Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vi koji prenos ovog skupštinskog zasedanja možete da pratite bez ničim izazvanih tehničkih smetnji, dolazeći na današnju sednicu Skupštine, razmišljao sam u kakvoj mi to državi živimo.
Ne mogu da prihvatim činjenicu da ovo nije Srbija u kojoj se radujemo novom danu, u kojoj postoji smisao življenja, već Srbija u kojoj je merilo vrednosti isključivo stranačka pripadnost. Zar ovakva Srbija koju odražava skupštinska većina, skrojena s jedinim ciljem – produžetka ove agonije, u koju nas sve jače i sve više, iz dana u dan, vuče jedan nenarodski i diktatorski režim Borisa Tadića?!
Ne mogu da poverujem, zaista, bez obzira na različitost političkih programskih opredeljenja, da možemo sve manje, odnosno sve više da postajemo neljudi. Zar je moguće da je postojalo razmišljanje da se ovde, u Skupštini, zanemari činjenica da se u Srbiji, u Beogradu, slobodarski duh suzbija brutalnim prebijanjem na smrt?
Kao poslanik iz Mladenovca, kao neko s kim je Ranko Panić tog 29. jula krenuo na svesrpski sabor, kao iskreni patriota i rodoljub, a gde je potom ubijen, srpskim pendrekom i žandarmerijskom čizmom, samo zato što je nekome bilo naređeno da taj slobodarski duh suzbije, ne birajući cenu, dakle, i po cenu ljudskog života, imam i moralnu i ljudsku obavezu da ponovim zahtev za odgovore na pitanja koja su već postavile kolege. Ima ih samo dva. Dakle, ko je ubica Ranka Panića i ko je naredbodavac tog ubistva?
Ovo je obaveza prema njegovoj majci Smilji, supruzi Mirjani, prema hiljadama građana koji su poznavali Ranka, i njihov zahtev glasi –istina i odgovornost. Do istine se mora doći, ma koliko neko nastojao da se prikrije od javnosti, baš kao što, izuzev ''Pravde'', nijedan medij evropske Srbije nije čak nijedan sekund pažnje posvetio interesovanju za život Srbina koji je u Krajini izbegao ustašku kamu i hiljade metaka, a doživeo to da u Beogradu, u Srbiji, pogine od srpskog pendreka.
Takođe, ne mogu da se načudim ni ovoj skupštinskoj većini koja je, očigledno, u stanju da ljudski život podredi evropskim integracijama. Ko je to sebi dao za pravo da odluči da život Ranka Panića traje samo 41 godinu? Ko je sebi dao za pravo da majku ostavi bez sina jedinca, da supruzi oduzme nekoga s kim je planirala porodični život u kući čiji su temelji tek bili postavljeni?
Kažete da ste štitili javni red i mir, branili zakon. Gospodo, ''kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom''. Na ovom vašem primeru je to više nego očigledno.
Kada tako stoje stvari u Srbiji, ne čudi me što je Kosovo i Metohija poslednja tačka dnevnog reda, ne čudi me što niste ni trepnuli na činjenicu da je juče u zgradi Skupštine opštine Štrpce, u srcu Srbije, izvršen upad šiptarskih separatista, uz asistenciju KPS, gde su pokušali da izbace legalne predstavnike vlasti, čiji je jedini greh taj što su srpski radikali i što poštuju Ustav i zakone države Srbije. Neka vam služi na čast.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine Srbije, jer mi je kao narodnom poslaniku zaista potrebno objašnjenje o nekim neobjašnjivim dešavanjima koja su pratila održavanje konstitutivne sednice SO Mladenovac, koja je održana 16. jula, a koju skupštinska većina, jedna neprirodna koalicija i nusprodukt političke trgovine, a ne izborne volje građana Mladenovca, koji su SRS ukazali najviše poverenja, dakle, sprovela na delu.
Da nije poražavajuće u etičkom i pravnom smislu, konstitutivna sednica SO Mladenovac, grada i opštine iz kojeg dolazim, bila bi u pravom smislu pozorište u kući.
Očigledno, svedoci smo danas mnoštva takvih primera, tako da se Mladenovac uklapa u tu sliku, odnosno viziju ove demokratske žute Srbije.
Dakle, nabrojaću samo neke od neobjašnjivih stvari i naravno, shodno ovom članu, pokušaću da dobijem objašnjenje za to. Najpre, već prilikom glasanja o prvoj tački dnevnog reda predsedavajući je konstatovao da je za glasalo 30, a protiv 26 odbornika.
Naravno, ništa tu ne bi bilo neobjašnjivo ako se zanemari jedna prosta činjenica da opštinski parlament u Mladenovcu broji 55 mesta. Objašnjenje je glasilo - tehnička omaška, glasaćemo ponovo.
Potom, iako je to po Poslovniku jasno definisano, u sastav Komisije za verifikaciju mandata, umesto da budu predložena tri člana sa izbornih lista koje su osvojile najviše mandata, a tu je na prvom mestu SRS, skupštinska većina, pod svojim poimanjem demokratije, a meni, opet kažem, neobjašnjivim, donosi odluku da sva tri predstavnika budu sa liste ZEZ.
Na moju intervenciju da sekretar Skupštine, dakle pravnik, profesionalac, da pravno tumačenje ove neobjašnjive odluke, isti se izjašnjava da to nije u skladu sa zakonom, ali ne lezi vraže. Demokratorska skupštinska većina donosi odluku da problem reši glasanjem i tako ovog puta 29 : 26 odluče, iako je prekršen Poslovnik ipak je sve objašnjivo jer je tako odlučila demokratska većina.
Da su hteli, kako su krenuli, ne bi me ni to iznenadilo, mogli su da, zahvaljujući toj većini, izglasaju recimo da je prekjuče bio 16. decembar a ne jul i da je napolju padao sneg. To je njihovo poimanje demokratije.
Na kraju je ostao treći i najdrastičniji primer, a to je da prilikom tajnog glasanja za predložene kandidate za predsednika opštine desilo se recimo da, gle čuda, odbornika SRS nisu ni prozvali da glasa, ali je zato uredno bio zaokružen na listiću kod sekretara Skupštine. To je naravno ZEZ, ali je objašnjeno tehničkom omaškom. Šta li tek očekuje građane Mladenovca ne smem ni da pomislim.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, nakon današnjeg ekspozea mandatara Cvetkovića i saopštavanja imena kandidata za članove vlade, sasvim sam siguran  da je propušteno i formiranje najvažnijeg resora pod nazivom - sačuvaj nas bože od ovakve vlade. Mnoštvo činjenica ukazuje na to da nas od Manter-Zez-ove vlade očekuje sve drugo samo ne vlada koja će biti socijalno odgovorna, koja će se odlučno boriti protiv korupcije i koja će građanima Srbije omogućiti bar donekle bolji život. Ovo je, sada je potpuno jasno, vlada u senci, i to vlada u senci zdanja na Andrićevom vencu, koja se u suštini neće mešati mnogo u svoj posao. Za to će po svoj prilici biti zaduženi Idoli.
Počevši od mandatara Mirka Cvetkovića, a zarad građana koji ga možda ne poznaju dovoljno, samo podsećanja radi, reč je o čoveku koji je bio direktor republičke Agencije za privatizaciju u periodu, gle čuda, baš onih najvećih privatizacija u ovoj napaćenoj zemlji. U prethodnoj vladi bio je ministar finansija, te po logici stvari, zajedno sa ekspertima iz G17, u najvećoj meri zaslužan za činjenicu da je inflacija već za šest meseci dostigla prvobitno planiranih 6% godišnji nivo, te da su troškovi života premašili inflaciju.
O tome da je u Srbiji najviša stopa nezaposlenosti u Evropi, za razliku od korupcije, da je bez posla skoro milion ljudi, da je 450.000 ekstremno siromašnih i otprilike isti broj ljudi zaposlenih u preduzećima zrelim za stečaj, poslanička grupa SRS je ukazivala nebrojeno puta do sada. O ekonomiji države, o kojoj koordinirano brinu DS, G17 i Idoli, dovoljno je istaći podatak da je rastući spoljnotrgovinski deficit, koji je za šest meseci premašio 5,2 milijarde dolara i čije učešće u BDP odavno je prešlo crvenu liniju, preti tako da ugrozi makroekonomsku stabilnost i izazove valutnu krizu.
Šta ćemo gospodo Cvetkoviću, Dinkiću, kada presuši privatizacija, odakle ćemo izmirivati rate spoljnog duga. Srbija je, dame i gospodo, zahvaljujući ekonomskom gazdovanju DS i G17 izuzetno loše rangirana. Svetski ekonomski forum je rangiran tek na 91. poziciji u konkurenciji 131 zemlje. Ono što je apsolutno poražavajuće jeste da smo na začelju liste 27 tranzicionih ekonomija.
O čemu mi onda pričamo? Kakav bolji život obećavate građanima? Spora privatizacija, nizak nivo korporativnog upravljanja, produktivnost i ulaganja u istraživanje i razvoj, ne daju mi apsolutno ni promil nade za kvalitetnijim uslove života u Srbiji.
Da li će DS, G17 plus, "Idoli preduzeće" a sve pod dirigentskom palicom Borisa Tadića, uspeti da obezbedi tri milijardi evra stranih ulaganja, koliko je godišnje prema analizama stručnjaka, neophodno kako bi učešće investicija u bruto domaćem proizvodu iznosilo najmanje 25%?
Neće, jer će o kvalitetnijem standardu građana brinuti mahom oni koji su proteklih osam godina doveli Srbiju dotle dokle su je doveli.
Kada Dinkić i Jelašić diriguju, mi smo zemlja koja devalvira najjaču svetsku valutu. Pri tom Narodna banka Srbije, povećanjem referentne stope, zapravo poskupljuje novac privredi i građanima, kurs pada jer je prepušten sudbini ponude i tražnje na malom tržištu, a inflacija normalno raste. Takvom ekspertski neodgovornom ekonomskom politikom najviše ispaštaju, a ko bi drugo - do građani i privreda.
Dakle, vlada u senci zdanja na Andrićevom vencu je očito tako tesno skrojena da je jasno da će popucati već na prvom većem iskušenju. Ovo je skupina ljudi nepomirljivih političkih opredeljenja, skupina ljudi ili nazovivlada u kojoj će ortoped biti zadužen za prostorno planiranje, Tomica Broz Milosavljević dočekaće i četvrti mandat, nesrećković iz Srpskog pokreta obnove je Danina kolateralna šteta, dok će zet slavuja iz Mrčajevaca i dalje komandovati vojskom, koju sve manje imamo.
U diplomatiji i posle Vuka Vuk, ovoga puta kao nesuđeni mandatar, jer nažalost nije prošao na audiciji kod "Idola". A o dvojcu bez kormilara Dinkić-Đelić ne treba trošiti reči, veslaće, nažalost, još ovih par meseci, koliko očekujem da će ova principijelna srodna vlada opstati. Hvali im samo Vlahović, za koga je pravo iznenađenje da nije i sam ministar, kada je već u prethodnom periodu pokazao kako se caruje srpskom ekonomijom.
O ostalim članovima vlade neću ni reč, danas je crveno slovo, kakva koincidencija. Voleo bih samo da ih vremenom demantuje izreka - s kim si, takav si.
Dakle, Srbija od vlade, koja je lutkarsko pozorište u kojem konce vuče Boris Tadić, ne može očekivati ništa dobro, ali će SRS učiniti sve da ih propisno zamrsi. Hvala vam.