Evo i centralnog pitanja ovog zakona. Znači, amandman koji sam podnela na član 21. nakon prvog stava "seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji" brišu se reči: "Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno".
Neprihvatljivo je, po nama iz Nove Srbije, garantovanje slobode izražavanja seksualne orijentacije. Znači, radi se o sklonostima koje spadaju u domen privatnog života svakog čoveka i njegovo javno izražavanje protivi se Ustavom, zakonom i međunarodnim dokumentima garantovanom pravu građana na zaštitu javnog morala, privatnog i porodičnog života, i neprikosnovenosti i dostojanstva ljudske ličnosti, kao i verskim uverenjima 95% građana Srbije.
Ustav Srbije ograničava ove garancije na sledeće vrste: slobodu ispoljavanja verskih uverenja, slobodu izražavanja nacionalne pripadnosti i opštu garanciju slobode mišljenja, izražavanja ideja i obaveštenja.
Dakle, seksualna orijentacija ne spada u red ovih pojava. Sloboda izražavanja seksualne orijentacije nije garantovana čak ni u pravnim porecima SAD, Nemačke, Francuske, Hrvatske. Ono što ne vređa moral i verska uverenja nije seksualna orijentacija, koja god bila, već, zapravo, njeno javno izražavanje. Znači, neosporno je da diskriminacija u odnosu na takve ličnosti treba da bude efikasno zabranjena i da se imaocima takvih ličnih sklonosti ne sme uskratiti pravo na izražavanje ideja i misli.
No, ono što je takođe činjenica, da je ova agresivna kampanja gej lobija samo nepotrebno podigla tenzije i razvila animozitet, čak i kod onih koji do sada nisu bili homofobični ...
(Predsedavajući: Dva minuta.)
Da li mogu da uzmem od poslaničke grupe?
Ono što je pravo pitanje, da li zabrana jedne vrste diskriminacije podrazumeva dozvolu za drugu vrstu diskriminacije. Vaspitno zapuštena grupa koja se naziva slobodoumna grupa, njih četvoro iz "Kvirije", uzela je pare od Ministarstva kulture da prikaže svog gej gurua u monaškoj odeždi i da proturi slogan – vazelin za Uroša. Da li je to diskriminacija?
S jedne strane, oni traže da ne budu diskriminisana njihova gej prava, a s druge strane ugrožavaju sva ljudska prava zatvorenika Uroša Mišića. Ono što je činjenica, jeste da je narodu već dosta ovog zakona, bolje da vam ne kažem, koriste onu srpsku reč koja počinje sa "p" a završava se sa "r", tog zakona i debate, i postoji predlog koji sam danas čula, a to je da se u ove modalitete seksualnog delovanja, dozvoljenog, uvede i mentalni protivprirodni blud sa narodom.
Juče na svečanoj akademiji povodom 10-to godišnjice bombardovanja akademik Matija Bećković je rekao – čovek koji nije vladao sobom, vladao je svetom, i krajem 20. veka i svoje vladavine krunisao najbestidnijim nedelom, bombardovanjem Srbije, pretvarajući EU i NATO savez u novu Moniku Levinski. Ako on to nije uspeo da učini sa Srbijom, da li ćete vi dozvoliti, vi gospodo iz vlasti?

U članu 22, nakon drugog stava, dodaje se stav 3: "Diskriminacija postoji ako se deci ugrožava pravo na nacionalni, kulturni i verski identitet. Niko nema prava da menja postojeći verski identitet deteta, niti da mu zabrani da ga slobodno ispoljava". Usvojenom Konvencijom o pravima deteta UN garantovano je pravo na nacionalni, kulturni i verski identitet, te niko detetu ne može nametati prihvatanje drugačije veroispovesti od njegove postojeće ili veroispovesti njegovih roditelja.
Članom 70. zakona o porodici predviđeno je pravo i dužnost roditelja, pa tako naravno i hranitelja, da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etničnog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.
"Pravilnikom o hraniteljstvu", autora Dobrile Grujić, direktora Centra za porodični smeštaj dece i omladine, predviđeno je da se vrši kontrola za zadovoljavanje socijalnih, emocionalnih, obrazovnih, kulturnih, verskih i drugih potreba korisnika, kao i za negovanje identiteta deteta.
Osnovni cilj ovog amandmana je bilo praktično sprečavanje mogućih zloupotreba pozicije autoriteta, bilo da se radi o vaspitaču, učitelju, profesoru, privremenom staratelju ili hranitelju, a u odnosu na već usvojene vrednosti emocionalnog, etničkog i verskog identiteta porodice u kojoj je dete steklo određeni kulturni i verski identitet.
U razgovoru sa roditeljima koji se obraćaju Pastirskom pravoslavnom centru Arhiepiskopije Beogradsko-Karlovačke, došli smo do saznanja da postoji više opisanih slučajeva da je dete upućeno u hraniteljsku porodicu koja pripada, recimo, "Jehovinim svedocima". Već sam ukazivala na slučaj Slađane Jovanović i njene kćerke Sandre, kojoj je hraniteljska porodica praktično onemogućila komunikaciju sa decom pravoslavne veroispovesti, onemogućila je da dete nosi krstić oko vrata, dete je kršteno, vaspitano u pravoslavnom duhu, i čak da slavi rođendan, zato što to nije po pravilima "Jehovinih svedoka".
Ova majka je bila zabrinuta, obratila se Centru. Ispostavilo se da je Centar za porodični smeštaj iz Obrenovca imao u iskustvu otprilike sa 15 takvih slučajeva. Dok se čeka red za usvajanje i za hraniteljstvo, u Srbiji izgleda da neki centri, praktično, moglo bi se reći "prodaju dečije duše" raznoraznim sektašima.
Stvarno mislim da, bez obzira na to što se u nekim drugim stvarima ne razumemo ili ne slažemo, ovo jeste jako bitno pitanje, jer se radi o budućnosti, ne samo fizičkoj, nego duševnoj, duhovnoj budućnosti čitave nacije, i da je najgori vid manipulacije ovog trenutka manipulacija decom, koja postaju žrtva verskih sekti, koje ovde krajnje nekažnjeno haraju Srbijom. Utoliko vas ministre molim da uvažite ovaj amandman.

Evo mene opet, za promenu.
U članu 23, nakon 2. stava, dodaje se stav 3, koji glasi: "Zabranjena je diskriminacija na tržištu rada s obzirom na starosno doba. Garantuje se jednak pristup prilikom konkurisanja za zasnivanje radnog odnosa, bez obzira na starosno doba kandidata, ukoliko on/ona poseduje odgovarajuće profesionalne kvalifikacije, odnosno ispunjava uslove za obavljanje datog posla".
Cilj ovog amandmana je da se spreči neopravdano pravljenje razlike i nejednako postupanje prema osobama koje konkurišu za određeno radno mesto, a samo na osnovu njihove starosne dobi, koje ne može biti garancija adekvatnog ispunjavanja radnih zadataka kod mlađih kandidata, niti prepreka za uspešno funkcionisanje onih kandidata koji po godinama, ali ne i po sposobnostima, pripadaju, uslovno rečeno, starijoj populaciji.
Veliki broj ljudi srednjih godina ostaje bez posla, bilo zato što nije u mogućnosti da pronađe adekvatno zaposlenje na tržištu rada, bilo zato što je prestala potreba za njihovim radnim mestima u preduzećima i institucijama u kojima su uspešno radili, a u najavi je da će 10 hiljada ljudi mesečno ostajati bez posla.
Sama kategorija starosnog doba ne može predstavljati osnov za diskriminaciju prilikom zapošljavanja, pri čemu je neophodno preciznije definisanje uzrasne granice za određena starosna doba. Termin - stari, nikako ne ukazuje koja je to donja ili gornja granica starosti, tako da se ne zna o kojoj kategoriji stanovništva se radi, da li su to penzioneri ili koje vrste, ili radno aktivni? Neprecizno definisanje uzrasne granice omogućava krajnju arbitrarnost u pristupu, te će za neke poslodavce stari biti već radnici od 40 godina.

U članu 2. tačka 1) nakon reči ''a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu'' brišu se reči ''rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji''.
Obrazloženje: budući da su u članu 2. pod tačkom 1) definisani pojmovi koji bi trebalo da doprinesu sveobuhvatnoj definiciji pojma diskriminacije, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije i dokumentima Saveta Evrope, neprihvatljivo je unošenje paušalno definisanih kategorija, poput – ''rodnog identiteta'' i ''seksualne orijentacije''.
Naime, ''rodni identitet'' je krajnje proizvoljno definisan kao ''individualni osećaj pripadanja muškom, ženskom, nečem između ili nijednom, koji može ili ne mora biti u skladu sa društveno prihvaćenim normama i ulogama'' (izvor: Pojmovnik, objavljen na zvaničnom sajtu organizacije Lambda, centra za promociju i unapređenje LGBT ljudskih prava i queer kulture, koja je članica ove koalicije protiv diskriminacije).
Na sličan način, krajnje proizvoljno je definisan pojam seksualne orijentacije – kao ''trajno, emotivno, romantično, seksualno ili platonsko stanje privlačnosti prema drugoj osobi'', uz priznavanje sledećih modaliteta seksualne orijentacije: biseksualnost, heteroseksualnost, homoseksualnost, panseksualnost i aseksualnost (izvor: Vikipedija, slobodna enciklopedija, detaljnije imate na sajtu Vikipedije).
Ustav Srbije eksplicitno garantuje pravo na slobodu ispoljavanja verskih uverenja (član 43. stav 2), slobodu izražavanja nacionalne pripadnosti, opštu garanciju slobode mišljenja i izražavanja ideja i obaveštenja, što znači da ni rodni identitet ili seksualna orijentacija ne spadaju u red Ustavom zagarantovanih prava.
U slučaju rodnog identiteta ili seksualne orijentacije radi se o sklonostima koje su u domenu privatnog života svakog čoveka i njihovo javno izražavanje protivi se Ustavom, Zakonom, i međunarodnim dokumentima garantovanom pravu građana na zaštitu javnog morala, privatnog i porodičnog života, i neprikosnovenosti dostojanstva ljudske ličnosti, kao i verskim uverenjima 95% građana Srbije koji su se izjasnili kao vernici tradicionalnih verskih zajednica.

Koristim svoje pravo da, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija, prodiskutujem nešto oko predviđenog vremena članom 143. Poslovnika.
Već sam iznela u načelnoj raspravi da Nova Srbija smatra kako zakon o diskriminaciji jeste neophodan, što uostalom proizilazi iz Ustava, usvojenog voljom građana Srbije i to baš u vreme kada su Nova Srbija i DSS vršile vlast u državi. Upravo zbog našeg jasnog opredeljenja protiv svake diskriminacije, za nas iz Nove Srbije, kao i za većinu građana koji su nam dali podršku za izneti stav, ostaje neprihvatljivo da se ovako važan zakon donosi bez prave javne rasprave, javne rasprave koja bi obuhvatala i neke kritičke tonove i na brzinu, skoro uz neku vrstu prinude i diskriminatorski stav predlagača prema svima koji su ispoljili kritičke tonove.
Ukazali smo već jednom da je potpuno neprihvatljivo svođenje zakona o zabrani diskriminacije samo na pitanje diskriminacije, tzv. LGBT populacije, koja nažalost ne izražava čak ni pojedinačne stavove osoba gej orijentacije, već finansijskog i političkog lobija, uspešno skrivenog iza plaćenih eksponenata. Taj lobi zapravo vodi dvojno knjigovodstvo, tako što je za javnost strejt, a u privatnom životu gej.
Ako je već reč o normalnoj seksualnoj orijentaciji, zašto onda oni koji su gej, a ima ih i u Vladi i ovde u Skupštini, ne izađu javno i da svojim ličnim primerom svedoče o normalnosti ove seksualne orijentacije?
No, kako je ovih dana bilo sasvim dovoljno govora o seksualnim manjinama, ostavimo državnom sekretaru Ministarstva za manjinska prava, osobi sa tako prijatnim prezimenom Karadžić, a tako različitoj od onoga ko je proslavio to prezime u srpskom narodu, mislim na Radovana Karadžića, da se bavi podrškom gej paradama, što može da bude u njegovo privatno ime i njegovo privatno pravo i interesovanje, sve dok ima na umu da su u Srbiji ugrožena prava većine.
Isto, kao što gospodinu ministru kulture, gospodinu Bradiću, ostavljamo da se po slobodnoj volji bavi onim što ga lično interesuje, ali samo dotle dok to ne ugrožava i funkciju koja mu je poverena.
Ako dozvoljava da propada Narodni muzej, ako ga baš nervira osoba koja je proslavila Beogradsku filharmoniju, ako nacionalne penzije dobijaju zaslužni stvaraoci po ključu, ali ne i jedan Milutin Popović Zahar, koji samo da je napisao "Vidovdan", morao bi biti legenda, a istovremeno se daje novac vaspitno zapuštenoj četvorki za sajt kojim se vređa Crkva, ljudska prava zatvorenika Uroša Mišića, a uz to priznaje i nezavisno Kosovo – onda to više nije privatna stvar ministra i za to mora da se snosi odgovornost.
Prava manjina, posebno ona oko kojih nema opšte saglasnosti, ne smeju se pretvoriti u manjinsku diktaturu nad većinom građana Srbije. Ako se u članu 2. ovog zakona izrazima "diskriminacija" i "diskriminatorno postupanje" označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje na osnovu pretpostavljenih ličnih svojstava, da li se teškim oblikom diskriminacije, sa smrtnim ishodom, može nazvati događaj od četvrta, kada je pripadnik Interventne jedinice ubio mladića Đorđa Zarića, samo na osnovu pretpostavke da poseduje lično svojstvo opasnog momka?
Koliki broj stvarno opasnih momaka interventne jedinice neće ni da pipnu, jer baš im se ne gine svako veče? Tu se prosto ne zna ko je više diskriminisan, ali je jedno jasno – ako u Hagu srpski generali odgovaraju zbog komandne odgovornosti, ovakvi slučajevi isto tako zahtevaju ostavke najviših policijskih funkcionera, a ne smene šefova interventnih jedinica. Nije dovoljno reći – žao mi je, časna Titova pionirska reč, ovo se nikada više neće ponoviti, nego preuzeti i profesionalnu i moralnu odgovornost.
Kako da verujemo da će biti suzbijani svi oblici diskriminacije, kada je moguće da se zbog loše odokativne procene službenog lica pogine?
Pri tome, ne hapse se oni koji su na Interpolovim poternicama i protiv kojih je upravo MUP Srbije pokrenuo krivičnu tužbu, a reč je o Haradinaju i Tačiju. Da li su oni prošli kroz crveno ili to tek treba da urade, da bi se postupalo po crvenim poternicama?
Dalje, ko je merodavan da proceni, odredi i sankcioniše govor mržnje koji je ovde obuhvaćen članom 11, a svojevremeno je bio sankcionisan i Zakonom o javnom informisanju iz 2003. godine? Šta sve spada u govor mržnje i da li postoji razlika u sankcionisanju govora mržnje, zavisno od toga da li je reč o pripadniku stranke na vlasti ili pripadniku stranke u opoziciji?
Predsednika poslaničkog kluba i predsednika cele Nove Srbije samo što nisu razapeli, jer je ukazao na povredu procedure i praktičnog dostojanstva uoči proslave Dana državnosti. Iako je tužilac utvrdio da nije bilo govora mržnje u izlaganju Velimira Ilića, čoveka koji je mnogima iz ove aktuelne vlasti i omogućio da imaju slobodu govora i javnog izražavanja, nastavljena je medijska hajka i pravi linč u kući Velikog brata, ali i van nje. Onaj ko je fokusiran do nivoa psihopatološke fiksacije Velimirom Ilićem, čovekom koga je svojevremeno predlagao za predsednika Srbije, nema čime da popuni svoje prazno dociranje i dodvoravanje mlađoj populaciji, osim da opljune Velju.
Da li je normalno da imunitet gospodina Nenada Čanka štiti od antiustavnog ponašanja – izjava o Vojvodini republici sa ove govornice? Kada je mitropolita Amfilohija nazvao Ristom – sotonom, a predstavnike srpskih nevladinih organizacija njegovim nacističkim i klerofašističkim jurišnicima, on nije optužen za govor mržnje, jer niko iz moćnih nevladinih organizacija nije reagovao.
Ali, kad zabranjuje "Obraz", kao što je svojevremeno hteo da zabrani i SRS, a nedavno i Novu Srbiju – onda za to ima i nevladinu i Vladinu podršku. Ovo je pravi primer ne samo diskriminacije, već terora manjine nad većinom.
Dalje, u članu 13. u isti koš su stavljeni izazivanje neravnopravnosti na osnovu rodnog identiteta i genocid, etničko čišćenje i aparthejd. Dakle, kad neko uvredi lezbijku, to je isto kao kada, recimo, Hrvati učine genocid nad Srbima, u akcijama "Bljesak" i "Oluja", a Jasenovac i da ne spominjemo. Stoga postaje jasno zašto je "čuvar Vlade u zimskom periodu" javno obećao povlačenje srpske tužbe nad državom Hrvatskom, a usput sklonio od očiju preosetljivog Sanadera, našeg ministra inostranih poslova, koji nije po volji Hrvata.
Samo možemo pretpostaviti šta će se dogoditi kada isti zastupnici budu pregovarali sa predstavnicima Kosova. Verovatno će im se, budući da su se i ranije sretali na kongresima tzv. Socijalističke internacionale, izvinjavati za to što su Srbi bili etnički počišćeni sa svojih vekovnih ognjišta.
Što se aparthejda tiče, bilo bi smešno da nije toliko glupo, jer je reč o političkoj doktrini upotrebljavanoj u južnoj Africi, koja sa Srbima i Srbijom nikakve veze nema, ili možda u fantaziji nekih nevladinih organizacija Romi glume crnce, a Srbi belce koji ih ugnjetavaju.
Konstatacija da je potpredsednik Nove Srbije i predsednik opštine Topola, gospodin Dragan Jovanović, hteo da ogradi Rome nije kvalifikovana kao govor mržnje, iako ne odgovara istini, čak ni u primislima ostrašćenih lezbejki, pogotovo zato što je upravo gospodin Dragan Jovanović izgradio preko četiri i po hiljade stanova za Rome.
Što se člana 18. tiče, predstavnici Ministarstva za rad i socijalna pitanja su se umilostivili da unesu izmenu na zahtev tradicionalnih verskih zajednica, tako što će dati sveštenicima i verskim službenicima slobodu da govore u skladu sa verskom doktrinom, ali su istovremeno diskriminisali vernike koji će smeti da svoja verska uverenja ispoljavaju, recimo, u gluvoj sobi. Gejevi javno, a vernici tajno. Dobro je što nema diskriminacije.
U članu 20. govori se o diskriminaciji na osnovu pola. Nova Srbija je, gospodo iz vlasti, jedini autentičan primer poštovanja načela ravnopravnosti polova, jer je to jedina stranka u srpskom parlamentu koja ima trećinu žena poslanika. Gledajte i ugledajte se, jer upravo poštovanje tradicionalnih, hrišćanskih i nacionalnih vrednosti garantuje istinsku ravnopravnost muškarca i žene. Slobodno se okrenite.
Za nas je posebno značajan član 22. koji se tiče zabrane diskriminacije dece. Ono što je u njemu izostalo je da diskriminacija dece postoji ako im se ugrožava pravo na nacionalni, kulturni i verski identitet, te niko nema pravo da menja postojeći verski identitet deteta, niti da mu zabrani da ga slobodno ispoljava.
U razgovoru sa roditeljima čija su deca žrtva sekti, došli smo do saznanja da neki centri za porodični smeštaj dece dozvoljavaju da dete ode u hraniteljsku porodicu sekte "Jehovini svedoci". Tom detetu je zabranjeno da komunicira i sa roditeljima i sa decom pravoslavne veroispovesti, da nosi krstić oko vrata, čak i da slavi rođendan.
Slučaj male Sandre, ćerke Slađane Jovanović, postao je poznat široj javnosti nakon tekstova u Presu, pri čemu nije rezultirao nikakvom akcijom, ako se izuzme klevetanje i ozbiljna diskriminacija same majke. Što je najgore, ovo nije usamljen slučaj da se pored tolikog broja porodica i bračnih parova u Srbiji koji imaju odlične uslove i čekaju red za hraniteljstvo deca daju sektašima.
U članu 23. tretira se diskriminacija na osnovu starosnog doba, pri čemu nije precizno određeno o kom se uzrastu govori kad se pominju stariji, niti o kojoj kategoriji stanovništva se radi, da li su to penzioneri i koji, ili je reč o radno-aktivnom stanovništvu.
Dalje, u uslovima kada sve veći broj ljudi srednjeg doba ostaje bez posla, bilo zato što ne može da nađe zaposlenje na tržištu rada, bilo zato što je prestala potreba za njihovim radnim mestima, pri čemu se očekuje da će 10.000 ljudi mesečno ostajati bez posla, uopšte nije svejedno da li se, nezavisno od sposobnosti kvalifikacija, pravi neopravdana razlika među kandidatima samo na osnovu starosne dobi.
Diskriminisani su i mladi, i srednji i stari, jer samovolja poslodavca nije ograničena zakonskom obavezom, te neki od njih smatraju kandidate suviše mladim sa 30 godina, drugi ih tretiraju kao stare, a treći samo razmišljaju kako da od njih što više isisaju, ali bez plaćanja zakonski predviđenih doprinosa.
Pune su ulice ljudi koji na kartonskim kutijama ili na haubama nude raznoraznu robu, a da su pri tom proganjani, jer su proglašeni ruglom i brukom zbog predstojeće Univerzijade, kao da imaju nekog drugog rešenja, pa su jednostavno ludi, ne žele da drže fensi butike u klimatizovanim prostorijama.
Ono što je u potpunosti izostalo iz ovog predloga zakona je diskriminacija među žrtvama rata, tako da uopšte ne postoji posebna kategorija vezana za civilne žrtve rata.
Sutra se navršava 10 godina od početka agresije 19 zemalja tadašnjeg NATO na Srbiju. Agresija je trajala 78 dana, poginulo je više od 3.500 ljudi, ranjeno preko 10.000. Materijalna šteta se procenjuje na više desetina milijardi. Pogođeno je ili uništeno 7.643 kuće, 300 škola, 53 bolnice, 50 crkava, 37 mostova i mnogobrojni drugi civilni i vojni infrastrukturni objekti.
Porast malignih oboljenja od 1999. godine iznosi preko 40%. Uz sve to agresori su nas 17. februara 2008. godine, proglašavajući lažnu državu Kosovo, podsetili da su NATO agresiju izveli s ciljem razbijanja Srbije.
Moramo se setiti žrtava stradanja, ali ne samo na skupovima koji su predviđeni za sutra, već u zakonu koji mora da uvaži žrtve rata.
Inače, Nova Srbija će sutra na Avalskom tornju, u 10.30, predložiti spomen ploču na kojoj će biti ispisana imena svih žrtava. Sve žrtve, makar posthumno, zaslužuju jednak tretman i obavezu da pamtimo, pa i u ovom zakonu.
Umesto toga, da završim, u članu 45. mi ovde uvodimo nekakav princip objektivne odgovornosti, po kojoj postoji ozbiljna nemogućnost da tuženi koji je u tu poziciju došao čak i na osnovu insinuacije dokaže kako nije kriv.
Nigde u direktivama EU o zabrani diskriminacije ne stoji nalog da se uvede princip objektivne odgovornosti za diskriminatornu radnju, tj. da počinilac ne može dokazivati da nije kriv.
Ispada da manjina diskriminiše većinu, koja je u poziciji tuženog, jer je prihvatila univerzalne postulate o smislu postojanja ljudskih bića i života.
Očigledno je da je Srbiji definitivno, gospodine Čipliću, uz dužno poštovanje vama, potrebnije ministarstvo za prava većina.

Pozivam se na član 94. Verujem da jedan veliki deo ove skupštine, naročito ovu vladajuću većinu, uopšte na zanima rasprava o zakonu o zabrani diskriminacije, ali mislim da je važno čuti nešto što je u skladu sa Poslovnikom.

Naime, ukupno vreme za raspravu u načelu za poslaničke grupe iznosi pet sati. Budući da se radi o zakonu na čije donošenje smo čekali pet godina, o zakonu za koga je izostala prava javna rasprava i vodila se uglavnom ovih dana neka vrsta referendumske rasprave da li je biti gej okej, pri čemu su zanemarene sve ostale kategorije koje su pomenute zakonom o zabrani diskriminacije, predlažem, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe NS, da vreme predviđeno za raspravu bude duplirano.

Kada smo tolike zakone usvajali na brzinu, mislim da zakon, koji je veoma temeljan i koji je zapravo osnova današnjeg zasedanja, treba da usvojimo tako što omogućimo građanima da bar u ovoj skupštini vide javno raspravu koja nije svedena na dva minuta po amandmanu.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, pozivam se na član 104. ovog poslovnika, kojim je predviđeno poštovanje dostojanstva Skupštine. Moram da ukažem na osobu koja je povredila dostojanstvo ovog doma, narodnih predstavnika jedne velike grupe građana.
Osoba koja je to uradila stoji pred vama i to sam ja. Možda jeste neuobičajeno da čovek sam sebe prijavi za povredu nečijeg dostojanstva, ali osećam i moralnu, i profesionalnu i ljudsku obavezu da se javno izvinim svim građanima i kolegama koje je moje izlaganje od 6. marta sa ove iste govornice povredilo.
Naime, u svojoj diskusiji za skupštinskom govornicom sam govoreći o neadekvatnom funkcionisanju Vlade upotrebila termin “autistična Vlada“. Drugim rečima, iako bez loše namere i netrpeljivosti ipak sam autizam spomenula u negativnom kontekstu i to u političke svrhe. Nije opravdanje ni to što nisam jedina koja je termin – autizam, u žaru političke debate, stavila u negativan kontekst.
U atmosferi donošenja zakona o zabrani diskriminacije, zaista osećam potrebu da se izvinim svima, čije je dostojanstvo bilo ili čak moglo biti povređeno ovom nesrećnom sintagmom, iako kao psiholog i psihoterapeut dobro znam kakav je poremećaj u pitanju, sa koliko muke i problema se suočavaju i osobe sa autizmom, i njihovi roditelji i porodice. Nehotice sam upotrebila ovaj atribut da opišem negativne aspekte funkcionisanja Vlade.
Nismo savršeni, zaista svi grešimo, pogotovo zato što živimo u atmosferi povišenih tonova kojem često više odgovara ova gladijatorska arena nego parlament koji bi mirno polemisao. Ako ovo moje izvinjenje svim građanima, kolegama, posebno (Predsedavajuća: Dva minuta, zahvaljujem.) Udruženju za pomoć osobama, samo da završim rečenicu, ako je moguće, osobama sa autizmom bude podsticaj da budemo tolerantniji, onda će se izvoditi nešto dobro iz ovog lošeg gesta koji sam učinila.
Od vas, gospođo potpredsednice, tražim da, ako je moguće, pošto sam već uputila izvinjenje predsednici upravnog odbora Udruženja osoba sa autizmom, da dozvolite da se podeli jedna brošura koja je namenjena svim poslanicima, to je brošura Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, koja govori o kakvom je poremećaju reč i da niko više ne dođe u situaciju da autizam spomene u negativnom kontekstu.
Imam li vašu dozvolu da to skupštinske službe podele?

Prva teza nas iz NS je da je zakon o diskriminaciji neophodan, jer je neosporno da se stepen demokratičnosti jednog društva može meriti samo odnosom prema ugroženim manjinama, odnosno onim delovima populacije koji nisu obuhvaćeni tzv. normalnom krivom.
Da je Srbija demokratska orijentacija jasno je pokazao Ustav iz 2006. godine, iz čijeg člana 21. su i preuzete osnove za sačinjavanje ovog zakona o zabrani diskriminacije. Naš Ustav utvrđuje da su pred zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
To znači da Srbija, kao država, i njeni građani nisu ni do sada, bar što se tiče Ustava i Zakona o informisanju, donetog 2003. godine, koji predviđa instituciju govora mržnje, bili opredeljeni za, već jasno protiv diskriminacije.
Problem stoga nije u nalaženju savršenog zakonskog rešenja, već njegovog doslednog sprovođenja u praksi, uz tendenciju da se razvije jedan viši nivo svesti, tolerancije ili prihvatanja različitosti. S obzirom na našu slobodarsku tradiciju, na duh gostoljublja i poštovanju univerzalnih vrednosti, poput istine, vere, nade i ljubavi, Srbija je predstavljala kolevku evropske civilizacije i njenih vrednosti, te nam nije bilo strano ili neprihvatljivo donošenje zakona koji su usklađeni sa međunarodnim standardima.
I to ne zato što nas na to obavezuju potpisani međunarodni ugovori i konvencije, već zato što imamo ljudsku, nacionalnu i moralnu obavezu kao naslednici dva svetitelja, osnivača ove države, Svetog Save i Svetog Simeona mirotočivog.
Srbija je svoje demokratsko opredeljenje o zabrani svake diskriminacije dobila samom činjenicom da je jedina država u svetu čiji su osnivači sveti ljudi.
Druga teza NS jeste, zapravo, zašto se ovaj zakon o zabrani diskriminacije donosi na brzinu i bez adekvatne javne rasprave. Upravo zbog jasnog opredeljenja protiv svake diskriminacije ostaje nejasno zašto je donet na brzinu, skoro uz neku vrstu prinude i diskriminatorski stav predlagača prema svima onima koji ispolje kritičke tonove.
Naime, najčešći argument tzv. koalicije protiv diskriminacije, čiju osnovu čine švedski Helsinški komitet za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Labris, organizacija za lezbijska ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Fond za otvoreno društvo, Lambda, Centar za promociju i unapređenje LGBT prava i kvir kulture i drugo, jeste da ova koalicija postoji već pet godina i da je još u martu 2005. godine Komesarijat UN za ljudska prava bio zabrinut zbog odlaganja donošenja zakona protiv diskriminacije.
Pitam se samo da li je taj isti komesarijat UN jednu jedinu reč progovorio na temu diskriminacije Srba na KiM, naročito posle proglašenja lažne države Kosovo, pri čemu svi znamo da su našim sunarodnicima u južnoj srpskoj pokrajini ugrožena sva prava, počev od prava na život i slobodno kretanje.
Još je nejasnije zašto se toliko žuri sa donošenjem ovog zakona, kada institucija čije je uvođenje predviđeno ovim predlogom, institucija poverenika za zaštitu ravnopravnosti, može da počne sa radom tek krajem 2010. godine, zbog opštepoznate racionalizacije zvane svetska ekonomska kriza.
Treće pitanje je zašto se zakon o zabrani diskriminacije sveo samo na pitanje diskriminacije tzv. LGBT populacije­?
Ako nam je zaista cilj da napravimo zakon koji ukida svaki oblik diskriminacije, onda je veoma upadljivo što predlagači ovog zakona, uz nabrojane nevladine organizacije, zapravo čine diskriminatorski akt u odnosu na sve druge ugrožene predstavnike populacije, time što problem diskriminacije isključivo svode na diskriminaciju LGBT osoba. Za neupućene, ovo LGBT je skraćenica za lezbo, gej, biseksualne i transeksualne osobe.
Dakle, o čemu se ovde radi, o nekoj vrsti referenduma i pritiska na javno mnjenje od strane veoma moćnog gej lobija ili o stvarnim nastojanjima da se zaštite svi koji su ugroženi?
Zašto tako moćnu medijsku kampanju nisu imali drugi ove koalicije protiv diskriminacije, poput centra "Živeti uspravno", Društva za zaštitu unapređenja mentalnog zdravlja dece i omladine, Inicijative za prava osoba za invaliditetom ili Društva za osobe sa posebnim potrebama.
U situaciji kada svakog dana postoje agresivni ispadi među decom i to u nižim razredima osnovne škole, zlostavljanja žena i dece u porodici, na poslu, diskriminacija na osnovu uzrasta, pa za mnoge poslodavce idealan profil, čini radnica koja ima 35 godina, samohrana majka sa jednim detetom koja će bukvalno morati da grebe na poslu da bi izdržavala dete, a za koga, naravno, sudskim putem nikako da naplati alimentaciju, u uslovima drastičnog šikaniranja osoba sa invaliditetom i posebnim potrebama, u uslovima kada mesečno 10 hiljada ljudi ostaje bez posla, a kao da ga je do sada i imalo, mi smo sveli svoju pažnju na to da se izjasnimo da li je gej ok.
Kampanja koja je u medijima i široj javnosti postoji od kada je ovaj zakon bez ikakvih prethodnih konsultacija sa predstavnicima tradicionalnih verskih zajednica i 19 nevladinih organizacija koji čine srpsku nevladinu mrežu ili bilo koje druge grupacije koja bi imala neko kritičko mišljenje u odnosu na ovaj LGBT lobi, ta kampanja je toliko ostrašćena i pristrasna da čak i kod onih koji nisu imali animozitet prema homoseksualcima, sada stvara opravdan otpor i potrebu da dokažu kako ih heteroseksualci imaju svoja prava.
Da stvar bude paradoksalnija, ovakav tretman od strane LGBT lobija nije ništa drugo do diskriminacija svih onih koji tom lobiju ne pripadaju, čak i ako se izjašnjavaju kao homoseksualci.
Imala sam priliku da ovih dana razgovaram sa nekolicinom mladin ljudi, koji su mi rekli da jesu gej, ali da nikako ne mogu da dozvole da ih javno predstavljaju ovi eksponenti gej populacije, a sa čijim stavovima se ne slažu.
Mladić, po zanimanju novinar koji će sutra javno da se oglasi preko novina, me je do slovce pitao, odakle im pravo da govore u moje ime, nisu oni politička stranka niti sam dao glas da oni budu moji delegati, to što sam gej nema veze sa njima, jer kao Hrišćanin nosim svoj krst i ne dozvoljavam da mi vređaju crkvu kao jedino mesto gde se zaista osećam prihvaćenim i da me niko ne maltretira.
Naravno da su ovi mladi ljudi u pravu. Uz čije to ovlašćenje i ogromnu finansijsku podršku koja je bila neophodna za ovakvu medijsku kampanju se ovi aktivisti gej lobija predstavljaju kao legitimni predstavnici gej populacije. Koliko je njih stvarno briga za sve ostale koji su diskriminisani, koliko su para dali nekim drugim diskriminisanim grupacijama da oni eventualno pokriju medijsku kampanju.
Nemam ništa protiv da pripadnici LGBT populacije informišu javnost o svojim potrebama, problemima sa kojima se suočavaju, slučajevima diskriminacije, sve dotle dok mi koji takođe zastupamo LGBT populaciju imamo pravo na svoj stav. LGBT u našem slučaju znači legitimni građanski branioci tradicije.
Nije reč ni o kakvom konzervativizmu niti o robovanju mrtvim normama, već o naporu da se restituišu ili očuvaju vrednosti u cilju života i prava svakog čoveka da se slobodno razvija. "Sve mi je dozvoljeno, ali nije mi sve na korist, sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome", čak i vi gospodine Mićunoviću prepoznajete, to je drevni psihoterapeut Sveti Apostol Pavle rekao.
Svakom ljudskom biću je dato pravo da se slobodno razvija, pri čemu je oblast ljudske slobode jedino područje u kojoj se i sam Gospod Bog ne meša. Dati smo za savršenstvo, za napredovanje do božanskog rasta, predviđeni da svakog dana u svakom pogledu treniramo ljubav na bližnjima, ma kako oni različiti od nas bili, ali tako da svojom slobodom ne ugrožavamo slobodu drugih ljudi.
U tom smislu niko od nas ne osporava nijednom čoveku pravo na privatnost seksualne orijentacije, niti dozvoljava mogućnost da se osoba prinudi da prizna koje je orijentacije. Privatni život, intima, individualne sklonosti jesu deo lične slobode i podjednako bi bilo neadekvatno da svako od heteroseksualaca javno izražava svoju seksualnu orijentaciju pa da iznosi, recimo, detalje iz bračne postelje, probleme u seksualnom funkcionisanju, maštarije sopstvene ili svoje partnerke. Nismo mi stvarno svi skloni debelom egzibicionizmu, pa da svoj život i intimu jednostavno prenesemo u "Velikog brata" npr.
Ono protiv čega jesmo i na šta su ukazali predstavnici tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji, koji su imali više nego jedinstven stav, jeste da ne može od privatne sklonosti da se napravi nova društvena vrednost.
Ako bismo se vodili idejom da imamo prava da izražavamo svoje sklonosti, bolje rečeno strasti, onda bismo zapali u stanje anarhije. Jedni bi bili bludnici, pa bi heftali sve što stignu, drugi bi pili i drogirali se do izbezumljenja, oni agresivniji bi verovatno funkcionisali po principu pukne živac i otkači se ruka.
Da ne spominjem mogućnost da svoju seksualnu orijentaciju, kako je već rekao gospodin Martinović, ako ne postoje univerzalne norme, izraze i pedofili, i zoofili, i nekrofili, sve pod uslovom, naravno, da imaju dovoljno jak lobi koji brzo nalazi …
(Dragan Todorović: Nema prenosa.)
… znači, u ovom trenutku je prekinut prenos. Jeste ili nije?
(Dragan Todorović: Jeste, prekinut je i biće prekinut pola sata. Više nema smisla šta se radi u Skupštini.)

Čekajte, sada je ozbiljan problem da li su u stvari diskriminisana moja prava kao narodnog poslanika da govorim javnosti Srbije ako je prekinut prenos.
Govorim vama ovde prisutnim, od kojih polovinu to uopšte ne zanima, a naročito ovu ovde većinu koja je odlučila da izglasa gej brakove i sve ostalo.
Zaista me zanima da li ćete vi odrediti pauzu za to vreme. Ako je prekinut prenos, zašto ne bi bilo i pauze.
Niste nam dozvolili da produžimo vreme koje je predviđeno za raspravu o ovom problemu, a sada nam ne dozvoljavate ni u okviru tog skraćenog vremena.
(Predsedavajući: Obavestio sam vas…)
Kako ćete sada da rešite taj problem, vi me diskriminišete, ali stvarno (Predsedavajući: Ne pada mi napamet da vas diskriminišem…) kažem vam, vi sada treba da na sudu da dokažete da to nije tačno…
(Predsedavajući: Vaše izlaganje će biti u odloženom prenosu prezentirano u celosti i ako bude trebalo od početka do kraja. Izvolite.)
U redu, na vašu reč, oduzmite ovih sada minut-dva koliko je bilo u ovoj raspravi. Hvala.
(Predsedavajući: Naravno, izvolite.)
Dakle, ako bismo se svi vodili idejom da imamo prava da izražavamo svoje sklonosti, nastao bi kompletan haos i, naravno, zaista bi ulicama krenuli pedofili, nekrofili, zoofili, ko god šta voli. U sve to, ako imaju dovoljno para, našli bi oni i dokaze da je sve to genetski uslovljeno.
Moje pitanje za predstavnike gej lobija, koji tvrde da se homoseksualac ne postaje, nego se homoseksualac kao takav rađa, jeste kako to da neki ljudi u poznijim godinama izmene orijentaciju, pa eto postanu homoseksualci kada za to nisu imali genetsku predispoziciju.
Drugo, šta to znači? Tu smo na ivici predestinacije. Ako mi zaista nikakvu mogućnost nemamo da izmenimo ono što je genotip, ono kako smo došli na svet, onda smo zapravo potpuno nemoćni da išta učinimo od sopstvenog života. Kakvog smisla onda ima ljudski život, vaspitanje, obrazovanje, socijalizacija?
U tom slučaju, ako je to tačno, ako je zaista sve unapred određeno, onda ne treba da zakonski gonimo ni silovatelje, ni nasilnike, ni ubice, alkoholičare ili narkomane koji su izvršili krivična dela, jer šta će ljudi, taj poriv je bio jednostavno jači od njih.
Uz dužno poštovanje svim gej manjinama, mi kao većina, jer se 95% građana Srbije na popisu izjasnilo kao vernici, imamo prava da budu zaštićena i naša sloboda vere, savesti i delovanja, odnosno poštovanje univerzalnih vrednosti prirodnih zakona.
Pokažite mi koje je to društvo u istoriji bilo zasnovano na homoseksualizmu kao univerzalnoj vrednosti. Kako to da superliberalne zakone o gej pravima imaju samo četiri evropske zemlje: Norveška, Švedska, Holandija i Španija. Nema ih čak ni u SAD, samo u tri države. Dok čitavi paketi zakona kasne, sve su to navodno zakoni koji nas stavljaju na belu šengen listu, ispada da je ovaj zakon uslov svih uslova da Srbija uđe u EU. Kako to da, recimo, Grčka smatra, grčka vojska, homoseksualizam mentalnim poremećajem, a tzv. transrodne osobe ne mogu biti regrutovane? Policija u Grčkoj ima pravo da od gejeva zahteva testiranje na seksualno prenosive bolesti. Da li je Grčka član EU? Jeste.
Možda je motiv za donošenje ovog zakona u ovom obliku i bez ozbiljne kritičke rasprave, uz omalovažavanje tradicionih verskih zajednica i već poslovično obrušavanje na Srpsku pravoslavnu crkvu, rezultat nečijeg nastojanja da se kao podobni dodvorimo EU, koja nam uz Mladića sada traži da ozvaničimo i ljubav između mladića.
U prilog tome, nažalost, govori izjava vaša, gospodine ministre za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije, jer ste prilikom dodele nagrade za borbu protiv diskriminacije, 22. januara rekli - antidiskriminacioni zakon podrazumeva da ćemo, ne samo u odnosu na druge zemlje u regionu, biti evropksije. Divno, evropskiji i od zemalja u regionu, i od same Evrope.
Inače, od svih država koje su nastale iz bivšeg SFRJ, jedino je Hrvatska donela ovaj antidiskriminacioni zakon, pri čemu je i tamo bilo ozbiljnih kritičkih tonova tradicionih verskih zajednica. Ako se utrkujemo sa Hrvatskom i hoćemo da bude evropskiji od Hrvata, neka nam se to otvoreno kaže.
Ako se iznesu rezultati istraživanja koje je pokazalo da 62,4% građana Srbije misli da je homoseksualizam poremećaj, 35,4% kaže da nisu ugrožena prava homoseksualaca, 68,9% ne bi dozvolilo homoseksualne skupove, a 80,5% sklapanje gej brakova, onda je to "diskriminacija, nazadnost, primitivizam i neinformisanost".
Informacije radi, moram da objasnim građanima Srbije, ne bi li izbegli tužbe u slučaju da ova vladajuća većina usvoji zakon, da postoji kategorija pola i kategorija roda koje se ne poklapaju, jer je rodna uloga samo rezultat društvenog koda. Tako pol najčešće predstavlja ono između nogu, a rod ono što je između ušiju. Izvor - sajt Kvir, Beograd, organizacija.
Dalje, kako bi se izbegla pežorativna tumačenja seksualne orijentacije, postoji nova tendencija, a to je da se osobe ne definišu kao muško i žensko, već na osnovu pola, odnosno na osnovu roda, poželjnog partnera ili partnerke.
Postoje tri kategorije: androfilici - oni koji vole muško, ginekofilici - oni koji vole žensko i ambifilici - osoba koja voli oba. Nisam žena, ja sam androfilik, kao i većina gejeva, a većinu vas koji ste se do sada predstavljali i izjašnjavali kao muškarci, molim za malo tolerancije i naučite da ste vi ginekofilici, kao i lezbejke. To je iz onog vica, kad muškarac kaže - nemam ništa protiv ljubavi prema ženama, u tom smislu sam i ja lezbejka.
Seksualna orijentacija, koja je uvedena kao zvaničan termin, predstavlja trajno emotivno, romantično, seksualno ili platonsko stanje privlačnosti prema drugoj osobi, pri čemu postoje sledeći modaliteti seksualne orijentacije: biseksualnost, heteroseksualnost, homoseksualnost, panseksualnost i aseksualnost. To znači, ako se usvoji član 21. ovog predloga zakona, moći ću da presavijem tabak pa da tužim nekog, jer me je diskriminisao na osnovu aseksualnosti. Da ne pričam o tome da će debelo da plaćaju oni koji pričaju viceve o plavušama.
Naravno, ni tu nije kraj. U okviru seksualne orijentacije za koju je predviđeno da se javno izražava, postoji transrodnost koja obuhvata transfertizam, transseksualne osobe koje imaju želju da promene pol, zatim nešto što se zove kroz-dreser, a definisano je kao osoba koja nosi odeću suprotnog pola u cilju zavođenja, zabave, postizanja političkih ciljeva. Nisam izmislila. Pogledajte na zvaničnom sajtu organizacije Lambda.
Kako bi to izgledalo da neko od poslanika, koji su po polu muškarci, jednostavno odluči da više neće da krije svoje sklonosti ka oblačenje u žensku odeću i dođe ovde u Skupštinu u štiklicama i helankama. Ili da namenski u kampanji obilazi svoje birače istopolne ili ove suprotnog pola, tako što se oblači u odeću koja je dovoljno zavodljiva, jer ima pravo da na taj način stekne političke poene?
Ima i dalje. Da li bi Srbija zaista lakše ušla u EU i postala deo globalnog sela kada bi njen predsednik, ministar inostranih poslova ili premijer odlučili da postanu transrodni? Ako tranziciju definišemo po Lambdi, kao period prelaska iz jednog pola u drugi, onda bi za Srbiju u tranziciji mogli da uvedemo unikatni naziv "trans Srbija" iliti "Srbija u transu", a njene građane i građanke krstimo u trans žene i trans muškarce.
Ako ste mislili da je to sve, nije. Postoji u okviru seksualne orijentacije nešto što odgovara političkom principu nesvrstanosti, a to su androgene osobe, koje se ne priklanjaju ni ženskom ni muškom.
Šta mi trenutno u Srbiji imamo? Strah u svim oblicima. Strah od budućnosti, od toga šta nam naredne godine donose, jer nas stalno upozoravaju da se kriza još nije ni zahuktala. Strah od gubitka posla ili nekretnina, jer su mnogi uzeli na kredit, a kako rate skaču, verovatno će izgubiti i nekretninu i pare koje su uložili.
Naravno, tu je strah od bolesti, jer kako stvari stoje, koliko para, toliko lečenja, pa se događa da se pacijenti oporave uprkos terapiji. No, onaj najveći, veoma univerzalan i nezavisan od socio-kulturnih i ekonomskih okolnosti, jeste strah za budućnost svog potomstva, kako u smislu fizičkog, tako i u smislu duhovnog i duševnog zdravlja. Gotovo da nema roditelja koji nije ...
(Predsednik: Vreme.)
... proživljavao besane noći, čekajući da mu se dete vrati iz noćnog provoda, moleći Boga da delovi vršnjačke grupe ne učine uticaj koji je veći od onog koje je ponelo u porodici, pa da se vine putem alkohola, droga, probanja raznih novotarija, sekti, pa i različitih seksualnih orijentacija.

Član 104. Drugi put danas povreda dostojanstva Skupštine.
Zaista, ovo što se sada dogodilo izvanredan je primer diskriminacije. O kojem vi zakonu protiv diskriminacije govorite kada se ovo događa u Skupštini? Niste znali?
Vaša je obaveza da znate, a moja obaveza je da se za sednicu ove skupštine pripremam mesecima, da izražavam stavove građana, koji se sada javljaju i pitaju da li je moguće da se ovo slučajno događa, drugi put kada je u pitanju Nova Srbija?
Znate, nemam nikakve ambicije da se poredim sa predsednikom "Nove Srbije", koji je daleko ispred mene, ali ono što je činjenica je da se to dogodilo već jednom kada je on, kao predsednik poslaničke grupe, nastupio za govornicom. Tada je došlo do izvinjenja RTS-a. Sada RTS nema za šta da se izvinjava, vi treba da se izvinite.
Ono što sada očekujem od vas, kao predsednice Skupštine, ako ste već ostavili nekompetentnim osobama da vode sednicu i ako je mene morao da obavesti predsednik poslaničke grupe druge opozicione stranke, SRS, onda stvarno od vas očekujem, prvo, javno izvinjenje. U ovo sam uložila prilično rada, svojih profesionalnih znanja i nekakvog ljudskog opredeljenja.
To da ću ići u vremenu kada je nekakav fudbal predviđen, to me zaista ni najmanje ne zadovoljava. Meni neće biti teško da zbog građana Srbije ponovim sve ono što sam rekla ili da prepričam, kako god bilo, ali mislim da je to moje elementarno pravo i da je to nešto što zaslužujem.

Pomaže Bog, građani Srbije. Svima koji su ušli u tajanstveno putovanje velikog i časnog posta želim da istraju i da, pored uzdržavanja od mrsne hrane i pića, preispitaju i sopstvene negativne pomisli, odnose sa bližnjima, odnose prema poslu, a posebno da kao pozitivan cilj ovog posta postave ponovno osmišljavanje sopstvenog života, koji je dar od samog Boga, a ne neka prolazna i bezvredna tvorevina koju ćemo olako proćerdati.
Isto što želim građanima želim i svojim kolegama poslanicima u ovoj skupštini, a posebno članovima Vlade u zimskom rasejanju po ski stazama, gde se na bordovima i skijama bore protiv svetske ekonomske krize. Ko zna, možda su izabrali dobar način da postanu odgovorniji, jer u strahu da spasu živu glavu na hupserima i žičarama, dođu u stanje svojevrsnog prosvetljenja, pa se sete nas, običnih ljudi, kojima je zima kuluk zbog povećanih cena komunalija, gasa, telefona, lekova.
Čitajući jučerašnji "Kurir" jedan prijatelj mi duhovito reče: "Nije tačno da je sve poskupelo, evo, koka, tj. kokain nikada nije bio jeftiniji na beogradskom tržištu". Mali problem je što većina građana, taman i da hoće, može da se drogira samo udaranjem u glavu kad vidi račune koji im ispadnu iz sandučića ili, eventualno, da šmrče pravu koku, i to sve sa perjem, pošto je živinarstvo u ogromnoj krizi. Evo, optužene za aferu "Agroživ" su pustili, kako bi postojao neko ko će voditi firmu i sprečiti dalji pomor kokica na farmama. Optimisti će reći: "Nije to loše, vreme je posta", ali se pribojavamo šta će se dogoditi kad bude trebalo da se omrsimo, a i firme i farme rashodovane i uništene.
U blokadi je 60.000 malih i srednjih preduzeća, što u prevodu znači da se, ako je u svakom od njih zaposleno samo po dvoje ljudi, može očekivati otpuštanje 120.000 ljudi. U državnoj upravi je višak preko 40.000 ljudi, a do kraja godine se očekuje da kroz privatizaciju još 50.000 ljudi ostane bez posla, pre svega u firmama poput IMT-a, IMR-a, FAP-a, RTB "Bor", Fabrike kablova u Jagodini.
Sada već imamo milion nezaposlenih, što znači da ćemo imati više penzionera i nezaposlenih nego radnika.
Da ne govorim o tome što nas u ovom periodu očekuje dužnička kriza, kada sve više njih neće moći da vraća stambene kredite ili da plaća automobile na lizing. Već sada ljudi masovno odustaju od predviđene kupovine automobila, jer su im se rate umnožile za "tričavih" 100 evrića.
Majstor obmane i srpski "baron Minhauzen", koji sebe reklamira kao najvećeg svetskog finansijskog eksperta, opet iznalazi trikove za one koji se nisu otreznili posle prevare sa akcijama, te im sada nudi staro za novo, i to ko iz one ranije reklame "dođeš, uzmeš, izađeš", naročito sa čarapom na glavi.
Sa kojim pravom on pare poreskih obveznika daje nekome da subvencioniše kupovinu "punta"? To jeste dobro pitanje, ali je nemoguće dobiti odgovore od "mlađanog Križaja".
No, što bismo se mi time bavili u Skupštini, kada su ministri udarili brigu na veselje, pa rade na jačanju sopstvene kondicije i promociji ski opreme.
Kako bi inače premijer imao prilike da na adekvatan način promoviše onaj skojevski dizajnirani kačket? Njemu stvarno nije bilo mesto u Orašcu, ali za "Kop" može da prođe.
Jedino na šta moram da upozorim članove bahate i autistične vlasti (interesantno je da je trenutno nema, uglavnom je nema) jeste da nikakve kondicione pripreme neće biti dovoljne da uskoro pobegnu od nezadovoljnog naroda koji će ih s pravom juriti.
Da ne bih dobila opomenu, jer u ovako obesmišljenoj Skupštini, gde može da se govori čitava dva minuta na stručnoj bazi, vraćam se na dnevni red.
Ipak, ne mogu a da ne primetim kako se baš ovde stalno sprovodi svojevrsna psihološka igra tipa "sad ga vidiš, sad ga ne vidiš", kada je reč o stavljanju zakona na dnevni red.
Taman smo se pripremili za ekološke zakone, koji su i te kako značajni za normalno životno funkcionisanje svih nas koji pijemo istu vodu i udišemo isti vazduh obogaćen hemikalijama, valjda da bi nam se slagao sa osiromašenim uranijumom koji nam je poslao "milosrdni anđeo", kad oni prvo budu odloženi, a pošto poslanici opozicije temeljno pripreme i raspravu i amandmane, sklonjeni.
Odjednom, evo potpuno novog dnevnog reda u kome su objedinjeni tako važni, a tematski razjedinjeni, predlozi zakona da ni osoba čiji um funkcioniše po principu ubrzanih i umnoženih asocijacija nikako ne može da među njima pronađe najmanji zajednički sadržalac.
Ako izuzmemo Predlog zakona o zabrani diskriminacije, jer je povučen, a taman sam imala amandman da se krivično odgovara za viceve o plavušama, koje su diskriminisane na osnovu ličnog svojstva, ostaje galimatijas: međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima, sprečavanje pranja, ne i sušenja, štekovanje, iznošenje novca i finansiranje terorizma, a sve je to uvedeno u matične knjige, za koje bi bilo najbolje da su odmah uvedene u centralni kompjuter EU, pa da tako na tih način i na mala vrata dospemo na "belu šengen" listu. I, naravno, u okviru tačke 2. nekih sedam konvencija koje predstavljaju foto finiš "belog šengena".
Šteta što je gospodinu Đeliću čak i u okviru njegove stranke, a pogotovo u ime Vlade, zabranjeno da govori, jer zaista nam nedostaje onaj njegov plamen u loženju građana Srbije kako samo što nismo na tom "belom šengenu". Taman i da jesmo ušli na tu listu, s obzirom na to da predizborno obećanje Vlade o 500.000 zaposlenih zapravo treba čitati kao pet miliona nezaposlenih, baš me zanima od čega bi ti ljudi negde putovali. Osim ako namera vlasti nije da se građanima Srbije omogući putovanje, recimo, u republiku Vojvodinu, tako da sa "belim šengenom" idete iz Beograda u, recimo, Pančevo. Ni premijer, ni Vlada ne znaju da nam objasne gde su naše devizne rezerve ...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, gospođo Janković, republika Vojvodina ne postoji.)
Takozvana republika Vojvodina.
(Predsedavajući: Molim vas da se pristojno ophodite i u granicama i okvirima dnevnog reda, jer sami ste sebe opomenuli da se vraćate na dnevni red.)
Ophodim se veoma pristojno. Vraćam se na dnevni red.
(Predsedavajući: Vrlo strpljivo čekam već sedam minuta da se vratite na dnevni red.)
Uzmite stenografske beleške. Ako vam nije jasno šta govorim, onda ćete morati naknadno da protumačite da govorim o dnevnom redu.
(Predsedavajući: Molim vas da se vratite na dnevni red i da se pristojno ponašate. Hvala.)
Znači, ni premijer, ni Vlada ne znaju da nam objasne gde su naše devizne rezerve, ko je i kako dozvolio odliv deviza iz Srbije i kako je uništen domaći bankarski sektor, pri čemu strane banke i dalje odavde odnose kapital. Naravno da su strane banke investirale u Srbiju i zato što je kamata na kredite bila četiri puta veća nego u zemljama EU, pa su super zarađivale. Sada kada su ugrožene njihove centrale odlučile su da pare povuku nazad, a ni Ministarstvu finansija ni Narodnoj banci Srbije ni na pamet nije palo da poreskim merama ili nekim drugim instrumentima uslovi banke da profit ostvaren u Srbiji u nju i plasiraju.
Svaka čast svim ovim predlozima zakona i potvrđivanju međunarodnih konvencija, odnosno usklađivanju sa zakonodavstvom EU, neophodno je da vlast bude odgovorna, a tu je, gospodine u ulozi predsedavajućeg, veza sa dnevnim redom i da se zakoni primenjuju ovde, u Srbiji. Uostalom, nisu oni izvršna vlast EU, niti SAD, već Srbije i njenih državljana.
Što se tiče Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju terorizma, takođe svaka čast. Kako da verujemo u ozbiljne namere ove vlasti koja razgovara sa šiptarskim teroristima? Da li su Hašim Tači i Ramuš Haradinaj teroristi? Jesu. Posvedočiće prvi potpredsednik, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova gospodin Dačić, koji mi je na poslaničko pitanje 21. januara odgovorio da su i dalje na snazi crvene Interpolove poternice raspisane od strane NCB Interpola Beograd, kao i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije 18. februara 2008. podnelo krivičnu prijavu protiv Hašima Tačija, Sejdijua i Krasnićija i isto dostavilo Republičkom javnom tužilaštvu u Beogradu.
O kojoj to konvenciji o suzbijanju i sprečavanju terorizma mi govorimo, ako nemamo mogućnosti da tražimo hapšenje ovih terorista? Ili je možda zakon diskriminatoran, pa razlikuje politički podobne i nepodobne teroriste? Stvarno ne verujem da gospodin Dačić ne bi uhapsio ove likove, samo da postoji ikakav pozitivan signal od osobe koja je suštinski premijer, a koja se sa Tačijem sretala na kongresima Socijalističke internacionale. Ili od njega, ili od njegovih mentora, koji bi sada da i Vojvodinu učine nesrpskom tako što evropsko zapravo izjednačavaju sa antisrpskim.
O kojoj to borbi protiv trgovine ljudima govorimo kada nije sankcionisana svetski poznata činjenica da je bilo, a što je najgore i biće, trgovine organima naših sunarodnika iz južne pokrajine. Lepo je da se ažurira upis u matične knjige Srba sa Kosova i Metohije, ali je suštinsko pitanje hoće li oni uopšte moći, zbog toga što njima vladaju teroristi, da ostanu državljani Srbije...
(Predsedavajući: Nažalost, vreme vam je isteklo, završite, gotovo je, nemate više vremena, vaša poslanička grupa ima 10 minuta i 48 sekundi.)
Dobro, kada se izuzme ona pauza koju smo napravili zato što vi niste mogli da shvatite o čemu govorim, onda imam pravo na kojih tridesetak sekundi...

Pozivam se na član 104 – poštovanje dostojanstva Skupštine.
Naime, sinoćnim i današnjim bahatim ponašanjem u odnosu na Parlament Srbije, postavljajući se iznad ovog našeg vrhovnog zakonodavnog tela, aktuelni direktor Javnog servisa je pokazao da ne poštuje dostojanstvo ni ovog doma, ni narodnih predstavnika u njemu, a ni građana koji su ove poslanike, sviđalo se to gospodinu Tijaniću ili ne, izabrali.
Mislim da je ovo pitanje važno za sve poslanike, bez obzira na to da li pripadali poziciji ili opoziciji. Građani Srbije gledaju tzv. javni servis, u kome je osnovna edukativna emisija "480 sati svadba".
Gospodin Tijanić, koji, zbog navodnog nasilja u Skupštini, gasi svetlo da se narod ne inficira agresijom, isti je onaj koji je dopustio sebi da šamara političke neistomišljenike i da u svojoj i u Đilasovoj ''Svadbi'' prikaže kao normalan slučaj porodičnog nasilja –tučenje žene od njenog budućeg muža.
Sluga svih gospodara, u maniru pit bula, sada kida jedinu demokratsku tekovinu, zahvaljujući kojoj je i on sam postao generalni direktor. Voleo je Miru Marković i njenu literaturu, sada očigledno voli i Mirjam, valjda zbog sličnosti ovog ženskog rukopisa, a nadasve voli da bude kalif umesto kalifa, pa bi sada malo da bude i predsednik Skupštine, jer, inače, ne vidim odakle mu pravo da daje naloge i uslove pod kojima će Parlament raditi.
Iako je sada RTS, zapravo, javni servis Borisa Tadića, da sam na Borisovom mestu, ozbiljno bih se zabrinula, jer ovaj čovek, koji je hiperpotentan i veliki, sav je takav – ''mega'', garantovano pretenduje i na mesto samog Borisa Tadića.
Ne znam da li ste videli, na Internetu su se već pojavila sledeća tumačenja: RTS ne treba čitati čirilićno, nego latinično, i onda je to PTC, odnosno personal Tijanic chanel.
Tijaniću sada smeta, navodno, Veljin govor mržnje. Nije čovek neinteligentan, ali zaista mislim da treba da poseduje i formalno obrazovanje da bi imao disciplinovano mišljenje i shvatio da Velimir Ilić nijednog trenutka nije spominjao Rasima Ljajića u kontekstu veroispovesti, već funkcije koju obavlja.
Na dan državnosti, kako elementarni red, uostalom i protokol, nalaže, trebalo bi da pozove predsednik države. Ovakvim učitavanjem, gospodin Tijanić je isprojektovao svoje stavove, svoje neznanje, netoleranciju i već poslovičnu aroganciju.
Da bi Javni servis zaista funkcionisao sa sloganom – vaše prvo da znate sve, molimo RTS da, radi dobre koordinacije s Parlamentom, predloži novog, objektivnog i realističnog pregovarača, koji će poštovati činjenicu da Parlament ne može da dobije naloge ni od koga, pa bio on i "big bos" Tijanić. U okviru prava da znamo sve, insistiraćemo, po zahtevu ogromnog broja građana, da se preispita gde su naši novci dati za pretplatu i da li Javni servis zaista ima one sadržaje za koje građani plaćaju.
Žao mi je što ovde nije kolega iz LDP-a Žarko Korać, godinama smo radili u školskom programu i znamo šta znači edukativni sadržaj. Postojao je fantastičan obrazovni program, koji je gospodin Tijanić sveo na Mirjam i "480 sati svadba". Videćemo da li to tako može.

Jako mi je žao što ne postoji kategorizacija ovih povreda Poslovnika na laku, srednju i tešku, jer bih sada prijavila tešku povredu ličnog dostojanstva, kao psihologa, kao žene, kao narodnog poslanika, budući da sam od šefice Poslaničke grupe DS-a čula da se mi iz opozicije, koji smo u ogromnom broju prisutni, a pozicije, za promenu, opet nema, bavimo nevažnim temama.
Pre svega, ono što sam htela da kažem jeste da danas treba čestitati praznik svima onima koji srcem i dušom i krštenjem pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a kojih, po informaciji koju sam dobila od ministra vera, u Srbiji ima 85%. Srećan vam praznik, srećna Tri jerarha. Ono što je ovde bitno, jeste da se radi o tri velika svetitelja, o svetom Gligoriju Bogoslovu, svetom Vasiliju Velikom i svetom Jovanu Zlatoustom, a ustanovljeno jedinstveno praznovanje ova tri svetitelja je istog dana. Zašto? Zato da bi se, eventualno, sprečili konflikti ili trvenja među onima za koje bismo, savremenim rečnikom, rekli da su fanovi jednog od njih i koji su se, prosto, takmičili u tome ko je od njih najveći i najbolji.
Svetitelji su ostali smireni i skromni, ličnim primerom pokušavajući da pokažu da cilj duhovnog razvoja nije razvijanje sujete, nego poštovanje dostojanstva ličnosti svakog čoveka, koji jeste bogoliko biće i koji, koliko god na izgled i po stavovima bio različit od nas, zaslužuje da ga uvažimo i saslušamo.
Ne treba nama ni novi poslovnik, ne treba nam ni u starom ova tačka 104 – poštovanje dostojanstva Skupštine, da bismo zaista bili časni ljudi, koji su iskreno zaljubljeni u svoj narod i u svoju državu Srbiju.
Šta je to zaista nevažno u temama koje smo hteli da pokrenemo?
Sva novija istraživanja pokazuju da je 53% Srba pesimistično i na ivici depresije, iz najmanje devet razloga: rast cena, slabljenje dinara, povećanje rata kredita indeksiranih u evru, otežano dobijanje novih kredita, smanjenje redovnih zarada, kašnjenje u isplati zarada, izostanak vanrednih primanja, manja mogućnost zapošljavanja, a, naravno, veća mogućnost otpuštanja.
Zar su ovo, stvarno, nevažne teme? Možda za šeficu Poslaničkog kluba DS-a, jer ona očigledno ne živi u istoj ravni u kojoj živi njen narod, koji se danas opet batrga po ovim klizavim ulicama, nosi kese na nogama, jer na nogama, takođe, ima obuću koja je tako kvalitetna da može da se koristi uglavnom samo za sahrane. To je nešto što mi vredno uvozimo iz zemalja EU, za jednokratnu upotrebu.
Moje dostojanstvo kao Srpkinje, kao hrišćanke i narodnog poslanika, uvredilo je i to što nam Manter pravi Vladu, što nam Gros pravi Poslovnik, a Oli Ren danas prvo obilazi ''Boru cara'', a onda vrši inspekciju po Skupštini, da vidi ko su dobri a ko nisu dobri poslanici. Onda će da napravi listu onih koji su persona non grata, da je vrati Bori, pa će on već na neki način intervenisati.
Ovo je i uvreda svih onih građana Srbije koji su Ustavom konačno dobili suverenu državu, koja, po Deklaraciji Saveta bezbednosti UN, nikako ne može da ima narušen suverenitet i integritet.
Kada bi se, recimo, Obama sada prihvatio da na slučaju Srbije
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... samo još malo, analizira sve prekršaje međunarodnog prava, a posebno Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, bio bi to za njega ozbiljan crnački posao.
Ono što me danas dodatno izvređalo, kao i ogroman broj prisutnih poslanika opozicije, jeste informacija iz dnevnih novina da će pevač Miroslav Ilić biti naš ambasador u Tunisu. Čovek je, doduše, još uvek na godišnjem odmoru, pa razmatra ponudu, koja svakako ne može da ima veze s tim da mu je zet, zvani "devojka iz grada", ministar odbrane. Ono što je pitanje, jeste da li je Miroslav Ilić kadar DS-a ili SPS-a, što, na kraju, nije ni važno, jer su oni potpisali ono – ''mir, mir, mir niko nije kriv''. Očigledno je da se na ovaj način sprovodi diplomatska ofanziva za očuvanje Kosova, verovatno kroz "Polomiću čaše od kristala".

Zašto je potrebno da postoje članovi 225. i posebno 226, upravo u ovakvom obliku u kakvom je prisutan u aktuelnom poslovniku, a naravno po tom članu se javljam? Zbog toga što neke teme od životnog značaja nikako ne mogu da čekaju otvorena vrata, već je neophodno odmah reagovati.
Verovatno se sećate one ledene kiše. Da nije tada stiglo upozorenje iz Nove Srbije od nas i apel upućen gradonačelniku Beograda da utiče na poslodavce da pokažu maksimalnu toleranciju prema onima koji treba da dođu na posao, a kreću se prevozom koji ne funkcioniše po neraščišćenim ulicama, ništa se ne bi dogodilo. Ovako, gradonačelnik jeste reagovao. Stvarno mislim da je član 226. u tom slučaju bar bio spasonosan i za Beograđane, a i za mnoge druge građane Srbije.
S tim u vezi, imam pitanje koje je još juče pokrenuo zamenik šefa poslaničke grupe Nove Srbije gospodin Miroslav Markićević. Dakle, posle objavljivanja istraživanja tzv. SES-a, Saveza ekonomista Srbije, da je Beograd najjeftiniji grad u regionu, oglasila se i Nacionalna organizacija potrošača Srbije, a i Pokret za zaštitu potrošača Beograda. Uz to, usijali su se telefoni u poslaničkom klubu Nove Srbije i u Gradskom odboru Nove Srbije, a verujem i u drugim strankama opozicije.
Ne moram da vam objašnjavam koliko su se Beograđani razbesneli kad im je štimovano istraživanje objasnilo da žive bolje nego što se živi u Ljubljani, Sarajevu, Podgorici, Zagrebu, Sofiji, Bukureštu i Budimpešti. Bilo je tu spominjanja familije, raznih glagolskih oblika, moram reći, sasvim opravdano, jer narod više ne može da sluša laži i gluposti. Uostalom, na sličan način su ispratili i rezultate friziranih istraživanja o porastu rejtinga vladajuće stranke, kao i ovim lopovkama iz RIK-a koje moralno daju ostavku, ali moralno i ne vraćaju pare. Valjda su se toliko uvredile da ne mogu drukčije da se uteše nego da kupe sebi par bundi od nerca i da voze neke bele "mečke".
Dakle, ne samo da tvrdnja kako je Beograd najjeftiniji grad u okruženju vređa zdrav razum i dostojanstvo građana, već na neki način daje vetar u leđa špekulantima koji će povisiti cene, jer, zaboga, ako Beograd ima najjeftinije tržište, kad je tako u glavnom gradu, u unutrašnjosti je maltene sve na rasprodaju. Ne bi nas čudilo, naravno, da posle takvih konstatacija počne prava trka ko će više podići cene u maloprodaji u radnjama i odrati narodu ono malo kože što mu je na leđima ostalo.
Naravno, opet su istraživanja sproveli vajni ekonomski eksperti, a već imamo ogromno iskustvo da se baš u tim kvaziekspertskim grupacijama nalaze najveći hohštapleri, za koje je narod napravio novu varijantu poslovice koja sada glasi – ko krade, taj i laže.
Dakle, ko je i po čijem nalogu naručio ovo istraživanje, ovakve rezultate i zašto država ne puni budžet naplaćivanjem kazni od nesavesnih proizvođača i trgovaca, a u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača? Budžet bi se ovajdio samo kada bi se naplatile kazne za neadekvatno skladištenje robe.

"To što sam ja paranoik ne znači da mi ne rade o glavi", rekao je nekada slavni političar Henri Kisindžer. Iako nerado prihvatam ove umotvorine američke provenijencije, ova je zaista dobra i vrlo važi za sve nas građane Srbije.
Javljam se po članu 226. i tražim više informacija neophodnih za moj rad, ali, bojim se, i za mentalno zdravlje građana Srbije i birača koje predstavljam. Prvo, kakva je ovo vanredna sednica i zašto bi izmena četiri tačke Poslovnika bila važnija od, recimo, sednice posvećene stanju na Kosovu i Metohiji? Posle devet meseci valjda bi "trudna" Skupština mogla da "porodi" bar jednu zdravu odluku, a to je da vidimo šta se zapravo događa sa onima koji su naši državljani, a nemaju elementarna ljudska prava, pravo na život i pravo na slobodno kretanje.
Ako nastavimo ovako da branimo Srbe na Kosovu i Metohiji, znači, pisanjem pisama u veoma oštrom tonu, kao što radi osoba u ulozi predsednika, i proglašavanjem svake akcije za srpski diplomatski trijumf, Srbi iz južne pokrajine slobodno mogu da kažu – pored ovakvih prijatelja nisu nam ni potrebni neprijatelji.
Predsednica naše skupštine je 23. januara dobila dopis Skupštine Zajednice opština sa Kosova i Metohije da 17. februara, na godišnjicu samoproglašenja tzv. republike Kosovo, bude održana zajednička sednica Skupštine Srbije i Skupštine Zajednice srpskih opština u Kosovskoj Mitrovici. To je bila i tema današnje sednice Odbora za Kosovo i Metohiju.
Budući da su poslanici vladajuće koalicije tvrdili da je održavanje zajedničke sednice protivustavno, nisam stručnjak za Ustav, pa ne znam, možda je i tačno, donet je zaključak da po slobodnoj volji poslanici Skupštine Srbije prisustvuju sednici Skupštine Zajednica opština 17. februara, tačno u podne, u Zvečanu. Dobro je da smo se i za to izborili, ali je stvarno tragikomično da putujemo kao neko pevačko ili kulturno-umetničko društvo koje je došlo da poseti sunarodnike u rezervatu.
Protivustavno je održavati zajedničku sednicu, ali nije protivustavno praviti državu u državi i to, izgleda, ne samo jednu. Čini mi se da ste ovim izmenama Poslovnika i tendencijom ukidanja javnih prenosa vi koji vladate, a koji ste ovde prisutni samo u tragovima, valjda ste opet po Bodrumima, hteli zapravo da sakrijete od očiju javnosti da ste Kosovo pustili, a sada se spremate da lansirate i Vojvodinu.
U to ime, da li je protivustavno pregovarati sa teroristom koji poziva Srbiju da prizna nezavisno Kosovo i najavljuje pravljenje ambasada?
Zašto taj Tači nije uhapšen, jer iz ljubaznog odgovora ministra policije Ivice Dačića, koji sam dobila na svoje poslaničko pitanje...
(Predsedavajući: Vreme.)
... završavam, mislim da je jako važno da nastavim još par sekundi, da li su i dalje na snazi crvene Interpolove poternice, ministar Dačić kaže da je izvršenim proverama utvrđeno da su na snazi crvene Interpolove poternice za licem zvanim Tači Hašim i Haradinaj Ramuš. Ministarstvo unutrašnjih poslova je 18. februara prošle godine podnelo krivičnu prijavu protiv Tačija, Sejdijua i Krasnićija. Iako ministar policije nije tu, znam izvesno da sve vidi i čuje, pa ga molim da i predsednika Srbije informiše da se sa teroristima ne pregovara. Čak ni onaj drljivi Buš nije pregovarao sa Bin Ladenom.