Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, iskoristiću svoje pravo koje imam shodno poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije i priključiti se diskusijama koje su i prethodni govornici danas za skupštinskom govornicom, a i inače ovih desetak prethodnih dana, posvetili temi koja je svakako najaktuelnija i zaokuplja najviše pažnje građana Srbije.        Naravno, reč je o poskupljenju gasa za 60% ili da budem precizan 59,9%, koliko zaista iznosi, mada mislim da to u biti ništa ne menja. Svakako da je to jedan od najtežih udara na ionako skroman životni standard velike većine građana Srbije i da je izvršen u najnezgodnijem trenutku, znači na samom početku grejne sezone.
I pored pokušaja poslanika opozicionih stranaka, kao i zvaničnih stavova koje smo imali na sednicama skupštinskog odbora za industriju, jedino što je usledilo kao reakcija nadležnih, odnosno Vlade Republike Srbije, jeste ta odluka o plaćanju računa u dve rate, prve u visini od nekih 67% i druge valjda 33 %, što i nije toliko bitno. Mislim da je reč o jednoj, najblaže rečeno, nekorektnoj odluci, jer nije smisao u tome na koliko rata ćemo moći da plaćamo, već kako ćemo uopšte moći da plaćamo gas po ovoj ceni.
Kada već govorimo o gasu, prilično sam se iznenadio kada sam ovih dana u razgovoru sa svojim sugrađanima, Mladenovčanima, saznao da je i dosadašnja cena od 24,51 dinar po kubnom metru inače veća za skoro nekih pet dinara nego što je u većini drugih opština Srbije.
Naravno, neko objašnjenje ili pokušaj da se nađe objašnjenje možda u transportnoj ceni ili već svemu drugom ne stoji, jer je Mladenovac sastavni deo Beograda i tu je nekih pedesetak kilometara udaljen.
Tako da sada, čini mi se, da preko 3.300 domaćinstava, koliko je u Mladenovcu priključeno na gas, s pravom je praktično i duplo gnevno.
Sve je to dodatno poražavajuće, ako se setimo uveravanja i ubeđivanja o tome da će gas biti najekonomičniji energent, iako je u Mladenovcu, primera radi, priključenje iznosilo negde oko 1200 američkih dolara ili pak ako se zna da je u Mladenovcu najniži prosek ličnog dohotka na području grada Beograda, kao i da je broj nezaposlenih ljudi znatno veći nego što je broj onih koji još uvek imaju status zaposlenih.
Tako da koristim i ovu priliku da se pridružim više nego opravdanom revoltu građana Mladenovca.

Samo su mi četiri reči još falile da završim.

Mislim da ste me pažljivo slušali na početku, rekao sam da je u pitanju član 226.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo, danas se u skupštinskoj raspravi nalazi još jedan u nizu, kako to vole predlagači da kažu, istorijski važnih akata, odnosno prošengenskih zakona. Predlog zakona o zaštiti državne granice je ništa drugo do još jedan prilično nedorečen akt, koji, pre svega, ne uvažava političku realnost u kojoj živimo. Čak i ovi mnogobrojni pokušaji, pre svega, poslanika SRS-a da kroz amandmane, koliko-toliko, poprave predložene zakone, teško će rešiti onu suštinsku problematiku.
Voljom vladajuće većine, verovatno će i ovakav zakon ugledati svetlost dana, ako im ne preostane daha od ovog gasa ovih dana, ali ostaje opravdana bojazan da će, poput svih prethodnih u setu, o kojima smo razgovarali tokom prethodnih dana, ostati samo mrtvo slovo na papiru.
Kada je o Predlogu zakona o zaštiti državne granice reč, osnovni problem je što država Srbija, zahvaljujući ovom nenarodnom režimu, vođenom evrointegracijama, u ovom trenutku, zapravo, i ne zna gde su joj državne granice.
Teško je i nerealno očekivati od nekog ko ne poštuje Ustav i zakon da ispoštuje barem ovakav zakonski akt, baš kao što je slučaj i sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, zakonom o strancima, pogotovo ovim vrhuncem licemerja vlasti, to je zakon o formiranju ove agencije za borbu protiv korupcije.
U ime Poslaničke grupe SRS-a, podneo sam amandman na član 6. stav 1, tražeći da se briše tačka 4, smatrajući da je suvišna i da je već sadržana u tački 1. Tačka 4. glasi – proverava da li lice ispunjava uslove za ulazak, odnosno izlazak iz Republike Srbije. Smatrao sam da je to potpuno nepotrebno, s obzirom na to da se već u ovoj 1. tački pomenutog člana kaže da se vrši uvid u putne ili druge isprave propisane za prelazak državnih granica.
Vlada je, naravno, a šta bi drugo, odbacila predloženi amandman, uz prilično šturo i nesuvislo obrazloženje, pozivajući se na već pominjani zakon o strancima, tačnije, na član 11. istog zakona, da bi, navodno, usvajanje ovog mog amandmana bilo u nekom pravnom neskladu. Istini za volju, u ovom članu 11. zakona o strancima se formuliše na koji se način odbija ulazak u Republiku Srbiju strancu i već u 1. stavu kaže – ako nema važeću putnu ispravu ili vizu, ukoliko je potrebna.
Imajući u vidu ono što sam istakao u ovoj uvodnoj napomeni, ne treba da čude pojave na koje smo mi iz SRS-a ukazivali i ranije, vezane za nepoštovanje Ustava i zakona Republike Srbije na području koje obuhvata državna granica Srbije, a to je, naravno, Kosovo i Metohija. Ljudima iz DS-a je mnogo bliža, očigledno, i pravno prihvatljivija tzv. država Kosovo, a sve zarad vlasti.
Najbolji, i već pominjani, jeste primer Stanka Jakovljevića, funkcionera DS-a, koji i dalje pokušava da vedri i oblači pod okriljem Tačijeve bratije, iako smo i kolega poslanik Avramović i ja, čini mi se, još u julu, dobili od Ministarstva zvanično objašnjenje da Stanko Jakovljević, nekadašnji koordinator, nema više nikakvih ingerencija, odnosno, nakon izbora koji su održani 11. maja i preuzimanja vlasti od strane srpskih radikala, i u opštini Štrpce, kao i u većini opština na KiM-u, dakle, to su organi države Srbije. Međutim, 8. avgusta, ja tu imam i odluku o nekim kadrovskim rešenjima, o imenovanju određenih direktora za pojedina odeljenja, i sve to, naravno, u vezi sa članom 62. tačka 2. Zakona o lokalnoj samoupravi Kosova itd.
Zato i ne treba da čudi što se pred poslanicima Srpskog parlamenta nije našla Rezolucija o KiM-u i zato, očigledno, nikoga ne čudi što je sve spremno da Misija Euleks uskoro zagospodari ovom južnom srpskom pokrajinom.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u prilog ovome što je malopre iznela koleginica Elena Božić-Talijan i što je moja leva strana prilično ravnodušno prihvatila, nekima čak nije ni poremetila ni koncentraciju za ukrštanje reči itd, izneću i jedan primer kako to taj savremeni evrointegracioni režim ovde u Srbiji, koji nas svakodnevno zapljuskuje i preliva se realizacijom tih demokratskih načela i principa, postupa prema nama.
Dakle, vašem kolegi poslaniku SRS, meni je danas, usred bela dana, na vratima porodičnog stana u stambenoj zgradi iscrtan kukasti nacistički krst. Da li je to zbog toga što sam ostao u SRS ili što sam prethodnih dana iznosio samo nekoliko kriminalnih afera i dešavanja u mladenovačkoj opštini, to nije na meni da rasuđujem.
Što se mene tiče, poruka je bila sasvim jasna, kao što mi je jasno da ću, kao pravi, istinski srpski radikal nastaviti onim putem kojim sam i krenuo, a to je u ovoj borbi da živimo u nekom normalnijem, pravednijem i znatno poštenijem društvu.
Slučaj je prijavljen policiji. Očekujem da će nadležni organi reagovati po ovome, ali mislim da je zaista nedopustivo da je danas u 21. veku, bez obzira na sve političke razlike koje postoje među nama, moguće ovako nešto da se desi.
Nadam se da će taj hrabar i za sada još uvek nepoznati počinilac biti uhvaćen i priveden licu pravde, ne zbog sebe, ponavljam još jedanput, ne plašim se zbog sebe, mislim da je to u interesu neke znatno bolje Srbije u kojoj težimo svi da živimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nadam se zaista da je ovo poslednji put da se pozivam na član 104. Poslovnika o radu Skupštine Srbije, a da je sve u vezi sa bolje ili lošije skrivenim cinizmom ili licemerjem poslanika vladajuće koalicije, ovog puta gospođice ili gospođe Elvire Kovač, i njihovim zapomaganjem da se radi.
Lepo vam je rečeno, imali ste mogućnost tokom ova četiri meseca da maksimalno učestvujete u radu ovog skupštinskog doma. Vi to jasno ne želite, dosađujete se, a onda nas koji amandmanima pokušavamo da bar donekle popravimo ove nakaradne zakonske predloge koje imamo svakodnevno u skupštinskoj proceduri optužujete ne samo da vršimo opstrukciju, već sada i da smo neradnici.
Onda kada želimo da razgovaramo i o nekim životnim, aktuelnim problemima i pitanjima to vama smeta, tako da ću ovog puta iskoristiti samo svoje poslaničko pravo, po članu 225. Poslovnika o radu, i prisustvo ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića današnjem zasedanju.
Pre svega, želim da istaknem da je nakon mog nastupa od pre tri-četiri dana i pohvale koja je bila upućena MUP-u povodom hapšenja najvećeg narkodilera na području opštine Mladenovac Mladena Novakovića, kao i nakon našeg pisanja u specijalnom izdanju "Velike Srbije", jedan od istaknutih članova DS-a i finansijera u Mladenovcu direktor "Keramike" Mladenovac Nenad Arambašić pozvan na informativni razgovor, a verovatno to ima veze i sa "Intergasom" i sa "Oil BG"-om itd. Samo bih opet ponovio onu svoju zaista iskrenu želju da i prilikom ovog prvog pomenutog slučaja... a podsećam poslanike da je taj isti Novaković, dakle najveći narkodiler, izjavio da je finansirao lokalne političare u Mladenovcu kako bi došli ili, bolje rečeno, opstali na vlasti. Nadam se, zbog građana Mladenovca, da ćete tu stvar isterati na čistac, kao i da ćemo napokon saznati istinu o svim ovim rabotama u "Keramici".
Dakle, to su ta neka životna pitanja i teme koje i te kako imaju veze sa svim zakonskim predlozima koji su do sada bili u skupštinskoj proceduri.
Ovog puta ću iskoristiti još ovo malo vremena koliko je preostalo da otvorim samo još jedno pitanje, odnosno problem koji su građani Mladenovca u razgovoru sa mnom izneli, a to je pokušaj da se jedna od retkih svetlih tačaka u Mladenovcu, a to je Institut za rehabilitaciju "Selters", maksimalno uruši. Početak kraja je bio 2001. godine izborom Stanke Vidaković na mesto direktora Instituta. Izabrana je, naravno, u ime Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a na predlog Upravnog odbora čiji je predsednik bila docent dr Branka Nikolić, inače kuma Rasima Ljajića. Tom upravnom odboru mandat je istekao 2004. godine ...
(Predsednik: Vreme.)
... završavam, a direktorka Instituta, u kome je inače zaposleno 500 ljudi, na volšeban način nastavlja da obavlja svoju dužnost. Ispoštovaću vreme koje je predviđeno Poslovnikom, ali na pravi problem ću ukazati nešto kasnije ili prvom narednom prilikom, pa ćete svi čuti šta se dešava u "Seltersu". Hvala.

S obzirom na to da sam ispoštovao malopre ona tri minuta, da ne bih ostao nedorečen nastaviću. Ukazali smo na još jedan problem vezan za opštinu Mladenovac i za Institut za rehabilitaciju "Selters". Čuli ste da se početak kraja praktično desio 2001. godine, kada je na mesto direktora Instituta izabrana, u ime Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije, a na predlog Upravnog odbora, čiji je predsednik bila docent dr Branka Nikolić, kuma Rasima Ljajića. Tom istom upravnom odboru...
(Predsednik: Molim vas da kažete koji član Poslovnika i na šta se odnosi povreda.)
To je bio član 104. kada sam se javio prvi put, pa sam iskoristio svoje pravo na osnovu člana 225. Poslovnika i ispoštovao sam ona tri minuta koliko mi je pripadalo, napustio sam govornicu. Ali, da ne bih ostao nedorečen, zbog građana koji su me zamolili da ovo iznesem, ja sam opet izašao.
(Predsednik: To je jedna vrema poslaničkog pitanja i vaših konstatacija. Koristim priliku da vam kažem da sam napravila dogovore sa predsednikom Vlade i predsednikom Republike. Naći ćemo formulu da i jedan i drugi dođu u parlament i da razgovaramo o svim pitanjima.
Mislim da koristite po istoj sadržini dva puta pravo na povredu Poslovnika. Izvolite, završite u roku od tri minuta.)
Ne, prilikom svog prvog javljanja hteo sam da iskoristim prisustvo ministra unutrašnjih poslova i da pohvalim ono što su pripadnici MUP-a uradili, a vezano je takođe za neka dešavanja u opštini Mladenovac. Ovo zbog čega sam se sada javio jeste nešto na šta im ukazujem i nadam se da će biti uspešni kao i prethodna dva puta.
Tom istom upravnom odboru mandat ističe 2004. godine, a direktorka Instituta, u kome je inače zaposleno 500 ljudi, na volšeban način nastavlja da obavlja svoju dužnost. Potom je izabran novi upravni odbor, na čijem čelu se našao dr Aleksandar Gajić, inače kadar G17 iz Valjeva, dok je za predsednika nadzornog odbora imenovan Milan Đurđević, predsednik opštinskog odbora G17, ali u Mladenovcu.
U okviru ovog instituta postoji i Zavod "Vrmac" - Prčanj u Boki Kotorskoj koji je poslovao kao poslovna jedinica, a osamostaljenjem Crne Gore je registrovan kao preduzeće za turizam i ugostiteljstvo. Ovo preduzeće, slučajno ili ne, tendenciozno ili ne, pravi gubitak od skoro milion evra godišnje, koji se pokriva iz "Seltersa" - Mladenovac, gde postoji stoprocentna popunjenost 500 ležajeva. Toliki je kapacitet, a prosečna dnevna zakupnina ležajeva je oko 3.000 dinara, što u prevodu znači da dnevno ima oko 1,5 miliona dinara keša.
Kako je moguće da pomenuta dr Vidaković već osam godina obavlja dužnost direktora, a izabrana je na četiri godine i mandat joj je istekao 2005. godine, a Upravni odbor nije raspisao konkurs za direktora? Na osnovu čega je omogućeno trošenje budžetskih sredstava i kako to da se niko od nadležnih organa ne zainteresuje za gubitke od milion evra godišnje i da sve to traje punih osam godina? Kako to da svi sindikati ukazuju na brojne neregularnosti upravljačkog kadra G17, a da niko od nadležnih organa ne želi ili neće da reaguje?
(Predsednik: Vreme, gospodine poslaniče.)
Još pola minuta. Nije li apsurdno da se direktorka vozi u automobilu koji vredi više desetina hiljada evra, dok se urušava jedna, nekad izuzetno ugledna, institucija, i to u evropskim razmerama? Kako to da je, iako država plaća primarnu zdravstvenu zaštitu, služba medicine rada koja postoji u okviru Instituta u katastrofalnom stanju? Siguran sam da ste vi koji ste u poslednjih par godina bili tamo bili svedoci toga. Šta tek reći o činjenici da je od laboratorije u Sokobanjskoj ulici, odnosno dela Instituta koji je takođe u Sokobanjskoj ulici, napravljena jedna obična kafanska prćija?
Očekujem, u ime građana Mladenovca, odgovore, očekujem sprovođenje zakona i očekujem sprečavanje totalnog kraha Instituta za rehabilitaciju "Selters" u Mladenovcu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvi put se u poslaničkoj praksi susrećem sa podnošenjem amandmana na određene predloge zakona i smatram da se uglavnom potvrđuje nepisano pravilo da čim amandman stiže iz redova opozicionih poslanika mogućnost da bude prihvaćen meri se u promilima.
Smatrao sam primerenom, logičnom i pravno utemeljenom reakcijom podnošenje amandmana na član 35. stav 1. ovog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, gde se posle reči "proglašenja nestalog lica za umrlo" dodaju reči "odnosno u skladu sa rokom utvrđenim u zakonu po kome se podaci prikupljaju", uz jedno potpuno smisleno obrazloženje da se ovim amandmanom sprečava brisanje podataka o umrlim licima nakon godinu dana od njihove smrti, što bi uslovilo da se bespovratno izgube podaci o ranijim vlasnicima, stečenim pravima umrlih lica i slično.
Amandman je, imajući u vidu malopređašnju konstataciju, odbijen uz obrazloženje da Vlada ne prihvata amandman budući da je članom 35. stav 1. Predloga zakona propisano da se podaci u slučaju smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, čuvaju najmanje godinu dana od dana smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, dok se podrazumeva da će, ako je posebnim zakonom propisano da se ti podaci čuvaju duže, isti biti čuvani u rokovima propisanim tim zakonom.
Upravo ova formulacija podrazumeva ono što mi daje za pravo da smatram da je ipak trebalo da bude prihvaćen ovaj amandman, da bi samo doprineo kvalitetu ovog predloga zakona koji se danas nalazi u skupštinskoj raspravi.
Sam Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti predstavlja, to se već sad jasno potvrdilo, jedan i te kako nedovršen projekat, s obzirom na to da smo danas u prilici da vidimo da je dosta kvalitetnih amandmana i kolega poslanika, kao i Zaštitnika građana, odbijeno; takođe, na neki način, priznanje od strane predlagača ovog zakonskog akta jeste i prihvatanje jednog popriličnog broja amandmana.
Ako se već hvale komparacijom sa evropskim zakonskim rešenjima, oni koji su nam predložili ovakav zakonski akt trebalo je da povedu računa o nekim sličnim propisima koji vladaju u zemljama Evropske unije. Tu, pre svega, mislim na britanski propis "Data protection act", u kome se, između ostalog, detaljno regulišu i uslovi postupanja redovnih sudova u postupcima vezanim za povredu prava i obaveza u pogledu zaštite podataka, a predviđeno je i jedno posebno telo koje bi rešavalo sporove između Poverenika i drugih organa, odnosno lica.
U skladu sa ovom pričom, kao i mojim pravom iz Poslovnika o radu Skupštine Srbije, obavestiću vas da je pre pet dana akcijom pripadnika MUP-a uhapšen Mladen Novaković. Isti taj Novaković je direktor FK Mladenovac, ali on nije uhapšen zbog loših igara u prvenstvu, već zbog toga što je najveći narkodiler na području ove beogradske prigradske opštine. Ono što je najinteresantnije u toj priči jeste da je nakon bezuspešnog pokušaja samoubistva prilikom hapšenja Novaković, prema pisanjima jednog štampanog medija, obelodanio da je finansirao lokalne političare kako bi im omogućio vlast, a da je zauzvrat dobio već pomenuto mesto direktora fudbalskog kluba.
Izražavam i svoju želju i želju javnosti, pre svega mislim na građane Mladenovca, da dočekamo taj dan da nadležni organi napokon barem jednu stvar isteraju na čistac, odnosno da se utvrdi koji su to političari u Mladenovcu dobijali novac od droge i zelenaštva kako bi bili na vlasti, a zauzvrat se narkodileru zahvaljuju postavljanjem na mesto direktora jednog sportskog kolektiva. Stoga i ne treba da čudi što je Mladenovac po stopi narkomanije među vodećim opštinama u Srbiji i pored konstantnog rada na suzbijanju tog problema; to je evidentno i očito upravo zbog ovakvih stvari koje se dešavaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javio sam se za reč želeći da mi se kao narodnom poslaniku ispoštuje pravo na član 226. poslovnika o radu Narodne skupštine.
S obzirom da je danas u skupštinskoj sali i ovoj raspravi prisutan i ministar unutrašnjih poslova, gospodin Ivica Dačić, a s obzirom da sam poslanik iz Mladenovca, hoću samo da iskoristim njegovo prisustvo i da pitam, s obzirom da je pre nekih petnaestak dana ovde u skupštinskoj raspravi bio onaj famozni izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova, tačnije radne grupe koja je bila formirana, a povodom tragične pogibije Ranka Panića na mitingu SRS koji je održan 29. jula.
Nekoliko dana poslanici SRS postavljali smo uporno mnogobrojna pitanja, tražeći odgovore na sve to, međutim, evo ni dan-danas od toga još uvek nema ništa, a s obzirom da stoji da će Ministarstvo unutrašnjih poslova nastaviti sa radom na identifikaciji lica koja su izvršili krivično delo i prekršaje za vreme održavanja javnog skupa i identifikaciji policijskih službenika koji su prekoračili policijska ovlašćenja.
Evo, koristim ovu priliku i prisustvo vaše da pitam ima li nekih novih informacija vezano za ovo sve. Zaista ne želim da poverujem da će se sve završiti na suspenziji šest žandarma, kao što je do sada, čini mi se, jedini rezultat te istrage. Dakle, ono što smo nebrojano puta do sada ponavljali, to je da želimo da čujemo istinu odnosno da čujemo ko je ubica Ranka Panića.
Jako mi je neprijatno prilikom posete majke pokojnog Ranka Panića i supruge njegove. Oni jedino žele da to čuju, dakle, ko je ubica Ranka Panića i ko je naredbodavac tog ubistva bio. Voleo bih da u skorije vreme, kada je budem opet podsetio, da ću moći da im to i saopštim. Znam da ima nekih novih pomaka. Znam da je pristigao izveštaj iz Instituta u Novom Sadu i očekujem da već jednom saznamo punu istinu o tome šta se desilo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaka vlast se kvari, a apsolutna vlast, čiji smo svedoci danas u državi Srbiji, kvari apsolutno.
Iako je još u decembru 2005. godine usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, ponoviću podatak koji su već neki od kolega iz SRS istakli, a to je podatak međunarodne nevladine organizacije "Transparens internešenel", da Srbija, od ukupno 163 države, zauzima 85. mesto u odnosu na indeks percepcije korupcije.
Da ironija bude još veća, Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije bio je u skupštinskoj proceduri još u oktobru 2006. godine. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaće da važi Zakon o sprečavanju sukoba interesa, a sve postupke koji su započeti pred Republičkim odborom za rešavanje sukoba interesa preuzela bi Agencija.
Podsećanja radi, Savet protiv korupcije osnovan je 2001. godine, ali je formalno počeo da radi tek dve godine nakon toga. Problem istinskog nepoštovanja ovog tela očito leži u činjenici da je samo u periodu od osnivanja do kraja 2005. godine, dostavljeno ukupno 1050 predstavki, i to najviše iz oblasti privatizacije - 40,7%, sudstva - 20,5% i bespravne gradnje - 16%. Naravno, najviše predstavki je bilo u glavnom gradu, što uopšte i ne predstavlja iznenađenje, imajući u vidu da više od decenije vlada "žuto preduzeće".
Agencija bi se sa najviše problema mogla suočiti u oblasti nabavki za bezbednosne strukture.
Jedan od osnovnih razloga je to što je, praktično, nemoguće vršiti nadzor donošenja i sprovođenja integriteta u tim poslovima. Zar je potrebno ponoviti da je, primera radi, kompletno Ministarstvo unutrašnjih poslova izuzeto iz primene Zakona o javnim nabavkama posebnom Vladinom uredbom donetom 2005. godine.
Kada je o Vojsci reč, podsećam građane Srbije na čuveni kadar
G17 plus, Prvoslava Prleta Davinića i njegovu vladavinu obeleženu aferama "Satelit" i "Pancir". Istini za volju, utabanim stazama krenuo je i njegov naslednik na toj funkciji.
Ono što smatramo kao najvažniji detalj, usled koga je ovaj predlog zakona obična šarena laža, jeste to da rad Agencije ni u kom slučaju ne može biti nezavisan, jer one institucije koje bi trebalo da budu predmet stalne kontrole, predlažu kandidate za upravni odbor Agencije i na taj način direktno i upravljaju ovim telom.
Usvajanjem zakona Vlada bi uklonila Savet za suzbijanje korupcije, jednog od svojih najvećih kritičara i time bi imala mogućnost da na posredan način utiče na rad novoformirane Agencije. Ako je i od Borisa Tadića, mnogo je.
Jedno od osnovnih načela demokratskih pravnih sistema je da su pred zakonom svi jednaki, što opet, u Srbiji u kakvoj živimo, nije slučaj. Stavljanjem pojedinca u privilegovani položaj i postavljanjem prepreka drugima u ostvarivanju njihovih prava, korupcija to načelo negira u potpunosti.
Suština korupcije je u moralnoj šteti koju država i javna vlast čine nesigurnom, povodljivom, nedelotvornom, baš kakva je definicija aktuelnog režima.
Samim tim, ugrožena je i konstitucija države, njen smisao i suština. Stoga i ne treba da čudi što u Srbiji nema pravičnosti, socijalne pravde, ekonomskog razvoja, vladavine prava, nema moralnih osnova društva. A i kako da je i bude kada je Vlada sastavljena upravo iz svih drugih principa, osim ovih koje sam naveo.
Koren problema korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, jeste u siromaštvu, a to je posledica dešavanja, čiji smo svedoci, od dolaska na vlast dosovskog politbiroa. Jedan od najistaknutijih mehanizama korupcije, čiji je izuzetni sledbenik aktuelni ministar ekonomije Mlađan Dinkić, poznat je pod imenom ulazno-izlazna privreda.
Šta tek reći o mogućnostima za ozbiljne zloupotrebe u monopolima, posebno u javnim preduzećima? Znate li, barem, jedan upravni odbor preduzeća koje treba privatizovati ili je već to učinjeno, a da u njima nisu sedeli visoki državni funkcioneri ili, bolje rečeno, kadrovi DS i G17?
Srbija se proteklih godina u ogromnoj meri susretala sa primerima znatnog potcenjivanja imovine, nepoštovanja kriterijuma definisanih tenderskom dokumentacijom, organizovanja tzv. holandskih aukcija, odnosno kao što verovatno znaju oni koji se bave ekonomijom da je reč o tome da se, najpre, odredi visoka cena, pa se onda postepeno umanjuje, sve dok neko od učesnika te aukcije ne pristane na ponudu. Uzimanje mita, učešće stranih entiteta koji nemaju pravo kupovine preko domaćih lica, bili su nešto sasvim uobičajeno. Najgore od svega su tzv. spontane privatizacije, koje predstavljaju samu srž korupcije, budući da su najbesomučnije krađe javnih dobara od strane političara i direktora preduzeća povezanih sa vladajućom nomenklaturom.
Gospodo Evropejci, mi zbog ovoga, između ostalog, nećemo skoro u Evropsku uniju. Nećemo ni zbog činjenice da je vlast personifikacija nedostatka pravnog legitimiteta i jakih institucija. Nećemo ni zbog gomilanja tajkuna, zbog izbegavanja plaćanja poreza, zbog sticanja prekomernog profita, zbog veze sa organizovanim kriminalom, zbog prekrajanja izborne volje građana itd.
Dakle, smatram da, osim nepotrebnog trošenja budžetskih sredstava, osnivanje Agencije neće ništa suštinski doneti u borbi protiv korupcije. Suština je, dragi moji poslanici i građani Srbije, odlazak korumpiranog režima Borisa Tadića sa vlasti. Hvala

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dobra je stvar da se danas, napokon, u skupštinskoj proceduri našao set predloga zakona. Međutim, na samom početku moram da iskažem jedno čuđenje i pomalo utisak da se predstavnici Vlade, na neki način, neozbiljno ponašaju prema poslanicima Skupštine, a na osnovu ovih materijala koje smo dobijali tokom jučerašnjeg i današnjeg dana.
Podsećam vas da je, najpre, za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenih predloga zakona, bila određena Diana Dragutinović, ministar finansija, pa se onda situacija preokrenula, pa je naredno obaveštenje bilo tako da će o ovim predlozima zakona Vladu zastupati Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, i na kraju smo dospeli do toga da danas u skupštinskoj raspravi Vladu predstavlja ministar za NIP Verica Kalanović. Znači, na samom startu da razjasnimo neke dileme, ako uopšte i postoje.
Što se tiče poslaničkog kluba SRS, mi smatramo da su ovi predlozi zakona, koje ovog popodneva razmatramo, od izuzetnog značaja za građane Republike Srbije. Međutim, smatramo da je nedopustivo što se već punih osam godina od onih čuvenih petooktobarskih revolucija i od priče o prilivu stranih novčanih sredstava itd., sa nekim izuzetno važnim projektima sačekalo, kažem, punih osam godina.
Osnovni problem u celoj ovoj priči jeste, pre svega, na to smo i mi ranije, praktično, u svakom navratu ukazivali, da država Srbija apsolutno nije u situaciji da na pravi način isprati ovakve projekte koji su neophodni za bolje uslove i bolji život građana Srbije. To govorim iz razloga, a i sami narodni poslanici mogu da vide kada je reč o ovim predlozima zakona, da reč koja se najčešće pominje jeste zajam, odnosno kredit i to je ono što pokazuje da država Srbija u tom ekonomskom aspektu i smislu apsolutno nije na valjan način u toku ovih osam godina uspela da sredi stvari.
Zato smo prinuđeni da, na neki način, i građani i država uopšte, od strane raznoraznih evropskih monetarnih fondova, banaka itd. polako ali sigurno, namičemo sebi na vrat, a samim tim i svim građanima Srbije, rekao bih, jedan svileni gajtan koji će iz dana u dan sve više stezati i dospećemo u situaciju da se kao država nađemo u jednom dužničkom ropstvu. Mi želimo ovom prilikom da na to građanima jasno ukažemo.
Dakle, onog 15. novembra 2007. godine kada je potpisan ovaj ugovor o zajmu za projekat ''Beogradski autoput i obilaznica'' sa EBRD-om čuli smo da će veći deo sredstava biti upotrebljen za rekonstrukciju mosta Gazela.
Svi mi koji praktično svakodnevno prelazimo preko ove saobraćajnice znamo da je pravi uspeh i sreća kada pređemo sa ove strane na stranu Novog Beograda. Takođe, čuvena ''Obilaznica oko Beograda'', od Batajnice do Dobanovaca.
Ono što u ime SRS želim da istaknem ovog puta, to je da smatramo da će ovi predlozi zakona, bez obzira na neku suštinsku stvar, a vezano je za bolje uslove, mogu doneti građanima Srbije, ipak, mnogo više problema, a upravo, u tom smislu je vraćanja tih novčanih sredstava koje je Republika Srbija preuzela prilikom svih ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, odnosno sa Evropskom investicionom bankom i Bankom za razvoj Saveta Evrope.
Kao što velika
većina građana Srbije zna, situacija u državi u tom ekonomskom smislu je zaista katastrofalna i smatramo da je to posledica jednog sasvim pogrešnog koncepta koji se zasniva na tome da jedan deo ljudi, dakle, bogati budu još bogatiji, dok siromašni bi trebalo da budu još siromašniji.
To je jedna terapija koja se ogleda u toj nagloj liberalizaciji tržišta, odnosno kriminalnoj rasprodaji državne imovine u procesu privatizacije i čvrste vezanosti domaće valute za evro.
Svedoci smo pogubnosti takve ekonomske politike upravo ovih poslednjih nekoliko dana. Sve je ovo i dovelo da je nezaposlenost u Republici Srbiji takva kakva jeste, a znate da se ta cifra meri brojkom od skoro milion ljudi.
Znate da je spoljnotrgovinski deficit povećan u periodu od 2001-2007. godine, upravo u vreme kada se na vlasti nalaze ove proevropske, prozapadne snage, preko 41 milijardu dolara, a da je spoljni dug narastao sa 10 milijardi na 25 milijardi. Znate i da je inflacija od 2001. do 2007. godine kumulativno narasla na 200% i da je ono što je možda najupečatljiviji pokazatelj, javna potrošnja preko 50% BDP, odnosno da su građani za ovih nekoliko godina povećali svoju zaduženost sa nekih 147 evra na preko 500 evra.
Ono što je katastrofalno i što najviše ukazuje na tu pogubnost ekonomske politike koju vodi Vlada Republike Srbije, to je da je stopa privrednog razvoja zemlje ispod stope rasta zemalja u regionu, a recimo, daleko ispod stopa Estonije, Litvanije, Rusije i Kine, što znači da i dalje zaostajemo, odnosno da nema mogućnosti povećanja životnog standarda. Sve to prouzrokuje porast socijalne napetosti u društvu.
Dakle, razlika između nekadašnjeg imperijalnog ropstva i ovog našeg današnjeg, na šta mi ukazujemo, jeste u tome da, praktično, svi koji su dostigli određenu udobnost ne očekuju da svoj narcizam malih diferencija izmene, tako da su u poslednjih 20 godina (ovo su neki podaci koji su interesantni i za učešće u raspravi narednih poslanika, a i za građane koji ovo prate) te najsiromašnije zemlje sveta na
pozajmljenih jedan dolar platile kamatu devet dolara ne otplativši uopšte glavnicu.
Dugovi nerazvijenih zemalja su narasli na 2.400 milijardi dolara. I više niko ne može da objasni kako će ti dugovi biti vraćeni, a to je ono, ne želim da budem pesimista, ovakvim načinom vođenja ekonomske politike, što će očekivati, nažalost, i građani Srbije.
Sve dosadašnje reforme, u koje mogu da spadnu i ovi predlozi zakona o potvrđivanju ovih ugovora, uglavnom stvaraju lažnu sliku o tome da je država spremna da se suoči sa svim ovim izazovima koje nose sa sobom i ove kapitalne investicije. Smatram da je ovo potpuno pogrešno, upravo iz tog razloga što krediti apsolutno ne mogu doneti ništa dobro, jer ti krediti se kad-tad moraju vraćati.
S obzirom na to da privreda ne učestvuje u potrebnom procentu u popuni republičkog budžeta jako je teško očekivati da ćemo biti u stanju kao država da sve preuzete obaveze, odnosno da vratimo novac na osnovu ovih ugovora, zajmova, kredita. Ti tzv. neki krediti, kako ih danas zovu, praktično su, ponoviću još jedanput, ono što je osnova svega – samo okovi za jedno dužničko ropstvo u kom se nalazimo.
Takođe, pozivam da ovde kao najviše zakonodavno telo, kao Narodna skupština Srbije, krajnje odgovorno pristupimo i ovim današnjim predlozima zakona, kao i svemu ostalom što nas bude očekivalo u oblasti ekonomske politike. Jer, kao što i sami znate, poslednjih nekoliko dana, zbog ovih previranja koja se dešavaju na finansijskom tržištu Evrope i SAD, trebalo bi da budemo pripremljeni za jedan vrlo loš scenario koji, takođe, može i nas ovde da zadesi. Smatram da tržište nije spremno u potpunosti da uzme u obzir sve temeljne makroekonomske faktore koji proističu iz ove, da tako kažem, kreditne krize.
Što se tiče opasnosti koje još mogu da proisteknu iz ovakvih predloga zakona, to je najveća opasnost upravo za zemlje u regionu, odnosno za Republiku Srbiju predstavlja to usko kreditno tržište, tako
da bi svako novo zaduživanje ili restrukturiranje dugova u stranoj valuti moglo dodatno da oteža poziciju u kojoj se država i građani nalaze.
Smatram da postoji nekoliko uzroka za postojeći rast zaduživanja spolja, a to je da su i ove izvozno orijentisane kompanije počele da koriste kredite indeksirane u stranim valutama kao prirodnu zaštitu od jačanja kursa, zatim, ovi negativni diferencijali i kamatna stopa koji favorizuju kredite u stranim valutama i pozajmljivanje na drugim finansijskim tržištima, tzv. ''keri trejd''.
Većina ovih novih grinfild projekata se samo delimično finansira iz akcijskog kapitala, odnosno većina investicija se obezbeđuje putem kredita, nerezidentnih banaka ili međukompanijskih zajmova.
Dakle, ponoviću na kraju, što se tiče SRS, mi jesmo za sve ono što će građanima Srbije omogućiti bolje i kvalitetnije uslove života, ali ukazujemo još jednom na pogubnost ekonomske politike, odnosno na ovu politiku uzimanja kredita, zajmova, jer znate i sami, kako se kaže – kredit samo najvećem neprijatelju možemo da poželimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedniče, uvažena gospođice potpredsedniče, u zavisnosti od toga koliko ćemo se složiti u nekim konstatacijama, biće i usmereno moje reklamiranje povreda Poslovnika. Dakle, gospođo predsedniče, da li se slažemo sa tim da svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno?
(Predsednik: Hoćete da kažete koji član Poslovnika reklamirate?)
Hoću. S obzirom da su članovi 104. i 105. donekle ispoštovani, reklamiram povredu člana 100. Poslovnika, s obzirom da ste, kao predsednik Narodne skupštine, dužni da date objašnjenje o onome o čemu narodni poslanici govore tu, a smatram da je jedno od osnovnih načela demokratskih pravnih sistema to da su pred zakonom svi jednaki.
Ne mogu da shvatim da, kao predsednik Narodne skupštine, još uvek ne možete da date objašnjenje kako to da jedna grupacija, čija je skraćenica SNS, baš kao što je nekada bila i Branislava Ivkovića, može i s kojim pravom da preotme 18 poslaničkih mandata SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođice potpredsednik Jovanović, predsedavajući tokom čitavog dana krši član 100. poslovnika o radu Narodne skupštine, jer su njena objašnjenja na sva poslanička izlaganja apsolutno nalik na monologe gospođe Čomić i nema onoga ko se time može zadovoljiti.
Elem, javio sam se za reč po članovima 225. 226. Poslovnika, jer smatram da je za normalno funkcionisanje rada narodnog poslanika neophodno da dobijemo i pojašnjenja, da li je srpski parlament napravio iskorak u odnosu na saziv iz 2003. ili 2004. godine, koji je, između ostalog, obeležilo je i ono čuveno glasanje Nede Arnerić iz Bodruma.
Danas je septembar 2008. godine, a mi smo dospeli dotle da se član 23. Poslovnika na još grublji i neveštiji način prekrši, kada je grupa građana odlučila da preotme 19 mandata SRS. U prilog ovome je i činjenica da jedan od prvih potpisnika te tzv. poslaničke grupe, tada Napred, Srbijo, a sada SNS, ali ne kao Socijalistička narodna stranka Branislava Ivkovića, već nešto drugo, mada je i to pitanje da li će se zadržati do zvaničnog formiranja stranke, dakle, bio je upravo potpis Jorgovanke Tabaković, koja se u to vreme nalazila hiljadama kilometara daleko, u Azerbejdžanu. Ovo tek da se zna koliko je sve ovo u skladu sa zakonima i Ustavom i da je sve bilo spontano i ne unapred smišljeno. Tako je spontano i u svim lokalnim sredinama i nije bilo više od 10 do 15 puta telefonskih poziva na dan i presije da se napusti SRS i da se pristupi ovim, kako ih je lepo okvalifikovala gospođica Jovanović, Manterovim svedocima.
Javnost mora da zna, Ustav i zakoni moraju da se poštuju, baš kao što i poslanički mandati moraju da se vrate onome ko ih je i osvojio, a to je izborna lista SRS-dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovakav izveštaj, koji je prezentovan od strane radne grupe MUP-a, nakon dva dana, koliko je prošlo, ne predstavlja ništa drugo nego pokušaj da se izbegne suština, odnosno da se izbegne odgovor na jedino pitanje koje svi postavljamo već 46. dan, a to je – ko je ubica Ranka Panića. Ono što sadrži ovaj papir bavi se potpuno perifernim stvarima, akcenat se stavlja na navijače huligane, na gubitke policijskih rekvizita itd. Obična priča radi priče.
Već dva dana, od kako mi je dostavljen Izveštaj, kao narodnom poslaniku, skupljam snagu da odem do Rankove majke Smilje i supruge Mirjane. Šta ću moći tamo da kažem? Izveštaj su, verovatno, i same pročitale i verovatno ga doživljavaju kao veliku sramotu i poniženje. Od nekakvih N.N. lica, od toga kako se organizuje policijska akcija, sastanci, dogovori, neće biti, apsolutno, nikakve vajde u pronalaženju ubice i naredbodavaca ubistva Ranka Panića. Vreme neumitno prolazi, a ništa se ne dešava. Prošle subote je bilo 40 dana, a ovakav izveštaj doneće porodici Ranka Panića još mnogo novih rana. Zaista, sramota.
Dakle, problem nije rešen suspenzijom šestorice pripadnika MUP-a. Ne samo da će biti rešen time što će neko, ni kriv ni dužan, proći najgore, problem je što je, i pored stručnih i tehničkih mogućnosti, ipak, posle ovog vremena, na ovoj distanci, jasno da neko ipak ne želi da se razaznaju prave činjenice povodom ovog tragičnog slučaja.
Taj neko je niko drugi do aktuelni režim, jer se ono na šta mi u SRS-u ukazujemo potvrdilo i ovog puta – Srbija pod Borisom Tadićem srlja u diktaturu, a samo u diktaturi je moguće da učesnik protestnog skupa svoja opredeljenja plati ljudskim životom.
Dakle, istina – ko je ubica Ranka Panića­? Pokažite minimum ljudskog morala i odgovornosti prema porodici čiji je član ubijen, i to samo zato što je bio rodoljub ...

... samo još pola rečenice, zato što je bio pravičan, ali i razočaran, kao i većina građana Srbije, ovom diktatorskom vladom Borisa Tadića.