam bio u prilici jer njih nema u sali, nema ni njihovih predstavnika i jako mi je žao zbog toga, mada to jeste slika prilika i pristupa i načina donošenja zakona ovih dana u Narodnoj skupštini.
Rasprave o sistemskim zakonima zaista se vode u čudnoj atmosferi. Opšta odlika ovog postupka jeste cajtnot, smušenost, zbunjenost i želja da se ovi zakoni provuku kroz Skupštinu, kao da je to neki neprijatan posao koji treba što pre svršiti, potom oprati ruke i na sve to zaboraviti.
U međuvremenu ministri otaljavaju posao pred poslanicima, ne odgovaraju na poslanička pitanja. Da podsetim, maločas je potpredsednik Vlade gospodin Božidar Đelić flagrantno prekršio član 200. poslovnika o radu Narodne Skupštine. Jednostavno, ne samo da nije hteo da da odgovor na pitanje koje mu je postavljeno, nego je u tom trenutku pobegao iz sale.
Dakle, ministri ne odgovaraju na poslanička pitanja i svoj boravak u Skupštini tretiraju kao nešto užasno neprijatno, što treba što pre i bez previše buke okončati. Shodno tome se ponašaju i poslanici. Naime, malopre dok je ministar Cvetković imao svoj ekspoze, govoreći o zakonu o budžetskom sistemu i o par važnih izmena i dopuna važnih sistemskih zakona, u sali se poslanici DS nisu mogli izbrojati ni na prste. Bilo ih je manje od jedan u jednom trenutku.
Tema broj jedan jesu izbori, a ovo što mi kao narodni poslanici radimo u parlamentu izgleda da uopšte nije važno. Nisu im važni sistemski zakoni, ali izgleda da im je član 99. Zakona o izboru narodnih poslanika i te kako poznat i dobro se tretira u njihovim redovima, jer ovaj član zakona tretira formiranje nadzornog odbora za kontrolu izbora, koji se shodno primenjuje i na upravo, pre neki dan, raspisane izbore.
Taj član, između ostalog, tretira i pristup nadzornog odbora kontroli medija i, naravno, ne treba biti previše mudar i zaključiti kakav će biti pristup tajkunskih medija i onoga što oni rade u ovoj izbornoj kampanji koja je već od samog starta prljava.
No, da se ne bih previše udaljavao od teme, pošto su ovo bile samo načelne primedbe na opšti proces donošenja važnih zakona u parlamentu, prešao bih na sam meritum. Jako mi je žao što moja pitanja neće imati ko da pribeleži i servira ih ministru kako bismo mogli da dobijemo odgovore. Nadam se da će ministar biti toliko ljubazan da pogleda stenografske beleške sa ovih zasedanja i da se kako-tako upozna sa onim što poslanike interesuje.
Konkretno, imamo zamerku što se sistemski zakoni trpaju u zajedničkih pet sati načelnog pretresa, a mnogi od ovih zakona i sami zaslužuju da se barem toliko ako ne i više o njima raspravlja u parlamentu.
Što se tiče Predloga zakona o budžetskom sistemu, ušao bih u sam meritum. Pomenuo bih najpre član 2. stav 1. tačke 1. i 2. Tekst glasi: ''Zakon o budžetu Republike Srbije jeste zakon...''. Naime, ovim članom se daju definicije kojim Narodna skupština za jednu ili tri godine odobrava rashode i prihode i druge finansijske transakcije Republike Srbije.
Nešto slično govori i tačka 2. ovog člana, koja tretira donošenje pokrajinskog budžeta i donošenje budžeta lokalnih samouprava. Kasnije ću to dovesti u vezu sa članom 45, čiji ću komentar dati na samom kraju svog izlaganja.
Postavio bih pitanje: Da li je ekonomsko stanje u Srbiji dovoljno zrelo i da li može da podnese ovakav pristup u zakonu o budžetskom sistemu koji kazuje da se budžet može doneti i za tri fiskalne godine, o čemu govori član 45? Na to pitanje nismo dobili nikakav odgovor. Shodno činjenici da ministra nema, verovatno ga to i ne interesuje.
Dalje, pitanje za sve pripadnike vladajuće koalicije, ukoliko ta koalicija još uvek postoji i ukoliko njihov sukob oko izbora nije samo farsa da iza toga stoji neki dogovor. Isti član, tačka 34. govori o razvojnoj pomoći Evropske unije. Može se vezati i za član 33. tačka 9, koji takođe govori o proceni neophodnih finansijskih sredstava za kofinansiranje razvojnih programa finansiranih iz sredstava razvojne pomoći Evropske unije.
Postavio bih pitanje gospodi ministrima i svim predstavnicima vladajuće koalicije: Da li Vlada ima zajednički stav po ovom pitanju, shodno činjenici da se nalazi u vladinom predlogu zakona, jer znamo da je premijer više puta rekao da Srbiji, ako se nastavi ovakva politika prema rešavanju kosovskog pitanja, nije mesto u Evropskoj uniji, a nekoliko puta je izrazio i otvoreno neprijateljstvo prema ideji pristupa Evropskoj uniji i tesnih veza sa NATO? I na ovo pitanje nismo dobili adekvatan odgovor.
Dao bih i vrlo konkretnu primedbu na član 43, koji glasi: Izmena predloga budžeta koji vrši Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, mora biti u okviru maksimuma deficita utvrđenog u predlogu budžeta Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti.
Ovo je pravna nebuloza. Kako jednim ovakvim zakonom može da se ograniči telo, odnosno organ koji vrši zakonodavnu vlast?
Ograničenja Narodne skupštine, kao tela koje vrši zakonodavnu vlast, može da da samo Ustav. Ne znam ko je pisao ovaj zakon, ali očigledno da je deficitaran sa elementarnim pravničkim znanjima.
Na kraju bih dao par komentara na član 45. Doveo sam ga u vezu sa članom 2, kada sam govorio o tački 1. i 2. ovog člana, gde se definiše šta je fiskalna godina. ''Fiskalnom godinom smatra se period od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine. Budžet se može doneti i za period od tri fiskalne godine''. Pa onda kaže u stavu 6: Vlada donosi odluku o privremenom finansiranju i daje saglasnost na odluku o privremenom finansijskom planu organizacije obaveznog socijalnog osiguranja'' itd.
Šta ovo znači? Znači da se budžet može doneti za tri fiskalne godine, unapred za tri naredne godine, da Vlada može kontrolisati privremeno finansiranje. Dakle, vrh Vlade nam poručuje: izbori nam nisu potrebni, možemo da radimo šta hoćemo i ako zavedemo vanredno stanje imaćemo i budžet i privremeno finansiranje, a vi, gospodo narodni poslanici, radite i dalje svoj posao gubeći vreme u parlamentu.
Gospodine predsedavajući, drugih deset minuta koji sleduju poslaničkoj grupi LDP iskoristio bih za davanje završne reči.
Još jednom bih dao zamerku: zbog čega gospoda ministri nisu prisutni kada se raspravlja o ovako važnim pitanjima? Hvala.