Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo, javljam se po članu 100, a u vezi sa članom 206. Poslovnika. Imao bih nekoliko pitanja; jedno pitanje za predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića... Gospođo predsedniče, molim vas, umirite ovog gospodina koji stalno dobacuje.
Da li je neposredno pre priznanja Kosova i Metohije od strane Crne Gore bilo susreta sa rukovodstvom Crne Gore, kada, i da li se govorilo o tom priznavanju? Određene informacije vezane za pitanja koja su od životnog značaja za ovu zemlju mi saznajemo iz sredstava javnog informisanja i zaista je red da to ovog puta saznamo od relevantnih faktora, dakle, od predsednika države i ministra spoljnih poslova.
Drugo pitanje odnosi se na ministra za nauku i tehnološki razvoj Božidara Đelića. Kada je formirana Vlada Republike Srbije, kada je montirana ona čuvena Monterova vlada, gospodin Đelić je u jednom intervjuu RTS-u rekao da obilazi odeljenja MUP-a po Srbiji, da to čini i po podne, sa namerom da vidi kako službenici obavljaju svoj posao, da li rade na izradi biometrijskih pasoša. Doslovce je ovako rekao u toj emisiji i rekao je da će to nastaviti i dalje. Posle toga se desio slučaj da je izrađen jedan deo biometrijskih pasoša sa nekih sedam stepeni zaštite. Da podsetim da zemlje zapadne Evrope imaju četiri stepena zaštite biometrijskih pasoša. Ti pasoši su morali da budu uništeni. Moje pitanje glasi: koliko koštaju ovi biometrijski pasoši koji su uništeni i da li je neko odgovoran za to?
Drugo pitanje za ministra Đelića je gde on, u stvari, nalazi potporu za ovaj deo svog posla koji se odnosi na trčkaranje od odeljenja do odeljenja MUP-a, kada u Zakonu o ministarstvima tačno piše za šta je nadležan ministar za nauku i tehnološki razvoj? Ukoliko je to direktna zasluga ovde prisutnog gospodina Dačića, onda čestitam njemu.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona o odgovornosti pravnih lica.
Dozvolite, pre nego što počnem o ovom amandmanu, jednu malu opasku. Na današnji dan, svetski dan borbe protiv siromaštva, jutros smo čuli dve frapantne vesti, jedna je, da u državi Srbiji u 2008. godini postoji 10.000 više korisnika narodne kuhinje, a bilo bi ih i više da ima, kaže, materijalnih sredstava, a druga vest je došla iz usta gospođe iz Vladine Agencije za borbu protiv siromaštva, koja kaže, doslovce, da ne zna odakle ovakva vest kad je siromaštvo u Srbiji prepolovljeno sa 14 i nešto posto na 6 ili 7 posto.
Ovde postoje dve stvari: ili su ove kazane javne kuhinje počeli da koriste bogati ili je, zaista, Vlada izgubila svaki aršin po pitanju ove ''socijale'', izgubila kompas i ne zna o čemu se radi. No, o tome će verovatno svoj sud dati narod.
Evo da krenem sa amandmanom na član 8. Predloga zakona. Član 8. je nastavak ove farse o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Dakle, član 8. tretira tri kategorije, odnosno tri pravne situacije vezane za prestanak ili statusnu promenu pravnih lica. Prva kategorija jeste: ako je pravno lice prestalo da postoji pre okončanja krivičnog postupka; druga kategorija: ako je pravno lice prestalo da postoji nakon pravosnažno okončanog postupka; treća kategorija: ako je pravno lice nakon izvršenog krivičnog dela promenilo svoju pravnu formu.
Sada da vidimo nešto o pravnim posledicama te odgovornosti. Može se desiti da krivični postupak potraje malo duže, kao što je to slučaj u našem zakonodavstvu, pa umesto ovog prvog pravnog lica dođe pravni sledbenik, pa se desi da i ovo drugo pravno lice prestane da postoji, pa se pojavi još jedan pravni sledbenik. I šta se tu dešava? Treće pravno lice u ovom lancu osetiće posledice krivične odgovornosti onog prvog pravnog lica. Zamislite još situaciju da je ovo treće pravno lice, kao pravni sledbenik, steklo tu imovinu kao savestan držalac, savestan pribavilac. Onda se tu pravi jedno pravno zamešateljstvo, tako da je, u stvari, najbolje da se prihvati ovaj amandman. Jednostavno, tu se rešava ova pravna situacija.
Tako je i u ova dva slučaja: ako pravno lice prestane da postoji nakon pravosnažno okončanog postupka, kao i ako pravno lice promeni pravnu formu u kojoj je poslovalo. Po predlogu ovog člana, ono, takođe, odgovara. Odgovornost je isključivo subjektivna kategorija. Odgovornost je vezana za određeno lice, za određenog počinioca i potrebna je vinost počinioca. Pravne posledice krivične odgovornosti treba da pogađaju isključivo učinioca krivičnog dela. Sve mimo toga gubi svoj pravni smisao.
Međutim, očigledno je da se ovde želi da se poveže ono što se povezati ne može. Na kraju, vi ste skloni da povezujete ono što se nikada povezati ne može. Povezao bih vas sa onom izrekom preosvećenog vladike Nikolaja Velimirovića, koji kaže: "Istorija poznaje dve vrste heroja: one koji žrtvuju svoj život svojim idealima i one koji žrtvuju tuđ život svojim idealima". Vi ste ovi drugi.
U stvari, vi želite da žrtvujete život građana Srbije svojim idealima. Vi ste pokušali da žrtvuje život i našeg predsednika dr Vojislava Šešelja svojim idealima, ali, ''neće da može'', gospodo. Mislim da će se uskoro dr Vojislav Šešelj vratiti u Srbiju, posle poraza ''haškog kazamata'', da će on poraziti i vas, a i ove ''šprajceve'' koji vas podržavaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom direktno štitite počinioce krivičnih dela. Kako? Prvo, vi ostavljate deo imovine onome ko je tu imovinu ukrao, ostavljate mu deo imovine ukoliko mu je potrebno za izdržavanje, svoje ili člana njegove porodice.
Da prokomentarišem malo to, a propo, gospođo ministar, vaše priče od danas u pogledu tog dela imovine. Koliko mi se čini, vi ste rekli da je to mali deo imovine, koji predstavlja, u stvari, ličnu imovinu, je li tako?
Čini mi se da je lična imovina nešto sasvim drugo. Koliko ja znam, u ličnu imovinu mogu da spadaju sredstva, odeća, obuća itd., a onome ko je izvršio tako teška krivična dela, na kraju, ta lična imovina, tamo gde treba da ide, neće biti ni potrebna. Vi znate da tamo gde on ide nisu potrebne ni pertle, je l tako? Tako, ovaj deo imovine, za koji kažete da ga ostavljate učiniocu krivičnog dela, samo može da pospeši ovu moju tvrdnju – da, u stvari, time štitite počinioca krivičnog dela, a kažete, istovremeno, da je intencija zakonodavca da niko ne može da se okoristi imovinom stečenom krivičnom delom. Znači, to dvoje, jednostavno, ne ide jedno s drugim.
Dalje, vi predviđate jednu krajnje ciničnu meru, da direktor može da odluči da privremeno ta imovina ostane kod učinioca krivičnog dela. To u prevodu znači – da mu vi, jednostavno, omogućavate da proda tu imovinu, da otuđi tu imovinu. Samo što mu ne kažete – otuđi imovinu, prodaj, okoristi se i od toga.
Onaj ko je učinio tako teško krivično delo, mislite li da će se ikada libiti da učini još jedno krivično delo, da proda ovu imovinu? Naprotiv, on će je odmah otuđiti.
Iz ovoga se, u stvari, vidi da vi štitite učinioca krivičnog dela. Ko onda štiti građane Srbije, ko štiti penzionere i radnike, kao socijalno najugroženije u ovoj zemlji? Dajete im 10% povećanja penzije, a evo, imamo situaciju da ste podigli 60% grejanje, da se podiže 100% cena impulsa itd. itd. Jednostavno, to je zamajavanje građana Srbije i to je svima jasno.
Iz ovog našeg amandmana, odnosno iz predloga člana 49, koji govori o raspodeli imovine koja je prodata, a koja je pribavljena krivičnim delom, vidi se i način na koji vi želite da raspodelite tu imovinu. Jednostavno se vidi da ni ovde ne vodite računa o građanima Srbije, o socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva u ovoj zemlji.
Vi predviđate da po 20% od ove imovine ide Direkciji, ide Jedinici i ide sudu. Zamislite da je vrednost ove imovine milion evra. Treba li Jedinici da ide 200 hiljada evra, kao onoj koja je uspela da otkrije počinioca, odnosno da otkrije imovinu? Treba li da ide narednih 200 hiljada evra sudu? Treba li da ide 200 hiljada evra Direkciji? Pa, šta su oni to uradili za 600 hiljada evra, kažem, pod uslovom da je vrednost ove imovine milion evra? Preostalih 40% ide samo za socijalno ugrožene kategorije.
Mi smo, sasvim logično, tražili da se ovo pokrene, da 60% ide za socijalne kategorije, a preostalih 40% da se raspodeli na ove kategorije: na Jedinicu, Direkciju i sud. Mislimo da je to vrlo ispravno rešenje.
Dakle, da ponovim još jednom, ovim zakonom se štite počinioci krivičnog dela. Primenom ovog zakona, znajte, vi ćete postati novi kumovi ovog zakona, biće to onda zakon o zaštiti počinilaca krivičnih dela i svedoka saradnika. Hvala vam.

Dame i gospodo, evo, i ja sam podneo amandman na član 7. Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Dosta dugo se priča o članu 7. Predloga ovog zakona. Iz toga se da zaključiti da je zaista ovaj član 7. vrlo značajan za implementaciju ovog zakona i da je potrebno da predlagač posveti zaista dosta pažnje kako sugestijama i amandmanima na ovaj član, tako i amandmanima na ostale članove Predloga zakona koji budu došli kasnije.
Šta imamo ovde? Imamo situaciju da se formira ta jedinica za istragu. Ministar će da donese poseban akt o sistematizaciji. Videli smo, iz izlaganja prethodnih govornika, da to uopšte nije tehničko pitanje, već izuzetno suštinsko pitanje. Posle toga doneće se, normalno, i određen akt o imenovanju odnosno raspoređivanju rukovodioca jedinice, po pribavljenom mišljenju, kako to piše u vašem predlogu.
Hteo sam da ovaj član Predloga zakona dopunim jednim amandmanom za koji smatram da je suštinskog karaktera. Naime, šta će se desiti kada ova organizaciona jedinica otkrije da postoji imovina koja je pribavljena određenim krivičnim delom? Od tog momenta kada jedinica otkrije da postoji ova imovina do momenta dok se ne donese rešenje o privremenom ili trajnom oduzimanju ove imovine može da protekne jako dug vremenski period. Praksa pokazuje da je to kod nas uobičajena pojava, da tu može da protekne čak godinu i više dana. Šta će se desiti u toj situaciji?
Kada sam svojevremeno govorio o ovom zakonu rekao sam da bi on možda bio i dobar da u njemu ne postoje određene šupljine, određene rupice, da me on ne podseća najviše na taj švajcarski sir i da svaka od tih rupica daje mogućnost za određenu zloupotrebu i za izvrdavanje zakona.
Upravo i ovaj član 7, ukoliko se ne bi prihvatio ovaj moj amandman, daje tu mogućnost. Dakle, daje mogućnost da se zloupotrebi zakon. Zašto? Ovde imamo počinioca krivičnog dela, imamo imovinu koja je proistekla iz krivičnog dela. Utvrđeno je da postoji takva imovina. Ako se konkretno ne odrede lica, dakle, ako rukovodilac jedinice ne odredi lice ili lica koja će da se staraju o toj imovini sve do onog momenta dok se ne donese rešenje o trajnom ili privremenom oduzimanju te imovine, a rekao sam da do tog momenta može da protekne vrlo dug period, daje se mogućnost počiniocu da izvrši još jedno krivično delo. Daje mu se mogućnost, na primer, da otuđi tu imovinu.
Da li neko može da bude toliko naivan i da smatra da će se počinilac krivičnog dela koji je izvršio jedno od teških krivičnih dela libiti i neće učiniti još jedno krivično delo i, na primer, prodati ili otuđiti tu imovinu? Naravno da će je otuđiti. Može da je prometne i više puta, čak posle toga može da se desi, po proteku određenog perioda, da postane i pošten čovek. I toga imamo u praksi, siguran sam.
Dakle, dok tužilaštvo, sud, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom ne donesu rešenje i dok se ta imovina ne oduzme privremeno ili trajno može da protekne vrlo dug vremenski period i ta imovina može da promeni i više vlasnika. Upravo je to svrha ovog amandmana - da ta imovina ne bi promenila vlasnika i, jednostavno, da je počinilac krivičnog dela ne bi otuđio.
Doduše, ako se ne prihvati ovaj amandman imam utisak da će se to i događati. Možda to neko i želi. Možda se želi da dođe do prometanja te imovine, do otuđenja te imovine, a sve u svrhu obrta kapitala, obrta novca, tog novca koji mnogi od vas zaista mnogo vole.
Na kraju, to nam govori i vaš prijatelj Havijer Solana. Da podsetim građane Srbije, to je onaj koji je generator mnogih zala u ovoj zemlji proteklih godina, to je onaj koji je naredio da se Srbija besomučno i divljački bombarduje 78 dana, da se bombarduje i da u tom bombardovanju smrt nađe blizu 3.000 nevinih žrtava, da materijalna šteta po ovu zemlju bude više desetina milijardi evra i tako dalje. On na jednom mestu za vas kaže, evo, citiraću: "Koliko poznajem srpske političare, tvrdim da je novac za njih najjači argument". Gospodo, vaš prijatelj vas odlično poznaje. Hvala.

Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Da vas podsetim, član 9. Predloga zakona glasi, citiram: "Odluka koja proizvodi pravne posledice za lice ili pogoršava njegov položaj ne može biti isključivo zasnovana na podacima koji se obrađuju automatizovano i koji služe oceni nekog njegovog svojstva (radne sposobnosti, pouzdanosti, kreditne sposobnosti i slično). Odluka iz stava 1. ovog člana može se doneti kada je to zakonom izričito određeno, odnosno kada se usvaja zahtev lica u vezi sa zaključenjem ili ispunjenjem ugovora, uz sprovođenje odgovarajućih mera zaštite."
Ja sam, dakle, podneo amandman na ovaj član i amandman glasi – u članu 9. stav 2. posle reči "izričito određeno" dodaju se reči "odnosno kada se izvršava zakonom predviđena funkcija organa uprave".
Dame i gospodo, ovaj amandman treba prihvatiti iz čisto praktičnih razloga. Evo i zašto. Naime, shodno ovom predlogu amandmana, organu uprave se daje mogućnost da u okviru svoje zakonske nadležnosti koristi isključivo evidencije koje se vode automatizovano. Dakle, to su: evidencije za razrez poreza, birački spisak, registar stanovništva, zatim izvod iz matične knjige rođenih, matične knjige umrlih, venčanih, knjige državljana i tako dalje. Dakle, to su javne isprave uz pomoć kojih sam zakon nalaže organu uprave da izvrši određenu radnju, dakle da izvrši zakonom predviđenu svoju funkciju.
Šta bi se desilo ukoliko se ovo ne bi predvidelo? Onda bi veliki broj zakona faktički morao da bude dopunjen odredbama da se dozvoljava automatizovana obrada podataka ili, što je još gore, da se učini korak unazad, da se ove faktički automatizovane evidencije ne koriste zbog nepostojanja propisa koji to predviđaju. Dakle, vidi se da ovaj amandman ima čisto praktičnu primenu.
Međutim, ja bih hteo da kažem nekoliko rečenica o jednom drugom aspektu zaštite podataka o ličnosti. Hteo bih da citiram član 42. našeg Ustava, koji kaže: "Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom."
Postavlja se pitanje da li je u praksi to baš tako. U obrazloženju ovog zakona se kaže – neophodno je da se donese novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti kojim će se urediti ovo pravo u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije, sa jedne strane, i međunarodnim standardima, sa druge strane. Postavlja se pitanje, šta će se desiti ukoliko neke međunarodne norme, odnosno odredbe ovog zakona budu u suprotnosti sa nacionalnim interesima npr. naših političkih prijatelja iz zapadne Evrope i Amerike?
Dakle, ukoliko, recimo, Amerika proglasi za svoj nacionalni interes da se jedan srpski student mora isporučiti Americi, onda faktički ovaj zakon postaje mrtvo slovo na papiru. U ime te svetske supremacije, u ime te svetske dominacije može se bilo kakva negativna pojava, da kažem negativna, apsolutno proglasiti za činjenicu koja je od važnosti za njih. Šta se onda dešava? Sfere te moći pretvaraju, u stvari, zločin u svoju strategiju. Međutim, nema tu više ni zaštite ličnosti, ni podataka o ličnosti, ni bilo čega od ovoga što se ovde prikazuje.
Jedan od onih koji su plaćeni da se ne bave moralom, izvesni Džejms Harf, na ovu temu zaštite podataka o ličnosti kaže u svojoj knjizi, citiraću dve-tri rečenice, iz toga će se videti kakva je njihova uloga u zaštiti, odnosno u nepoštovanju zaštite podataka o ličnosti: "Između drugog i petog avgusta", kaže Džejms Harf, "1992. godine 'Njujork njuzdej' je objavio vest o logorima. Uhvatili smo tu vest u letu i odmah smo kontaktirali tri velike jevrejske organizacije. Ulazak u igru jevrejskih organizacija omogućuje da uporedimo Srbe, u očima javnog mnjenja, sa nacistima. Naš posao nije da proverimo informacije, ličnosti i događaji u tim informacijama su apsolutno neprovereni. Naš zanat je da rasejemo poželjne informacije, da učinimo da što pre cirkulišu, da se teze povoljne za našu stvar prve pojave. Mi dobro znamo da se prva vest računa, demanti nemaju nikakvu efikasnost. Mi smo profesionalci i imamo posao koji treba da se obavi i mi ga obavljamo. Mi nismo plaćeni da se bavimo moralom." Pročitaću još jednom ovu zadnju rečenicu: "Mi smo profesionalci i imamo posao koji treba da se obavi i mi ga obavljamo. Mi nismo plaćeni da se bavimo moralom."
Neki od vas bi dodali – ko hoće da se bavi moralom, neka ide u crkvu. Začuđujuća sličnost. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo ministri, govoriću o Predlogu zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Kada se prvi put čita ovaj zakon, ima se utisak da je on solidan, da je primeren političkoj, odnosno pravnoj teoriji u praksi.
Već posle drugog čitanja uočavaju se poneki pomalo, rekao bih, tendenciozni propusti, a kada se još jednom pročita, uočava se da ovaj zakon ipak najviše liči na onaj švajcarski sir sa dosta šupljina i, rekao bih, da svaka od ovih šupljina, svaka od ovih rupica daje mogućnost za neku zloupotrebu.
Da počnemo od razloga za donošenje zakona. Predlagač kaže –česta je pojava da i učinioci teških krivičnih dela, a naročito krivičnih dela za koja je sasvim izvesno da su izrazito ''profitnog'' karaktera, u manjoj ili većoj meri zadržavaju imovinsku korist koja je proizašla iz njihove kriminalne aktivnosti. Dakle, saznadosmo ovde da postoje profitna i neprofitna krivična dela. Profitna su ona gde uz smeštanje počinioca krivičnog dela tamo gde mu je i mesto može da se ostvari neki profit, za razliku od neprofitnih, a verovatno to tako treba i razumeti.
Da pođemo redom. Intencija predlagača je: 1) da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, i 2) da bi se oduzimanjem imovine koja je pribavljena krivičnim delom pribavila znatna imovinska korist za budžet.
Rekao bih da je zečić u ovom drugom grmu. Vaši prijatelji iz Međunarodnog monetarnog fonda pre nekoliko dana su doslovce rekli da Srbija troši 500 milijardi dinara više nego što zaradi i to uoči projekcije novog budžeta za 2009. godinu. Znači, doslovce su vam rekli da treba da krešete budžet, a izgleda da je nadomeštanje, jedan deo nadomeštanja toga, jeste u stvari iz ovih izvora.
Nemamo mi ništa protiv što će to da bude od toga, međutim, vi tu, rekao bih, ulazite u jedan drugi problem. Ukoliko organi koji su predviđeni u ovom predlogu zakona, javni tužioci, budu doslovce nepristrasno radili svoj posao, mnogi vaši prijatelji naći će se na udaru ovog zakona, pa ćete izgleda morati da se odreknete mnogih od njih. Međutim, to je sada vaš problem.
Dalje, deklarativno objašnjenje da niko ne može da ima korist od izvršenog krivičnog dela direktno je u suprotnosti sa članom 25. stav 3. i članom 34. stav 3. Predloga zakona. A evo i kako. U članu 25. stav 3. kaže se da – sud može ostaviti vlasniku deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja je on dužan da izdržava.
Pa se pitam, šta bi bilo da nema krivičnog dela? Šta bi bilo da nema imovine koja je proistekla iz krivičnog dela? Od čega bi se taj počinilac krivičnog dela izdržavao? Od čega bi on izdržavao svoju porodicu?
Znači, ukoliko je intencija da niko ne može imati koristi od izvršenog krivičnog dela, pa najmanje treba da ima koristi taj počinilac. Mislim da je to potpuno jasno.
Dalje, osnov za manipulaciju postoji i kod institucije privremenog i trajnog oduzimanja imovine, a posebno u čl. 27. i 28. predloženog zakona. U članu 27. govori se o trajanju privremenog oduzimanja. I ako bi ostalo ovako kako je predviđeno u Predlogu zakona postojao bi izvestan vakuum od donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje do konačnog rešenja po ovom zahtevu, dakle, do faktičkog oduzimanja imovine. I u ovom vakuumu, takođe, može doći do zloupotrebe. Vidite, malo-malo, pa mogućnost za zloupotrebu.
Dalje, član 28, da ne preskočim i njega, daje tužiocu mogućnost od godinu dana, po pravosnažnom okončanju krivičnog postupka, da podnese zahtev za trajno oduzimanje imovine. Pošto je ostavljen ovako dug rok, pa, ja mislim da je najbolje da se počiniocu ostavi, jedno, dve-tri godine rok da on, jedno dva-tri puta okrene ovu imovinu i posle toga, normalno je, po onom principu, da je najteže da se dokaže prvi milion, a posle toga je već sve jasno.
U članu 34. sud može da odluči da vlasniku ostavi deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja on izdržava.
Pod jedan, neprecizno je i nejasno koliki i koji deo imovine može da zadovolji vlasnika, odnosno počinioca krivičnog dela i zašto uopšte nekome da se ostavlja deo imovine od učinjenog krivičnog dela. Ako je to iz razloga socijale, pa ima ko da misli o socijali i o socijalnim slučajevima. Na kraju, ko misli o penzionerima koji su zaradili svoju penziju, a primaju je u iznosu od devet, deset hiljada dinara? Ko misli o radnicima koji primaju 15 hiljada itd.
I na kraju da kažem, vrhunac cinizma je u članu 39. gde se kaže: ''Direktor može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane kod vlasnika'', dakle, učinioca krivičnog dela, ''uz obavezu da se o imovini stara sa pažnjom dobrog domaćina.''
Gospodo, vi biste da ostavite imovinu koju je počinilac stekao krivičnim delom, da je on čuva sa pažnjom dobrog domaćina, pa, to je vrhunac cinizma. Pa, zašto mu ne pronađete još kupca da proda ovu imovinu, da se čovek ne muči, jer mnogo je lakše da on čuva novac nego da čuva ovu imovinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 225. i 226. Poslovnika. Pitanje je na neki način u vezi sa dnevnim redom i odnosi se na neažurnost, odnosno svesno kršenje Ustava i zakona od strane nadležnih, pa i pravosudnih organa. Dakle, postavljam pitanje nadležnim državnim organima, pravosudnim i organima tužilaštva – šta su državni organi uradili konkretno u pogledu zaštite građana Srbije u haškom kazamatu, sa posebnim osvrtom na zaštitu ljudskih prava našeg predsednika dr Vojislava Šešelja?
Dame i gospodo, moderni egzekutori nemaju maske, ne skrivaju svoje lice. Ranije je to bilo drugačije. Da kažem samo da, na primer, u muzeju voštanih figura "Madam Tiso" u Londonu postoji jedna prostorija u kojoj se prikazuju metode izvršenja smrtne kazne u svetu. U toj prostoriji egzekutori, dželati skrivaju svoje lice onim maskama, onaj koji povlači onu polugu od giljotine, kao i onaj koji povlači polugu prilikom izvršenja smrtne kazne na električnoj stolici.
Međutim, šta se dešava sa modernim egzekutorima u današnje vreme? Oni apsolutno ne skrivaju svoje lice, čak imam utisak da žele da im se lice vidi. Primer jedan: onaj što je naredio direktno bombardovanje Srbije, kada je poginulo blizu 3.000 nevinih žrtava a i dan-danas nevine žrtve umiru zbog bombi sa osiromašenim uranijumom, nije želeo da skrije svoje lice. Naprotiv, mi smo ga videli odlično. Primer dva: moderni egzekutori u haškom kazamatu, a i van haškog kazamata, u Srbiji, ne žele da sakriju svoje lice, mi ih odlično vidimo. Da li je to zbog pomodarstva ili nečeg drugog, vreme će pokazati. Hvala.

Član 226. Poslovnika.
Dame i gospodo, pokušaću kroz ovo pitanje, s obzirom da se ono odnosi na današnju temu, da pokažem građanima Srbije kakva će biti zaštita i kakvu oni zaštitu mogu da očekuju u ovoj državi. Pitanje postavljam nadležnom javnom tužiocu, ministru pravde Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću.

Gospođo predsedniče, dozvolite da vam objasnim, a to vreme mi nemojte računati u moje vreme. Želim da iskoristim svoje pravo po članu 226. Poslovnika, koji je važeći, a ovo pitanje odnosi se rekao sam na koja lica i u vezi je sa današnjom temom. Sačekajte da postavim pitanje.
Pitanje glasi: Da li je i šta preduzeto povodom krivičnog dela koje je počinilo odgovorno lice u Agenciji za privatizaciju prilikom aukcijske prodaje 5. septembra ove godine? Molim da se transkript dostavi ovim licima radi odgovora na pitanje.
Dana 5. septembra jedan državni organ, dakle Agencija za privatizaciju, odnosno odgovorno lice u ovoj agenciji izvršilo je krivično delo iz člana 340. Krivičnog zakonika Republike Srbije - neizvršavanje sudske odluke, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Biće krivičnog dela sastoji se u tome što odgovorno lice Agencije za privatizaciju nije sprečilo prodaju društvenog preduzeća iako je rešenjem suda usvojena privremena mera kojom se zabranjuje prodaja tog preduzeća.
Evo, ovo je rešenje suda. Pročitaću samo deo dispozicije: Usvaja se predložena privremena mera, pa se zabranjuje Agenciji za privatizaciju raspolaganje na bilo koji način, oglašavanje i davanje u prijem ponuda za sporne nepokretnosti, prijem novca u depozit na ime prodaje i zaključenje kupoprodajnih ugovora o prodaji sporne nepokretnosti.
Dakle, ovde je učinjeno teško krivično delo. Posebnu težinu ovog krivičnog dela čini: prvo, što je učinjeno od strane državnog organa, odnosno odgovornog lica u državnom organu; drugo, što je učinjeno uprkos sudskoj odluci gde se imperativno naređuje, dakle, zabranjuje aukcijska prodaja; treće, posebnu težinu ovog krivičnog dela čini to što se šalje određeni signal.
Kakav se signal šalje građanima Srbije, tajkunima i kriminalcima? Građanima Srbije da nemaju apsolutno nikakve pravne zaštite i da je bahatost i osionost državnih organa neprikosnovena kategorija u ovoj zemlji. Tajkunima i kriminalcima (izvinjavam se nekima ako sebe smatraju poštenima, pa nisu u istoj kategoriji) poruka da, ako je njihov interes u pitanju, nema te pravde i zakona koji im može stati na put.
Pre izvesnog vremena gospodin Boris Tadić je rekao da kreće u odlučnu borbu protiv korupcije i nepoštovanja zakona. Da li je to bila samo deklarativna izjava da bi se popunili novinski stupci ili nije, evo prilike da pokažu.
Međutim, siguran sam da se i ovde, kao i u mnogim slučajevima, radi o onoj izreci: "Što propusti mali Radojica, to dočeka deli Radivoje". Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Poslovnika. Juče sam ovde sa skupštinske govornice postavio pitanje koje je jasno, glasno i decidirano glasilo: šta će se desiti ukoliko nekom od poslanika novoformirane poslaničke grupe "Napred, Srbijo", zbog nekog od zakonskih uslova, prestane mandat pre vremena na koje je izabran i sa koje će liste biti popunjen ovaj mandat? Da li će to biti sa liste SRS - dr Vojislav Šešelj, da li će to možda biti sa liste "Za evropsku Srbiju", da li će to biti sa neke druge liste?
Zamolio sam predsednika Narodne skupštine da ovo moje pitanje prosledi nadležnim organima. Ovog puta obraćam se direktno predsedniku Narodne skupštine sa pitanjem, bez obzira što gospođa sada nije tu, molim da joj hitno prosledite moje pitanje, a ono glasi - da li je predsednik Narodne skupštine prosledio moje pitanje nadležnim državnim organima? Ako jeste, kome je prosleđeno i kada?
Gospođo predsedavajuća, mislim da je zbog važnosti ovog pitanja i zbog nemogućnosti da jednostavno poslanička grupa SRS na pravi, adekvatan način obavlja svoj posao zbog kojeg se ovde nalazi, da je potrebno da ovo pitanje hitno prosledite predsedniku Narodne skupštine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 225. i 226. Poslovnika.
Čuli smo ovde da ima dosta advokata, dosta ''drvenih'' advokata, da li samozvanih ili po narudžbini, ne znam, pa ću postaviti jedno praktično pitanje, prvenstveno, gospođi Nadi Kolundžiji, a potom i nadležnim organima, od kojih tražim jasan i precizan odgovor, baš kao što će biti jasno i moje pitanje, a ono je sledeće.
Kada bi se desilo da neko od poslanika novoformiranog poslaničkog kluba, u šta ne verujem, vrati mandat, ili se desi neki od razloga koje Zakon predviđa za prestanak mandata, sa koje liste bi bilo popunjeno to mesto?
Želim da mi odgovorite na to pitanje. Ja sam pravnik po struci, ali hteo bih da mi to vi odgovorite, sa koje liste bi bilo popunjeno to mesto.
Mogu vam reći, sve ovo oko vas i sa vama podseća me na onu priču o točku. Znate onaj šinski točak, s onim parošcima, pa je onaj gornji parožak uvek gore, na suncu, uvek je obasjan suncem, a vi, izgleda, preferirate da ste vi to sada, trenutno. Ali, gospodo, taj točak se okreće. Onaj koji je bio na suncu, eto ga sutra u blatu. Polako se vi približavate vašem blatu, a mi smo se našeg oslobodili.
Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, da vuk dlaku menja, ali ćud nikada, pokazujete to brojnim primerima širom Srbije. Samo ću reći jedan primer iz svog okruženja.
Poštovani narodni poslanici, siguran sam da je zaista malo vas koji nisu nikada čuli za banjsko lečilište Gornja Trepča, koje se nalazi 18 kilometara udaljeno od Čačka. To banjsko lečilište, nekada nazvano "Atomska banja", po zaista lekovitim svojstvima vode koju ima, neko sada želi da proda nekom tajkunu, zna se, ima indicija, zna se i ko želi da proda i kome to banjsko lečilište treba da se proda.
Poštovani građani, samo da vas podsetim da se tamo u Gornjoj Trepči pacijenti leče od mnogih bolesti, od hroničnog reumatizma, Bahterevljeve bolesti, reumatoidnog artritisa, od degenerativnog reumatizma. Banjski uslovi i lekovita voda jako pogoduju neurološkim i neuropsihijatrijskim pacijentima obolelim od multipl skleroze, cerebralne paralize, Parkinsonove bolesti, depresije, neuroze, stanja posle preživelog moždanog udara, kao i bolesti kardiovaskularnog sistema. Temperatura vode od 27 do 30 stepeni jako pomaže i povoljno utiče na srce i krvne sudove, regulaciju krvnog pritiska, pa se preporučuje pacijentima da dnevno piju 1,5-2 litra ove vode.
Tu i takvu banju neko želi da proda. Postoje jako izražene indicije da, pored toga što želi da se proda ta banja, promeniće se i osnovna delatnost te banje. Umesto lečenja pacijenata, koje je osnovna delatnost ovog banjskog lečilišta, neko želi da promeni ovu delatnost i da se bavi flaširanjem i prodajom ove vode.
Uzalud je i to što u ovoj banji nisu rešeni ni imovinsko-pravni odnosi. Naime, od 1908. godine banja je bila vlasništvo pravoslavnog manastira Vujan, da bi komunisti 1945. godine, odlukom Narodnog odbora FNRJ, preneli ovo banjsko lečilište na lokalnu samoupravu.
Dakle, ono što komunisti i ono što Turci nisu uradili, želi da učini ova vlast. Želi da ovo banjsko lečilište proda nekom tajkunu i da promeni delatnost. Znači, sprezi tajkuna i vlasti nije sveta ni SPC, ni njeni manastiri, apsolutno ništa.
Zato postavljam pitanje po članu 225. i 226. Poslovnika - zašto je po ubrzanom postupku za privatizaciju započet postupak za prodaju Banje Gornja Trepča, uprkos tome što je ista bila skinuta sa liste za prodaju i obaveštenja Direkcije za restituciju da se kod nje vodi postupak poravnanja između SPC i sadašnjeg korisnika.
Pod dva, zašto su prvo prihvaćeni, pa naprasno promenjeni uslovi u delu koji se odnosi na promenu delatnosti, a koji je sa pet godina smaknut na dve godine. Nama iz SRS ostaje da, uz pomoć građana Srbije, otkrivamo i nadležnim organima prijavljujemo i javno žigošemo sve vaše kriminalne i mafijaške aktivnosti. A kada srpski radikali preuzmu punu odgovornost za politička, socijalna i druga dešavanja u ovoj zemlji, građani Srbije će videti kako radi poštena i odgovorna vlast.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 53. Predloga zakona o ministarstvima.
Taj amandman je u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije koji kaže da zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, i to razlozi utvrđen prilikom njihovog donošenja.
Poštovani narodni poslanici, postavlja se pitanje zašto je predlagač zakona ovde svesno prekršio ustavnu normu i čemu tolika žurba? Postoji verovatnoća da je predlagač nepravilno ili nakaradno protumačio ustavnu normu i zbog toga je to uradio. Međutim, s obzirom na to da kod predstavnika predlagača ima dosta diplomiranih pravnika, advokata itd., pretpostavljam da nije to u pitanju, već nešto drugo. Ja bih rekao da je to ili ubrzani ulazak u EU ili ubrzana podela plena. Čak bih rekao da je pre u pitanju ovo drugo, jer osam dana je ipak dugačak period, period u kome može svašta da se dogodi, tako da je predlagač sigurno to imao u vidu kada je u Predlogu zakona o ministarstvima dao ovakvo rešenje.
Bivalo je u istoriji svakojakih državnika, političara i diplomata koji su se na ovaj ili onaj način bavili našim unutrašnjim poslovima, koji su pokušavali na ovaj ili onaj način da kreiraju unutrašnju politiku ove zemlje. Uglavnom je država uspevala, bar do sada, da adekvatno odgovori na sve ovo. Međutim, ovoga puta to nije slučaj. Sigurno je da su se u državi Srbiji u poslednje vreme pojavili neki "monteri". Pojavio se jedan glavni "monter" koji pokušava da "izmontira" Vladu Srbije, koji pokušava da utiče na to ko će biti premijer Vlade, ko će biti prvi zamenik premijera, ko će biti ovaj ili onaj ministar. Pored ovog "montera", pojavili su se i neki drugi, rekao bih ne manje važni, "monteri", koji takođe pokušavaju da "izmontiraju" našu vladu. Reč je o našim vrlim tajkunima koji uz pomoć ovog ili onog lobija pokušavaju da utiču na formiranje naše vlade.
Poštovani narodni poslanici i poštovani građani Srbije, oni to rade iz prostog razloga što DS i koalicija koja je okupljena oko ove stranke predstavljaju, u stvari, pogodno tle za to.
Načinom na koji formirate poslaničku većinu, načinom na koji formirate Vladu, načinom na koji sve ovo radite ovih dana vi, u stvari, predstavljate potvrdu one teorije da cilj ne bira sredstvo, odnosno vi ste prototip te teorije da cilj ne bira sredstvo, s tim što je kod ove teorije taj cilj zbir nekih pojedinačnih ciljeva uz pomoć kojih se dolazi do određenog cilja, ali kod vas je taj cilj novac i samo novac. Novac je vrhovni komandant, novac je vaš bog i vi drugih bogova osim novca nemate. To pokazujete na svakom koraku.
Međutim, hitnost vam nalaže da odmah nakon formiranja Vlade demonstrirate građanima Srbije ono što ste govorili u predizbornoj kampanji, a to je – i Kosovo i Srbija, i Kosovo i Evropa, da im demonstrirate na koji način možete da ostvarite ovo, na koji način možete da zadržite Kosovo u sastavu Republike Srbije.
Zatim, obećali ste građanima Srbije suzbijanje kriminala. Kako ćete to ostvariti? Verujte da oni koji budu učestvovali u ovome moraju da uhapse pola svojih koalicionih partnera.
Dalje, obećali ste građanima Srbije da ćete zaposliti 200.000 - 300.000 radnika. Kako ćete to učiniti kada svaki dan čujemo zloslutne reči da će 200.000 - 300.000 radnika izgubiti posao u narednom periodu?
Dalje, obećali ste penzionerima mnogo veće penzije. Kako to mislite da uradite? To mi morate objasniti odmah nakon formiranja ove vlade. Obećali ste poljoprivrednim proizvođačima zaista krupne reči u predizbornoj kampanji. Da li znate da više na našem tržištu nema ruskih kompanija? Morate objasniti poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji zašto ruske kompanije nisu više prisutne na našem tržištu, zašto poljoprivrednim proizvođačima u poslednjih mesec-dva dana trunu njihovi poljoprivredni proizvodi jer nema ko da ih otkupi; zašto je džak veštačkog đubriva skuplji od džaka šećera, zašto je litar dizela preko sto dinara itd.
Znači, vi ćete sve to morati najhitnije da objasnite građanima Srbije. Formiraćete vi ovu montiranu vladu, u to smo sigurni, međutim, srpski radikali su tu, oni će vam uvek biti za vratom i uvek ćemo ukazivati na sve vaše negativnosti, na sve vaše nezakonitosti.