Najpre da zahvalim predsedavajućoj, jer sam bila odsutna u trenutku kada ste me prozivali, ali i poslanici su ljudi, pa nekada fiziologija ima neku svoju logiku.
Javljam se u skladu sa članovima, za koje verujem da će ostati, 225. i 226, da postavim par pitanja.
Ono što me jako zanima je – da li smo se mi danas okupili da odigramo neku svojevrsnu partiju pokera, jer je sednica tako pripremljena da izgleda kao da ova strana, na kojoj uopšte nema poslanika, igra poker protiv ove naše opozicione strane, blefirajući nekakvim adutima navodne efikasnosti, poštovanja procedure, povratka poverenja u instituciju, koju su oni sami obesmislili? Da li vi stvarno mislite da su građani Srbije paceri i da li verujete da imate ful bilo gde, osim na svojim ličnim računima i džepovima?
Vaš predizborni slogan glasio je – Evropa nema alternativu – i sve što ste radili, radili ste u ime dobre namere da Srbija uđe u EU.
Kako stvari stoje, pre ćemo ući u Ginisovu knjigu rekorda, jer, ako ćemo do kraja godine usvojiti 200 zakona, to bi, otprilike, bilo – zakon dnevno, a činjenica je da nema ni toliko radnih dana, kako je već primetio šef Poslaničkog kluba NS-a. Međutim, kad car Bora kaže, njegova se ne preispituje.
On nam je, takođe, objasnio da nismo bili dobri đaci, te nema više priče o onome što narodu život znači, već ćemo, po ugledu na školski sistem, moći preko predsednika odeljenske zajednice, da razrednu nešto važno pitamo čitavih pet minuta, svakog utorka i četvrtka. Što još niste predložili da nam, recimo, dođu roditelji na otvorena vrata?
Da vam se možda ne dogodi da, ipak, dođe narod i pita – zašto nema para, zašto nema države, zašto ne može da plati struju, ako je platio komunalije, a posebno zašto struju i pretplatu mora da plaća za onih "48 sati svadba" i ostale edukativne sadržaje ovog tzv. javnog servisa evropske Srbije, kao da postoji američka ili azijska Srbija?
Ili se Boža prevario kada je obećao baš šengen za EU, jer nije shvatio da mu je neko, zapravo, ponudio white card za Ginisa, ili se Tadić setio marksističke filozofije u kojoj je vaspitan, pa nam demonstrira na delu princip prelaska kvantiteta u kvalitet – 200 zakona. Kakav kvalitet!
Sve to još nije svejedno, pa je jedna pravna gromada, član monitoring komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Andreas Gros, ocenio da je potrebno poboljšati Poslovnik Skupštine Srbije, budući da sadašnji ne omogućava Parlamentu da ostvari svoju ulogu. Gros je rekao da misija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope boravi u Srbiji u okviru procedure monitoringa, kako bi dopunili izveštaj o stanju demokratije i ljudskih prava u Srbiji, koji je trebalo da bude na dnevnom redu zasedanja u Strazburu prošlog septembra, ali je odložen za april.
''Mislim da, ono što smo već naveli u raspravi o izveštaju, izborni sistem i Poslovnik Parlamenta ne omogućavaju Parlamentu da ispuni svoju dužnost, da služi demokratiji u Srbiji. To je razlog zašto smo se u dopunjenoj verziji izveštaja umnogome fokusirali na potrebu da se poboljša Poslovnik, tako da manjina ima svoj glas...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... ali i da manjina ne može da blokira većinu, da donosi odluke potrebne zemlji i da napreduje ka demokratiji i Evropi.''
Ovo samo u zemlji Srbiji ima, da Vladu formiraju neke strane države, neki domaći tajkuni, da nam predsednik Srbije, istovremeno, bude i premijer i član svih mogućih saveta, da ima i carska ovlašćenja. Uz sve to, možda bi trebalo zaista ukinuti ovu skupštinu...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... i ostaviti par ovih bivših "otporaša", koji jako dobro znaju engleski, da prepišu te engleske zakone, pa bar da znamo ko im zaista gospodari.

Slažem se sa gospodinom Marašom, ovo sve više liči na "Dan mrmota", onaj čuveni film u kome svaki dan potpuno identično izgleda, a gorući problemi napolju.
Javljam se po čl. 225. i 226. i tražim informaciju na osnovu pisma koje sam dobila od gospođe Tankosić, koja se potpisala, i deset žena iz Beograda koje teritorijalno pripadaju različitim opštinama – Savski venac, Vračar, Zvezdara, Voždovac, Novi Beograd, tačnije, njihova deca pripadaju domovima zdravlja u tim opštinama.
Evo šta stoji u pismu: "Poštovana gospođo Janković, obraćam vam se kao ženi i zdravstvenom radniku, a posebno vas molim da gospođi Slavici Đukić - Dejanović prenesete moje pitanje, pa, ako je moguće, da vas dve i ostale žene koje imaju veze sa zdravstvom, a tu su u Skupštini, apelujete na ministra Milosavljevića da se nešto uradi.
Svi znamo da je vakcinisanje dece obavezno protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja. Ako se ne varam, to je ona DTPR vakcina; ako se varam, oprostite, nisam lekar, već nezaposleni ekonomista, dakle, sada domaćica. Doktor mi je rekao da mom sinu, koji je dogurao do vakcinacije, ne dajem domaću vakcinu, već da u apoteci kupim stranu, koja je mnogo bolja. Malo mi je bilo čudno što dete ne može da primi vakcinu u domu zdravlja, već treba da je kupujemo u apoteci, pa sam se požalila prijateljicama i rođakama koje imaju slično iskustvo. Pošto sam ipak ekonomista, malo sam se informisala i došla do saznanja da domaća vakcinu, koju proizvodi Torlak, košta 110, a uvozna 980 dinara.
O čemu se ovde radi? Zar mi stvarno moramo da uvozimo sav škart sa Zapada, kao ovo neispravno mleko za decu, radioaktivne čokolade, a sada i vakcine".
Budući da mu je ovo tek peti mandat, možda ministar zdravlja nije stigao da se informiše o situaciji u Institutu za virusologiju, vakcine i serume ''Torlak'', praktično, jedinoj ustanovi u Srbiji koja proizvodi vakcine i koja je donedavno bila naš veliki i vodeći izvoznik. Danas radi s minimalnim kapacitetom, a godišnje gubi i desetine miliona dolara, jer proizvodnja stoji. Torlak godišnje gubi 15 miliona dolara samo na polio vakcinama i vakcinama protiv dečije paralize, koje se ne proizvode već četiri godine, jer država nije obezbedila novac za rekonstrukciju pogona.
Inače, proizvoda polio vakcine je srce čitave institucije, zato što je to proizvodnja ogromnog kapaciteta, više od 100 miliona doza godišnje, uz ugovorenu prodaju za 100 miliona na godišnjem nivou, i to za pet narednih godina.
Pošto Vlada nije obezbedila sredstva za rekonstrukciju pogona, Torlak četiri godine ne pravi ni domaću vakcinu protiv gripa, pa građani moraju da plaćaju uvozne vakcine, koje su devet puta skuplje u apotekama.
Što se DTPR vakcine tiče, o kojoj je reč u pismu koje sam pročitala, uvozna vakcina, koja se kupuje u apotekama, zaista je 980 dinara, devet puta je skuplja od domaće, koja se proizvodi u Torlaku, a prolazi identičnu kontrolu kao i strana, s tim što košta 110 dinara.
Pitanje je – o čemu se ovde radi? O interesima uvozničkog lobija, o sistematskom uništavanju svega što je naše, a promociji i, verovatno, ličnoj proviziji za strane proizvode?
Ovo pitanje, stoga, prevazilazi ovog mučenog Tomicu, jer on će sve uraditi da uđe u Ginisovu knjigu rekorda kao čovek koji je imao najveći broj ministarskih mandata, pa čak i gospodina Dinkića, Barona Minhauzena. Ovo je, pre svega, pitanje za osobu u ulozi premijera, gospodina Cvetkovića, koji je, u okviru paketa mera koje je Vlada predložila u borbi protiv svetske ekonomske krize, kao jednu od najbitnijih, zapravo, kao prvu stavku, istakao obezbeđivanje sredstava za podsticanje proizvodnje i kupovinu domaćih proizvoda.
Da bismo zaista kupovali domaće, prvo, treba da omogućimo da se to domaće nesmetano proizvodi, ponudi i reklamira, kako na našem, tako i na stranom tržištu. Zar put u Evropu stvarno mora da ide kroz ovo besramno dodvoravanje i kupovinu svega čega taj zapad hoće da se ratosilja, od mleka u prahu koje zrači, preko mesa specijalno čipovanih, ''ludih krava'', do raznih pilula za ''lilule''?
Tomice, nisi ti nikakav Tomas, Mlađo, nisi ni ti mister Jang, ljudi, vi ste Srbi, dozovite se u pamet, vratite se u realnost, jer Srbija nema alternativu.

Pomaže Bog, braćo i sestre, građani Srbije i zastupnici građana u ovom visokom domu. Ja sam, izgleda, juče potpuno bezuspešno pokušavala da ukažem na činjenicu kako nije nimalo slučajno da se baš negde oko Svetog Save, utemeljivača naše države i crkve, vodi rasprava o sastavu stalnih delegacija u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Ono što me zabrinulo i kao poslanika, a pre svega kao stručnjaka, kao psihologa, jeste sve veći stepen autističnosti, ravnodušnosti, a povremeno i bezdušnosti koju mi pokazujemo. To verovatno nije ni čudno ni slučajno, s obzirom na to da imamo bahatu, ravnodušnu, iskreno nesposobnu vlast, a uz sve to i osobu u ulozi predsednika koja pati od sindroma ozbiljne samozaljubljenosti.
Da li neko od vas može da mi objasni kako meč koji igra Nadal ili Vilijamsova može biti važniji od sastava stalnih srpskih delegacija u parlamentarnim institucijama u svetu? Zaista ne znam, pretpostavljam da je Boris Tadić imao veliku potrebu da gleda ove mečeve i da je možda bilo spasonosno rešenje za nas da čoveku platimo kartu da ode tamo, da gleda uživo, a da se mi ovde bavimo ozbiljnim državnim poslovima.
Vlada je krajnje nesposobna. Ispred ove skupštine nalaze se ljudi koji pripadaju Robnim kućama "Beograd". Trebalo je da vidite kako izgleda na potezu od Vlade do Skupštine, od Skupštine do Vlade, jer ti ljudi su pokušavali da dozovu u pamet bilo koga ko bi mogao da im pomogne u teškoj ekonomskoj situaciji. Trenutno se ispred Skupštine nalaze ljudi u pohabanoj odeći, sa kineskim kišobranima koji otpadaju, okruženi policijom. Postoji vrlo visok stepen napetosti.
Da li je stvarno moguće da mi nemamo dovoljno svesti i razuma da se bavimo važnim životnim problemima, poput tih ljudi, poput ljudi koji sada u "Zastavi" ostaju bez posla? Oni su slagani jednom, za to niko nije odgovarao. Ministar Dinkić nije samo baron Minhauzen, on je kriminalac, on je čovek koji zbog neispunjenih obećanja mora da bude u zatvoru. Umesto toga, on narodu ponovo obećava nekakve kredite koji će biti veoma stimulativni, a mi sada treba da vadimo kestenje iz vatre, jer se ispostavilo da italijanska vlada neće da finansira "Fijat", pa ostaje, verovatno, da ga finansira srpska vlada i građani Srbije, mi imamo u izobilju.
Šta ćemo sa ovim nesrećnicima koji su i mrznuli i kisnuli i nalaze se sada ispred Skupštine, to kao da nikoga ne zanima.
Pogledajte na šta liči Skupština. Gde su poslanici? Je li ovo neki nepredviđeni odmor? Ja očigledno nisam informisana, ili bar nisam dovoljno informisana.
Ne znam gde se nalaze svi ti ljudi. Gde su ljudi iz vlasti, gde su ljudi koji treba da odgovore, da izađu, da se suoče sa svojim narodom? Plaše se da ih narod ne pozdravi.
Mi nismo otišli u Strazbur, mi nismo diskutovali ni o čemu što je značajno, a građani pišu pisma ovog tipa; pogledajte kakav je to očajnički apel: "Pomozite da se otkrije istina o nestalima na Kosovu. Možda baš vi možete dati dragocenu informaciju o sudbini onih koji se vode kao nestali. Ako ste prisustvovali, čuli, načuli ili imate bilo kakav materijalni dokaz ili trag o nestalima na Kosovu, molimo vas da nas obavestite na sledeću adresu: [email protected] ". Da li je moguće, ljudi, da ćemo mi primati ovakva pisma, da ćemo debatovati, voditi ovde nekakve besplodne rasprave i da ništa nigde ozbiljno uraditi nećemo?
Da li vi znate ko je komandant tih kosovskih snaga bezbednosti? Da li vi znate da je u ovoj skupštini, posle velikog pritiska, održan Odbor za Kosovo i Metohiju, a pri tom nije bio usvojen zahtev opozicije da se kao zaključak sa Odbora uvrsti predlog da Skupština Srbije zakaže vanrednu sednicu posvećenu Kosovu i Metohiji? To očigledno više nikoga ne zanima. Čak nam ovi marketinški magovi, veoma bliski ovim "Idolima", govore – nemojte pričati o Kosovu, to je deplasirano, Kosovo je otišlo, Kosovo je izgubljeno. To smo čuli ovde. Čuli smo da se plasira ta teza. Bavite se socijalom. Kako da se bavimo socijalom? Ko će od nas ozbiljno izaći i reći ovim ljudima da mi moramo da gledamo Nadala, zato zasedamo od 13.00 časova, a posle toga treba da se bavimo, navodno, nekakvim delegacijama, a zakasnili smo u svakom pogledu.
Između ostalog, mene strašno zanima zašto se ovde ne nalazi ministar odbrane, odnosno osoba u ulozi ministra odbrane. Neko ko nije uspevao ni da podiže onu rampu ispred JUL-a i ko ne zna koliko metaka ima u šaržeru ne može biti ministar odbrane. Pitanje za njega je – da li on zna ko je komandant kosovskih bezbednosnih snaga? Čovek nije SS. On je SSS, Sulejman Selimi, zvani Sultan, upleten u šverc droge, oružja iznude. U privremenoj vladi Hašima Tačija bio je komandant nacionalne garde Kosova, što ga je i preporučilo na mesto komandanta kosovskih snaga bezbednosti. Prema strogo poverljivim informacijama KFOR-a, Selimijevo ime se vezuje za albansku obaveštajnu službu ŠIŠ. Albanija i njena obaveštajna služba preko njega koordiniraju delovanje terorističkih grupa u regionu. Povezan je sa mudžahedinima i jedinicom "Abu Bekir Sadik".
Za tri godine kosovske snage bezbednosti će prerasti u regularnu vojsku Kosova. Postavlja se pitanje zašto se krije da je reč o vojsci, organizovanoj po brigadama, sa uniformama, kompletnom infrastrukturom, uključujući i haubice dobijene od albanske armije?
Da li gospodin Šutanović kojim slučajem zna ko obučava, oblači i snabdeva ove kosovske snage bezbednosti? Tradicionalno, obučavaju ih Britanci, uniformišu ih Amerikanci, a vozila im daju Nemci. Priča se da će biti lako naoružani. Po snimcima koje smo videli, ako su oni lako naoružani, onda su i francuske sobarice jako naivne.
Znači, ovde postoje ozbiljne životne teme. Ovog trenutka se u Kosjeriću, recimo, u cementari koja se nalazi u samom centru grada spaljuju automobilske gume, i to samo ne gume iz Srbije, nego ćemo mi sada uvoziti evropski otpad, da te gume spaljujemo i da na taj način malo potrujemo građane. Što bismo imali samo Pančevo kao crnu tačku kada možemo da imamo Kosjerić i da od Srbije napravimo "garavo sokače"?
Stvarno apelujem na poslanike, naročito iz ove vladajuće stranke, da se zaista u nekakvom svetosavskom duhu dozovu pameti, dođu ovde. Nije dovoljno organizovati par školskih priredbi, otići na svečane akademije i misliti da niste izvršili nikakav greh. Greh je, da vas podsetim, ne samo činjenje zla, nego i nečinjenje dobra. Stvarno, u svoje lično ime i u ime Nove Srbije, pozivam sve nas da onako kako dolikuje svetosavcima zaista izaberemo te stalne delegacije, koje će sa ponosom promovisati ideje jedne nove Srbije čija kultura, taktičnost, jedinstvo i produhovljenost treba da posluže kao model svim evropskim zemljama i onom svetu koji je sam sebe proterao iz raja. Pozivam vas da kao ljudi i, pre svega, kao predstavnici naroda izađemo malo, porazgovaramo sa ovim ljudima koji se nalaze ispred Skupštine i prestanemo da budemo autistični kao naša vlada i kao naš samoljubivi predsednik.

Tiče se člana 104.
Pre svega, pomaže Bog, braćo i sestre, građani Srbije i zastupnici građana u ovom visokom domu. Jedna stvar je činjenica: danas je velika srpska slava Sveti Sava. Da u životu ništa nije slučajno, svedoči i činjenica da u Srpskom parlamentu, baš uoči i na dan ovog svetitelja, utemeljivača srpske države, samostalne SPC, velikog podvižnika i zaljubljenika u svoj narod, diplomatu za primer, traje rasprava o sastavu stalnih delegacija u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Šta je to što nas je toliko odrodilo, udaljilo jedne od drugih, učinilo da o elementarnim pitanjima našeg državnog i nacionalnog interesa ne možemo da se dogovorimo i da nađemo barem minimalni zajednički cilj, kako se ne bismo brukali pred svetom?
Očekujemo da nas poštuju oni koji o našoj istoriji, kulturi, prosvetiteljskom i slobodarskom duhu ne znaju ništa, već sude samo na osnovu aktuelnih konflikata na globalnoj političkoj srpskoj sceni, izvlačeći zaključak da smo i kao nacija i kao država nepouzdani i nedostojni partnerskog tretmana.
Ni građanima Srbije uopšte nije jasno šta mi ovde dva dana razglabamo o tome kako nismo tamo gde treba da budemo, a ovde gde jesmo ne možemo da se sporazumemo, kao da neki govore kineski, drugi srpski, a treći jupiterijanski.
Sveti Sava je bio produhovljeni diplomata, a ne besplodni polemičar. On je dobro razumeo da se u temelju srpskog nacionalnog bića nalazi ljubav, potreba za slobodom i razvojem. Tako je bilo, tako i jeste, samo smo se malo zaneli nečim što nije naše i uputili se putem novokomponovanog i pogrešno protumačenog kvazievropskog modela, u kome je čovek ubio Boga, sebe proglasio za božanstvo, razvio kulturomaniju koja fabrikuje idole, a vrhovni idol jeste novac i obilje stvari, kojima se na kraju mora robovati.
Braćo i sestre, u svetosavskoj filozofiji sveta, u koju se toliko zaklinjemo, postoje samo dva osnovna načela. Prvo načelo je: svet je bogojavljanje, a drugo: čovek je bogosluženje.
Sve što sada radimo, svaki naš gest, izgovorena reč, daleko odjekuju u večnosti i ne bi bilo loše kada bismo postali svesni kako smisao našeg života ne može biti nanošenje nepravde, uvrede, zla, osvete drugom čoveku, ma kako on bio različit u stavovima i delanju od nas.
Niko, ama baš niko ko je makar za trenutak ušao u naš život, pitao nas nešto, pogledao, promakao pored, nije to učinio slučajno. U svakoga od tih ljudi Bog je uramio svoj lik i predvideo ga za dobro, kao i nas same. Ako okrenemo list, ako od danas, kao predstavnici ovog velikog naroda koji za osnivača države ima dva svetitelja: svetog Savu i svetog Simeona Mirotočivog, počnemo da se ponašamo drugačije, uz svesnost da mi nismo samo privremene kolege u jednom sazivu Skupštine, nego saputnici do zajedničke večnosti, konačno ćemo uraditi nešto za prošlo, sadašnje, ali i buduće doba.
Sveti Sava je predak, ali i obaveza, datost, ali i model, isto kao što smo i mi – predstavnici naroda, model za sve one koji nas gledaju i često se identifikuju s našim ponašanjem. Svakoga dana raste broj maloletnih delikvenata i agresivnih ispada kod dece koja nemaju dovoljno razvijene sposobnosti za razlikovanje dobra i zla. Kao odrasli ljudi, ljudi s odgovornošću pred onima koji su nam ukazali poverenje i čast da ih predstavljamo, mi moramo imati razvijenu sposobnost rasuđivanja i razlikovanja dobra i zla, što podrazumeva da na uvredu ne moramo baš uvek da odgovorimo uvredom, da ne isterujemo tuk na luk, već da, u interesu te dece koja će sutra nositi Srbiju, budemo manje sujetni, a više razumni.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Završavam. Da bismo zaista predstavljali ovu veliku zemlju i ovaj veliki narod bilo gde u svetu, ne treba nam nikakva spoljna revolucija. Sveti oci kažu kako je najveći revolucionar – čovek svetog života. Preobrazimo sebe iznutra, pokušajmo da bar ovde, tokom ovih dugometražnih zasedanja, koja se i te kako prate, možda i više od popularnog "Velikog brata", delujemo kao pravi nosioci svetosavske kulture, koji neguju već zaboravljene vrline tipa vere, nade, smernosti, bratoljublja.
Nije samo simbolički važno, već bi predstavljalo pravi preobražaj u srpskom parlamentarnom životu da se danas kao ljudi dogovorimo, ispoštujemo i setimo bar poslednje strofe svetosavske himne: "Da se srpska sva srca s tobom ujedine, sunce mira, ljubavi, da nam svima sine, da živimo svi u slozi, sveti Savo ti pomozi. Počuj glas svog roda, srpskoga naroda."

Javljam se po povredi Poslovnika, ali je pitanje vezano za dnevni red koji nam je predložen. Danas u okviru dnevnog reda postoji Predlog odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama. Ono što mene zanima je...
(Predsednik: Izvinite, ne znamo da li će biti danas.) Nije danas? Dobro, ali to je prva sledeća stvar o kojoj ćemo raspravljati.
Pošto o Kosovu ovde ne može da se raspravlja ni pod razno i kad god se pomene Kosovo, dolazi do nekakvih prekida i odlaganja, ono što je moje pitanje i za šta tražim informaciju jeste – budući da je poznato da NATO oprema ovu novu vojsku Kosova koju predvodi osvedočeni terorista, da li je uopšte moralno da naša skupština šalje delegaciju u Parlamentarnu skupštinu NATO-a?
Znači, ovde postoji Predlog poslaničke delegacije koja treba da nas zastupa, da zastupa Srbiju u Parlamentarnoj skupštini NATO-a. Sasvim razumem potrebu za dnevnicama. Skoro sam na Odboru za Srbe van Srbije videla koliko predstavnike ovih interesnih grupacija iz vladajuće koalicije boli kad im se predoči koliki su putni troškovi, ne daj bože da nešto sami plate.
Znači, potpuno razumem da postoji interesovanje za dnevnice, ali ne bi bilo loše malo pokazati interesovanje za državu, jer mislim da je teško objasniti našim građanima da je moralno, čak i normalno, da mi pomažemo NATO da napravi svoju državu na našoj teritoriji. Znači, za one koji su saučesnici SAD i EU u ostvarivanju i ozvaničavanju tzv. Kosova Evropska unija nema alternativu, a za ostatak naroda, koji nas uporno zove i javlja nam se, i za nas iz Nove Srbije, koji jesmo njihovi predstavnici, jedino Srbija kao celovita država nema alternativu.
Osim toga, poštovana gospođo predsednice, meni je potpuno neverovatno da osoba u ulozi predsednika, čovek poznatiji kao ''lepi Bora'', ima vremena da stigne svugde. Vidimo da je juče bio na Nacionalnom savetu za infrastrukturu. Da je to svojevrstan sukob interesa, o tome ne treba ni govoriti, jer predsednik države, i premijer, na kraju, faktički, jeste i predsednik Nacionalnog saveta za infrastrukturu. Ima on vremena da svrati i u Jagodinu i kojegde, ako treba da se čuje pevačica koja je trenutno u trendu, ali izgleda da vremena nema samo za ovu skupštinu.
Stoga mislim da, koristeći svoj autoritet i svoje psihoterapeutske veštine, a budući da se radi o nekom ko vam je bar jedno vreme bio nešto kao kolega, možda možete da utičete na ''lepog Boru'' da udostoji ovu Narodnu skupštinu svoga prisustva.

Tražim informaciju neophodnu ne samo za moj rad i rad ostalih poslanika, već i za građane koji nas uporno zovu i insistiraju da postavimo pitanja koja su od životnog značaja za njih i njihovo poverenje u institucije sistema. U ovom trenutku ne zna se čega manje ima, da li poverenja ili institucija sistema.
Pitanje broj jedan jeste zašto su svoje prisustvo na famoznom sastanku Odbora za energetiku ove skupštine, zakazanom za 14.00 časova, potvrdili samo premijer u senci Cvetković, Dačić, Dinkić, Đelić i Krkobabić, kada oni svi zajedno nemaju nikakvog uticaja na energetsku situaciju, jer sve probleme rešava osoba u ulozi predsednika, faktički i premijer i nekrunisani kralj Srbije Boris Tadić? Koliko će odluke ovog odbora biti punovažne i značajne bez njega i njegove završne reči?
Uostalom, u ovom nedavnom haosu oko puštanja gasa sam direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović se našao u situaciji da vadi kestenje iz vatre tako što odgovara za sve i svašta, a na kraju biva oduvan sa pregovora, jer je on "samo" Duško Bajatović, nije poput "lepog Bore" koji je ovog puta morao da ispadne glavni baja, te je doneo gas i pustio gas i u Srbiju i u Bosnu.
Još će ispasti da nemaju veze tamo neki Timošenko ili Putin, već je glavni baja "lepi Bora", taj koji može i da ukine i da pušta gasove, mislim da je ovo ispravan oblik - gasove.
Prema tome, sve o čemu će ovaj odbor, pa i ova skupština raspravljati potpuno je bezvredno dok nema njega, koji je u lakom sukobu interesa, jer je predsednik, premijer, predsednik nacionalnih saveta, ali smo mi bar pokazali Amerikancima da ne može neki tamo obožavani Obama da ima toliko uticaja kao što ima "lepi Bora".
Pitanje broj dva, pošto će nas danas svojim prisustvom, ako bog da, udostojiti premijer u senci Cvetković, Dinkić, Đelić, imam pitanje na koje može da odgovori svako od njih, mada preferiram da na to pitanje odgovori gospodin Dinkić.
Gospodin Dinkić je nedavno izjavio da Srbija zbog gasne krize treba da tuži i Rusiju i Ukrajinu, jer sa Rusijom imamo ugovor o isporuci gasa, a Ukrajina je odgovorna za prekid tranzita i kaže ovako: "Zar naši građani treba da plate za pregovore između Rusije i Ukrajine? Ako se to ne učini, ove dve države mogu ovako da se ponašaju svake godine".
Mi iz Nove Srbije i građani Srbije imamo pitanje - zar naši građani treba da plate za bahato i neodgovorno ponašanje cele Vlade, a posebno ministra Dinkića? On je pokazao da je srpski baron Minhauzen, specijalista za destrukciju svega što valja. Uništio je posao decenije, izmenjivao koncesiju, obmanuo građane oko akcija i tako se u stvari uvrstio u red onih koji su naslednici Jezde i Dafine, znači onih koji su govorili o piramidalnom obogaćivanju. Sprečio je da gasni sporazum već bude potpisan i da sada nemamo problema zbog ovakve situacije sa gasom, obmanuo je radnike "Zastave", tako da Zoran Mihajlović, predsednik Samostalnog sindikata "Zastava automobila", danas kaže da će zbog odlaganja...
(Predsedavajuća: Tri minuta je i trideset sekundi.)
... samo da završim rečenicu, ovog posla sa "Fijatom" ponovo morati da se proizvodi naš trošni "jugo". To je i prilika da Boža Đelić ponovo napravi promociju "jugo kabrioleta", ovoga puta u razrušenoj fabrici "Zastava".

Javljam se da podržim amandman gospodina Krasića, kolege iz SRS-a, jer on definitivno garantuje efikasniju naplatu poreza na imovinu i bolje funkcionisanje odeljenja poreske uprave.
No ono što je mene inspirisalo u ovom amandmanu, a tiče se lokalne samouprave, jeste činjenica kojoj prisustvujemo već nekoliko dana u Beogradu. Kao psiholog navikla sam da tolerišem, a vrlo često i da razumem vrlo neobična, ekscentrična, tipična ponašanja i stavove. Mislila sam da me zaista ništa više ne može iznenaditi.
No učešće u srpskoj političkoj sceni donosi sasvim nova iskustva i ne bi me začudilo da to bude doprinos proširenju aktuelnih opisanih psihopatoloških kategorija. Pre svega, mislim na ponašanje predi me začudilo da to bude doprinos proširenju aktuelnih opisanih psiho - patoloških kategorija. Pre svstavnika vlasti, a posebno Vlade, koja funkcioniše kao da je skroz austistična i odvojena od naroda, do te mere da ne čuje, ne vidi i ne reaguje na životne probleme većine ljudi.
Posebno je paradoksalno da oni koji su nekada napadali Miloševića da je vlastodržac, koji niti sluša, niti zalazi u svoj narod, a obraća mu se preko strogo kontrolisanih medija, sada sede u Vladi koja po svojoj bahatosti i neinteresovanju za ljude je daleko prevazišla i najgore vlastodršce.
Ispada da je Sloba bio mala beba za ove nove hermetičare, koji se ponašaju kao da je narod Srbije sa zemlje, a oni dolaze iz nekog udaljenog sazvežđa, predla beba za ove nove hermetičare, koji se ponašaju kao da je narod Srvođeni dr "Spoukom".
Premijer Srbije nije od stupanja na dužnost putovao nigde, osim na otvaranje Delta centra u Crnoj Gori. Šta ima i da putuje kada ga niko ni ne zove, jer se čovek ne meša mnogo u svoj posao, već više funkcioniše kao čuvar Vlade u zimskom periodu.
Poput jedne čuvene doktorke, koja se reklamirala da akupunkturom leči sve bolesti, od kijavice do šizofrenije, sve probleme kod nas rešava lepi Bora, kako ga od milja zovu pripadnici marketinškog tima. To je jedna osoba u ulozi predenije, sve probleme kod nas rešava lepi Bora, kako ga od milja zovu pripadnici markentinšsednika. Heroj novogodišnje krize je rešio gas, i to ne samo za nas, nego i za Bosnu. Ako se izuzme neometano izvođenje Severinine pesme "Gas, gas", neće baš biti da je lepi Bora problem rešio.
Šta se događa? U Beogradu su baš u noći kada je proslavljana Srpska nova godina počele su restrikcije struje i ne samo u prigradskim opštinama, već i u centralnim beogradskim opštinama, kao što su Zvezdara i Voždovac. Struje nije bilo oko Novog groblja. Nije bilo u naselju Braće Jerković.
Na sve to antisrpski orijentisana beogradska vlast poslovično je gadljiva prema dočeku Srpske nove godine, iako je svi oni slave, doduše po klubovima i mestima, gde prosečna srpska noga sa prosečnom platom nije ni kročila. Narod kao narod, neposlušan i naviknut da svoje slavi i kada je zabranjeno, batrgao se po ledu okovanim gradovima u Srbiji.
Problem leda usred januara spada u onu čuvenu sintagmu - ništa nas ne može iznenaditi. Jedina preporuka koja je dolazila iz strogo kontrolisanih medija je bila - ne napuštajte mesto stanovanja bez preke potrebe. Doduše u hladnim stanovima, mraku, besparici, beznađu, sumračnom raspoloženju, kao u neko novo ledeno doba, za koje se čak ni svetska ekonomska kriza ne može smatrati odgovornom.
Čak i oni koji su poslušali savete da se ne izlazi na trgove, da se ne posećuju prijatelji, rodbina i dalje komšije, već sutradan, a posebno danas su se suočili sa užasnim saznanjem da ipak ima preke potrebe za napuštanje mesta stanovanja.
U strahu za sopstveni posao, posebno u uslovima kada bez elementarne empatije i solidarnosti, neki novi poslodavci ne mare za to kako će zaposleni stići, makar nosili polomljenu nogu u ruci, ljudi su stizali na posao sa čarapama na cipelama, to je onaj stari antikliz recept, često neefikasan, u cokulama, hodajući po očišćenim kolovozima, umesto po zaleđenim trotoarima, jer su šanse da vas udare kolo skoro identične onima da polomite neki od udova, kičmu ili glavu ako hodate po trotoaru.
Zaposleni u ovoj skupštini, osoblje koje ima dramatično niske plate, od recimo petnaestak hiljada, plata spremačice sa srednjom školom, uz 80 dinara za sat prekovremenog rada, molilo nas je da bar spomenemo kolike teškoće su imali da dođu na posao.
Za razliku od vlastodržaca, nemaju ni novca, ni fensi automobile, a i ako voze neki krš obično nemaju para da kupe zimske gume.
U srpskoj prestonici jutros su bile raščišćene samo glavne ulice, posebno one koje povezuju dve politički strateške važne tačke, ovu skupštinu i Vladu. Nema crvenog tepiha za "special guest stars" od ministara, ali je bar put fin kada su u tranzitu do Skupštine. Čim se malo izmaknete od ovog pravca nastupa haos, te broj preloma i povreda je dosegao džinovske dimenzije.
Ako je ovako sa radno sposobnim stanovništvom, šta tek da kažemo za nesrećne penzionere, koji inače pate od osteoporoze, ali često i usamljenosti, pa moraju ipak da izađu i sami se snabdevaju? Šta sa bolesnicima, jer virusi opet haraju? To je kao iz crnjaka: povraćaš, boli te svaki mišić, kreneš u dom zdravlja i polomiš nogu. Ako je ovakva situacija u srpskoj prestonici, koja je uvek malo ušminkana u odnosu na ostatak Srbije, šta je tek u nekim udaljenim, slabo naseljenim brdsko-planinskim krajevima?
Nikome iz Vlade na pamet nije palo da se apeluje na poslodavce da u ovakvim danima pokažu razumevanje za teškoće svojih radnika i da ne koriste baš ledeno doba kao vreme za treniranje strogoće. Oni stignu u dobro zagrejanim automobilima, sa zimskim gumama od tričavih 1.000 evra, navijaju svoje precizne "roleks" satove, koje su dobili od kumova, a onda prete i ucenjuju radnike da ako još jednom zakasne deset minuta neće dobiti ni platu. U Srbiji je sve moguće, pa i da se otkaz dobije zbog leda. Takav mobing, takvo šikaniranje na poslu mi smo to davno apsolvirali i prevazišli.
Kada smo već kod amandmana koji se tiču lokalne samouprave, zašto onda gradonačelnik Beograda, a zapravo čuveni vlasnik svih marketinških agencija i medijskog prostora, koga mladi zovu "mister Brns", po ugledu na onog iz "Simpsonovih", koje isto tako lokalni bos, nije apelovao na poslodavce da pokažu razumevanje prema zaposlenima u trenutku kada je stvarno neophodna svaka tolerancija i solidarnost.
Ako nema dovoljno ekipa i ljudi da bacaju so, što nije pozvao narod da dođe pred na poslodavce da pokažu razumevanje prema zaposlen Skupštinu grada i uzme po šaku soli pa da posipa pre nego što hoda. Verovatno da ovakve akcije, koje bi uključile narod, za gradsku vlast nisu baš bezbedne, jer bi taj isti narod vatreno pozdravio one koji su uz nižu cenu nafte povećali cene prevoza, telefona i komunalija. Urgentni centar u Beogradu je prepun, 300 preloma po danu. Slično je u Čačku, Lučanima, Užicu, a o manjim gradovima, selima i zaseocima i da ne govorim.
Sinoć je na RTS-u gostovao čuveni doživotni ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević, koji se nijednom rečju nije osvrnuo na alarmantnu situaciju u zdravstvenim institucijama zbog ovih teških vremenskih prilika.
Tačno, tema je bila korupcija u zdravstvu, ali baš u ovako teškim okolnostima, gde je konkurencija skrkanih velika, korupcija se pojavljuje u svoj svojoj veličini. Ko ima, doći će na red pre onih 290. Za njega se naći gipsa, zavoja, poveski, a ko nema neka ga Bog sačuva.
Valjda je zato juče bio ministar vera, a danas, posle uspešnog sađenja jelki sa gospođom Borkom Vučić, pojavio se ministar za prostorno planiranje i ekologiju. To je manje važno. U ovom trenutku bitno je da je čovek ortoped. Vidim da je trenutno odsutan i verujem da je otišao da pomogne nekom od poslanika ili nekom od zaposlenih, jer je teško bilo doći u ovu skupštinu, i u to ime htela sam da građanima Srbije pokažem kako u Skupštinu dolaze opozicioni poslanici.
Dakle, zbog poštjer je teško bilivanja dostojanstva ove skupštine, ne mogu da se oblačim kao gospodin Čanak, ali u ovome sam stigla u Skupštinu, a sada imam pristojne cipele, zbog poštovanja ovog visokog doma. U svakom slučaju mislim da je Vlada možda izašla iz svog autizma time što nam je danas poslala ortopeda, ali apelujem na vas da postanete ponovo ljudi, da vodite račuožda izašla iz svog autizma time što nam je danas poslala ortopeda,na o životnim potrebama onih koji su glasali za odgovornu vlast. Vi ste sve samo ne odgovorna vlast i vlast koja pripada ovom narodu. Ovaj narod ne zaslužuje ovakvu vlast.

Član 225. i 226.
Izuzetno mi je drago da je među nama ponovo ministar prostornog planiranja, inače ortoped. Pošto sam još u prepodnevnom izlaganju konstatovala da verovatno nije slučajno što se baš ortoped kao predstavnik Vlade danas nalazi ovde, verujem da će me pre svega kao lekar podržati da potražim informaciju od večitog ministra zdravlja, nekad sjajnog interniste, dr Tomice Milosavljevića.
Šta će nadležno ministarstvo, a i Vlada u celini, preduzeti povodom velikog broja povređenih građana Srbije u ovo novo ledeno doba, koje će, sudeći po prognozama meteorologa, potrajati?
Gospodine Duliću, molim vas da informišete ministra, koji izgleda ima neku selektivnu gluvoću, jer čuje samo kolege iz Vlade, a ne i narod, koji se nama uporno javlja kao predstavnicima opozicije, da je napolju opasan led.
Ne znam da li ministar čita novine, ali, evo, sada ću da vam pročitam deo iz novina. "Stotine građana širom Srbije, zbog ledom okovanih ulica, početak dana umesto na radnom mestu dočekalo je u bolnicama i urgentnim centrima. Stići nepovređen do odredišta bio je pravi podvig, pa su pored pažljivog hodanja, čarapa preko čizama, i svih drugih proverenih metoda protiv klizavice, danas sam pokazivala nešto od toga, mnogi morali da se pomire s gipsom na nozi ili ruci.
Samo u prestonici u toku noću pre podne ekipe Zavoda za hitnu medicinsku pomoć intervenisale su više od 250 puta, više od dve trećine tih poziva odnosilo se na povrede zbog pada. Zato portparol Hitne pomoći, Nada Macura, poručuje svima, a posebno starijim sugrađanima da danas bez preke potrebe ne izlaze na ulice". Znači, ovo zvuči stvarno tragikomično. Šta to znači? Šta će kada imaju preke potrebe?
Građani Gornjeg Milanovca su, recimo, sudeći po broju intervencija, prošli još gore. Samo u toku prethodne noći, zbog padova izazvanih ledenom kišom, pomoć na Odeljenju hirurgije Zdravstvenog centra zatražilo je preko 50 ljudi, od kojih je 15 zadržano na lečenju, tu su prelomi karlice itd, vi vrlo dobro znate o čemu se radi.
U Užicu je isto tako bila bob-staza. Zabeležen je čitav niz ozbiljnih povreda, od uganuća i preloma ruku i nogu, povreda glave, pa čak i potresa mozga. Dr Aco Moljević, ortoped u užičkoj bolnici, kaže da za 22 godine, koliko radi na Odeljenju ortopedije, nije zapamtio ovoliki broj povređenih u jednom danu. "Od juče, kaže čovek, radimo neprekidno. U ovom trenutku na operaciju čeka 11 pacijenta sa teškim povredama nogu".
U Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine je stiglo 114 pacijenata u ranim jutarnjim časovima koji su se žalili na povrede prouzrokovane poledicom.
Ono što je bitno, jeste da izgleda da postoje druga viđenja. Recimo, kolega Srđan Milivojević je malopre konstatovao da je stanje prilično normalno zato što se svugde u svetu i naravno u Evropi voda mrzne na temperaturama ispod nule. Ako je to ispunjenje slogana ove vladajuće koalicije da Evropa nema alternativu, onda svaka vam čast.

Javljam se po čl. 225. i 226, jer verujem da ne samo meni i kolegama poslanicima već i građanima, koji su članovi SPC, ostaje nejasno, nedostaje nam informacija, zašto ovu našu Srpsku novu godinu proslavljamo u ovoj, a ne u nekoj drugoj liturgijskoj, crkvenoj, makar svečanoj atmosferi?
U to ime imam pitanje za ministra vera, Bogoljuba Šijakovića, koji je vrstan poznavalac uloge svih nas laika naroda Božijeg u crkvi, koliko u Srbiji trenutno ima krštenih stanovnika, krštenih u SPC-u?
Ako se zna da je krštenje zapravo svojevrsna svetotajinska ulaznica, kojom se postaje član Crkve, i ako se zna da je velika većina građana krštena upravo u SPC, onda je prilično nerazumno da današnji dan, koji je crveno slovo kao i Božić, nije proglašen i državnim praznikom.
Hajde da napravimo blic anketu ovde među narodnim poslanicima. Neka dignu ruku svi koji su kršteni u SPC. Manite se sada stranačke discipline, vi sa ove strane, valjda ste kršteni, ljudi. Uradite nešto Boga radi, ne sebe radi.
Konstatacija da u Srbiji živi većina ljudi koji pripadaju SPC i za koju ovaj dan, dan obrezanja Gospoda Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog, zapravo jeste početak godine, nikako ne znači da mi... (da li može malo tiše, znam da je vama Sveti Vasilije Veliki stran, ali on je prilično delotvoran) silom naturamo ovaj dan kao praznik našoj braći i sestrama koji su prihvatili novi kalendar.
Ova skupština je i te kako ispoštovala praznovanje Božića po novom kalendaru, 25. decembra, što je sasvim prirodno i očekivano. Pravoslavlje, kao pravo slavljenje Boga, podrazumeva i pravoživlje, što znači da bližnjeg svog poštujemo i trudimo se da volimo kao drugo bogoliko biće. Granice vere postoje, ali granice ljubavi ne.
Sveti Vasilije, koga danas praznujemo, nije postao veliki po tome što se duvao činjenicom da je bio, savremeno rečeno, doktor filozofije, retorike, astronomije i svih ostalih svetskih nauka toga vremena. Veliki je postao jer je dobro razumeo reči psalma: ukloni se od zla i učini dobro.
Šta traži od nas Gospod naš, braćo i sestre? Traži da naše duše budu uvek okrenute ka dobru, da ostavljamo zlo iza leđa, u senci, u ponoru zaborava, u tami bivšega, a mi iz dana u dan, iz godine u godinu da mislimo dobru, da čeznemo za dobrim, da govorimo o dobru i da činimo dobro.
Gospod traži zidare, a ne rušioce, jer ko zida dobro samim tim ruši zlo. Ko se pak okrene da ruši zlo, brzo zaboravi zidati dobro i pretvara se u zločinca, kaže Sveti Vladika Nikolaj u Ohridskom prologu.
U ime poštovanja ovih reči i reči Božije, koja je ljubav sama, čestitam vam svima Novu godinu i pozivam da od danas, posebno u ovom Domu, imamo na umu da svaka naša izgovorena reč ovde i te kako odjekuje u večnosti. Srećna Srpska pravoslavna Nova godina. Hvala.

Prosto sam zbunjena ovakvim tokom ovakve sednice. Predsednice, vi ste počeli  u odličnom tonu. Naravno, posle dugog vremena, narod je sa zebnjom u srcu, i ne samo u srcu i oko sebe, iščekivao ovu sednicu, iščekivao od nas da mu objasnimo šta se to događa.
Ako ste primetili, ljudi jesu ozbiljno deprimirani, na ivici teške depresije i sa konstatacijom da nekakva nadolazeća katastrofa jeste nešto što je u pripremi.
Ono što me je posebno zbunilo, kako je moguće da se neka neadekvatna ponašanja konstantno ponavljaju u ovom najvišem zakonodavnom telu. Pre svega, pozivam se na član 104. Poslovnika ove skupštine, koji podrazumeva poštovanje dostojanstva Skupštine.
Znači, gospodin Čanak, žao mi je, on nikada nije u sali kada dođem na red, moraćemo nekako to da uskladimo, ali mislim da su građani Srbije imali prilike da vide kako je čovek obučen. Već nekoliko puta demonstrira da ovu skupštinu, kao nekakav najviši dom, ne poštuje, oblači se kao da je Demis Rusos, bože me oprosti, priča o nekim lomačama, vatri, kao da je čovek upravo ustao sa krkanja čvaraka, a i, naravno, sa ove govornice već treći put nekažnjeno krši Ustav.
Ako je čovek imun na higijenu, s posebnim osvrtom na to da je posebno imun i na mentalnu higijenu, pošto je potpuno opsednut likom i delom dr Vojislava Koštunice, mene samo interesuje da li je njegov poslanički imunitet ekskluzivan, te dozvoljava protivustavno ponašanje.
Prošlog puta je u Skupštini Srbije govorio o ustavu Vojvodine. Koliko znam, mi se nalazimo u telu i prosto smo predstavnici naroda ko je izglasao jedinstven Ustav Srbije, koji se odnosi i na severnu pokrajinu.
Sada se tu naslađivao nekakvom mapom republike Vojvodine, što mu nije prvi put. Da li zaista on treba da se skine go, što bi samo po sebi bilo dovoljan kognitivni šok, pa da na grudima, recimo, prikaže istetoviranu mapu Vojvodine, pa da neko od nas ustanovi da njegovo ponašanje nije sasvim normalno, i da čovek za to snosi zakonske konsekvence ili dobije adekvatnu zdravstvenu pomoć.
Tačno je ono što je rekao kolega iz DSS-a Željko Tomić, da ipak najveću odgovornost za ovakvo Čankovo ponašanje snosi DS, koja je podeljena na ovaj vojvođanski DS i beogradski DS, koji se neprekidno međusobno namiruju.
Još pre Hrista, tačnije pre ovog Božića, govorila sam o smenama na RTS Vojvodina i nisam dobila odgovor. Novinari srpske nacionalnosti nisu podobni, dobijali su otkaze, navodno ne govore vojvođanskim akcentom, prigovaralo im se da govore suviše hercegovački. Sada je usledila i smena generalnog menadžera Dine Vranešević, koja je podobna zato što je to mešovito bračna, ali očigledno nije po volji gospodina Pajtića iz njoj nepoznatih razloga, ali iz razloga... (Predsednik: Vreme.) poznatog vrhu vojvođanskog DS.
Ono što mene sada zanima, da li to znači da gospodin Pajtić praktično pravi promociju za predsednika republike Vojvodine, da li će ta Vojvodina imati svoj stav kao što nam Denis Čanak reče i da li to podrazumeva da će uskoro imati i svoju vojsku i policiju.

Izlaganje gospodina Čanka me je definitivno još više zabrinulo, jer je vrlo ozbiljna situacija u kojoj jedan čovek ima doživljaj da govori bisere, a da ga niko drugi ne razume. Ako on govori bisere i u pravu je, a sedam miliona Srba misli nešto drukčije, onda je stvarno pitanje statističke verovatnoće o čemu se tu radi.
Moguće je da je sve što govori fantastična i napredna ideja, ali obično u praksi se to doživljava kao predrasuda, kao precenjena ideja, kao iluzija ili neka vrsta poremećenog testiranja realnosti.
Naravno, zalažem se za slobodu izražavanja, oblačenja i ne smeta mi da neko nosi čirokanu na glavi ili havajku, potpuno je svejedno, gospodin čak izgleda simpatično u ovoj košuljici, kao da se greje na Severini i na ono njeno "gas, gas", ali u Skupštini definitivno postoji protokol o oblačenju. Nijedan građanin ne može u Skupštinu da uđe obučen kao što je obučen gospodin Čanak. Prema tome, ako jesmo nekakvi narodni predstavnici, onda se od nas zahteva da prednjačimo i da budemo model kako se ponaša, za one građane koje negde predstavljamo i da ih time ispoštujemo.
Takođe, svako ima pravo na iznošenje javnog mišljenja, ali javno mišljenje jednog poslanika ipak nema težinu slobodnog sastava nekog srednjoškolca. Gospodin Čanak je davno osudio i Radovana Karadžića, i Ratka Mladića na osnovu, po njemu, utvrđene komandne odgovornosti za nekakve zločine. Da ne spominjemo to da je Miloševića hteo da spaljuje, on ima te fiksacije sa spaljivanjem i vešanjem.
Kako god bilo, ono što on tvrdi jeste da je tu postojala komandna odgovornost, a ono što mene interesuje je da li se radi o mehanizmu projekcije, da li bi gospodin Čanak malo razmislio o tome kakvu odgovornost ima njegova javno izgovorena reč.

Javljam se po ovom amandmanu, jer postoji bar 13 razloga zašto bi trebalo ukinuti dalje punjenje džepova ministra hidre, koji se puni kao brod, a građani prazne kao levi deo Skupštine dok ih ne navataju za glasanje.

Evo tih 13 razloga zašto gospodin Dinkić nikako ne bi mogao da dobije proširenje svoje administracije.

Prvo, prevara veka o podeli besplatnih akcija u vrednosti od po hiljadu evra. Drugo, odgovornost za poništenje koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. Treći razlog je sprečavanje investitora za privatizaciju JAT-a i RTB Bor. Četvrto, konstantno opstruiranje, pa i sad, realizacije energetskog sporazuma sa Rusijom. Peto, poznati slučaj Krišto i malverzacije u javnom preduzeću "Aerodrom" Beograd. Šesto, povećanje budžetskih rashoda osnivanjem novih javnih preduzeća, umesto privatizacije postojećih, čime se direktno meša u rad drugih ministarstava.

Sedmo, odgovornost za gašenje srpskih banaka i sprečavanje ulaska ruskih banaka na naše tržište. On nije samo lagao, nego je imao i obećanja koja je koristio u marketinške svrhe, a zatim zaboravio. Osmo, smanjenje poreza na dobit za poslodavce koji zapošljavaju nove radnike. Deveto, veće i ujednačene plate za vaspitače u predškolskim ustanovama na teritoriji cele Srbije. Deseto, veće premije za poljoprivrednike. Jedanaesto, stabilnost dinara. Dvanaest, inflacija do 10%. Trinaest, povećanje privrednog rasta. U 2009. godini privredni rast je sa 6,5% pao na 3%.

Za kabinet Mlađana Dinkića, kao potpredsednika Vlade, izdvojeno je 59.795.000 dinara, a za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 22.849.363.

Dakle, Dinkić jeste ostvario svoj san i postao kalif umesto kalifa. Za svoj kabinet dobija isto kao i Cvetković za svoj.

U jednom od svojih poslednjih obraćanja, jer smo na kraju godine, vama koji ste zapravo jedina referenca, mislim na građane Srbije, kojima dugujemo svako objašnjenje, jer narod Srbije jeste institucija, a svi mi ovde zajedno samo nužno zlo koje je, bogu hvala, prolazno, ne mogu a da se ne osvrnem na ono što se događa i što sam čula baš od vas građana, u prolazu i susretima.

Imam to retko zadovoljstvo da pripadam stranci običnih ljudi, te sam dodirljiva za sve vrste narodnih komentara i primedbi. Pitaju ljudi hoće li uopšte biti Nove godine? Takav utisak su stekli, jer nesposobna i neodgovorna vlast šalje samo katastrofične poruke, o akcijama da i ne govorimo.

Budžet je kasnio 45 dana, a vlast se igrala prebacivanja odgovornosti na narodne predstavnike i tako indirektno i na narod. Zašto nije usvojen budžet? Ko je kriv? Na kraju će narod biti optužen i za to. Gde nema razlike između istine i laži, gde nema uverenja i ideologije, ima samo računa.

Šefica poslaničke grupe ove semafor koalicije, Nada Kolundžija, u maniru vrhunskog statističara izračunala je da je u ovom sazivu Skupštine bilo 1.272 reklamiranja povrede Poslovnika i da je tako potrošeno 10 radnih dana i 50 miliona dinara. Svakako skupo, ali skoro beznačajno u odnosu na mesečne plate direktora, članova upravnih odbora i kabineta ovih likova iz vladajuće stranke.

Ono što je gospođa Nada zaboravila da spomene je da su se te povrede Poslovnika zapravo odnosile na životna pitanja tipa problema na Kosovu i Metohiji, Euleksa, separatističkog statuta Vojvodine, ratifikacije međudržavnog ugovora Rusije i Srbije, NIS i gasovod, svetsku finansijsku krizu, pljačku javnih preduzeća od strane tzv. menadžera i članova upravnih odbora, što je često samo eufemizam za kriminalce.

U odsustvu pravog dnevnog reda, dnevnog reda za narod, o životnim temama se moglo razgovarati samo reklamirajući povredu Poslovnika.

Ova vlada je nastala prostom računskom operacijom, sabiranja baba i žaba, ali se u njoj interes tih "grandmothers and frogs" tako umnožio da vlast više ne poznaje nijednu matematičku operaciju osim oduzimanja, i to od svog naroda.

Lepo kaže gospodin Vučelić u uvodniku Pečata - voljom vladajuće većine, Skupština je letos plandovala gotovo dva puna meseca. Vlada je letovala mesec dana. Skromno. Ni telefonske sednice Vlade nisu održavane. Jesenas su pred nama još defilovali preplanuli ministri. Sa devizom - opušteno, naša izvršna i zakonodavna vlast išla je u susret svetskom finansijskom krahu.

Vlada je na samom vrhuncu svetske finansijske krize tek pravila neki tim za praćenje događaja. Niko ništa pod milim bogom nije radio. Vlada je, sa zakašnjenjem od 45 dana, dostavila nacrt državnog budžeta Skupštini. Sada ta vlada neznalica i lenčuga traži da parlament, kako bi nadoknadio sve njihovo propušteno, radi u tri smene.

Mediji, naravno, listom u tome pomažu. Oni novinari koji nisu pristali da pomognu vlasti, koja grubo obmanjuje sopstveni narod, bivaju šikanirani, marginalizovani, izloženi takvim napadima mediokriteta, ranijih bukača svake stranke na vlasti, da prosto moraju sami da se povuku i odu.

Ološ i prostakluk u poziciji moći, kao da je danas preporuka, a ne smetnja za napredovanje. Dok otpuštaju ili sistematski izluđuju rad nekih tako da sami na kraju daju otkaz, vlastodršci koji imaju dva sata letnjeg pljuska od obrazovanja, inteligenciju kao amebe, a karakter otprilike kao kameleoni, dobijaju šansu da dalje vrše negativnu selekciju, okruže se sebi sličnima.

Slično se sličnom raduje, pa nekom autonomaškom uredniku, koji ne poznaje palatalizacije, pa mu "povuču" zvuči prirodnije nego "povuku" i "oćeju", nego "hoću", svakako da smetaju novinari koji misle svojom glavom i poštuju državu i Ustav države u kojoj žive i rade.

Poslednji primer nasilnog uspostavljanja medijskog mraka je smena mladih i talentovanih novinara na Televiziji Vojvodina, sa bizarnim objašnjenjem - da ne govore akcentom koji je primeren Vojvodini. Znači, na Radio televiziji Vojvodina treba da se govori vojvođanski.

Isti oni koji nacionalizovan izjednačavaju sa nacizmom, u maniru sumanutih nacista, otpuštaju novinare zbog prosrbijanskog akcenta, a sledeća faza je verovatno - da izbace sve sa prezimenom na ić, pa da uvedu ono sa ći - divota.

Predigra svakog političkog protivprirodnog opštenja sa narodom je gašenje svetla. Medijski mrak je već nastupio, te od svetlih primera na televiziji možete gledati - 480 sati svadba, menjam ženu, onu čuvenu pedofiličarsku - gledaj majku, biraj ćerku, uz edukativni deo informativnog programa, gde ministar Mlađa, koji liči na new wave deda mraza, demonstrira kako ćemo se protiv svetske ekonomske krize boriti - veštačkim snegom na Kopaoniku.

Lako je čoveku da se skija i razmaše, ali stranci koje on planira da dovede doći neće, jer su već počeli da štede čak i prilikom kupovine božićnih poklona. Pošto je Mlađa debelo izgubio kontakt sa realnošću, možda bi u ovom kabinetu trebalo da ima nekog savetnika za realnost ili da se obrati nekome ko je, kao gospođa predsednica Skupštine ili ja - kvalifikovan za rad sa osobama koje imaju oštećeno testiranje realnosti.

Građani Srbije, ne dozvolite da oni koji oćeju, da povuču Srbiju u krah i katastrofu pobede. Srbija je, dragi građani Srbije, samo božija i vaša.

Stoga, na kraju svega ovoga tražim informaciju upravo od vas gospođo predsednice Skupštine - šta se to događa na Radio televiziji Vojvodina, zašto se novinari otpuštaju i da li će se sličan proces možda nastaviti, tako da se ostvari ideja totalne razgradnje Srbije kao države, kroz njeno svođenje na pet autonomija - Beograd, Sandžak, Niška oblast, Šumadija i Vojvodina?

Pomaže Bog, građani Srbije.
(Glasovi iz klupa: Bog ti pomogao.)
Uoči jedne od najvećih srpskih slava, Svetog Nikole, došli smo u situaciju da u Skupštini, koja sve više liči na kuću Velikog brata, konačno vidimo ministre koji kao da su ispali iz televizora, ovako slatkorečivi, lepo skockani, marketinški oblikovani.
Nedostaje samo faktički premijer, inače multipla politička ličnost, koja vodi i Srbiju, i Vladu i Vladine komisije. Lepi Bora nije tu, tačnije pokazuje odsustvo tela, ali i prisustvo duha, posebno u liku svog omiljenog đaka i dobrog dečka, koji je sa Lavrovom odavno na "ti", budući da ima ogromno diplomatsko iskustvo. Ogroman deo današnje rasprave o nepoverenju Vladi ličio je na meč, Vlada protiv Samardžića, a mladi Vuk se definitivno, uz blagoslov lepog Bore, promovisao u novog premijera. Malo nas je iznenadila njegova žustrina, ali dečko ima svetske manire, pa je skinuo pokrete, verovatno gleda i sluša hip-hop, a ne sme da izneveri očekivanja nekadašnjeg razrednog, po cenu da Srbija postane saučesnik u priznanju tzv. nezavisnog Kosova.
"Pristao sam, biću sve što hoću" - u hip-hop verziji, jeste očigledno pesma mladog Vuka koji uporno pokušava da nas uveri kako je to što se Euleks rasporedio po Kosovu sasvim cool i neutralno, jer ćemo mi jednom dobiti pozitivno mišljenje od Međunarodnog suda pravde, u ovom ili životu budućeg veka, to još jedino može da kaže onaj dobar teolog koji je danas objasnio da pravi Srbin u crkvu ide tri puta.
Imam samo jednu dilemu. Ako ovako viče na nas koji smo njegov narod, kako li se odnosi prema Amerikancima i šiptarskim teroristima? Neka tu proba sa repovanjem i vikom, možda ih žešće uplaši.
Formalnog premijera nismo baš uspeli da čujemo, sad ga i ne vidimo, a kamoli da razumemo, i osnovan tvrdim da to nije samo zbog toga što sam plavuša. Ili u Srbiji ima mnogo plavuša, ili se premijer tako malo meša u svoj posao, da ga ne prate i ne slušaju čak ni ovi dodeljeni mu ministri.
Kao što je pomenuti sveti Nikola, u čije predvečerje praznika govorimo, na Prvom vaseljenskom saboru imao pravu debatu, moglo bi se reći čak i okršaj sa onima koji su širili jeretička tumačenja, vrlo opasna po verujući narod, tako i mi danas, na ovom skupštinsko-vladinom saboru, imamo zadatak da demistifikujemo Vladu, za koju je bivši, a verujte mi, za kratko vreme i budući premijer Vojislav Koštunica, ispravno rekao da neće moći da se nosi sa krizom. Znam da vi na njega reagujete, zato ga i spominjem.
Znači, bivši, a uskoro i budući premijer Vojislav Koštunica je ispravno rekao da neće moći da se nosi ova vlada sa krizom, koja je svetska i trajaće najmanje dve godine, jer je nesposobna, i već sada kod nas kriza upravlja Vladom, umesto da Vlada upravlja krizom.
Problem je što je i od trenutka formiranja ova vlada bila u krizi, jer je sačinjena od toliko raznorodnih elemenata od kojih svako ima svoje autohtone ambicije i želje, da nikada ne može funkcionisati kao kohezivan organizam za rešavanje realnih životnih problema građana.
Verujem da se i sam faktički premijer, posebno u situaciji otkrivanja poslednjih G17 minus afera, morao požaliti svojim mentorima u Vašingtonu: Gospodo, stvorili smo Frankenštajna. Ova svetska kriza je nesposobnoj, raštimovanoj i autističnoj Vladi došla kao kec na jedanaest. Sada se sve može prebaciti na nadolazeću krizu, a ministri će opet moći da se, kao u julu mesecu... (Predsednik: Vreme.) relaksiraju sa novim pasošima i vizama, koje za njih nikada nisu bile problem, po belosvetskim centrima za oslobađanje od stresa. Ako nešto i krene loše, pa ih narod pritisne zbog učinjenih pogrešaka, na kraju uvek postoji sindrom - Krišto, udri po parama, dobro se napuni, a onda tutanj u avion iz zemlje koju si ojadio.
Samo na kraju, da bi dokazala da Nova Srbija nije nekonstruktivna opozicija, podeliću prisutnim ministrima iz Vlade, ostalo ih je ukupno šest, što je lepa brojka, daj bože da je baš tako, dva letka iz niza naših prosvetiteljskih letaka, koje smo delili nedeljom ispred "Ruskog cara" i koji se zovu "Progledaj, probudi se, osvesti se".

Namera podnosioca ovog amandmana bila je da se onemogući obračun Zaštitnika građana sa političkim neistomišljenicima.
Izvesno znam da, kao vrsni stručnjak, mr Aleksandar Martinović nije imao personalne ideje vodilje, niti je aludirao na aktuelnog zaštitnika građana. Ono što je pokušao da uradi jeste da popravi ovaj važan zakon, koji je i motivisan željom za depolitizacijom državne uprave.
Mi iz NS, kao predstavnici ozbiljne državotvorne i nacionalnoodgovorne politike, podržavamo svaki predlog koji doprinosi jačanju pravne države, vladavine zakona, čiji rok ipak mora da bude trajniji od roka trajanja dugotrajnog mleka.
Znam da je to aktuelnoj vlasti prilično neshvatljivo, jer samo na jeziku imaju demokratiju, ali je važno podsetiti se da je osnovno demokratsko načelo - načelo smenjivosti vlasti.
Zakoni moraju imati rok trajanja daleko duži od roka određene grupacije na vlasti, a najbolje bi bilo da se tako postave da nadžive i rok trajanja bioloških jedinica vlastodržaca u raznim epohama.
Stoga obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana deluje krajnje kontroverzno, jer se kaže da ''u zakonom utvrđenim razlozima za razrešenje državnog službenika sa položaja nije predviđeno da državni službenik može da bude razrešen sa položaja ako iz ponovljenog ponašanja na koje je Zaštitnik građana već ukazao proizlazi namera državnog službenika na položaju da odbije saradnju sa Zaštitnikom građana ili ako se utvrdi da je učinjenom povredom građanima pričinjena materijalna ili druga šteta većih razmera.
To znači da javna preporuka Zaštitnika građana za razrešenje državnog službenika na položaju iz razloga utvrđenih u Zakonu o Zaštitniku građana ne bi automatski dovela do razrešenja državnog službenika sa položaja, već bi predstavljala mogućnost da organ koji je nadležan za postavljenje državnog službenika na položaj, pa dakle i za njegovo razrešenje, razmotri javnu preporuku Zaštitnika građana i tek ako je prihvati to bi dovelo i do razrešenja državnog službenika sa položaja''.
Ovakva nepreciznost u formulacijama nije slučajna jer, čim piše "postoji mogućnost" ili "može", to znači da i ne mora. S jedne strane, odbijanjem da se prihvatanjem amandmana mr Aleksandra Martinovića donese jedan bolji i precizniji zakon, zapravo se institucionalizuje pritisak Zaštitnika građana i ogromna, gotovo pesnička sloboda Vlade, koja ima pravo da odlučuje ko je, kada i kako bio ili ostao podoban državni službenik.
Voluntarizam u pristupu ovom zakonu ukida najvažnije načelo, načelo pravne sigurnosti, koje omogućava da se u jednakim situacijama reaguje na jednak način.
Ono što je izvesno jeste da mi jednak pristup nemamo ni u medijima, pa je, uz značajan bojkot većine elektronskih medija, Nova Srbija u nedelju održala akciju vrlo primenljivog naslova upravo na ovu situaciju u Skupštini i Vladi.
Akcija se zove "Osvesti se". To je treća akcija Nove Srbije, koje se nedeljom održavaju ispred ''Ruskog cara'' u 11.30 časova i zapravo je samo deo prosvetiteljskog niza "Progledaj, probudi se, osvesti se". Zašto – ''Osvesti se''? Zato što ova vlada konstantno ne ispunjava svoja obećanja i obmanjuje građane Srbije.
Predlogom budžeta predviđeno je umanjenje prihoda jer investicije propadaju i nema razvojnih projekata. Zaposlenima u javnom sektoru budžetom nije predviđena isplata regresa i toplog obroka. Vlada je za reprezentacije i plate svojih ministara i službenika iz budžeta izdvojila 1,7 miliona evra.
Prvog januara 2009. godine odlukom Vlade jednostrano će se primeniti Trgovinski sporazum, a Srbija će, zbog ukidanja carina, godišnje gubiti 300 miliona evra.
Vlada nelegalno raspoređuje misiju Euleks na KiM, bez rasprave u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije i prihvata statusnu neutralnost dela sopstvene teritorije, zapravo okupaciju.
Vlada je obmanula građane, jer Srbija 2009. godine neće postati kandidat za članstvo u EU, niti će biti stavljena na belu šengen listu. G17 plus nema samo Bojana Krišta u svojim redovima, već i Vidu Uzelac, direktorku Centra za registre, čija je plata 1.200.000 dinara, kao i mnoge druge, čija će se imena ubrzo otkriti. Obećali su povećanje plata i penzija, a ne njihovo zamrzavanje. Obećali su bolji život i 200.000 novih radnih mesta, a ne otpuštanje radnika. Obećali su i obračun sa kriminalom i korupcijom, a ne zaštitu kriminalaca. Stoga, "Osvesti se".
NS predlaže realizaciju dva ključna infrastrukturna projekta, koncesije za izgradnju auto-puta Horgoš-Požega i gasnog sporazuma sa Rusijom, jer oni otvaraju pravi razvojni put Srbije. Odlaganje jednostrane primene Trgovinskog sporazuma sa EU, jer Srbija nema sredstava da popuni dodatni budžetski deficit od 300 miliona evra, koji je direktna posledica jednostrane primene ovog sporazuma.
Da se osposobe domaći proizvođači za dolazak evropske konkurencije; da se smanji porez na osnovne životne namirnice; da se poništi odluka o povećanju akciza na kafu i naftne derivate; da se plate i penzije kontrolisano povećavaju, u skladu sa rastom troškova života i procentom inflacije; da se smanji javna potrošnja racionalizacijom broja zaposlenih u javnim službama, a ne otpuštanjem radnika iz preduzeća dok se u javnim službama broj zaposlenih i dalje gomila; da se zaustavi trošenje deviznih rezervi za održavanje nerealnog kursa dinara i da se najveći deo realnih prihoda ulaže u infrastrukturne projekte i razvoj malih i srednjih preduzeća.
"Osvesti se", dakle, i prihvati amandman gospodina Martinovića.
Ako mi predsednica Skupštine dozvoljava, prisutnom ministru Markoviću dala bih jedan mali poklon, ovu našu brošuru "Osvesti se". Uz to smo delili i svojevrsnu lizalicu – ''tornado kul mint, instant osvešćuje''.
Da li imam vaše dopuštenje da dam gospodinu ministru ovo?
(Predsednik: Da.)

Zaista mislim da je vreme da se vratimo na rad po amandmanu. Evropa zaista više ne može da čeka.
Danas sam posmatrala šta je radila gospođa ministar Diana Dragutinović, pa sam odlučila da primenim istu stvar. Otišla sam malo na sajt i pogledala komentare građana. Mislim da bi bilo jako korisno za sve nas ovde okupljene da vidimo šta ljudi kažu o ovoj efikasnosti donošenja zakona o izmeni Zakona o putnim ispravama.
Gospođa predsednica parlamenta je izjavila da građani ne treba da strepe, jer će u Danu za glasanje, sigurno ove sedmice, biti usvojene izmene Zakona o putnim ispravama i produženo važenje starih pasoša.
I načelnica Uprave za upravne poslove MUP-a Zorica Lončar-Kasalica apelovala je na poslanike Skupštine Srbije da se što pre usvoji predlog zakona o produženju važenja starih pasoša, kako veliki broj građana ne bi imao probleme od 1. januara sledeće godine.
Kasalica je rekla da je u interesu građana da se procedura izmene zakona u parlamentu okonča što pre, kako bi građani mogli da putuju sa starim pasošima od 1. januara naredne godine i kako se državljani Srbije koji žive u inostranstvu ne bi našli u veoma nezgodnoj situaciji.
Ono što je činjenica na koju moram da vas podsetim jeste da se Predlog zakona o izmeni Zakona o putnim ispravama u skupštinskoj proceduri nalazi još od jula, a oko 800.000 građana Srbije koji imaju stare pasoše sa oznakom SRJ sada zavisi praktično od naše pravovremene odluke.
Da vidimo sad šta kaže blog B92, ili neki ga zovu "U92". Kaže ovako - hajde učinite to već jednom (Obraćaju se svim poslanicima.), imam stari pasoš i vizu i uplaćeno skijanje u Italiji u januaru (Srećnik.). Sledeći - kada ove sedmice (Ovo je, izgleda, za predsednicu parlamenta), rok koji sam ja zacrtao da bih putovao za Srbiju je sreda, hoće li biti do tada? Ovi nas tako fino zezaju (Izvinjavam se na izrazu.), da po ovome treba snimiti film. Bio bi to svetski hit.
Sada nešto i na račun Vlade: Sramota, ukinimo već jednom trulu i nesposobnu vlast i uvedimo čistu građansku demokratiju. Birajmo dobre, uzorne i poštene komšije i sposobne i dokazane stručnjake, kojih u ovoj državi ima. Oterajmo ove neradnike, profitere i nesposobnjakoviće, jer će nas to potpuno upropastiti. Vojislav Krstić (Kao da je mene citirao.).
Dalje - da li da se radujemo ili da plačemo? Kome da verujemo? Gospođo Dejanović, mnogo toga je obećano sa skupštinske govornice, ali na žalost građana, nije ispoštovano. Ostaje nam da vam verujemo.
Ima tu još jedna stvar o kojoj se puno priča. Čak i da izglasaju, da se to odmah stavi u "Službeni glasnik", to će važiti samo za našu carinu i policiju. Ostaje problem sa carinama i policajama stranih država, koje su još davno dobili dopis od našeg Ministarstva spoljnih poslova da stari pasoši prestaju da važe 1. januara 2009. godine.
Znači, sada naše ministarstvo treba da obavesti sve države da stari pasoš i dalje važi, a zatim te države treba da proslede to obaveštenje do svih svojih graničnih prelaza. Ne znam koliko je realno da će to stići da se obavi u 100% slučajeva, pogotovo ako se uzmu u obzir božićni i novogodišnji praznici u dobrom delu sveta. Bojim se da se nekom ne desi da otputuje iz zemlje posle januara, a da ga na drugom kraju sačeka neki revnosni carinik i kaže mu da, prema njegovim knjigama, plavi pasoš više ne važi.
Isto kao što predsednica tvrdi da hoće, ja tvrdim da neće da se usvoji ovaj zakon. Šanse su 50:50 - kaže neko ko je prilično skeptičan, verovatno s razlogom.
Sledeći komentar je zanimljiv: Kakva bruka i niz skandala u vezi starih-novih pasoša. Prosto je neverovatno. U stvari, Srbija je ovo. Ovde je sve moguće, u negativnom smislu, naravno. Vađenje novih pasoša je maksimalno neorganizovano i zato čitav posao u startu kasni već godinu dana. Nije rešen problem ogromnih redova ili barem neke organizacije da to sve ide malo brže.
Građani se tretiraju kao stoka, izigravaju kurire državnim službenicima, donose im po ko zna koji put izvod iz matične knjige i uverenje o državljanstvu, kao da to već ne postoji u MUP-u kada su se vadila prethodna dokumenta. Pa onda ona zavrzlama oko fotografija. Užas, pod hitno protektorat Evropske unije u ''srbistan''. Please, help.
Dalje - blago nama građanima. Poslanici partija negrađana će blagoizvoleti da podare narodu mogućnost da putuje jer će produžiti važnost starih pasoša, pošto je vlast nesposobna da građanima izda nove pasoše do roka koji je sama odredila. Bitno je da su uveli Ministarstvo za dijasporu, a koliko se brinu o ljudima izvan Srbije, vidi se na ovom problemu. Sramota.
Kada usvojite taj zakon o produženju važenja starih pasoša, molim vas, obavestite odmah ministarstva inostranih poslova drugih zemalja. Koliko sam ja zapamtila, oni su već bili obavešteni o prestanku važenja starih pasoša sa 31. decembrom 2008. Koliko ste ažurni i savesni, najbolje bi bilo da službeni list u kome će to biti objavljeno štampate na engleskom jeziku.
Nije loš predlog, kao ni da se ovaj parlament ukine pa da se samo prepisuju zakoni EU i da budu na engleskom, i tako u Srbiji pola naših zakona ne razumeju, pa da ih ljudi nabave i ponesu sa sobom kada krenu da se vraćaju u inostranstvo na posao, studije, svom životu. Doveli su nas u situaciju da strepimo da li će produžiti pasoše ili ne. Sada bi trebalo da budemo zahvalni što će vlast ipak raditi posao za koji je plaćena. Neverovatno.
Čuj ovo - biće produženo. Da li je ili nije produženo od naših političara. Sve čuješ, samo neke višestruke kondicionale - biće, verovatno, planira se, u dogledno vreme, itd. Vlast treba da uradi nešto konkretno za ovaj narod da putuje kao sav kulturan svet.
Još interesantan komentar, koji možda može da govori o namerama ove vlasti: Daj bože, požuri više sa tim mađarskim državljanstvom, da ne moram čitati sa strepnjom ovakve vesti. Lala iz Budimpešte.
Dalje, čuvena situacija - stajao sam pola sata na aerodromu u Londonu dok službenice na kraju nisu shvatile da je moja država Srbija, a ne SRJ. Šta reći više, osećao sam se kao... Neka mi neko objasni kakve veze ima produženje pasoša nepostojeće države sa ispunjenjem uslova za ''beli šengen''. Drugo je pitanje zašto država nije spremno dočekala rokove za izradu biometrijskih ličnih dokumenata. Prestanimo da mešamo grandmothers and frogs.
Da li vas interesuju dalji komentari ili je, izgleda, Vlada gluva na komentare građana? No, tek da nešto raspravimo. Vidim da svi gledate u sat, jer zaista Evropa ne može da čeka, šest je sati, ali da nešto raspravimo. Poslanici opozicije nisu prekinuli...
(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas, budite tiši, omogućite gospođi Janković da je čujemo.) Izgubiću dobar glas, a to stvarno nije u redu za jednu damu.
Znači, poslanici opozicije nisu ti koji su prekinuli rad ove Skupštine u julu. Prekinuli ste je vi, da biste od očiju javnosti sakrili komentare na sramno hapšenje Radovana Karadžića. Ministri su, naravno, za to vreme imali vrlo uredno nove pasoše, vize, provodili se uglavnom po Grčkoj i ostalim predelima njihove voljene Evropske unije i šire, a mi, poslanici opozicije, čekali smo da se konačno zakaže zasedanje parlamenta. Tada smo čak verovali i Boži ''kanabisu'', koji je 2. novembra (Moram samo da nađem gde mi je Boža ''kanabis'', moj omiljeni heroj) rekao...
Znači, Boža je 2. novembra prisustvovao predavanju dokumenata u Parizu i rekao da je ovo još jedan važan korak ka liberalizaciji viznog režima sa EU, koji će se ponovo razmatrati na proleće sledeće godine.
Đelić je istakao da je procedura izdavanja biometrijskih pasoša počela u Francuskoj, jer ona predsedava EU, i Nemačkoj, pošto ima jednu od najvećih srpskih dijaspora. Kao i za građane koji žive u Srbiji, tako će i za dijasporu biometrijski pasoši koštati 36 evra plus 15 evra za troškove. I ostala predstavništva uskoro će biti osposobljena za prikupljanje dokumenata za nove pasoše. Sledeći će biti Beč, i to od 18. novembra - tako je govorio Đelić.
Ono što je činjenica je da mi, poslanici opozicije, nismo odgovorni ni za pravljenje dnevnog reda ovog zasedanja. Ko vas je terao da na dnevni red stavite pre ovog hitnog predloga zakona Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, koji će početi da važi tek 2010. godine? Kako vam se tada nije žurilo?
Znači, ovo je klasičan primer ko zapravo opstruiše i gluv je u potpunosti za interese građana Srbije. Dok sam čitala komentare građana, predstavnici Vlade su se nešto domunđavali, verovatno to nije važno, ili znaju, ili su negde već čuli. Za ministra unutrašnjih poslova mi je logično da sve zna, ali za ove druge malo je čudno.
Još jedna stvar koja je dosta bitna. Da li znate da je u Prištini već izdato 55.000 pasoša sa natpisom ''republika Kosovo'', koji su štampani u Nemačkoj, ispunjavaju sve evropske standarde, dobijaju se za sedam dana i koštaju 26 evra? Da li mi treba da učimo od tih tamo Šiptara ili ćemo konačno početi da se ponašamo kao ozbiljna i odgovorna država?
Što se nas iz opozicije tiče, mi smo spremni, a vi, gospodo iz vlasti, zaista vodite računa i o interesu svoje države i naroda.