Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, koristiću jedan deo vremena kao ovlašćeni predstavnik u okviru ovog amandmana.
Na Predlog zakona o odlikovanjima SRS je podnela 17 amandmana. Na početku mogu da kažem da je jedan deo tih amandmana više pravnotehničke, a drugi deo suštinske prirode. Neki od tih amandmana predviđali su i nova rešenja, koja Predlogom zakona o odlikovanjima, koji smo dobili, nisu bila predviđena.
Vlada je prihvatila jedan naš amandman. Mogu da kažem da je tu bilo još dobrih amandmana koje je, siguran sam, trebalo prihvatiti. Bilo je tu amandmana i nekih drugih poslanika i poslaničkih grupa koje je Vlada trebalo da prihvati, a nije.
Zanimljiva je, posle svih ovih obrazloženja Vlade koja smo dobili u pogledu naših amandmana, jedna stvar koja se može konstatovati kao zajednički imenitelj u svemu ovome, a to je da sve što u predloženim amandmanima u sebi nosi prefiks "srpski" ili "srpsko" ili ima prizvuk nacionalnog, Vlada nije htela ili nije smela da prihvati.
Kažem tendenciozno da nije smela zbog toga što se može reći da u mnogim, gotovo svim oblastima, u svim zakonskim predlozima koji stižu u Skupštinu od strane Vlade, postoji određeni uticaj, slobodno mogu da kažem i pritisak, u pogledu usaglašenosti tih zakonskih predloga sa zakonodavstvom i propisima Evropske unije.
Zanemaruje se, dakle, sve što je nacionalno, sve što u sebi nosi prefiks nacionalnog, srpskog, tako da Vlada verovatno iz tih razloga ne prihvata amandmane koje podnosi opozicija. Zanemaruje se sve ono što je nacionalno i što ima za predmet negovanje, jačanje i očuvanje srpske duhovnosti i kulture, srpske tradicije, srpske baštine i istorije.
Mi nismo imali previše iluzija da ćete prihvatiti puno amandmana koje smo mi podneli, upravo znajući za ovaj vaš stav u pogledu ignorisanja i zanemarivanja svega onoga što nosi u sebi prizvuk nacionalnog ili srpskog. Znali smo i pre odgovora ove vlade, u pogledu amandmana koje smo podneli, da je nekima možda milije sve ono što je nemačko, englesko, francusko, holandsko, evropsko nego ono što je nemanjićko, njegoševsko, takovsko, srpsko.
Međutim, u pogledu amandmana na član 3. Predloga zakona, kojim smo tražili da odlikovanja, pored ostalih, mogu biti dodeljena i crkvenim velikodostojnicima u određenim slučajevima, onim koji su naročito zaslužni za negovanje, očuvanje i jačanje srpske duhovnosti, srpske kulture, srpske baštine i srpske istorije, smatrali smo da Vlada, jednostavno, nije smela jedan takav amandman da prenebregne, pređe preko njega i da ga ne prihvati.
Ovde smo dali i poseban osvrt. Ako SPC može zaslužnim građanima i državnicima dodeljivati najviša crkvena odlikovanja, zašto bi onda državi Srbiji bilo ispod časti da jedan poseban orden dodeljuje crkvenim velikodostojnicima za izvanredne zasluge koje oni imaju u jačanju srpske duhovnosti i kulture?
U načelnoj raspravi smo, na neki način, apelovali na našu svest i savest da se ovo odlikovanje dodeljuje retko, izuzetno, kako bi se istakla njegova važnost i značaj.
Smatrali smo ujedno da bi tu bilo zadovoljeno i načelo reciprociteta. Ako mogu državnici da dobiju najviše crkveno odlikovanje, na primer Orden svetog Save prvog reda, zašto jedno odlikovanje ne bi moglo biti predviđeno za najviše crkvene velikodostojnike?
Dalje smo istakli da bi ličnost koja bi u ovom momentu zavredela da nosi jedno takvo odlikovanje, da mu se takvo odlikovanje dodeli, bio naš živi svetac, patrijarh srpski gospodin Pavle. Bio je to ujedno naš predlog za prvog počasnog nosioca ovog novog odlikovanja.
Međutim, vi se apsolutno niste osvrnuli na to. U svojoj osionosti i bahatosti prema svemu onome što dolazi od opozicije, kao i u svojoj poniznosti prema svemu što dolazi iz EU, u vašoj svesti kao da nema mesta ni za zemaljsku, a kamoli za neku nebesku pravdu. Doduše, u ovu nebesku pravdu veruju samo verujući i oni sa osećajem za moral.
Ovim gestom vi dokazujete da je stoprocentno bio u pravu Bernard Šo kada, na jednom mestu, kaže: "Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da već pokvareni, ako se domognu vlasti, kvare vlast". Ali, treba uvek da imate na umu da ste, preuzevši odgovornost za sve ono što čini vitalne interese države Srbije i njenih građana, vi odgovorni kako za ono što činite, tako ujedno i za ono što ne činite.
Svi kojima je u vršenju vlasti milija tuđa otadžbina od svoje, miliji Vašington i Brisel od Beograda, država Ohajo od Srbije, kojima je u vršenju vlasti tuđi narod miliji od svog naroda, kao i novac i blagostanje milije od ljudske bede, od ljudske nemaštine i siromaštva, bar jednom bi trebalo da pročitaju reči velikog vladike Nikolaja Velimirovića, koji kaže ovako: "Ti si se, čoveče, osigurao zlatom, naoružao lekovima, snabdeo jelom i odelom, i uzeo voznu kartu za putovanje od sto godina i više, baš do krajnje stanice. No, kako ćeš prebledeti, o čoveče, kad vozovođa na prvoj stanici vikne - tvoja karta važi samo dovde, izlazi!" Ko razume, shvatiće. Zahvaljujem na pažnji.

Gospođo predsedavajuća, govoriću u okviru vremena koje ima poslanička grupa.
Amandman narodnog poslanika SRS Gordane Pop-Lazić je da se u članu 8. stav 1. posle tačke 6) dodaje tačka 7), koja glasi: „7) Orden zasluga za jačanje srpske duhovnosti i kulture“. Dakle, ovde smo predvideli da se dodeli jedan novi orden, čiji će naziv biti Orden zasluga za jačanje srpske duhovnosti i kulture.
Malopre sam rekao da bi taj orden bio dodeljivan crkvenim velikodostojnicima za zasluge koje ovi imaju u jačanju srpske duhovnosti i kulture, u jačanju svega onoga što je nacionalno, srpsko, u očuvanju srpske kulture, istorije, srpske baštine.
Vlada je u obrazloženju klasifikacije odlikovanja kazala:
''U Glavi II. Predloga zakona prihvaćena je uobičajena podela odlikovanja na ordene, medalje i spomenice. Prilikom opredeljenja za nazive ordena i medalja (čl. 8. i 9.) pošlo se od stava da treba uzeti u obzir univerzalne i nadideološke vrednosti (hrabrost, plemenitost, zasluge za državu), državne simbole (zastava Republike Srbije) i državni praznik Republike Srbije (Sretenje). Pri tome najvažniji orden nosi naziv same države - Republike Srbije. Takav pristup ima uporište i u uporednom pravu.
U pogledu stepenovanja odlikovanja prihvaćen je princip trostepenosti za ordene i dvostepenosti za medalje, izuzimajući Orden Republike Srbije, kao najviši orden države, koji ima dva stepena. Iako u većini ordenskih sistema postoje ordeni od tri do pet stepena, opredeljenje za tri stepena polazi od toga da su oni dovoljni za napredovanje u odlikovanjima i da je njima obuhvaćen dovoljno širok spektar zasluga''.
Što se tiče ove klasifikacije, mi nismo imali više amandmana na nju osim ovoga da se predvidi jedan novi orden, Orden za jačanje srpske duhovnosti i kulture.
Možda je bilo prilike da se o tome još porazgovara, da se podnese još neki amandman, međutim mi smo, na neki način, prihvatili ovo što ste vi izneli kao klasifikaciju ordena, uz jednu opasku, koju sam i malopre izneo i koju ću ponoviti, da Vlada ipak sve ono što je vezano za srpsku tradiciju, za srpsko nacionalno biće, za srpsku istoriju, za srpsku kulturu i za srpsku baštinu jednostavno prenebregava u svojim zakonskim predlozima, pa je upravo to učinila i u ovom zakonskom predlogu, kada je u pitanju klasifikacija ovih ordena.
Smatramo da zaista postoji sva opravdanost da se prihvati amandman narodnog poslanika SRS gospođe Gordane Pop-Lazić i da se predvidi jedan novi orden, Orden zasluga za jačanje srpske duhovnosti i kulture, koji će biti dodeljivan crkvenim velikodostojnicima, i to za izvanredne zasluge koje su postigli u jačanju srpske duhovnosti i kulture.

Gospodine predsedavajući, za obrazloženje ovog amandmana koristiću vreme koje imam kao ovlašćeni predstavnik.
SRS je podneo amandman na član 16. stav 2, kojim tražimo da se oroči vreme u kome Komisija za odlikovanja treba da dostavi predsedniku svoj predlog da li neko zavređuje odlikovanje. Pošto je predviđeno da se odlikovanja dodeljuju u februaru i junu, ovim amandmanom smo tražili da se to oroči na 15. februar - za odlikovanja koja se dodeljuju u februaru, odnosno za 15. jun - za odlikovanja koja se dodeljuju u junu.
Obrazloženje neprihvatanja amandmana jeste da nije neophodno posebno precizirati predložene rokove jer dodela odlikovanja nije prevashodno vezana za rokove, već je vezana za postojanje uslova za dodelu odlikovanja, tj. da li postoji ocena da određenom licu, odnosno subjektu treba dodeliti odlikovanje.
Članom 13. stav 1. predloga zakona propisano je da se odlikovanja dodeljuju u februaru i junu. Ako već postoje uslovi za dodelu odlikovanja, dakle ocena da postoje opravdani razlozi da se nekome dodeli odlikovanje, i ti uslovi su u određenom postupku utvrđeni, onda se pristupa daljem postupku, dostavljanju predloga od strane Komisije predsedniku Republike na njegovu ocenu da li neko zavređuje odlikovanje ili ne. Ovim amandmanom traženo je da, ako je već predviđeno da se odlikovanja dodeljuju na primer u februaru, Komisija za odlikovanja treba da dostavi predsedniku predlog do 15. februara, i to smatramo sasvim logičnim.
Obrazloženje Vlade apsolutno ne stoji kada kaže da su važniji uslovi od rokova. Tačno je, ali ti uslovi su već utvrđeni na neki način, jer posle toga se dostavlja predsedniku na odlučivanje. Treba oročiti to dostavljanje predsedniku, da neko ne drži predlog u fioci. Ako su odlikovanja već predviđena da se dodeljuju u februaru, onda da se taj predlog negde ne čuva do marta ili aprila, pa tek posle da se iznese i dostavi predsedniku.
U suprotnom, treba brisati član 13. predloga zakona, tu odredbu gde se odlikovanja dodeljuju u februaru i junu, i ostaviti na volju predsedniku Republike da on odlučuje i kada će da se dodele odlikovanja i da li će da se dodele i sve u vezi sa dodelom odlikovanja. Onda je tako trebalo uraditi, ako već ne prihvatate ovaj amandman.
U odeljku koji propisuje slučajeve za oduzimanje odlikovanja osvrnuo bih se samo na par stvari vezanih za vaša obrazloženja neprihvatanja amandmana Dejana Mirovića, poslanika SRS, kojim je on tražio da se odlikovanje obavezno oduzima i licu koje je pravosnažno osuđeno na kaznu zatvora od pet godina i više.
Vaše obrazloženje da postupanje suprotno javnom poretku i moralu u sebi podrazumeva i ovaj slučaj, krajnje je licemerno.
Ta ocena, postupanje suprotno javnom poretku i moralu, vrlo je uopštena. Međutim, osuda za teška krivična dela, za koja je propisana kazna zatvora od pet godina i više, mora biti obavezujuća u pogledu oduzimanja odlikovanja i treba je posebno predvideti u ovom zakonu. Vi u Predlogu zakona to niste predvideli, mi smo tim amandmanom upravo to tražili i mislimo da stoje svi razlozi da se ovaj amandman prihvati.
Neprihvatanjem ovog amandmana može se desiti da neko ko je učinio tako teško krivično delo, na primer krivično delo obljube nad nemoćnim licem ili detetom, sa teškim posledicama, krivično delo veleizdaje itd., dobije ili nastavi da nosi odlikovanje koje je već primio. Prihvatanjem ovog amandmana bi se takva mogućnost apsolutno sprečila. U suprotnom, može se desiti, mada zvuči paradoksalno, da ono što ne može na velika, prođe na mala vrata. Mislim da ste vi majstori za ovo i izgleda da će se to tako događati i kada je ovaj zakon u pitanju.
Još jedan osvrt na amandman koji je podneo SRS, koji se odnosi na slučaj da odlikovano lice odbije da primi odlikovanje pa se smatra da takvo odlikovanje nije ni dodeljeno, pa se ono, mi tražimo, predaje muzeju. Obično se kaže da, kada čovek nema ono što voli, onda treba da voli ono što ima, ili dobije kao priznanje, odnosno odlikovanje, kao jedan od sistema vrednosti o kojima je malopre govorio kolega Krasić. Ako neko ne želi odlikovanje i odbije da ga primi, to odlikovanje treba dati na čuvanje muzeju.
Zašto? Zbog toga što je već sproveden postupak za njegovu dodelu. Komisija je odradila svoj deo posla, već je u zakonom predviđenom i sprovedenom postupku zaključila da neko treba da dobije to odlikovanje i taj svoj predlog upućuje predsedniku Republike. Dakle, taj neko posle toga odbija da primi odlikovanje. Ostaje otvoreno pitanje šta se onda dešava s tim odlikovanjem.
Da li se takvo odlikovanje dodeljuje drugom licu, da li se negde sklanja, ostavlja u fioku, da li može neko da ga odnese kući? Šta se događa s takvim odlikovanjima? Ili, za sledećeg koji prima odlikovanje treba u obrazloženju napisati na primer - Marko Marković dobija odlikovanje koje je odbio da primi Petar Petrović. Onda bi to trebalo uraditi ukoliko se ne prihvati ovako nešto.
Međutim, ono što predstavlja zajednički imenitelj za sve zakonske predloge koji dolaze u ovu skupštinu, koji se dostavljaju Skupštini na usvajanje i koji su predmet kritike SRS, jeste da sve što dolazi od opozicije, a posebno od SRS, u smislu amandmana radi poboljšanja teksta predloga određenih zakona, vi jednostavno ignorišete ili prihvatate po jedan-dva amandmana, samo reda radi.
Neko je svojevremeno kazao da ovca i vuk različito shvataju reč sloboda, jer je često sloboda za vuka značila smrt za ovcu. Međutim, istovremeno građanima Srbije treba da bude jasno i nešto drugo.
Kao što svaki vek ima svoj srednji vek, tako ste, izgleda, prema onome kako se ponašate prema njima, prema građanima Srbije, u njihovim životima vi njihov srednji vek. Zahvaljujem na pažnji.

Amandmanom sam tražio da se reč "zaključenim" zameni rečju "ratifikovanim".
Ako ste već konstatovali da su multinacionalne operacije van granica Srbije su određene misije ili operacije očuvanja, održavanja i izgradnje mira u svetu, zatim, operacije sprečavanja sukoba i uspostavljanje mira, pa onda, zajedničke odbrambene operacije, kao i operacije pružanja pomoći pri otklanjanju posledica međunarodnog terorizma i učestvovanje u humanitarnim operacijama, mada ovo neodoljivo podseća na Strategiju upotrebe NATO snage u operacijama van teritorija zemalja potpisnica, da li ste uopšte svesni važnosti ovih operacija koje one imaju, kako za pojedince, dakle, kako za pojedinačne učesnike u ovim operacijama, tako i za zemlje u celini?
Da li je moguće da ovde, kao i na mnogim drugim mestima, zanemarujete ulogu koju ima ova Skupština? Nama je potpuno jasno da vi u pokušaju apsolutne supremacije izvršne nad ostalim granama vlasti potvrđujete jednu sintagmu – da je ''san svake batine da postane Bog i batina'', a vi očigledno želite da izvršna vlast postane, pošto ona već ima sve odlike neke batine nad ostalim vrstama vlasti, ''i Bog i batina''.
Međutim, građani Srbije treba da znaju nešto drugo, jednu pouku, a verovatno su oni već to i uvideli, a to je: ''kada padneš u vodu ljuti se na sebe, a ne na potok''. Ali, proći ćete i vi. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Članom 28. uređuje se način zaštite učesnika u ''multi'' operacijama i to kako u pogledu pružanja pravne pomoći, osiguranja, mirovanja radnog odnosa, tako i naknade štete. Tražili smo da u pogledu mirovanja radnog odnosa primenjuju se odredbe Zakona o radu.
Gospodine ministre, ostala je jedna nejasnoća u pogledu jedne stvari, ne toliko radi vas i mene, pa bih zarad javnosti, zarad građana Srbije, da to razrešimo. Naime, kada niste prihvatili jedan moj amandman, rekao sam da će poljoprivredni proizvođači doći u situaciju da moraju u upravnim sporom ostvarivati svoje interese. Rekli ste da to nigde ne piše i da zbog toga treba da se izvinim tim ljudima. Međutim, u obrazloženju Vlade piše – ''Amandman se ne prihvata zato što postojeća odredba daje mogućnost da se utvrdi činjenično stanje u upravnom postupku.'' To sam i rekao, gospodine ministre, i tu postoje samo dve varijante, jedna je da prihvatite taj amandman, druga je da se izvinite tim poljoprivrednim proizvođačima.
Što se ovoga tiče, postavlja se pitanje opravdanosti ovakvih multinacionalnih operacija, ako zanemarimo na trenutak sve one političke geostrategijske, savremene i druge razloge, uzmimo samo one ekonomske, dakle, prema građanima Srbije koji su u bedi i siromaštvu, a vi bi još da ih terate da idu i da učestvuju u ratnim operacijama u Iraku i Avganistanu – lako je svima sa punim stomacima, što se kaže, ''post hvaliti'', ali treba misliti i na građane Srbije. Hvala.

Ovim amandmanom se traži da VBA i VOA u saradnji sa policijom i javnim tužilaštvom i drugim nadležnim organima učestvuje u otkrivanju i prikupljanju dokaza. Postavlja se pitanje zašto se beži od saradnje sa redovnim istražnim organima i organima krivičnog gonjenja? Da li je svima u interesu da se svaki zločin ma gde bio izvršen blagovremeno otkrije i adekvatno reši? Ako je to zaista svima u interesu onda ne treba bežati od ovog amandmana, ili je možda nekome zasmetalo kako su otkriveni i istraženi neki pojedinačni zločini prilikom NATO agresije.
Gospodo iz Vlade, kada je svojevremeno jedan mlad oficir došao kod velikog vojskovođe Suvorova i kazao mu da treba napasti jedno selo, jer po njegovoj proceni u tom napadu neće da pogine više od pet ljudi, veliki vojskovođa mu je rekao – a da li biste vi, mladi gospodine, pristali da budete jedan od tih pet?
Pitam sve one koji su tako zdušno da se uđe u NATO Alijansu, da li biste vi bili tako zdušno za to da je neko od vaših najmilijih nastradao u NATO bombardovanju ili da mu se nešto desilo, kao što se desilo desetinama hiljada, pa mogu da kažem i stotinama hiljada građana Srbije? Zaista, rane su vrlo taze i bolne i ne treba se igrati sa osećanjima građana Srbije. Hvala. (Aplauz.)

Tražili smo ovim amandmanom da se u članu 19. stav 1. briše, sa obrazloženjem da je suprotno Ustavu Republike Srbije da se pojedinim kategorijama građana Republike Srbije ograničavaju odgovarajuća prava, posebno prava na privatnost, iz razloga što oni rade u Ministarstvu odbrane ili u Vojsci Srbije.
Postavlja se logično pitanje – za koga i u čijem interesu rade pojedinci koji su na ključnim državnim funkcijama? Neki od njih se otvoreno zalažu, na primer, za ulazak Srbije u NATO pakt.
Kada smo kod NATO pakta, gospodine ministre, verovatno ste čuli za onu izreku – da žaba iz bunara tvrdi da je nebo veliko upravo onoliko koliki je otvor na bunaru. Svi oni koji se zdušno zalažu za ulazak Srbije u NATO pakt, treba da znaju da je nebo nad Srbijom mnogo veće od otvora nad tim NATO bunarom, da je država Srbija zaista jedna država koja može ili ne može da donese neke odluke, ali samo na referendumu. Samo tako se mogu doneti neke odluke, inače, nikakvom voljom pojedinaca.
Svako drugačije rešenje bilo bi isključivo pravno nasilje nad Republikom Srbijom i nad građanima Srbije. Republici Srbiji i građanima Srbije je dosta nasilja, pogotovo od strane onih, u čiji zagrljaj neki žele da nas gurnu. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Ovim amandmanom tražili smo da se za direktore VBA i VOA i njihove zamenike postave lica koja imaju visoku stručnu spremu i najmanje 12 godina radnog iskustva.
Kada govorim u kontekstu amandmana o nekom ''žapcu'', dozvoljavam mogućnost da to stvori neke asocijacije. Međutim, zaista je bilo u kontekstu amandmana i zaista je ''žabac'' bio iz bunara.
Uvek je bilo teško i biće teško kada treba izabrati direktore i zamenike direktora VBA i VOA. Mi smo ovde za profesionalce i to sa više radnog iskustva, zato, što se kaže – da pametan čovek više nauči od neprijatelja, nego glup od prijatelja. Srbija ima puno prijatelja u svetu, ali ima dosta i onih koji to nisu ili koji nam se predstavljaju samo za prijatelje, a da to nisu, jer rade protiv srpskih nacionalnih interesa.
Ako budu utvrđeni što bolji kriterijumi za izbor direktora i zamenika direktora VBA i VOA, to će nam na tim mestima biti i pravi i iskusni profesionalci, visokoobrazovani i mudri kadrovi. Znajte da je mudar onaj koji zna šta je nužno u pojedinom momentu, a ne onaj koji zna mnogo.
Zbog toga i treba prihvatiti ovaj naš amandman. Hvala.

Gospodine ministre, dozvoljavam mogućnost da vama ovaj amandman možda nije predočen na pravi način, čim on do dana današnjeg nije prihvaćen. Zbog toga smo, uostalom, danas ovde.
Sada ću vam predočiti u ime poljoprivrednih proizvođača i leve i desne obale Morave, a nadam se i svih ostali poljoprivrednih proizvođači u Srbiji, a vi da ga nakon toga, nakon mog obrazloženja, verujem, prihvatite.
Gospodine ministre, ovde se kaže da se vežba koja traje duže od tri dana, može registrovanom poljoprivredniku i drugom licu koje samostalno obavlja privrednu delatnost odložiti zbog neodloženih radova. Nema tog vojnog poziva u istoriji srpskog naroda, koji srpski seljak nije prihvatio, na koji se nije odazvao na pravi način.
Da ne idemo u neku dalju istoriju, samo da vam kažem jedan primer. Za vreme NATO bombardovanja poljoprivredni proizvođač iz okoline Čačka Radonja Mijajlović, bio je angažovan, zajedno sa svoja dva sina i prevoznim sredstvom, kamionom, jedinim sredstvom za prevoz robe koji su u tom momentu imali. To poljoprivredno domaćinstvo radi 15 hektara povrća i isključivo živi od toga. Nije im odložena ta vežba. Išli su u rat.
(Dragan Šutanovac: Kada se to desilo?)
To je bilo 1999. godine. Znam, reći ćete da niste bili vi tada. Međutim, gospodine ministre, upravo zbog toga smo i podneli ovaj amandman da se ubuduće ne dešavaju takve situacije, da zbog takvih vanrednih okolnosti ne mogu da budu pozvane sve muške glave iz kuće, da može neko da ostane da obradi tu zemlju, zbog toga što se isključivo bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Međutim, gde je tu pravda i pravičnost? Neprihvatanje ovog amandmana zaista govori u prilog činjenici da ni u ovom predlogu zakona neće imati pravde za srpskog seljaka. Zašto loptu prebacujete u tuđe dvorište?
U obrazloženju zašto ne prihvata amandman Vlada kaže, da poljoprivredni proizvođač ima mogućnost da u upravnom sporu ostvari to svoje pravo, da u upravnom sporu on dokaže da je poljoprivredni proizvođač i da ga treba osloboditi.
Pa, zašto u upravnom sporu? Upravni spor može biti dug, proći će sve to, tako da on neće ostvariti to svoje pravo. Zašto niste predvideli još i da podnosi predstavku Ustavnom sudu? Zahvaljujem. (Aplauz.)

Ovim amandmanom tražili smo da pripadniku profesionalne rezerve, pored naknada koje su propisane u ugovoru, da pripadne i novčana naknada u visini koja se odredi za svaki mesec dok traje ovaj ugovor i da mu naknada ne pripada, dakle, da ne pripada pripadniku profesionalne rezerve, za vreme kada mu pripada plata za angažovanje u aktivnoj rezervi.
Mi smatramo da su termini aktivna i pasivna rezerva neadekvatni, da su neprecizni i da, u stvari, oni ne odražavaju ono što ta rezerva u suštini predstavlja. Mi upravo iniciramo, ovim amandmanom, prvo, da se ta aktivna rezerva naziva – profesionalna rezerva.
Drugo, da pripadniku te profesionalne rezerve pripada i naknada koja se odredi ugovorom i to sve vreme dok traje ugovor. Treće, da mu ovakva naknada ne pripada za vreme kada mu pripada plata za angažovanje u aktivnoj rezervi.
Dakle, ove tri stvari koje predlažemo ovim amandmanom smatramo sasvim opravdanim i logičnim. Ako je neko profesionalac, normalno je da za angažovanje prima određenu naknadu, normalno je da ta naknada bude regulisana ugovorom, normalno je da tu naknadu ne prima dok prima platu, zato je i normalno da prihvatite ovaj amandman. Zahvaljujem.(Aplauz.)

Gospodine ministre, jutros smo se uverili da ćutanje ne mora uvek da znači i odobravanje. Vi ćuteći, čini mi se, niste prihvatili moj amandman kojim sam tražio da se poljoprivrednim proizvođačima u određenim opravdanim razlozima odloži vojna vežba. To ću reći i jednima i drugima, dakle, i onima sa leve i sa desne strane Morave, da vi to niste prihvatili, a vi kada dođete dole obrazložite im zašto niste.
Sada bih malo o ovome. Član 29, čije sam brisanje tražio, govori o tome gde se vrši civilna služba i o tome da se ta lica u civilnoj službi mogu premestiti u drugu organizaciju, dakle, iz obdaništa u vrtić, iz vrtića u kafić itd. Mi smo principijelno protiv civilnog služenja. Čim smo protiv civilnog služenja, normalno i logično je da smo protiv premeštanja onoga koji služi iz jedne ustanove u drugu.
Mi smo za to da svaki mladi čovek bude adekvatno osposobljen i obučen za odbranu svoje zemlje, ne za agresiju nego za odbranu. Da bi bili adekvatno osposobljeni za odbranu svoje zemlje, oni moraju da prođu određenu vojnu obuku. Daleko je od toga, gospodine ministre, da neko voli rat.
Svi smo mi svesni činjenice da je rat nešto najgore što može da zadesi jednu zemlju i njene građane. Kao što je rečeno, niko nije toliko glup da bi poželeo rat a ne mir, jer u miru sinovi sahranjuju očev, a u ratu očevi sinove, nažalost. To je nešto najgroznije. Ali, to znaju i oni koji mnogo veći deo svog bruto nacionalnog dohotka izdvajaju za obuku svojih mladih ljudi, radi odbrane i bezbednosti zemlje, znaju, ali ipak obučavaju svoje kadrove za odbranu zemlje, a mi kroz ovaj zakon to nećemo i ne želimo, odnosno vi.

Gospodine ministre, pročitao sam ovo izvanredno. Međutim, tačno je ovo što ste vi rekli u prvom ovom delu.
Međutim, niste pročitali da li tendenciozno ili ste zaboravili da pročitate i drugi deo, a to je – da oni koji to ne budu ostvarili, odnosno da to mogu ostvariti poljoprivrednici u upravnom sporu, gospodine ministre, poljoprivredni proizvođač da ostvari to svoje pravo u upravnom sporu. Ja sam jutros rekao – pa, zašto niste propisali da ga ostvari pred Ustavnim sudom a ne u upravnom sporu. U tome je poenta, ili negde u Strazburu.
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Gde to piše?)

Gospođo Čomić, ovo podseća na sve samo ne na Narodnu skupštinu. Mi nismo u sudu, mi nismo u školi da se ovako ponašamo, da vi kažete da li ja želim da pročitam, da li ne želim da pročitam, da li imam minut ili nemam minut. Gde piše da ja imam minut za to?
I, jednostavno, vi objašnjavate šta sam ja rekao. Ne znam, kakav je to način vođenja i zaista, molim vas, da dostojanstveno vodite ovu skupštinu, kako to priliči i kako to piše u Poslovniku. (Aplauz.)

Amandmanom sam tražio da se u članu 4. stav 1. tački 30) reč "harmonizacija" zameni rečju "usklađivanje". U istom članu u tački 23), koja je u ovom predlogu zakona neposredno iznad ove tačke 30), na koju podnosim amandman, reč "usklađivanje" stoji umesto reči "harmonizacija".
Samo da vas podsetim da je svojevremeno grčki filozof Ksenofan izrekao jednu veliku misao, mudrost koja kaže: "Kada bi vo znao crtati, njegov bog bi ličio na vola." Kada bi neko mogao da prenese celokupno zakonodavstvo zapadne Evrope u zakonodavstvo Srbije mislim da bi to bilo urađeno, od reči do reči, od zareza do zareza, od tačke do tačke.
Zaista, uvoditi strane reči u predlog zakona, pogotovo u predlog ovakvog zakona, jeste neprimereno i to zaista nema nikakve potrebe. Srpski jezik je prebogat jezik, svaka stvar, svaki izraz, svaka reč, svaka pojava ima adekvatnu reč u srpskom jeziku. Najbolje je da prihvatite amandman tako što će reč "harmonizacija" biti zamenjena rečju "usklađivanje". Hvala. (Aplauz.)

Posle naslova: "Obaveza služenja vojnog roka" od člana 24. do 38, član 25. reguliše pitanje kada se regrut upućuje na služenje vojnog roka i ko donosi odluku o tome, odnosno ko donosi naređenje o tome.
U ovom članu stavom 2. vi predviđate da to čini ministar odbrane, a mi predlažemo amandmanom da to čini Ministarstvo odbrane, dakle, kao institucija i kao jedino merodavno telo koje može da planira i vrši popunu jedinica i mirnodopskim uslovima.
Ministar je samo jedna ličnost u tom ministarstvu, doduše, po položaju, po zvanju, po rangu, jeste prvi, ali ipak, dozvolićete, to je samo čovek od krvi i mesa, čovek koji normalno može i da pogreši. Skoro se desi, pre par dana, ministar reče da u državi Srbiji ima oko 55.000 vojnih penzionera, ako se dobro sećam, i da je to, kako je ministar rekao tada, ''velika količina'' za ovu državu.
Čini mi se da je i danas ministar upotrebio neku sličnu reč za vojne obveznike, rekao je da i njih ima u ''velikoj količini''.
Rekao bih da jednom čoveku, pa bio on i ministar vojni, može da se desi da u jednom momentu kaže da u Srbiji ima velika količina i vojnih obveznika, koji mogu sutra da predstavljaju neko topovsko meso u nekim multinacionalnim snagama negde u Iraku, Avganistanu i tako dalje. Da ne bi to bila velika količina i da ne bi ta količina ljudskog topovskog mesa srpskih vojnika bila upotrebljena za tako nešto, mislim da je mnogo adekvatnije i pametnije prihvatiti ovaj amandman, da ipak to radi Ministarstvo odbrane, jer Ministarstvo odbrane kao institucija mislim da je jedino merodavna da planira i da vrši popunu jedinica u mirnodopskim uslovima.
Hvala. (Aplauz.)