Član 7. Predloga zakona glasi: ''Odeljenja Višeg prekršajnog suda jesu: 1) Odeljenje u Kragujevcu, za područje prekršajnih sudova u Aranđelovcu, Gornjem Milanovcu, Jagodini, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Paraćinu, Požegi, Prijepolju, Raški, Sjenici, Trsteniku, Čačku i Užicu''. Predloženim amandmanom traži se da se, posle reči "Požegi", doda reč "Priboju". Dakle, da Odeljenje Višeg prekršajnog suda u Kragujevcu bude i za područje prekršajnog suda u Priboju.
Obrazloženje Vlade je da se amandman ne prihvata iz razloga što, u principu, nije prihvaćen koncept povećanja broja prekršajnih sudova.
Upravo taj koncept uređenja sudova i sedišta, tj. Predloga zakona o sedištima sudova, u suštini, nije dobar. Sama činjenica da je na Predlog ovog zakona podnesen toliki broj amandmana, kako poslanika opozicije, tako i poslanika pozicije, govori u prilog tome. Podneto je toliko mnogo amandmana da je, zaista, najbolja mogućnost koju u ovom momentu predlagač ima – da Predlog ovog zakona povuče iz procedure.
Dosta je pričano o tome od strane svih poslanika opozicije, a što se tiče poslanika pozicije, i danas sam rekao da na njima leži velika odgovornost, posebno u odnosu na njihove birače, na građane koje oni zastupaju.
Ti građani, siguran sam, kada su čuli koncept ovog zakona, kada su čuli i njihove predloge amandmana, smatraju da njihovi zastupnici u ovom domu treba da glasaju za te amandmane, da to ne bude samo puko podnošenje amandmana, već za ove amandmane treba da glasaju. Doći ćemo u situaciju da u danu za glasanje vidimo kakav će stav poslanika pozicije biti. Kažem, najbolje bi bilo, s obzirom na koncept zakona, da predlagač i pre dana za glasanje povuče Predlog ovog zakona.
Što se tiče koncepcije uređenja sudova, a samim tim i sedišta sudova za koja se zalaže SRS, mogu da kažem da se zalažemo za takav koncept sudova gde bi u prvom stepenu bili opštinski sudovi, a negde bi bili okružni u prvom stepenu, s odeljenjima za privredne sporove, u drugom stepenu bi bili okružni sudovi, zatim, u trećem stepenu bi bio Vrhovni kasacioni sud, koji bi bio najviša pravna instanca i taj sud bi objedinjavao celokupnu teoriju i sudsku praksu i, kao takav, bio bi najviša pravna instanca.
Pored toga, naša koncepcija ne poznaje apelacione sudove kao posebne sudove, niti prekršajne, kao posebne sudove. Znači, ukoliko bi se u ovim sporovima donosila odluka o izricanju kazne zatvora, ovi prekršaji bi mogli da budu suđeni u opštinskim sudovima.
Cilj ovog amandmana koji je kolega podneo jeste da se poboljša, na neki način, koncepcija ovog zakona o sedištima sudova, time što bi se Odeljenju Višeg prekršajnog suda u Kragujevcu, pored navedenih, dodao i Prekršajni sud u Priboju. Mnogi razlozi, koji su izricani ovih dana u prilog ovakvih rešenja, govore u prilog i ovog rešenja
Međutim, moram još jednom da kažem da je sam koncept ovog zakona pogrešan, kao i ostalih zakona iz oblasti pravosuđa, a to su zakoni o uređenju sudova, o izboru sudija, o Visokom savetu sudstva, o Državnom savetu tužilaca, a ovaj poslednji zakon je samo logičan nastavak pobrojanih predloga zakona. Ovim zakonom, kao ni zakonima koje sam pobrojao pre njega, faktički, niko nije zadovoljan, ni sudije, ni građani Srbije, ni poslanici opozicije, a ni mnogi poslanici pozicije.
Činjenica da ovim zakonom nisu zadovoljne sudije daje nam direktan signal da sve one priče o korupciji i borbi protiv korupcije padaju, u stvari, u vodu. Time se dovodi u pitanje jedan od osnovnih principa, a to je princip nepristrasnosti sudijske funkcije. Kakva će biti efikasnost i ekonomičnost i kako će se ekonomičnost postići ovakvim konceptom zakona o sedištima sudija?
Neće biti predsednika sudova u mnogim sudovima, s obzirom na to da se ovoliki broj sudova ukida, s tim što će, s druge strane, vladajućoj većini biti mnogo lakše da kontroliše manji broj predsednika sudova.
Da podsetim, na primer, po Predlogu zakona o sedištima sudova, ostaju samo 34 osnovna suda, dakle, toliko i predsednika ovih sudova, tako da će ovaj princip kontrole, ili supremacije izvršne vlasti u odnosu na sudsku vlast, biti posebno izražen ukoliko se usvoji ovaj predlog zakona, uostalom, isto kao i ako se usvoje ostali zakoni, set ovih zakona iz oblasti pravosuđa.
Praksa će pokazati da će, donošenjem ovih zakona, biti duplirani troškovi. Ovih dana smo videli mnogo primera koji pokazuju plastično da će, donošenjem ovih zakona, troškovi vezani za sam postupak biti višestruko povećani.
Najveća efikasnost koja će se postići donošenjem svih ovih zakona iz oblasti pravosuđa, pa i donošenjem zakona o sedištima sudova, jeste, u stvari, svojevrsna lustracija sudija, koja će se obaviti, o tome smo ovih dana dosta pričali, kroz opšti izbor ili reizbor sudija, pa će biti izabrane samo politički podobne sudije.
Dakle, sudije koje budu po volji vladajuće većine, moći će da prođu, moći će da budu izabrani po ovim zakonima, a one sudije koje to ne budu, normalno će otpasti. Smatra se da će, donošenjem ovih zakona, bez posla ostati negde između 500 i 700 sudija, a tu je još dosta i ostalih sudskih službenika itd.
Pored toga, izborom sudija koji omogućava zakon o sudijama, koji će biti raspoređeni u sudove, kako ste vi to predvideli ovim zakonom o sedištima sudova, biće prekršen jedan od osnovnih principa, jedno od osnovnih načela koji predviđa i Ustav Srbije, a to je princip priznavanja stečenih prava sudija.
Naime, stečena prava se moraju garantovati svima. To naš ustav garantuje, pa je normalno da ta stečena prava budu garantovana i sudijama. Svima se ona moraju garantovati i ne može se dozvoliti da se, donošenjem novog pravnog akta, uđe u kršenje zakona, dakle, da budu ukinuta nečija stečena prava, pa bi se iz jednog prekršaja ušlo u drugi prekršaj i tako u nedogled.
Donošenjem ovih zakona, dolazi do supremacije izvršne vlasti u odnosu na sudsku vlast i ona će doći do posebnog izražaja. Ova supremacija je prisutna i danas i zaista je mnogo primera u oblasti privatizacije koji ukazuju na ovu nadmoćnost izvršne u odnosu na sudsku vlast.
Ne bih pričao o pojedinačnim slučajevima, mada je njih u praksi dosta. Jedina i najvažnija stvar koju treba u ovom momentu reći jeste da i ovaj zakon o sedištima sudova, kao što smo pričali i za ostale zakone iz oblasti pravosuđa, predlagač treba da povuče. Mislim da bi to bilo najbolje za sve i da bi time bili svi zadovoljni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ovoliki broj amandmana podnetih na Predlog ovog zakona od strane opozicije, prvenstveno, ali i određeni broj amandmana koje je podnela pozicija, trebalo bi predlagaču da kažu neke stvari. Prvenstveno, da sam koncept ovog zakona nije dobar. Iz tih razloga i iz razloga koje smo čuli tokom proteklih dana, trebalo bi ovaj predlog zakona povući iz skupštinske procedure. Međutim, ja bih govorio, na početku, o jednom drugom aspektu, za koji smatram da se pomalo zapostavlja, a to je sledeće.
O čemu se radi? Ovoliki broj amandmana podnetih od strane opozicije i pozicije podigao je jedan veliki oblak prašine. Imam utisak da taj oblak želi, na neki način, da zaseni, da zatamni nešto o čemu se u ovom momentu ne razmišlja i ne priča dovoljno, odnosno pričalo se proteklih dana kada je tema bio set ostalih pravosudnih zakona, a sada se ne priča.
Oblak koji se podigao oko ovoliko amandmana želi da zaseni, u stvari, lustraciju sudija, način izbora, odnosno reizbor sudija, želi da zaseni zakon o uređenju sudova, ostale zakone iz oblasti pravosuđa koji su bili na dnevnom redu proteklih dana.
Mislim da se ovde radi, na neki način, o nametnutim zakonima. Neko je ove zakone nametnuo vama, vi ih na neki način namećete nama, a nakon njihovog usvajanja, oni će biti nametnuti sudovima i građanima Srbije.
U amandmanu koji je podneo kolega Petković traži se brisanje tačke 33), dodavanje novih, kojima se, faktički, uspostavlja ranije stanje u pogledu opštinskih sudova na nivou Moravičkog i Šumadijskog okruga. Treba zadržati postojeće opštinske sudove, iz više razloga.
Ja ću se, na početku, fokusirati na opštinske sudove, dosadašnje, u Moravičkom okrugu, pošto su mi oni najbliži, mada razlozi koje ću reći za ove sudove važe i za sve ostale opštinske sudove, kao što smo to videli i proteklih dana iz izlaganja opozicionih poslanika, a i poslanika pozicije.
Fokusiraću se na Opštinski sud u Gornjem Milanovcu, za koji smatram da, kao i ostali opštinski sudovi, treba da ostane i opstane, iz više razloga, mada prvi razlog koji ću pomenuti za ovaj opštinski sud, možda, ne stoji za sve ostale. Ne kažem da je ovaj razlog najvažniji, ali je jedan od jako važnih.
O čemu se radi? Opštinski sud u Gornjem Milanovcu u ovoj godini slavi 200 godina svog postojanja. Još 1808. godine uspostavljen je tzv. Rudnički magistrat, da bi 16 godina kasnije, 1824. godine, Miloš Obrenović u Brusnici, današnjem Gornjem Milanovcu, takođe, uspostavio magistrat. Posle toga, sudovi iz okolnih gradova premeštaju se, takođe, ukazom kneza Miloša Obrenovića, u Gornji Milanovac, a 1856. godine, knez Aleksandar Karađorđević, takođe, okolne sudove premešta u Gornji Milanovac.
Dakle, Turci su imali sluha da su ovi sudovi potrebni tadašnjoj raji.
Mislim da jedan od ovih argumenata koje sam istakao stoji i da ovaj sud, između ostalog, iz ovog razloga, pored ostalih koje ću tek pomenuti, treba da ostane kao opštinski sud.
Drugi elemenat o kom ću pričati jeste pokrivenost teritorije. Opštinski sud u Gornjem Milanovcu pokriva teritoriju od 836 kilometara kvadratnih. Tu je oko 50.000 stanovnika. Prečnik Gornjeg Milanovca, opštine Gornji Milanovac, negde je oko 110 km. Postoje 63 naseljena mesta i najveća udaljenost naseljenog mesta od sedišta Opštinskog suda je 65 km.
Dakle, preseljenjem Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu u Osnovni sud Čačak, koji je od Gornjeg Milanovca udaljen 25 km, vidimo da će klijenti, svedoci, veštaci i svi ostali morati, od najudaljenijeg mesta na teritoriji opštine Gornji Milanovac, do sedišta Opštinskog suda, morati da idu oko 100 km. Tu se povećavaju i troškovi.
Sledeći element o kojem ću nešto reći jeste analiza prosečnog priliva predmeta. Za period od tri godine, 2005, 2006, 2007, ukupan priliv po svim materijalima za poslednje tri godine iznosi 48.174 predmeta.
Dakle, godišnji priliv je negde oko 15.058 predmeta. Mnogi od ovih argumenata, posebno vezanih za prostor i za prosečni priliv predmeta stoje i za ostale sudove u Moravičkom okrugu, a to su sudovi u Ivanjici i Guči, idu u prilog činjenici da ovi sudovi ne treba da budu ukinuti.
Sve su ovo razlozi principijelne prirode i nikako ih ne treba povezivati s nekim slučajevima koji postoje gotovo u svim sudovima, a koji su vezani za nesamostalnost pojedinih sudija, za uticaj pojedinih lokalnih ili vanlokalnih tajkuna na suđenje i na sudije, kao i na uticaj izvršne na sudsku vlast. Zato se vrlo često mora reći, a to smo saznali i u kontaktima s pojedinim građanima ovih opština, da su ljudi pomalo nezadovoljni radom pojedinih sudija, međutim, toga ima svuda, to su pojedinačni slučajevi, iz razloga besa, revolta i tako dalje.
Pojedinim od ovih ljudi ne mogu se lako objasniti ovi argumenti za opstanak, odnosno ostanak ovih sudova. Tako, na primer, može li da shvati argumente za opstanak suda u Gornjem Milanovcu, koji slavi 200 godina, izvesni Miodrag Bajić, koji svoju pravdu pred ovim sudom i pred sudom u Čačku traži poslednjih 14 godina, koji, možda, opravdano sumnja da se na njegov predmet vrši uticaj od strane pojedinih tajkuna, u čijem predmetu je učestvovalo do sada 20 sudija, u 160 ročišta, gde su troškovi predmeta višestruko porasli, gde se imovina za 14 godina istopila, po njegovom pričanju, za oko 500.000 evra? Takvom čoveku je tešku objasniti ove argumente o opstanku ovog suda. Međutim, to ne treba mešati s onim argumentima koji govore u prilog opstanka, odnosno ostanka ovog i drugih sudova.
Zaista, nijednom sudu ne treba da služi na čast da bude u bilo kom slučaju pristrasan, kao i da podlegne uticaju izvršne vlasti ili lokalnih moćnika.
Što se tiče smanjenja korupcije i uticaja lokalnih tajkuna na sudije, što je jedan od razloga koji ste pomenuli, siguran sam da svima onima koji su na neki način nezadovoljni ovim sudom neće biti od koristi kada se njegovo sedište prenese, prebaci na Opštinski sud u Čačku. Normalno je da i tamo, kao i u ostalim sudovima, ima pojedinačnih slučajeva uticaja pojedinih tajkuna i izvršne vlasti na rad ovih sudija.
Doći će i on i ostali u Osnovni sud u Čačku, ili Okružni sud u Čačku, a to najbolje može da zna, opet, izvesni Tomović Milenko, koji je, nakon otkaza ugovora o radu, takođe, godinama tražio svoju pravdu u sudu u većem mestu, u Čačku. Jedan sud donosi jednu odluku. Zatim, drugi sud ukida tu odluku i donosi drugu odluku. Ponovo se vraća.
Ovaj sud donosi odluku u njegovu korist, pa se ponovo vraća na sud koji donosi odluku na njegovu štetu, da bi na kraju došlo do Vrhovnog suda i tu je kraj. Neko je izvršio uticaj i čovek je izgubio spor. Niko ne zna kako je bilo njemu i njegovoj porodici za sve ove godine dok je tražio pravdu.
Izbor sudija, ukidanje sudova i sve ove stvari koje se događaju u pravosuđu, ne ulivaju poverenje da će sudstvo biti samostalno i nezavisno. Moram da kažem da sve ovo puca po leđima sirotinje i obespravljenih. Ovi još ćute i trpe. Do kada će to da bude, videćemo.
A vide građani Srbije, gledajući prenos Skupštine na Drugom kanalu RTS-a, kako i vi, predstavnici ovih koji svakodnevno osiromašuju, koje isteruju s posla, kupuju budzašto preduzeća koja su oni sticali godinama, oni koji prodadoše sve što se u ovoj zemlji moglo prodati, oni koji im obećavaju šarene laže pred izbore, na primer, 1000 evra besplatnih akcija, oni koji sateraše mnoge čestite ljude u kontejnere da tamo potraže svoj spas, oni koji sebi dadoše milione plata, a sirotinja nema od čega da živi, vide oni da vi, kao predstavnici ovih, pokušavate da u Skupštini Srbije ne dozvolite da se čuje istina.
Još im ukinite sudove, pa im posle ukinite škole i, na kraju, crkve, i tu je kraj.
Neće to proći. Siguran sam. Oslušnite malo glas naroda. Znate li šta ćete čuti? Narod se ućutao. Vi vrlo dobro znate šta znači kada se srpski narod ućuti.
Gospođo ministre, mi smo nekada na Pravnom fakultetu izučavali i pokušavali da nešto dokučimo iz Sokratove odbrane. Pogledajte ponekad odbranu dr Vojislava Šešelja, koju on demonstrira u Haškom tribunalu.
Bez lažne skromnosti, videćete da mu slavni Sokrat, sa svojom odbranom, nije ni do kolena. Videćete još kako snagom svoje volje, kako snagom svojih čeličnih, kristalno jasnih argumenata, braneći hrabre dobrovoljce SRS-a, dokazuje celom svetu, a posebno onima koji se nešto stalno nekome izvinjavaju, da mi nismo genocidan narod. Videćete još nešto nezabeleženo u istoriji krivično-pravne teorije i prakse, a to je da okrivljenom, po saslušanju svedoka Tužilaštva, svedoci odbrane gotovo da i nisu potrebni. To je nezapamćeno, jer je on svoju nevinost i nevinost srpskog naroda dokazao već u ovom delu postupka.
Svi oni koji su doprineli da se takav čovek već šest godina nalazi tamo, svi oni koji su hteli da mu zabiju nož u leđa, videće iduće godine kada se, Bogu hvala, on vrati u Srbiju, kako izgleda transformacija iz odbrane u napad. On je tu najjači. Hvala.

Dame i gospodo, član 59. stav 1. kaže da sudiji prestaje radni vek kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja po sili zakona, a izuzetno u stavu 2. kaže da, po zahtevu predsednika suda, Visoki savet sudstva sudiji može produžiti radni vek za još dve godine, uz njegovu saglasnost.
Malopre smo od gospodin Krasića čuli da je u ovom zakonu ponajbolje kada se amandmanom traži brisanje nekog stava. Mislim da je to u ovom slučaju zaista tako. Ovde je amandmanom traženo da se stavovi 2. i 3. brišu. Iz više razloga se može diskutovati o, prvo, moralnom kredibilitetu opstanka stavova 2. i 3. Zbog čega?
U uslovima kada će broj nezaposlenih u našoj zemlji, po zvaničnoj statistici, u 2009. godini biti milion, od toga stotine i stotine, da ne kažem hiljade mladih diplomiranih pravnika ćemo imati na zavodu za zapošljavanje, da li je moralno da ostane ovaj stav 2, odnosno da se nekome produži radni vek na 42 godine staža osiguranja, što iznosi 67 godina života, kada imamo toliko nezaposlenih mladih ljudi, kažem, mladih diplomiranih pravnika na birou?
Da li se bar neko ijednom zapitao kada će onaj čovek koji sada ima 30 godina i nalazi se na birou za zapošljavanje dočekati svoju penziju? Dakle 30 i 40 godina staža osiguranja čini 70 godina života, što znači da on mora otići sigurno u prevremenu penziju, dakle u 65 godina. On tu penziju od 40 godina radnog veka neće dočekati.
Dalje, svojevrsnim diskontinuitetom vršenja sudijske funkcije omogućiće se lustracija, tako da će mnogo dobrih sudija ostati bez posla, odnosno biće izabrani samo podobni, oni koji budu odgovarali ijednoj političkoj opciji, tako da će veliki broj sudija ostati bez posla.
Pa i sa ovog stanovišta može se reći da zaista nema moralne kredibilnosti za primenu ovog stava 2. predloženog zakona o sudijama. Pored toga, mnogo je predmeta u fiokama javnih državnih tužilaca i sudija. Može li se uopšte govoriti o nezavisnosti i nepristrasnosti izabranih sudija u uslovima kada su oni u mnogim slučajevima ili prinuđeni ili sami postupaju štiteći krupni kapital. Opet, ovaj krupni kapital, zna se da su direktni finansijeri politička stranka.
Ovde se radi po onom principu, koliko je ko moćan toliko i ima prava. Novopečeni vlasnici društvenih kapitala koje ove sudije i tužioci štite, u stvari otpuštaju ove svoje radnike. To su u stvari moderni robovi. Oni ih otpuštaju i premeštaju ih pedesetak kilometara od mesta rada, kada oni i to prihvate, oni im uvode dvokratno radno vreme, znate ono, od 8.00 do 12.00 časova i od 16.00 do 20.00 časova, samo da bi napustili svoja radna mesta, dakle, da bi dali otkaz.
Ovi savremeni robovi, ovi radnici koji su zaposleni u ovim privatizovanim preduzećima, znate kako se oni osećaju. Kao nekadašnji robovi u onim starim vremenima koji pregovaraju sa svojim robovlasnicima da li će tog vikenda imati okove na nogama ili ne, da li će biti bez okova na svojim nogama. Tako se osećaju ovi moderni robovi u privatizovanim preduzećima. Oni u stvari žele samo jedno, da postupajući sudija u njihovom predmetu, odnosno postupajući tužilac izvuče, izvadi iz one svoje fioke onaj njihov predmet, ili sudija, ukoliko se to već desilo, da sudi nepristrasno, da sudi po zakonu. To je njihova jedina želja, to je njihova jedina moralna satisfakcija.
Sva njihova patnja i ta moralna satisfakcija svodi se na jedno, a to je nepristrasno suđenje, suđenje po zakonu i suđenje kako to zakonodavac u propisima nalaže.
Međutim, mnogo je primera, zaista je na stotine primera da se to ovako ne događa u našem sudstvu. Stotine primera pokazuju da se štite u stvari vlasnici tog krupnog kapitala, koji opet finansiraju političke stranke i sve se to vrti u jednom začaranom krugu.
Videćemo šta će Vlada uraditi u narednih pet dana. Međutim, imam utisak da sa vama na vlasti važi ona izreka iz Biblije - Ničeg novog pod Suncem. Hvala.

Član 226. Dame i gospodo, gde god se Vlada Srbije pojavi, ili neko blizak Vladi Srbije, a pogotovo gde god se pojave ovi iz G17 plus, eto malverzacija, eto mogućnosti za kriminal.
Ova pitanja, koja ću uputiti, odnose se na društveno preduzeće "Cer" Čačak i na oko dve hiljade zaposlenih, bivših i sadašnjih, ovog preduzeća.
Da podsetim, to je društveno preduzeće koje je svojevremeno proizvodilo procesnu opremu za industriju i poljoprivredu. Sećamo se svi sušara za poljoprivrednu proizvodnju koje je proizvodilo ovo preduzeće, koje je poznato i u staroj Jugoslaviji.
Vlada za ovo preduzeće donosi dva programa, jedan je socijalno-ekonomski program, a drugi je program sanacije. Radi kontrole, Vlada uvodi privremene mere u ovo preduzeće i postavlja novi organ upravljanja. Znači, direktno se umešala Vlada Srbije, uvela privremene mere i postavila svoj organ upravljanja radi sanacije ovog preduzeća.
Da podsetim samo da je dug firme pre uvođenja privremenih mera bio 12.420.000 dinara, dakle negde oko 430 tadašnjih nemačkih maraka. I šta se desilo posle uvođenja privremenih mera od strane Vlade? Ukratko ću reći, pa ću posle postaviti pitanje za Vladu.
Od tada se namerno blokira žiro-račun preduzeća. Sav platni promet se prenosi na fantomsku firmu "Cer komerc". Za samo godinu dana ta fantomska firma "Cer komerc" uplaćuje blizu 100 miliona dinara na svoj novi žiro račun. Današnji dug tog "Cera" je veći za 40 puta.
Dakle, otkad je Vlada uvela privremene mere, za 40 puta je dug veći od onog duga koji je preduzeće imalo pre uvođenja privremenih mera.
Pitanje za Generalni sekretarijat Vlade je – da li Vlada Srbije ima uvid kako su utrošena sredstva za sanaciju od 114 miliona dinara, koja je Vlada prenela? Dalje, da Vlada da precizan odgovor – kakvo je finansijsko stanje fabrike bilo pre uvođenja privremenih mera, a kakvo je danas, 20. novembra?
Na koji žiro-račun je Vlada uplaćivala sredstva za sanaciju preduzeća, da li na račun matične firme ili na račun te fantomske firme "Cer komerc"? Da li poslovanje preko ovog "Cer komerca" za Vladu predstavlja prevaru poverilaca i da li je to krivično delo?
Sledeće pitanje je – da li je tačno da u 2008. godini nije realizovan nijedan ugovor u ovom preduzeću, a da to potiče zbog zabrane Agencije za privatizaciju? Na kraju pitanje – šta je urađeno sa 17 miliona dinara koje je opredeljeno za program livnice ove fabrike i na koji račun su uplaćena ova sredstva? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 12. predloženog zakona kaže: ''Sudijska funkcija traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršenja radnog veka''. Amandmanom se traži da se iza reči: "sudiju", dodaju reči: "u trajnu funkciju", a ostali deo stava ostaje nepromenjen.
Kada bi trajnost i stalnost sudijske funkcije zaživele u sudskoj praksi, bio bi to veliki doprinos i ostalim principima, kao i jačanju poverenja u nezavisnost i nepristrasnost sudijske funkcije. Međutim, u praksi se događa nešto sasvim drugačije. Prvo, Ustav Srbije odražava jedan državni kontinuitet i nikako ne može sudija, kao nosilac sudijske funkcije, biti izuzet od ovog načela. Naprotiv, sudija treba da bude ogledalo, odraz, izraz tog državnog kontinuiteta i u svakom momentu vršenja sudijske funkcije treba da bude oličenje tog državnog kontinuiteta.
Drugo, Ustav priznaje stečena prava i ta stečena prava se moraju garantovati svima, a posebno sudijama u vršenju sudijske funkcije. Upravo se ova dva načela krše samim konceptom ovog zakona o sudijama.
Ovo ima za posledicu reizbor sudija, iako vi uporno kažete da se ovde ne radi o reizboru. Radi se o reizboru i upravo to ima za posledicu uticaj državnih organa, dakle, izvršnih organa vlasti na sudije, odnosno na kompletno vršenje sudijske funkcije.
Ko će biti izabran, odnosno reizabran po ovom zakonu? Samo politički podobni, dakle, oni koji su po volji vladajuće većine.
Još u rimskom pravu vladala je jedna sentenca, jedna izreka, koja kaže – što god se vladaru sviđa, ima snagu zakona. Danas je tako. Ako se vladaru sviđa da neko ne bude reizabran, donosi se takav zakon i takvi zakonski propisi i taj neće biti izabran, mislim na sudije. Ako se vladaru sviđa da nema državnog kontinuiteta u vršenju sudijske funkcije, donosi se zakonski propis, donosi se zakon, i on neće biti izabran. Dakle, nema državnog kontinuiteta. Ako se vladaru sviđa da se, protiv Ustava, ne poštuju stečena prava sudija, donosi se takav zakon i ona se, normalno, ne poštuju.
Dakle, kao i u svim ostalim segmentima društvenog, političkog i ekonomskog života, tako je i ovde, samo jedno pravilo je nesporno, a to je pravilo jačeg. Supremacija izvršne vlasti u odnosu na sudsku vlast je ovde jako vidljiva i po ovom zakonu doći će, zaista, do punog izražaja. Vlast ovde postupa, a videli smo to kada je gospodin Todorović govorio o trošenju silnog novca u javnim preduzećima, kontinuirano po jednom principu, odnosno po Njegoševoj – vuk na ovcu svoje pravo ima ka tirjanin na dobra čovjeka.
Kada je svojevremeno objašnjavao tu Njegoševu izreku preosvećeni vladika Nikolaj Velimirović, otprilike je rekao – ovde postoji samo jedno što je izvesno, a to je stečeno pravo, to je prirodno pravo vuka u odnosu na ovcu; njegova glad i njegova snaga tera ga da donese osuđujuću presudu prema njoj.
Tako je i ovde. Samim dolaskom na vlast, pojedinci smatraju da imaju tu prirodnu snagu, tu želju za vlašću, glad za sticanjem bogatstva, glad za sticanjem novca. Samim tim, oni, u stvari, imaju moć nad sudbinom ovog naroda. Drže kompletnu sudbinu ovog naroda, a ta sudbina se podnosi u siromaštvu, u gladi. Mogućnost da ne budu reizabrani, povećava strah onih koji nisu politički podobni, kao i onih sudija koji se do sada nisu javno deklarisali kao pripadnici jedne političke opcije. Pošto ne mogu biti sudije u svojoj stvari, ne mogu uticati na svoj izbor ničim osim svojim poštenjem, nezavisnošću i nepristrasnošću, ne mogu uticati da budu izabrani, ostaje samo da uskoro nastupi jedna Vergilijeva izreka – daće Bog i ovom kraj. Hvala.

Dame i gospodo, gospodine ministre, u razlozima za donošenje zakona kaže se, otprilike, prvo – da je, saglasno članu 20. Zakona o Zaštitniku građana, trebalo stvoriti uslove za razrešenje državnih službenika, ako organ ili telo koje ga je postavilo prihvati preporuku Zaštitnika građana za njegovo razrešenje.
Zatim, uslovi za obavljanje određenih poslova u organima državne uprave, gde se kao uslov predviđa visoko, tj. više obrazovanje, uskladiće se sa propisima iz oblasti visokog obrazovanja. Dakle, radi se o usklađivanju dužine pripravničkog staža. Takođe, treba obezbediti i sprovođenje preporuke grupe država za borbu protiv korupcije, a po toj preporuci, potrebno je doneti posebne programe obuke koji će biti posvećeni borbi protiv korupcije.
Evo, da se osvrnem na ove razloge za donošenje zakona.
Ministar, otprilike, kaže, u obraćanju – ako državni službenik odbija da uradi određene poslove, na predlog Zaštitnika građana, organ koji je postavio državnog službenika može da ga razreši.
Niko ne spori da je normalno, ako neko ne obavlja, ili nezakonito ili nestručno obavlja svoje poslove, da ga treba razrešiti, to je potpuno jasno i niko nije protiv toga.
Međutim, postoji dosta drugih i efikasnijih načina da se taj koji tako radi i tako nekvalitetno obavlja svoje poslove, nestručno, nezakonito itd., razreši sa funkcije. Dok Zaštitnik građana uvidi da ovaj nepravilno ili nezakonito obavlja svoje poslove, dok on reaguje, dok prijavi to organu koji ga je postavio, dok organ pokrene svoj mehanizam za razrešenje, moguće je da prođe dosta vremena i da dođe do određene štete, do nenadoknadive štete za građane.
Kakav mehanizam postoji da se iskontroliše Zaštitnik građana? Na kraju, ovde je njemu ostavljeno jedno diskreciono pravo, tako da ne bih stavljao u istu ravan ovaj način za razrešenje i način za razrešenje putem preporuke Zaštitnika građana, jer, ipak, preporuka je preporuka i znamo koliko je to obavezujući čin, obavezujući akt – to je preporuka koju organ koji ga je postavio može da iskoristi, ali ne mora. Jednostavno, to je jedno diskreciono pravo.
Rok za postavljanje državnog službenika, po Zakonu o državnim službenicima, bio je 1. maj 2008. godine i dotle je trebalo, na bazi profesionalnog odabira, postaviti ljude, postaviti državne službenike. Sada se, u članu 180. stav 1, reči: "1. maja 2008. godine", zamenjuju rečima: "31. decembra 2009. godine". Koji je razlog kašnjenja?
Obrazloženje da je došlo do izbora nove vlade, odnosno do postavljanja nove vlade, zaista, ne stoji. Postojalo je tu dosta službenika, državnih službenika, koji su, da kažem, državni službenici opšte prakse. Mogli su oni biti postavljeni. Bilo je i dosta kvalitetnih i profesionalnih ljudi, tako da je to moglo sigurno da se uradi, a ovaj rok koji je ostavljen u Predlogu zakona je, zaista, neprimeren.
Pored ovoga, ovde je, izgleda, potrebna i svojevrsna lustracija. Ja bih rekao da će biti izabrani oni koji su po partijskoj liniji podobni i da oni koji su nepodobni neće proći taj odabir i izbor, tako da se ponavlja neka stara priča o partijskim kadrovima. To je, izgleda, prisutno i kod ovog predloga zakona.
Dosta vremena ste potrošili na priču o smanjenju uprave na lokalnom nivou, mada to nije tema ovog zakona, odnosno zaposlenih u upravi. Jedan do jedan i po posto je, je li tako, optimalna stopa na lokalnom nivou.
U vezi s tim, pitao bih, da li znate s kolikom svitom zamenika, savetnika, službenika državnih, vozača, vozila je, na primer, ministar Božidar Đelić obilazio MUP-ove po Srbiji kada su se radili biometrijski pasoši? Čitava je to svita bila državnih službenika. Znate li šta je epilog svega toga – da je hiljade tih pasoša moralo da bude uništeno zbog neke zaštite koja nije urađena na pravi način i kako treba.
U principu, rekao bih da ste se ogrešili o Božidara Đelića, jer on je trebalo da bude tamo gde se prave pare. Čovek to zna da radi i tu je trebalo da ga postavite, doduše, za sebe.
Na kraju bih rekao još nešto – ''korupcija, naša dika''. Po preporuci grupe država, potrebno je doneti, kaže se, posebne programe obuke koji će biti posvećeni borbi protiv korupcije. Bilo je odbora, saveta, agencija i čega sve ne u borbi protiv korupcije – sve ovo da bi se suzbila korupcija u Srbiji, a sada i obuka državnih službenika u borbi protiv korupcije, a korupcija cveta li cveta. Za korupciju u Srbiji je pravo proleće – Kalifornija.
Na kraju bih rekao, s ovim zakonom će biti – tresla se gora, rodio se miš. Hvala.

Dame i gospodo, poštovana gospođo ministre, evo kada ima dobre volje za rad stigosmo do kraja skoro ove naše debate o ovim zakonima. Pošto ćete vi, pretpostavljam, hvaliti ove zakone ja neću, pa ću pokušati da vam ukažem na neke stvari koje smatram da nisu dobre u njima.
Kada ste govorili o razlozima za donošenje zakona, rekli ste da se poveća osigurani iznos depozita sa 3.000 na 5.000 evra zbog aktivnih problema na finansijskom tržištu, zatim da se pored fizičkih lica osiguravaju i depoziti preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica zbog finansijske stabilnosti i utvrđuje se da obaveza Agencije nastupa od momenta donošenja rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanja stečajnog postupka nad bankom.
Kada smo svojevremeno diskutovali o rebalansu budžeta za 2008. godinu, govorili smo o svoj onoj pogubnosti neoliberalizma koji u ekonomije SAD i Zapadne Evrope uvodi takvu recesiju koja se može porediti sa onom iz 1929. godine.
To je jedan svojevrstan sistem i način življenja, u kojima postoji jedan osnovni princip multinacionalnih kompanija da oni koji su bogati treba da budu još bogatiji, a oni koji su siromašni bivaju još siromašniji. Tu nema milosti. Veliki gutaju male i to je osnovno pravilo u ovom neoliberalizmu.
Međutim, osnovno pitanje koje se kod nas postavlja, gospođo ministre, jeste imali kod nas finansijske krize ili nema? Ne pitam ovo bez razloga.
Naime, sve doskoro relevantni ekonomski stručnjaci u našoj zemlji, ekonomski stručnjaci i ekonomski analitičari koji podržavaju vlast, govorili su nam i ubeđivali nas da nas finansijska kriza maltene neće dotaći ili da će efekti finansijske krize na našu zemlju biti sasvim minimalni. Namerno ili nenamerno, svesno ili nesvesno, vi niste prihvatili da iznos osiguranog depozita bude sedam i po hiljada, a potom i 20.000, kako su to predlagale opozicione stranke.
Mi smo još tada ukazivali da će svetska ekonomska kriza žestoko dotaći i našu zemlju i da će se to osetiti u punom svom efektu već početkom 2009. godine. I sada smo ubeđeni u to iz razloga što ovde nema sistemskih rešenja. Ovo su parcijalna rešenja koja apsolutno ne mogu uticati da se finansijska kriza spreči ili suzbije. To je kao kada biste sa čašom vode pokušali da gasite požar.
Interesantnu opservaciju na ovu temu daje vam i Bečki "Prese", koji na jednom mestu otprilike kaže ovako - region ipak bolno oseća finansijsku krizu, bilo da je u pitanju Sarajevo, Beograd, Bukurešt ili Sofija, čuvari nacionalne valute ne štede na formulama umirivanja stanovništva.
Štedni ulozi u domaćim bankama su isto tako sigurni kao i sopstvena valuta, obećavaju ministri finansija i guverneri nacionalnih banaka, ali list napominje da se umesto lokalnih valuta u banci sigurne valute, poput evra, dolara ili franka, čuvaju ispod slamarice. I oni nam pominju slamaricu, a nažalost niti imamo slamaricu, ni novca više mnogo.
Jedna od formula umirivanja stanovništva, a u cilju povratka poljuljanog poverenja u banke, jeste i set ovih zakona. Međutim, kada finansijska kriza kuca na vrata, kad dođe do smanjenja opšte potrošnje, kada siromašno stanovništvo postane još siromašnije i kada to poprimi razmere epidemije, onda se pojavljuju ''spasioci'', a to su banke. Spasioci, ali pod navodnicima.
One nam obećavaju bolji život, one nam obećavaju veće i veće kamate. One nam prodaju iluziju da krize nema, da treba samo štedeti, da treba uzimati kredite i eto boljeg života. Istina je sasvim drugačija.
Kad banke povećavaju kamatne stope, a one su sada 9,5-9 ili 8,5% na devizne uloge, tu nešto nije u redu. Ili im matične banke ne daju dovoljno novca radi njihove likvidnosti, ili je njihova likvidnost ugrožena iz nekog drugog osnova. Logično pitanje koje se ceo dan nameće ovde je - čije su to banke i zarad čega se donose ovi propisi.
Član 4. predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita glasi: "Osigurani iznos utvrđen ovim zakonom, Vlada Republike Srbije može povećati po prethodno pribavljenom mišljenju NBS o tome da je povećanje neophodno radi očuvanja finansijske stabilnosti."
Zakon o osiguranju depozita donet je ovde u Skupštini Srbije po utvrđenoj proceduri i po određenim kriterijumima, na način kako se donosi svaki zakon. Zašto sada član 4. ovog predloga zakona predviđa da Vlada može povećati osigurani iznos? Mnogo je pokušaja da se minimizira rad ove skupštine. Na sve moguće načine, pa i na ovaj, vidimo pokušava se da se što više minimizira rad Narodne skupštine. A Skupština je najviše zakonodavno telo.
Podsetiću vas da član 98. Ustava, koji glasi: "Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji." Član 99. Ustava koji kaže, o nadležnosti, tačka 7: " Narodna skupština donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije."
Ovim članom 4. se jedan deo nadležnosti ove skupštine ovde prenosi na Vladu ili, bolje reći, ne prenosi se, nego ga Vlada preuzima. Vlada ga sama preuzima, a mi samo treba to da aminujemo, da parafiramo donošenjem ovog zakona.
Član 9. kaže da Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" Republike Srbije, pa se ponovo postavlja pitanje - čemu tolika žurba? Da li uopšte u zemlji ima finansijske krize ili nema? Ako je nema, onda ovih osam dana apsolutno ne predstavlja nikakav problem. Ako je ima, onda izgleda da je žestoka, čim je osam dana veliki problem pa se donosi po hitnom postupku.
Osvrnuo bih se još malo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. U članu 9. tačka 4 - Agencija može kupiti u ime i za račun Republike Srbije akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost.
Srbija je puna agencija. Što više agencija, to zemlja i narod sve siromašniji, i agenata. Koji su to kriterijumi na osnovu kojih banke ugrožavaju finansijsku stabilnost zemlje? Koji su to kriterijumi i da li je bilo teško reći u ovom zakonu, pobrojati te kriterijume, da li je bilo teško reći ko ih utvrđuje, na koji način, kakav je postupak? To apsolutno nije bilo teško uraditi. Zašto se to nije uradilo, ne znam. Imam utisak i sve mi ovo liči na neki novi upad u banke sa fantomkama i kalašnjikovima. Hvala.

Dame i gospodo, pred nama su zakon o javnom tužilaštvu i zakon o Državnom veću tužilaca. Sve ono što je juče ukazivano, vezano za pogrešan koncept izbora sudija, važi i u ovom slučaju za izbor javnih tužilaca. Zbog same činjenice da se menja mreža sudova, kao i način izbora sudija i javnih tužilaca, postoji jedna osnovna primedba koju imamo a to je da će izvršna vlast, dakle oni koji čine vlast i vrše vlast u ovoj zemlji, imati uticaja kako na izbor sudija, tako i na izbor javnih tužilaca.
Onaj ideal koji se pokušava uspostaviti u ovom društvu, a to je društvo sa što manje ili nimalo kriminala, zaista je jedan utopijski koncept koji ne stoji i koji je zaista nemoguće ostvariti u našem društvu. Truditi se da se od zemlje Srbije pravi jedna Danska, na primer, u kojoj se ljudi, maltene, ubijaju iz dosade jer nemaju ličnih, političkih i drugih problema, zaista je utopijski i ne treba ni stremiti tome. Jednostavno, potrebno je izgraditi institucije sistema koje će funkcionisati i potrebno je uspostaviti takvu kontrolu tih institucija da u svakom momentu ona može da se vrši i da nosioci tih funkcija zaista rade svoj posao onako kako treba i kako to Ustav i zakon propisuju.
Sa nekoliko reči ću se osvrnuti na tužilaštva posebne nadležnosti. To su tužilaštvo za organizovani kriminal i javno tužilaštvo za ratne zločine.
Što se tiče ovog za organizovani kriminal, postoji jedna floskula, a to je da koliko god se vi više trudite da zakonskim rešenjima iznađete nove institucije i organe za borbu protiv organizovanog kriminala, toliko je on jači, organizovaniji i brojniji. Na spregu vlasti i organizovanog kriminala nisu i neće, siguran sam, ni javni tužioci ostati imuni; to nam i dosadašnja praksa pokazuje.
Što se tiče javnog tužilaštva za ratne zločine, treba reći da ono u našoj praksi daje dve mogućnosti: jedna mogućnost je, u stvari, da je to tužilaštvo za obračun sa političkim protivnicima; druga mogućnost koju vam ono daje jeste mogućnost za dnevnopolitičke potrebe. Kako? Kad god se neko važno pitanje postavi na dnevni red u ovoj državi, na scenu stupa javno tužilaštvo za ratne zločine, sa pratećim elementima koji idu uz njega, i onda počinje pretresanje navodnih pomagača Ratka Mladića, onda počinje finansijska kontrola nekih preduzeća, Vujića i sličnih itd. Dakle, sve to služi u neke dnevnopolitičke potrebe. Po nama, ovo javno tužilaštvo za ratne zločine apsolutno ne bi trebalo da postoji.
Što se tiče načela po kojima radi i deluje javno tužilaštvo, osvrnuću se na načelo samostalnosti i načelo nepristrasnosti. Što se tiče samostalnosti tužilaca, to je kategorija koju je u našoj državi gotovo nemoguće ostvariti, kako zbog prirode posla tako i zbog uticaja zvanične politike na javno tužilaštvo. Nepristrasnost je u direktnoj vezi sa ovom prvom kategorijom, sa samostalnošću. Ako je samostalan i nepristrasan, odakle onda toliko nerešenih predmeta, odakle toliko krivičnih prijava kod javnih tužilaca koje oni drže u svojim fiokama, vezanih samo za privatizaciju širom Srbije. Iz toga se vidi da ova dva načela ne mogu da se ostvare tako lako u našoj državi.
Vaše objašnjenje da struka daje kandidate, kao i objašnjenje, citiram, "isključili smo koliko smo mogli uticaj vlasti na izbor tužilaca", govori da je, u stvari, u praksi nešto sasvim drugo.
Član 74. govori o izboru javnih tužilaca. On kaže: "Javnog tužioca, na predlog Vlade, bira Narodna skupština. Vlada predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca."
Postoji određena paralela između izbora sudija i izbora javnih tužilaca. Bez obzira na to što je način izbora sudija različit u odnosu na izbor javnih tužilaca, ta paralela je ipak jasno vidljiva. Prvo, kod izbora sudija vi u stvari vršite reizbor sudija. Iako kažete da to nije reizbor, to je u stvari reizbor sudija, tako što kršite jedno od osnovnih ustavnih načela, a to je načelo državnog kontinuiteta, kao i načelo poštovanja stečenih ljudskih prava, iz jednog osnovnog razloga a to je - da bi se izvršila lustracija sudija. Oni koji su nepodobni neće biti izabrani, jednostavno neće proći na konkursu; proći će oni drugi koji su politički podobni.
Međutim, ovi prvi otići će ili u advokaturu ili na neko drugo mesto. Kada je u pitanju advokatura, i tamo je, što kažu, mala bara a mnogo krokodila, sve više dobrih stručnjaka, dobrih advokata a sudstvo sve lošije. Što se tiče drugog segmenta ovog problema, izbora javnih tužilaca, on se vrši tako što, na predlog Vlade, tužioce bira Narodna skupština. Ovde se radi o duplom trijerisanju. Oni koji znaju šta su trijer mašine i šta su klasirke znaće o čemu pričam. Ono što prođe, što se istrijeriše na Vladi dolazi u Narodnu skupštinu pa tu ide duplo trijerisanje, sa mogućnošću da se nešto izmeni, dotera, popravi i onda apsolutno dobijamo podobne tužioce. Cilj koncepta izbora javnih tužilaca jeste da do izbora dođe tako što će biti izabrani politički podobni tužioci.
Tu je ta jasna paralela između izbora javnih tužilaca i izbora sudija, gotovo da nema nikakve razlike u samoj koncepciji izbora jednih i drugih. I kod jednog i kod drugog izbora važi ona stara srpska poslovica - "Što propusti Mali Radojica, to dočeka Deli Radivoje", a kriminal i korupcija u Srbiji cveta i cveta.

Dame i gospodo, ukoliko će se organizacijom sudstva, uređenjem sudstva, ukidanjem preko 100 osnovnih sudova u Srbiji na neki posredni način uvesti lustracija na mala vrata, tako će se uz pomoć ova dva zakona, a posebno uz pomoć zakona o sudijama, uvesti neposredna lustracija i to kroz otvorena vrata.
Dakle, pod plaštom izgovora da neko nije prošao, određeni broj sudija jednostavno neće proći na konkursu i oni neće biti izabrani. Mi nemamo nikakvih iluzija o usvajanju ovog zakona, međutim želimo da vam ukažemo samo na jednu pogrešnu koncepciju prilikom usvajanja i prilikom donošenja ovog zakona.
Naime, naš Ustav odražava određeni državni kontinuitet. Državni kontinuitet ne može sudija da nema, naprotiv, sudija kao nosilac sudijske funkcije ne može biti izuzet od ovog načela, on je izraz i odraz državnog kontinuiteta i to mu se u svakom momentu mora garantovati.
Svaki ustav, pa i ovaj naš, pa i ovaj novi Ustav priznaje određena stečena prava. Ta stečena prava se moraju garantovati i sudijama. Nikako se ne može dozvoliti da donošenjem novog pravnog akta budu ukinuta određena stečena prava, prava koja su stečena ranije u nekom ranije periodu.
SRS je, da se razumemo, za razrešenje sudija, ali na jedan način koji podrazumeva da to bude shodno zakonu, da bude po utvrđenoj proceduri i da bude po kriterijumima koji su predviđeni zakonom. Znači, ako su ispunjeni ovi kriterijumi, normalno, sudija treba da bude razrešen. Dakle, ovde postoji jedan pogrešan koncept samog zakona.
Političku poslušnost koju ćete možda u velikoj meri dobiti lustracijom pri izboru, odnosno pri reizboru, ipak se ovde radi o reizboru sudija, vi pokušavate na neki način da sublimirate u odredbama o materijalnom položaju sudija, to su članovi 37. do 42. predloženog zakona, ali vam se čak i preko Društva sudija prigovara, odnosno odgovara da i oni apsolutno nisu zadovoljni ovim konceptom zakona o sudijama, a posebno u ovoj oblasti, dakle, o njihovom materijalnom položaju.
Ne želim da arbitriram između te dve strane, ali nije li ovo direktan signal da sve one priče o korupciji i borbi protiv korupcije padaju u vodu, ali i da jedan od osnovnih principa, princip nepristrasnosti, ne može do kraja u ovom slučaju biti ispoštovan. Tu ne krivim na prvom mestu sudije, tu krivim prvenstveno vas, a onda opet imamo pravosuđe koje hramlje i u tom slučaju vidi se, očigledno je da koncept ovog zakona nije dobar. Hvala.

Dame i gospodo, kroz uređenje i organizaciju sudstva, kao i kroz izbor sudija, vi pravite svojevrstan diskontinuitet, ali to apsolutno nije slučajno.
Šta se hoće s tim? Vi zadržavate kontinuitet na mnogim mestima političkog, ekonomskog, privrednog, pravnog života u ovoj zemlji.
Tako na primer, kontinuitet se zadržava u okviru privatizacije, menjaju se vlade, skupštine ali u privatizaciji se kontinuitet zadržava. Kada se radi o čerupanju naroda, kada se radi o uzimanju para građanima i državi kontinuitet postoji.
A tamo u sudstvu, gde treba, zaista, da postoji kontinuitet vi pravite jedan svojevrstan diskontinuitet, a to se radi zbog lustracije sudija. Sigurno radi lustracije sudija, jer oni koji nisu po volji, oni koji ne rade onako kako to želi DS, normalno, na sledećim izborima za sudije neće biti izabrani. Jasno je šta se želi time.
Vi ste mogli da sprovedete svojevrsnu unutrašnju reorganizaciju sudstva. Postigli biste time sigurno isti, a možda i bolji efekat nego ovim što sada pokušavate i radite. Naša koncepcija uređenja sudstva jeste da su u prvom stepenu opštinski sudovi, a u pojedinim slučajevima i okružni sudovi da sude u prvom stepenu. Zatim, okružni sudovi kao drugostepeni i na kraju, ono što poznaje i Ustav Srbije, a to je, Vrhovni kasacioni sud, s tim što bi ovaj Vrhovni kasacioni sud bio na vrhu te sudske piramide. Jer, on bi objedinjavao kompletnu sudsku praksu i teoriju i što bi Vrhovni kasacioni sud u stvari sprečavao svaku pravnu anarhiju, eventualnu, koja bi se pojavljivala. To bi bila jedna vrhovna pravna institucija.
Želeo bih da kažem nekoliko reči o jednoj drugoj stvari. Predlogom zakona o područjima i sedištima sudova predviđeno je ukidanje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu. To je sud, da podsetim, koji pokriva teritoriju opštine Gornji Milanovac u kojoj je najveća udaljenost naseljenog mesta od sedišta opštinskog suda 65 km. Prečnik opštine je 110 km. Opština je površine 836 km kvadratnih. Ima 50.000 stanovnika koji žive u 63 naseljena mesta. U Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu postupa 12 nosilaca pravosudne funkcije.
Hronologija sudstva u Gornjem Milanovcu – godine 1808. Karađorđe je na Rudniku osnovao Rudnički magistrat, 1824. godine knez Miloš Obrenović Okružni sud iz Čačka privremeno preseljava u Brusnicu, odnosno u Gornji Milanovac.
Dakle, ono što Turci nisu ukinuli, vi sada ukinite. Jasno je nama da vi ne poštujete ni jubileje, ni istoriju, jer ovaj sud slavi 200 godina svog postojanja. Međutim, sve što datira od pre 5. oktobra, vi apsolutno ne poštujete. Znate li vi šta znači ukidanje ovog i drugih sudova, kada ljudi ulaze u školu, u sud, oni ulaze sa poštovanjem. Ako im ukinete škole, ako im ukinete sud, verujte da vi otkidate i deo njihovog bića, deo njih samih, deo njihovog identiteta. To Zapad poznaje, a možda i vi to želite. Hvala.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o rebalansu, koji glasi, da vas podsetim: ''U ukupan iznos sredstava, utvrđen ovim zakonom, uračunata su i sredstva stavljena na raspolaganje direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, saglasno Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.''
Ovim amandmanom tražio sam da se član 9. briše, iz prostog razloga što se u stvari u prethodnim članovima, pre ovoga, tačno vidi i jasno je vidljivo koja su to sredstva predviđena za direktne i indirektne korisnike, tako da je nepotrebno da ovaj član 9. postoji, jer je on, u stvari, suvišan.
Fokusiraću se malo na obrazloženje Vlade, koje kaže u prvom delu - da se budžet donosi za period od jedne fiskalne godine i da ta jedna fiskalna godina traje u periodu od 1. januara do 31. decembra te kalendarske godine. Bez zle namere ikakve, ova rečenica uči se u srednjoj ekonomskoj školi.
Međutim, nije suština sad ni to, već da u stvari ovo što je Vlada dala kao prvi deo obrazloženja nema apsolutno nikakve veze sa amandmanom. To podseća malo na onu srpsku pošalicu, da banalizujem stvari, "Dobar dan, baba, berem buraniju"; jedno s drugim apsolutno nema veze nikakve.
Drugi deo obrazloženja kaže - u članu 5. Zakona o budžetskom sistemu utvrđeno je da korisnici budžetskih sredstava mogu stvarati obaveze do iznosa utvrđenih za pojedinačnu namenu u budžetu, odnosno do iznosa aproprijacija utvrđenih u okviru programa. I ovo je jedna normalno od abeceda budžeta.
I sve je ovo tačno, niko ovo ne spori, ali ni ovo nema nikakve veze sa amandmanom. Tako da, faktički, ovo obrazloženje apsolutno nema nikakve veze, nema smisla.
Međutim, mnoge stvari u ovom predlogu rebalansa budžeta zaista nemaju nikakvog smisla.
Mogu li građani Srbije da poveruju da ste vi socijalno odgovorna Vlada kada ne usvajate amandman da se poveća iznos sredstava koji se dodeljuju Savetu za borbu protiv korupcije, a istovremeno u drugom zakonu usvajate član da se počiniocu krivičnog dela ostavlja imovina koju je on ukrao faktički krivičnim delom. Još mu se sugeriše da tu imovinu čuva sa pažnjom dobrog domaćina. Zaista nema veze jedno sa drugim.
Dalje, mogu li građani Srbije da vam poveruju da ste socijalno odgovorna Vlada kada ne usvajate amandman da se poveća iznos naknade za socijalnu zaštitu, a istovremeno u jednom drugom zakonu ostavljate odredbu da ostavljate počiniocu krivičnog dela određenu imovinu ako on nema dovoljno sredstava da se izdržava. Baš nas briga da li on ima dovoljno sredstava da se izdržava, jer je on tu imovinu stekao krivičnim delom.
Dalje, mogu li građani Srbije da vam poveruju da ste socijalno odgovorna Vlada kada ne usvajate amandman da se smanji rashod za plate kabineta potpredsednika Vlade, a takođe ne usvajate još jedan amandman - da se smanje rashodi namenjeni za troškove putovanja u okviru Generalnog sekretarijata.
Ali, zato ostavljate predviđena sredstva koja su namenjena Kancelariji za saradnju s medijima. Znate vi dobro šta su mediji, znate vi vrlo dobro da su mediji bogovi i rata i mira, i zbog toga im upravo i ostavljate sva ova predviđena sredstva.
Isto tako je bilo dok vam je trebala Narodna kancelarija, koja je u stvari bila regrutni centar, pravi regrutni centar za regrutovanje kadrova DS. Iz tog regrutnog centra postao je gradonačelnik Beograda. Kada je Narodna kancelarija završila tu svoju misiju, evo u poslednje vreme ne čujemo ništa o Narodnoj kancelariji, da li živi, da li radi, šta radi, apsolutno se ne pominje u javnosti.
Budžet je jedan venski sistem svake društvene zajednice, bila to država, pokrajina ili grad. Punjenje i trošenje budžeta predstavlja u stvari najosetljiviji segment u funkcionisanju kako ekonomskom, tako i politikom jedne društvene zajednice.
Međutim, čim se iz ove ekonomske klasifikacije vidi onaj segment koji kaže - sredstva namenjena za troškove po ugovoru o uslugama, to me nekako apsolutno podseća na neke mogućnosti za zloupotrebu. Kako je to i zašto, reći ću vam samo na jednom primeru. U jednoj varijaciji za trošenje budžeta, radi se o jednom budžetskom korisniku, a to je Turistička organizacija.
Ta turistička organizacija zaključila je ugovor o poslovnoj saradnji, zamislite s kim, sa samostalnom zanatskom radnjom da joj vrši marketinške usluge; samostalna zanatska radnja da vrši marketinške usluge turističkoj organizaciji? Evo, to je taj ugovor.
Sve bi to bilo dobro da u stvari ovaj ugovor nije i realizovan. Samostalna zanatska radnja, da kažem da je to kovačka radnja, kovačke radnje su se vrlo ispraksovale i one rade fino te marketinške usluge, uradila je marketinške usluge fino za tu turističku organizaciju, pa je to naplatila. Evo ovde fakture, naplatila je 100.000 dinara za te marketinške usluge.
Kovač zna kako se rade marketinške usluge, Kovač je doveo našeg proslavljenog Boru Dugića na tu manifestaciju, uradio još neke stvari i naplatio za to 100.000 dinara. Da li treba da vas podsetim da je ovaj ugovor napisala jedna vrla pravnica iz žutog preduzeća. To je način kako se koriste i kako se troše budžetska sredstva poreskih obveznika. To je jedan od načina.
Ko će od građana Srbije da vam poveruje još da, kada niste smanjili sredstva koja su namenjena za izgradnju, modernizaciju i infrastrukturno opremanje ski centara, sredstva koja forsira uporno onaj ko je obećao građanima Srbije 1.000 evra besplatnih akcija, a od toga nema ništa.
Mnogi od tih pet miliona građana su socijalni slučajevi. Mnogi od tih pet miliona građana su ojađeni, bez posla, obespravljeni. Mnogi od tih pet miliona građana Srbije svojoj deci ne mogu da priušte u dnevnom obroku niti jedan komad mesa. Mnogi od ovih pet miliona građana su u stvari oni ljudi koji su velikim delom glasali za vlast, glasali da sedite tamo gde sada sedite.
Međutim, imam utisak da oni polako već nalaze načina da ovu svoju grešku isprave u sledećim izborima.
Dalje, da li je odgovorna Vlada ona koja samo u jednom danu dopusti da bez posla u Tehničko-remontnom zavodu u Čačku ostane 400 radnika, bez obrazloženja, bez mogućnosti za žalbu i bez mogućnosti da više uđu u svoju firmu u kojoj su proveli preko 30 godina. Oni su svoja rešenja o otkazu morali da uzmu na portirnici, na kapiji preduzeća. Nisu čak mogli ni da uđu da bi uzeli rešenja o otkazu.
A to su isti oni radnici koji su za vreme bombardovanja išli na svoje radne zadatke, koji su išli na KiM i svuda po Srbiji i pod kišom bombi radili te svoje radne obaveze i zadatke časno i pošteno. Oni više ne valjaju ovoj državi, oni više ne valjaju ovoj Vladi i ona se prema njima tako ponela.
A samo 15 dana pre ovoga neki radnici, koji su bili na samo mesec dana pred redovnom penzijom, dobili su otpremninu od 780.000 dinara i otišli na biro, a napominjem bili su mesec dana pred sticanjem uslova za redovnu penziju.
Međutim, za njih se lično zainteresovao ministar odbrane gospodin Šutanovac.
Da li je u stvari sve ovo demonstracija izjave pomenutog gospodina Šutanovca koji je skoro, pre nekoliko dana, izjavio: "Opozicija u Srbiji nikada nije bila slabija i manje kvalitetna.
Zato ne očekujem da mogu da urade bilo šta što bi nekoga u Vladi moglo da zabrine, niti da motivišu građane na aktivnosti koje bi dovele do pada Vlade. Te stranke nemaju ideologiju i viziju razvoja Srbije".
Ako je vizija razvoja Srbije otpuštanje radnika, ako je vizija razvoja Srbije kriminal, korupcija, nebriga o stanovništvu Srbije, onda je ovaj ministar potpuno u pravu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslednjih godinu dana živimo u uslovima permanentnog porasta inflacije od projektovanih 6% na početku ove godine do 9,5%, koliko će prema ubeđivanjima Vlade Srbije biti na kraju godine, s tim što postoji jedna grupa jako ozbiljnih ekonomista koji nam pokazuju i dokazuju da je u ovom momentu inflacija već 12,5%, što predstavlja skoro stopostotno povećanje u odnosu na projektovanu.
Postoji i jedna grupa, takođe ozbiljnih, ekonomista u Srbiji koji kažu da kada biste računali inflaciju onako kako to rade vaši prijatelji u Evropskoj uniji, a to je na način da porast troškova života bude osnovni kriterijum za računanje inflacije, ona bi u ovom momentu u Srbiji bila čitavih 16%, sa tendencijom daljeg porasta.
Dalje, neoliberalizam u svom potpuno okrutnom sistemu, kao ideologija i kao način življenja hara Evropskom unijom, dakle državama zapadne Evrope, i Sjedinjenim Državama već 20 godina, u svoj svojoj okrutnosti i čini se da je sada u zenitu, a rekao bih i na početku kraha, zbog kraha finansijskog tržišta u zemljama zapadne Evrope i u SAD.
Gospodo, Sjedinjene Američke Države su poslednjih 20 godina, za to postoje pouzdani dokazi, štampale dolare bez pokrića. Tim dolarima oni su uglavnom kupovali naftu na svetskom tržištu i sve je to bilo dobro dok se ti dolari nisu počeli vraćati u enormnim količinama na tržište SAD. Upravo je to jedan od razloga velike ekonomske krize koja će faktički dovesti do recesije kakva je bila 1929. i 1930. godine.
U svoj svojoj silini ovaj neoliberalizam je prvo rušio države i sve one barijere koje su bile između država, da bi se zatim ustremio na nacionalna, a potom i verska opredeljenja stanovništva. Svu silinu tog neoliberalizma donekle smo osetili i mi.
Velike sile poslednjih godina štampale su ogromne količine ovih dolara, međutim, one sada, pogotovu SAD, idu ponovo u štampanje ogromne količine dolara i to im se, u stvari, vraća kao bumerang. To je kao dosipanje vrelog ulja na vatru. To će verovatno i dovesti do ogromne recesije u ovim državama. Kada dođe do velike svetske finansijske nevolje onda, siguran sam, nema milosti velikih u odnosu na male, jer oni tu posluju po principu do ut des - daj da dam, a mi imamo da ponudimo njima još samo nekoliko javnih preduzeća na prodaju i to je kraj. Kada se završi sa tim, više nema šta ni da se proda i onda ćemo imati veliki problem.
Što se tiče ovog rebalansa budžeta, ovo vam pričam upravo zbog toga što projektanti ovog rebalansa budžeta apsolutno nisu vodili računa o svemu ovome što sam rekao, vezano za svetsku finansijsku krizu. Gospođa ministar je u svom obraćanju to pomenula, maltene, u samo jednoj ili dve rečenice, da se finansijska kriza na svetskom tržištu neće odraziti mnogo i neće uticati mnogo na naše finansijsko tržište. Čak smo čuli sinoć od jednog bivšeg premijera Republike Srbije da je dobro što smo siromašna i ekonomski nerazvijena država, jer nas u tom slučaju neće pogoditi finansijska kriza. Da čovek ne poveruje.
Do čega će nas dovesti, u stvari, ovo što više trošimo nego što smo proizveli? Evo do čega: prvo, nova zaduženja, naravno nepovoljna, generacije i generacije vraćaće ovo što sadašnja vlada zadužuje. Dalje, opšti rast cena.
Držaćemo se do Nove godine verovatno, a videćete, od Nove godine počeće enormni rast cena, što će prouzrokovati strahovito veliku krizu na našem finansijskom tržištu. Dalje, nestabilnost kursa dinara. Mi, nažalost, iz novina saznajemo da kurs dinara vrtoglavo raste i da će uskoro dostići 90 dinara za jedan evro. Gospodo, kada on dostigne onu psihološku granicu od 100 dinara za jedan evro, to je kraj, finansijski i ekonomski kraj ove države.
Dalje, nedostatak realnih izvora prihoda. Rekao sam malopre, mi imamo samo još nekoliko velikih javnih preduzeća koja možemo da prodamo i posle toga više ništa. Biće vrlo teško da se prodaju čak i ova velika javna preduzeća.
I, peto, povećana inflacija. Mislim da će inflacija u idućoj godini (ne želim to, normalno, niti iko od nas) biti enormno visoka.
Mislim da ćemo se kad-tad spustiti na zemlju. To ateriranje biće prilično bolno, nažalost, za građane Srbije, za najveći deo stanovništva Srbije. Neki će otići, neki će pobeći iz zemlje sigurno, najveći deo će nažalost ostati, ali će bar biti sigurni ko ih je sve ovo vreme varao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 100, a u vezi člana 206. Poslovnika Narodne skupštine. Hteo bih da govorim o privatizaciji, jer je i to jedan od načina za popunjavanje našeg budžeta, pa bih u skladu s tim i imao dva pitanja. Jedno se odnosi na Ministarstvo za rad i socijalnu politiku... (isključen mikrofon).
(Predsedavajući: Narodni poslaniče, član 206. Poslovnika Narodne skupštine glasi - kad Narodna skupština izglasa nepoverenje Vladi, odnosno članu Vlade, donosi odluku o razrešenju, a predsednik Narodne skupštine o tome odmah obaveštava predsednika Republike.
Narodni poslaniče, u početku svog izlaganja kazali ste da se pozivate na član 206. Molim vas da se ili ispravite ili nema mogućnosti da dobijete reč. Dakle, narodni poslanik se ispravlja. Narodni poslanik je ispravio izricanje člana na koji se poziva. Izvolite, član 226.)
Član 226. U skladu sa članom 226. hteo sam da postavim pitanje Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, a to je: koliko je radnika ostalo bez posla u poništenim privatizacijama? Drugo pitanje je za Ministarstvo pravde: koliko je krivičnih prijava, koje su nakon operativnog rada, dakle nakon rada od strane MUP, koje su podnete protiv odgovornih lica, procesuirano u procesu privatizacije?
Mogu da kažem da se privatizacija u našoj zemlji obavlja u određenim koncentričnim krugovima, tako da u prvom koncentričnom krugu postoji određen broj preduzeća za koja se tačno zna i ko može učestvovati na tenderu i ko ih može kupiti.
To su, na primer, "Železara" Smederevo, RTB Bor itd. U drugom koncentričnom krugu su ona preduzeća koja su, kao što znamo, kupljena za samo tri evra. Podsetiću na cementare, šećerane, pivare itd.
U trećem koncentričnom krugu su preduzeća koja kupuju lokalni tajkuni, a u četvrtom su ona koja ili niko ne kupuje, dakle koja do sada nisu prodata, jer nema zainteresovanih za njih, ili koja kupuju zainteresovani iz reda zaposlenih.
Imam čitav spisak tih preduzeća koja su privatizovana i u kojima je poništena privatizacija i podnete krivične prijave protiv odgovornih lica i protiv vlasnika tih preduzeća. Međutim, ništa od toga. Mnoge od tih krivičnih prijava su u fiokama nekih javnih tužilaca ili njihovih zamenika. One se ne procesuiraju, tako da od toga nema ništa.
Zarad javnosti i zarad ovih radnika koji su, nažalost, u procesu privatizacije ostali bez posla, pomenuću samo neka, nemam dovoljno vremena da bih sve pomenuo, ali npr. PIK Čačak, proizvodnja čipsa, podignute krivične prijave, preduzeće tendenciozno upropašćeno od strane kupca, konkretno da ne bi radilo i ono ne radi; Hidrogradnja promet Čačak, protiv odgovornih u procesu privatizacije podnete krivične prijave, privatizacija poništena; AD "7. juli" Čačak, podignute krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja, takođe poništeno; AD "Autoprevoz" Gornji Milanovac, najpre poništena privatizacija, pokrenute krivične prijave, zatim preduzeće vraćeno vlasniku, verovatno je obećao da će biti dobar; "Autoservis" Čačak, podnet je izveštaj javnom tužiocu, poništena je privatizacija; "Intertrans" Lučani, takođe podignute krivične prijave, poništena privatizacija.
Zajedničke odlike svih tih preduzeća jesu da su radnici ostali bez posla, da je proizvodnja potpuno zamrla i da je sudbina krivičnih prijava protiv odgovornih lica neizvesna.

Gospođo Čomić, povredili ste član 107. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, time što ste oduzeli reč gospođici Nataši Jovanović. Shodno Poslovniku Narodne skupštine, eventualno ste mogli da preduzmete meru opomene, odnosno druge opomene, ukoliko je bilo za to razloga.
Članom 107. stav 2. predviđeno je da se narodnom poslaniku oduzima reč i da se on udaljava s ove govornice. Kako ste mogli da oduzmete reč gospođici Nataši Jovanović kad ona nije ni bila za ovom govornicom? S obzirom na ovu povredu Poslovnika, tražim da se Narodna skupština, u danu za glasanje, izjasni o njoj.
Imam pitanje za vas, takođe, gospođo Čomić, da li se član 226. odnosi na predsednika Republike Srbije, odnosno da li se po članu 226. može postaviti pitanje predsedniku Republike Srbije?
Evo, zbog čega to pitam. Pre nekoliko dana, postavio sam pitanje gospodinu Borisu Tadiću s ove govornice i iz redova poslanika DS-a dobio sam opasku – tebi će da odgovori! Postavio sam pitanje Borisu Tadiću u svojstvu narodnog poslanika i tražio sam da mi on, shodno Poslovniku Skupštine Srbije, odgovori na to pitanje. Da li se ovaj član odnosi i na predsednika Republike? Ukoliko se odnosi, da li je moje pitanje prosleđeno na adresu na koju sam ga uputio?
Imam pitanja za ministra Dačića – da li je tačna informacija da oko 500.000 Šiptara na Kosovu ima pasoše Republike Srbije? U okviru ovog pitanja, još jedno pitanje – da li je tačno da je preko 17.000 pasoša, 17.135 pasoša izdato Šiptarima na KiM-u posle proglašenja Kosova i Metohije za nezavisnu državu?
Još jedno pitanje za nadležne državne organe – da li postoji odgovornost i, ukoliko postoji, šta će nadležni državni organi preduzeti protiv ovih šest televizija koje su, protivno odluci RRA, vršile prenos osnivačke skupštine ove novoformirane stranke, iako u odluci decidirano stoji da se direktni prenosi mogu vršiti samo u slučaju izborne kampanje?
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. To je član koji govori o tome kada ovaj zakon stupa na snagu. Amandmanom sam tražio da se ovaj član Predloga zakona briše. Očigledno je, a to su i moji prethodnici do sada vrlo dobro konstatovali i rekli, ovde je poenta i osnovna stvar agencija za borbu protiv korupcije.
U razlozima za donošenje ovog zakona kaže se da je, u stvari, u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije predviđeno da se osnuje jedno samostalno i nezavisno telo na koje će faktički biti prenete nadležnosti RIK-a, Odbora za finansije Narodne skupštine i ministra finansija. To telo je agencija za borbu protiv korupcije. U razlozima se samo konstatuje, ne navodi se nijedan pravi i valjan razlog zašto se ovo donosi i zašto ovi organi, a to su RIK, Odbor za finansije i ministar finansija, ne mogu valjano da obavljaju ovaj posao tj. kontrolu finansijskog poslovanja političkih organizacija.
Dakle, postoji obećanje da će ovo biti nezavisna i samostalna agencija, koja će se na pravi način boriti protiv korupcije, ali to su samo prazna obećanja.
Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, ko će više da veruje u ta obećanja? Ko će više da veruje u ta vaša obećanja pogotovo posle onih silnih obećanja koja ste dali u proteklom periodu građanima Srbije? Ja ću da vas podsetim na samo neka od njih.
Obećali ste da će istovremeno da se povećaju penzije i da se smanji inflacija, a od toga nema ništa. Obećali ste da će građani dobiti besplatne akcije od po 1000 evra, videli smo da od toga nema ništa. Obećali ste da ćete prvo zaposliti 200.000 ljudi, pa ponovo 200.000 ljudi a sada vidimo da od toga apsolutno neće biti ništa, čak naprotiv. Obećali ste da će stići ogroman novac iz inostranstva, samo da na vlast dođu proevropske snage; vidimo da i od toga nema ništa. Obećali ste da će se putovati u inostranstvo uz pomoć bele šengenske vize već do kraja ove godine; vidimo da i od toga nema ništa.
Obećali ste da treba samo odobrovoljiti Holandiju i Belgiju i eto nama ulaska u zapadnu Evropu; vidi se da i od toga nema ništa.
Znate li šta ide posle svih ovih obećanja? Posle svih ovih vaših obećanja dolaze na red izvinjenja, pa se posle toga izvinjavate onima kojima su nam razbili državu, onima koji su proterali blizu milion Srba sa prostora Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i Kosova i Metohije, onima koji su vodili deželske ratove, onima koji su vodili otadžbinske ratove, onima koji su vodili milosrdne ratove, samo izvinjenje do izvinjenja.
Posle tih izvinjenja eto vama jedne prestižne evropske nagrade, pa se verovatno sada nadate da ćete dobiti i onu glavnu, najprestižniju, Nobelovu, koju je dobio onaj Gorbačov za razbijanje njegove države, a narodu samo puka obećanja, obećanja da će agencija za korupciju da se izbori protiv korupcije u ovoj državi. Što kaže narod, "ne lipši magarče do zelene trave".