U članu 23. tražili smo da se stav 6. briše. Podsetiću da stav 6. kaže da rešenja iz stava 1. i 5. su konačna i protiv njih se može voditi upravni spor. U kojim situacijama se može voditi upravni spor? On se može voditi ukoliko su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 5. ovog člana. Podsetiću samo da stav 1. govori ko izdaje licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika i kaže da tu licencu izdaje ovlašćena organizacija, i to svojim rešenjem o izdavanju licence. Stav 5. govori o tome, da u slučaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje licenci iz ovog člana, ovlašćena organizacija donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje licence.
Konačnost rešenja, uz mogućnost vođenja upravnog spora, koja se predviđa članom 23. stav 6. Predloga zakona, može dovesti do određenih neželjenih posledica. Do neželjenih posledica koje se odnose na odugovlačenje postupka. U razlozima stečaja, vi predviđate rok od 45 dana sa obrazloženjem brzine i efikasnosti stečajnog postupka, a ovde zbog izgleda nepoverenja u konačnu odluku ovlašćene organizacije za izdavanje licenci, vi dozvoljavate mogućnost vođenja upravnog spora.
Ako ovlašćena organizacija konstatuje da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje licence i to potkrepi očiglednim, jasnim i argumentovanim dokazima, vođenje upravnog spora bi moglo samo dodatno da uspori postupak, što verovatno nije intencija predlagača zakona. Moglo se ovde naložiti sigurno da dođe do određenih ispravki, nepravilnosti u nekom kraćem roku, a ne vođenje upravnog spora.
Međutim, izgleda da je ovde važnije, što kažu – zašto prosto, ako može komplikovano.

Mi smo predvideli da se u članu 24. stav 7. briše. Stav 7. kaže da su rešenja iz stava 6. konačna i protiv njih se može voditi upravni spor, dakle, u slučaju da lice koje ne ispunjava uslove iz stavova 2. i 3. ovog člana, a podsetiću da stavovi 2. i 3. kažu da to lice nije savesno obavljalo poslove stečajnog upravnika i to u skladu sa standardima i kodeksom etike ili u drugom slučaju, nije dostavilo dokaz da je poslednje dve godine obavljao poslove stečajnog upravnika.
Dakle, u takvim slučajevima ovlašćena organizacija može doneti rešenje o odbijanju zahteva za obnavljanje licence, odnosno rešenje o oduzimanju licence, na osnovu kojih ga briše iz imenika stečajnih upravnika. Znači, ukoliko mu oduzme licencu, ono se briše iz imenika stečajnog upravnika.
Upravni spor koji bi se vodio u ovim slučajevima, mogao bi samo da napravi jednu vrstu konfuzije u ovoj oblasti, pogotovo u već započetim postupcima stečaja.
Ulazak novih stečajnih upravnika u već započeti stečajni postupak, pa eventualno vraćanje starog stečajnog upravnika po završetku upravnog spora u taj isti upravni postupak, samo bi dodatno otežalo već ionako komplikovane postupke stečaja. O savesnosti obavljanja poslova stečajnih upravnika, u skladu sa standardima i u skladu sa kodeksom istine, može se diskutovati, jer to podleže nečijoj oceni.
Međutim, ako ovaj nije dostavio dokumentaciju da se zadnje dve godine bavio poslovima stečajnog upravnika, šta tu onda ima da se vodi upravni spor?
Međutim, i ovde se stvar komplikuje, kao i na mnogim mestima. Mislim da ovaj amandman treba prihvatiti.

Ovde smo predvideli da se u članu 26. stav 3. briše.
Član 26. reguliše pitanje stručnog nadzora nad radom stečajnog upravnika. Stručni nadzor treba da postoji. Treba da postoji neka institucija ili organizacija koja će da kontroliše rad i poslovanje stečajnih upravnika. To radi ovlašćena organizacija i shodno članu 26. može izreći određene mere, kao što smo čuli, to su javna opomena, novčana kazna i oduzimanje licence.
Znate, ova opomena je javna opomena najviše podsećaju na nekadašnje vreme „časna Titova pionirska reč“. To je nekad bilo, gospođo ministre, pretpostavljam da se ne sećate tog vremena, ali ovde sede glave koje se izuzetno sećaju tog vremena, i vremena druga Tita, koji sigurno ne bi ni blagonaklono gledao ni na Otpor, ni na neke stvari, ali dobro.
Mere koje se izriču rešenjem kaže se u stavu 3. ovog člana 26. koje je konačno. Da li je organizacija, koja ovlašćena da izvrši nadzor nad radom stečajnih upravnika, bezgrešna? Njoj se daje diskreciono pravo da odlučuje koju će meru u konkretnom slučaju primeniti. Da li će to biti ova Titova pionirska reč ili opomena, ili će to biti jedna od dve teže, drastičnije mere, novčana kazna ili oduzimanje licence, to je stvar o kojoj odlučuje ovlašćena organizacija.
Može li ovde da dođe do subjektivnih viđenja, a samim tim i do donošenja nepravilne odluke od strane ovlašćene organizacije? Može li da dođe čak i do mogućnosti zloupotrebe od strane ovlašćene organizacije? Sigurno je da može.
Jeste da je zaštita stečajnog dužnika i stečajne mase ugrožena ako bi nesavesni stečajni upravnik nastavio sa daljim preduzimanjem štetnih radnji u okviru stečajnog postupka, međutim, šta ako se ovim postupak neopravdano produži pa dođe do još štetnijih posledica po stečajnu masu i stečajnog dužnika. Konačnost rešenja je automatsko isključivanje stečajnog upravnika uz mogućnost rešenja i automatsko isključivanje stečajnog upravnika uz mogućnost da se možda posle upravnog spora i vrati u isti predmet. Dakle, vrati se ponovo u taj predmet stečajni, a posledice posle toga mogu biti još veće i pogubnije. Zbog toga predlažem da ovaj amandman prihvatite.

U članu 6. stav 2. tačka na kraju teksta se zamenjuje zapetom i dodaju se reči - sa naznakom gde će glasati. To smo tražili ovim amandmanom.
Da vas podsetim, gospodine ministre, da stav 2. glasi - birač koji ima boravište u inostranstvu upisuje se u birački spisak na poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja, s tim što se u birački spisak upisuju podaci o njegovom boravištu u inostranstvu.
Dakle, koji je cilj i koja je svrha ovog amandmana? Zašto je potrebno da se pored upisivanja u birački spisak podataka o njegovom boravištu u inostranstvu upiše i naznaka gde će on glasati? Ako su namere predlagača ovog zakona iskrene i da bi se sprečila, u meri kojoj je to moguće, svaka mogućnost zloupotrebe i manipulacije, onda treba uneti i ovu klauzulu, treba uneti klauzulu da stoji naznaka gde će birač u inostranstvu glasati.
Kako će se ispravnije kontrolisati da li je taj birač baš tamo i glasao? Međutim, postavlja se drugo suštinsko pitanje - da li je devalviranje izborne volje birača, a uostalom devalviranje i tog jedinstvenog biračkog spisaka, ako se nakon procesa, nakon završenih izbora krši izborna volja birača i zloupotrebljava njihova volja?
Gospodine ministre, da li ste doživeli ikada ili čuli, ne želim da vas pitam da li ste kao sudija Ustavnog suda uradili neku odluku bez održane sednice? Mislim da je to iluzorno pitanje, ali šta biste rekli o biračkom spisku i o izbornoj volji građana kada bih vam rekao da je jedan sudija u svojstvu predsednika izborne komisije doneo odluku bez održane sednice izborne komisije, o čemu postoje brojni dokazi, na opštu žalost svih, a najviše građana Srbije?
Taj sudija je pre neko veče izabran za javnog tužioca Osnovnog tužilaštva u Požegi. Gospodine ministre, kompletnu dokumentaciju imam. Taj sudija u svojstvu predsednika izborne komisije opštine Lučani doneo je odluku da se mandat odbornika dodeli sasvim drugom licu, kažem, bez održavanja sednice izborne komisije. To je sudija Jelena Ćurčić, dosadašnji sudija Opštinskog suda u Guči.
Gospodine ministre, direktno kršenje izborne volje građana. Šta nam vredi taj birački spisak u opštini Lučani, kada se to dogodilo? Imam kompletnu dokumentaciju o tome, kompletnu dokumentaciju ćemo dostaviti i nadležnim organima, javnom tužiocu i ostalima, ali šta to vredi kada je i to moguće u državi Srbiji, gospodine ministre? Zahvaljujem.

U članu 11. stav 2. posle reči „člana“ tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči „odmah po upisu promena“.
Da samo podsetim zarad javnosti, član 11. stav 2. kaže: „Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove podatke iz službene evidencije, a o prebivalištu i boravištu građana na kojima se zasnivaju promene na biračkom spisku, dostavlja elektronskim putem, neposredno ministarstvu nadležnom za upravu u roku iz stava 1. ovog člana“. Rok je, da podsetim, tri dana.
Dakle, mi smo amandmanom tražili da se ove promene od Ministarstva unutrašnjih poslova ka Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu pošalju odmah, a ne u roku od tri dana. Gospodine ministre, kada kažemo odmah, to nije onog sekunda, to nije ni onog istog minuta, to nije ni onog sata, ali to je tog dana, u toku radnog vremena.
Gospodine ministre, siguran sam da imate dovoljan broj godina da se sećate onih starih administrativnih radnika koji su kad upišu podatke u jednu knjigu, ako je taj upis vezan za upis u drugu knjigu, onog časa otvarali tu drugu knjigu i upisivali te podatke. To je ažurno vođenje dokumentacije. Na taj način je trebalo i ovde postupiti.
Šta kaže Vlada - zbog obima i broja, kaže, promena bi bila onemogućena, efikasna razmena podataka. Da li to u ministarstvima nema dovoljno službenika za ovo? Da li to Vlada priznaje da im treba još radnika da bi mogao efikasno da se obavi ovaj posao? Da li se to želelo reći ovakvim obrazloženjem?
U vezi onog pitanja koje sam malo pre postavio, da se ne bi devalvirali izborni rezultati, da se ne bi devalvirala izborna volja građana, da se ne bi izvršilo devalviranje samog tog jedinstvenog biračkog spiska na koji se preferira, postoje ljudi koji to ne žele da rade, u vezi onoga što sam vam malopre rekao u lokalnoj samoupravi SO Lučani.
Nama se, gospodine ministre, u vezi nezakonite odluke koja je doneta od strane izborne komisije SO Lučani i njenog predsednika, a da nije održana sednica izborne komisije, javljaju sekretar izborne komisije, zamenik sekretara izborne komisije, članovi i zamenici članova izborne komisije koji se ograđuju od ove nezakonite odluke. Dakle, oni su predstavnici i drugih političkih partija, gospodine ministre.
Dok postoje moćnici koje ne interesuje ni jedinstveni birački spisak, ni izborna volja građana, ovako će nam se dešavati, gospodine ministre, i zalud je donošenje jedinstvenog biračkog spiska ako se ovo ne spreči. Zahvaljujem.

        Član 58. govori o posebnoj zaštiti majke i deteta. Ako se povuče jedna paralela između onoga što je do sada urađeno po ovom pitanju i onoga šta se predlaže ovim zakonom, odnosno ovim članom, nameću se određena pitanja i nameću se određeni odgovori.
Član 58. Predloga ovoga zakona preferira bolji život za majke, za decu, za trudnice, za porodilje, za samohrane roditelje. Ali, kojim majkama će biti bolje? Čijoj deci će biti bolje po ovom zakonu? Čiji roditelji će osetiti blagodeti po članu 58. Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine?
Biće bolje onoj deci kojoj je i do sada bilo dobro, onoj deci koja zahvaljujući svojim bogatim i moćnim roditeljima studiraju u Londonu, Parizu, Njujorku, onoj deci koja se više neće preznojavati u dugim redovima pred stranim ambasadama, kako bi dobili vizu za letovanje.
Biće još bolje možda nekim mamama, koje imaju mogućnost da, na primer, kupe džip kao rođendanski poklon, biće dobro i nekim tatama koji sinovima mogu omogućiti i preko 400.000 evra donacija iz budžeta, donacija za renoviranje određenih zadužbina. A svima ostalima, i deci, i majkama, i samohranim roditeljima i studentima koji čekaju u dugim redovima da bi se vlast smilovala na njihove zahteve, biće još gore i gore. Živi bili, pa videli.

        Članom 59. Predloga zakona reguliše se penzijsko osiguranje, pa se u prvom stavu ovog člana predviđa osnivanje pokrajinskog fonda za penzijsko osiguranje.
Kada se kaže fond, odmah to asocira na fond za kapitalna ulaganja Vojvodine. Hoće li ovaj novoosnovani fond, kao i brojni drugi fondovi, uspeti da sakrije i zamagli sve ono što se događalo u ovom pomenutom fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine?
Hoće li ovaj, a i drugi fondovi širom Vojvodine, uspeti da rasvetle ili još više zamagle kako je to, na primer, neki moćni bivši konobar iz Zmajeva uspeo u centru Novog Sada da kupi stan od 150 kvadratnih metara, pa onda odmah pored tog da kupi još jedan od 70, pa još jedan od 70, a sve to na 100 metara od centrale njegove moćne DS u Novom Sadu?
Skoro će valjda u ovaj penzijski fond otići i drugi visoki funkcioner, bivši član reformske stranke Ante Markovića, član Pokreta za Jugoslaviju, komunista Stevana Mirkovića, član vojvođanskih reformista Đorđa Ozera, kao i bivši član Demokratskog centra Dragoljuba Mićunovića i na kraju visoki funkcioner DS. Kada on dođe u ovaj penzijski fond, pretpostavljam da će građanima Srbije, da će penzionerima biti bolje. Penzioneri bi trebalo da se nadaju da će im biti bolje, ali mislim da nema od toga ništa..

        Članom 60. reguliše se boračka i invalidska zaštita, a ovo sve u okviru, kako tamo piše, jedinstvenog sistema Republike Srbije. Sve tamo u predlogu ovog člana piše, ali ne piše nešto drugo, hoće li borcima i invalidima zaštitu pružati upravo oni koji su vodu zamutili, pa se sada nadaju da, po onoj narodnoj izreci "iz vode suvi izlaze samo oni koji su uspeli da je zamute", ili će bolju zaštitu možda pružiti oni koji sebe smatraju tvorcima ovog predloga zakona, a koji te iste borce nazivaju genocidnim narodom, a državu Srbiju genocidnom državom.
Treba li oni da traže zaštitu od ovakvih ili će pomoć i zaštitu morati da potraže od nevladinih organizacija, koje drugi plaćaju, a država Srbija i njena vlast mirno posmatra kako blate sve ono što je srpsko, što je nacionalno, što je vojno? Jadna li je takva zaštita boraca i invalida rata? Hvala.

        Član 61. na ovu temu propisuje zaštitu civilnih invalida rata. Ovi poslovi vrše se kao povereni poslovi.
Kada bi slučajno namere predlagača bile iskrene svaki grad, svako naselje, svako mesto, svako selo i zaselak u Srbiji, ne samo u Vojvodini, oseća potrebu za ovakvom vrstom zaštite. Toliko je puno civilnih invalida rata ili ratova, bolje reći, koje je svih ovih 20 godina ovaj narod vodio protiv svih vaših belosvetskih prijatelja.
Hoće li oni imati bolju zaštitu i kome mogu da veruju? Onima koji ni za 13 meseci duge i teške političke trgovine nisu mogli lako da se dogovore? Trajala je 13 meseci duga i teška podela kolača. Rasparča se, pa se podeli, pa se ponovo sastavi, pa se rasparča, pa se podeli i sve tako unedogled jedno 13 meseci.
Na delu je klasična politička trgovina, uz pomoć raznih dobro savladanih tehnika manipulacije ljudskom svešću, kako bi se ta surova istina uspela prikriti i kako bi ta surova istina bila prikazana u sasvim drugom svetlu, a građani samo gledaju šta ih je snašlo, gledaju, ćute i trpe. Do kada će, to niko ne zna. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, u svom izlaganju ću govoriti isključivo o Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca u osnovna javna tužilaštva.
Obzirom da ću na kraju svog izlaganja, a to ću napomenuti i na početku, tražiti da se ospori izbor jednog sudije sa ove liste, dakle, sa liste odluke o izboru javnih tužilaca u osnovnim javnim tužilaštvima, zamolio bih one koji su nadležni i najrelevantniji da saslušaju ono što ću reći, posebno obzirom na okolnost da sudija koja se predlaže za izbor za tužioca u osnovnom tužilaštvu u Požegi ima indicija, odnosno osnova sumnje da je počinila krivično delo, a rekao bih da će vrlo brzo, bez namere da iole prejudiciram stvar, to biti i osnovana sumnja.
Pre toga samo ću da pročitam deo razloga za donošenje ove odluke.
Na osnovu člana 124. Pravilnika, kažete, o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioce javnotužilačke funkcije, stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata iz drugih organa i organizacija utvrđena je na osnovu podataka i mišljenja pribavljenih od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, čije mišljenje sadrži ocenu ispoljene stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u obavljanju poverenih poslova, a za kandidate koji su sudije i sudijski pomoćnici Državno veće tužilaca pribavilo je mišljenje od predsednika suda u kome kandidat radi.
Dame i gospodo, u ovoj odluci kojom vi tražite da poslanici u Skupštini donesu odluku o izboru javnih tužilaca u osnovna i javna tužilaštva, pod brojem 22 nalazi se i ime za javnog tužioca u osnovnom tužilaštvu u Požegi. Kaže – bira se Jelena Ćurčić, sudija u Opštinskom sudu u Guči.
Gospodine Ristiću, ako ste tu, zamolio bih vas da vrlo pažljivo saslušate ovo što ću reći. Sudija Jelena Ćurčić je predsednik Izborne komisije u SO Lučani.
Kao ovlašćeni predstavnik SRS podneo sam njoj, kao predsedniku Izborne komisije, dokumentaciju relevantnu za izbor, odnosno za postavljenje jednog odbornika i uz to podneo dokumentaciju koju ovde možete videti, a to je odluka Okružnog suda da mogu podneti tu dokumentaciju, pismena saglasnost kandidata da prihvata mandat i ovlašćenje za podnosioca liste da može da podnese ovu dokumentaciju.
Šta se događa nakon ovoga, dame i gospodo? Izborna komisija donosi odluku da se mandat dodeljuje sasvim drugom licu po predlogu drugog neovlašćenog lica. Ali, kakvu odluku donosi sudija Jelena Ćurčić? Donosi odluku bez održavanja sednice Izborne komisije.
Kada smo videli šta je urađeno, u svojstvu ovlašćenog predstavnika odlazim kod sudije Jelene Ćurčić, predočavam joj potrebnu dokumentaciju koju sam podneo 11. septembra ove godine za izbor odbornika.
Posle pet minuta razgledanja dokumentacije od strane ove sudije, ona je ostala bez reči i doslovce mi rekla – posle ovoga mogu samo da se ubijem.
Dva puta, dva puta mi je to ponovila. Ona kaže dalje – doneli su mi odluku napisanu, doneli su mi napisanu odluku ovde u sud i rekli mi da je sve u redu i u svojstvu predsednika Izborne komisije potpisala sam tu odluku. Pored te odluke potpisala sam još jednu odluku za izbor jednog odbornika SPS.
Da nesreća bude veća, sudija Jelena Ćurčić mi tom prilikom kaže – pored ovoga, do sada sam na isti način, bez održavanja sednice Izborne komisije, zamenila sedam ili osam odbornika. Sedam ili osam odbornika je zamenjeno bez održavanja Izborne komisije!
Dame i gospodo, njoj su rekli da je sve u redu. Ne ulazim u to da li je neko sudiju Jelenu Ćurčić, koju vi predlažete ovde za izbor za javnog tužioca, obmanuo, međutim, kao sudija Opštinskog suda siguran sam da je znala i morala znati da se odluka ne može doneti bez sednice, da se osam odluka ne mogu doneti bez održavanja osam sednica Izborne komisije, a ona je to uradila, dame i gospodo.
Ona je to uradila i tvrdim da je i u ovom slučaju i u sedam slučajeva ranije svaki put učinila krivično delo. Sedam ili osam odbornika, dame i gospodo, u SO Lučani nalazi se tamo, sedi u SO Lučani, donose odluke posle svog nezakonitog izbora.
Ona mi je pored toga rekla, a i ja sam iz dokumentacije video šta se dogodilo. Kada sam 11.9. ovaj papir predao zajedno sa dokumentacijom, uz ovaj pečat prijema za Izbornu komisiju, gospodo, tri dana posle toga, predsednik Skupštine Lučani na potpis uzima dokumentaciju, odnosi u svoju kancelariju i drži je u fioci do 29.10, 30. je bila sednica Skupštine opštine.
On krije dokumentaciju dotle. Posle toga kuca odluku o izboru odbornika. Kuca odluku Izborne komisije, šalje tu odluku sudiji Jeleni Ćurčić, ova potpisuje tu odluku, vraća mu odluku i na osnovu te odluke sutradan se bira odbornik u SO Lučani.
Pogledajte kakvo je to krivično delo. Taj sudija treba da bude izabran na ovu vrlo važnu funkciju. Dame i gospodo, 14.11. sudija Jelena Ćurčić uzima dokumentaciju koju sam priložio za Izbornu komisiju, a sećate se da sam rekao, odluku je donela 30.10. Petnaest dana posle donošenja odluke bez održavanja sednice, ona tek uzima dokumentaciju, kada sam joj predočio šta je uradila. Postoji potpis da je tada uzela dokumentaciju.
Kada sam video šta se sve desilo, normalno je da sam želeo potrebne dokaze za ovo. Mada mogu da kažem sada, predočiću vam sve ove dokazi. Svi oni postoje, međutim, pre podnošenja, pre prezentacije vama ovih dokaza sada, mogu da kažem da u bilo kom svojstvu sam spreman da kažem i iznesem ovo pred javnim tužiocem, pred istražnim sudijom i bilo gde, ali pazite u bilo kom svojstvu, svedoka, što smatram da bi trebalo ili čak u nekom drugom svojstvu ako javni tužilac posumnja u ovo što pričam. Ne koristeći, evo sada kažem ovde pred vama, ne koristeći svoj poslanički imunitet.
Posle toga sam napisao pisma na adrese sekretara izborne komisije, zamenika sekretara izborne komisije i svih članova izborne komisije, želeći da vidim da li je ovaj sudija stvarno uradila to što je uradila. Da li je bez održavanja sednice izborne komisije donela takvu odluku.
Dobijam od sekretara izborne komisije, Jovković Ratka, koji je ujedno i pravobranilac u SO Lučani, da on nema nikakve veze sa tim, sa donošenjem takve odluke, niti pripremanjem sednice, niti je sednica održana.
Dobijam od Milosavljević Zorana, zamenika sekretara izborne komisije, takođe pismo sa sličnom sadržinom. Posle toga dobijam od ostalih članova i zamenika izborne komisije, od većine članova i zamenika izborne komisije pismo da pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, sa svojim potpisom, tvrde da nemaju nikakve veze sa ovom odlukom izborne komisije, što znači da je zaista, bez sastanka, bez sednice izborne komisije doneta ovakva nezakonita odluka.
Šta posle svega ovoga? Ovoga puta želim na kraju ne obratiti, nego apelovati na svest i savest svih onih koji učestvuju u donošenju ovih odluka. Ako ste već do sada rekli, ne želim da sumnjam nijednog momenta u vašu iskrenost, ako ste rekli da želite donošenje apsolutno zakonitih odluka, pružam vam jednu mogućnost šta treba da uradite.
Molim vas da pre donošenja odluke, gospođo Kolundžija i gospodine Ristiću, da biste doneli zakonitu i pravilnu odluku, konsultujte, na primer, vašeg šefa odborničke grupe u opštini Lučani.
Mi smo dijametralno suprotni i razlikujemo se, ako vam on kaže da jedna reč od ovoga nije tačna što sam rekao, spreman sam da povučem sve ovo, da se izvinim svima vama zbog ovoga što sam rekao. To je zaista ovako moj predlog, da biste imali jednu zakonitu i ispravnu, i normalnu odluku, verujte.
Mislim da to nije nemoguća misija, da je to lako uraditi. Mogu i predočiti dokaze da je sve to tako. Ako vi želite da i vi idete u nezakonitost, ako i vi želite kao predstavnici većine, da ovde takvom odlukom i idete u donošenju odluke koja je apsolutno nezakonita, onda to uradite.
Kada bih bio maliciozan, odnosno kada bih gledao uske stranačke interese, možda na ovaj način ovo sada ne bih ni rekao. Čekao bih da izaberete tu gospođu. Čekao bih da je izaberete i onda, imao argument godinu, dve, tri, pet, dok postoji sud i dok je ovde ovog parlamenta, da vam pričam o ovome.
Kažem vam, nemojte ići u nezakonitost. Imate vremena, proverite sve ovo što sam rekao i tvrdim, ukoliko sve ovo nije tačno, svima ću se javno izviniti.

Predložio sam da se član 11. briše. Da podsetim da član 11. kaže da će Vlada u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu odredaba člana 3. i člana 4. stav 2. ovog predloga zakona propisati klasifikaciju i metodologiju za razvrstavanje po delatnostima.
Tražili smo da se ovaj član briše, što je logičan sled, logična posledica prethodnog amandmana koji smo podneli na Predlog ovog zakona, koji traži da klasifikacija bude sastavni deo ovog zakona, odnosno da Narodna skupština bude ta koja će na predlog Vlade to doneti.
U svom obrazloženju Vlada kaže da će ona, Vlada, u roku od 60 dana propisati klasifikaciju delatnosti i metodologiju za razvrstavanje po delatnostima. To nije obrazloženje, obrazloženje bi bilo zašto Vlada da donese klasifikaciju, zašto ona to da uradi, a ne Narodna skupština, kako smo prethodnim amandmanom tražili.
Ovde je na delu jedna klasična supremacija izvršne nad zakonodavnom vlašću. Kao što se to događa u mnogim situacijama, tako smo, evo, svedoci da se to događa i u ovom zakonu. Šta se na svakom koraku pokušava? Pokušava se da se maksimalno minimizira rad ove skupštine, ovog zakonodavnog tela, a da se u isto vreme maksimalno predstavi rad Vlade, dakle rad izvršnih organa. Time se istovremeno pokušava dati na značaju svemu onome što Vlada radi. Ako se zna kako je ova vlada formirana i ko stoji iza formiranja ove vlade, ko na kraju kontroliše ovu vladu, onda je svima jasno gde nas to vodi. Hvala.

Tražio sam da se u članu 6. stav 2. posle reči „ministra nadležnog za unutrašnje poslove“ dodaju reči „i uz konsultacije stručnih službi iz oblasti cevovodnog transporta i distribucije“.
Da malo pojasnimo – član 6. se odnosi na električnu opremu i instalacije i u stavu 2. ovog člana propisano je u predlogu da ministar, po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za unutrašnje poslove, propisuje uslove projektovanja, ugradnje i održavanja opreme i instalacija. U amandmanu tražim da se prethodno izvrše i konsultacije sa stručnim službama iz oblasti cevovodnog transporta i distribucije.
U svom obrazloženju zašto ne prihvata ovaj moj amandman Vlada kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je Poslovnikom Vlade propisano od kojih se organa pribavljaju mišljenja u toku pripreme odgovarajućih materijala, koje se shodno primenjuju i kada neki akt donosi jedan nadležni ministar po pribavljenom mišljenju drugog nadležnog ministra.“
Ovo je jako restriktivno tumačenje. Jasno je svima da postoji Poslovnik Vlade i da je u tom poslovniku sigurno propisano ko, kada, od koga traži mišljenje, koje mišljenje traži itd. Međutim, ovde se radi o električnoj opremi i instalacijama koje se postavljaju u zonama opasnosti. Ako već predlagač zakona u predlogu ovog zakonskog akta kaže da se oprema postavlja u zonama opasnosti, zar mislite da će nekom od ministara spasti epolete ili nešto mu se desiti ukoliko se od njega traži, odnosno od njegove stručne službe mišljenje o ovom problemu?
Neprihvatanjem amandmana doći ćete u situaciju da zbog postavljanja električnih instalacije i opreme, a da prethodno nije adekvatno konsultovana struka, dovedete u opasnost život i zdravlje ljudi. Koliko vodite računa o životu i zdravlju ljudi, građana Srbije pokazaće prihvatanje ili neprihvatanje ovog amandmana.

Hvala. Ja sam tražio da se u članu 7. stavu 2. posle reči „sredstva za odorizaciju“ stavi zarez i da se dodaju reči „koja ne sadrže kancerogene materije i materije opasne po zdravlje i život ljudi“.
Jasno je da su prirodni gas, tečni gas i biogas materije koje ne sadrže posebno izražen miris. Da bi one bile prepoznatljive, uočene, vrši se taj postupak odorizacije. Obogatite ih nekom materijom koja ima miris i onda su one prepoznatljive.
Sredstvo koje se uglavnom koristi za proces odorizacije jeste tzv. etil-merkaptan. Međutim, mislim da je svima jasno, a to i analize pokazuju, etil-merkaptan je sredstvo koje sadrži određene kancerogene materije i određene materije koje su opasne po život i zdravlje ljudi. Mnogo veću težinu bi imalo da se zakonom predvidi da ovo sredstvo nema u sebi kancerogene materije.
Zar nije previše osiromašenog uranijuma prosuto po vazduhu, vodi, zemlji ove države Srbije prilikom besomučnog bombardovanja od strane NATO alijanse 1999. godine? Zar nije dovoljno što će generacije i generacije mladih, ali i starih stanovnika Srbije imati nesagledive posledice u pogledu zdravlja i života, baš usled posledica ovog bombardovanja osiromašenim uranijumom?
Da li vi mislite da odoransi novije generacije apriori nemaju kancerogene materije? Da oni, recimo, ako se uvoze, samo iz tog razloga nemaju kancerogene materije? Sigurno da ih imaju i jasno je da to treba posebno predvideti u zakonu.
Vi kažete da će se to predvideti podzakonskim aktima. U redu je da se predvide svi ostali elementi vezani za ovo, ali mnogo veću težinu i mnogo veći značaj ima da se u jednoj jedinoj rečenici predvidi da će te materije biti materije koje nemaju u sebi kancerogena svojstva, nemaju u sebi elemente koji su opasni po život i zdravlje ljudi.
Mislim da treba pooštriti kriterijume za odorizaciju. Imaćete manje obolelih od kancera i mislim da iz tih razloga treba prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Gospodine ministre, meni je drago što ste rekli da je ovaj etil-merkaptan sam po sebi toksična materija. Sam po sebi je materija koja ima neka svojstva koja eventualno mogu da izazovu ovo o čemu sam pričao. Siguran sam da to znate bolje od mene. Međutim, ja tražim da sa stanovišta zakona bude ozbiljnije shvaćena ova materija, dakle, da uđe u projekat ovog zakonskog propisa nešto što je strahovito opasno za naše stanovništvo.

Rekao sam da je zemlji Srbiji dosta toksičnih, otrovnih materija, da je zemlji Srbiji dosta osiromašenog uranijuma, koji su ovi nazoviprijatelji ove zemlje besomučno bacali po ovoj zemlji. Zbog toga je vrlo važno da ovo ne bude regulisano samo podzakonskim aktom, nego da u zakonu bude upisano da ovo ne sme da se koristi.

To je ono o čemu ja pričam i mislim da se odlično razumemo, samo što bi vi trebalo da prihvatite ovaj amandman i da to unesete u projekat zakona, ništa drugo.

U članu 25. u stavu 2. Predloga zakona propisano je da održavanje unutrašnjih gasnih instalacija može da vrši pravno lice, preduzetnik, odnosno sam kupac ukoliko ima odgovarajući uređaj i opremu i najmanje tri zaposlena lica koja ispunjavaju uslove iz člana 15. stav 3. ovog zakona.
Članom 25. Predloga zakona u stavu 2. reguliše se održavanje unutrašnjih gasnih instalacija, pa se kaže da to održavanje vrši pravno lice, preduzetnik ili sam kupac, ukoliko ispunjava određene uslove; dakle, ako ima odgovarajući uređaj, odgovarajuću opremu i ako ima tri najmanje zaposlena lica koji ispunjavaju uslove iz člana 15. stav 3. ovog zakona.
Tražili smo da se ovde uključi i stav 2. U stavu 3. se govori o poslovima rukovođenja naftovodom, dok stav 2. govori o poslovima tehničkog rukovođenja pogonom ili delovima cevovodnog sistema. Tražili smo da ovo zaposleno lice, prema stavu 2, ima završen sedmi stepen stručne spreme, da bude inženjer. Pošto ova lica rade na održavanju unutrašnjih gasnih instalacija, smatramo da će to održavanje biti mnogo kvalitetnije ukoliko se ovde uključi i lice iz stava 2. člana 15. Predloga zakona, diplomirani inženjer.