Gospodine ministre, zamolio bih vas da pogledate član 93. stav 3. Na početku ovog stava se kaže:  „Namena građevinskog zemljište...“; trebalo bi da bude, po meni, „Namena građevinskog zemljišta“.
Ukoliko je ovo tehnička greška, voleo bih da se izjasnite da je to tehnička greška, da se to ispravi, da ne bi ušlo u integralni deo teksta zakona, a ako nije, onda bi to bila neka jezička nelogičnost i takođe bi valjalo da se o tome izjasnimo. Doduše, nisam zbog ovoga tražio brisanje ovog stava, ali neka i to bude jedan od razloga.
Cilj ovog amandmana je da se ukaže da namena zemljišta treba da se određuje isključivo planom i da ona spada u oblast planiranja. Zašto je namena uopšte umetnuta ovde gde se govori o naknadi?
U članu 93. stav 3. jednostavno je taksativno nabrojano da namena građevinskog zemljišta može biti stanovanje, komercijalni poslovi, proizvodna delatnost i ostale namene.
Šta znači odrednica „ostale namene“? Ova reč može uneti takvu zabunu i takvo ekstenzivno tumačenje, da posle toga može biti i predmet raznih zloupotreba i manipulacija. Zato se planom i obuhvataju svi relevantni činioci iz kojih će, a prema karakteru naselja i drugim elementima, odrediti i naknada za uređivanje građevinskog zemljišta.

U članu 197. stav 1. tačka 1) posle reči „odnosima'' briše se tačka i zarez i dodaju se reči „ili ugovor overen u sudu“.
Tačka 1) kaže – za objekat izgrađen na građevinskom zemljištu u svojini drugog lica pravosnažna sudska odluka kojom je utvrđeno pravo svojine na zemljištu, koju vlasnik pribavi u skladu sa propisima o svojinskim odnosima, tu tražim da se doda „ili ugovorom overen u sudu“.
U obrazloženju Vlade zašto amandman nije prihvaćen kaže se – da je u članu 197. tačka 2) već predviđena mogućnost podnošenja ugovora overenog kod nadležnog suda kao dokaz. Tačno je da je to predviđeno, ali u tački 2).
U tački 1) to nije predviđeno. Moram da konstatujem da tačka 1) i tačka 2) predviđaju dve različite pravne situacije. Tačka 1) predviđa da je objekat izgrađen na građevinskom zemljištu u svojini drugog lica, za razliku od tačke 2) i u njoj nije predviđeno da se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku legalizacije može podneti ugovor overen u sudu. Kažem da se to predviđa u tački 2) i tu nema ništa sporno.
Međutim, amandmanom tražim da se predvidi u tački 1) i to za objekt izgrađene na građevinskom zemljištu u svojini drugog lica. Paušalna ocena Vlada da je to predviđeno u tački 2) ne znači ništa.
Predlažem da prihvatite ovaj amandman.

U članu 219. stav 3. reči "od tri meseca" zamenjuju se rečima "od 30 dana".
Gospodine ministre, ovde se radi o donošenju odluke o izradi plana generalne regulacije za naseljeno mesto čije sedište ima manje od 30.000 stanovnika. Predvideli ste da ova, uslovno mala mesta, donesu odluku za svoje planove u roku od tri meseca od stupanja na snagu ovog zakona.
Obzirom da smo u situaciji kada se sve manje gradi, ali posebno kada se sve manje gradi baš u ovim malim mestima, treba ih bar podstaći da krenu sa mrtve tačke. Prvi korak ka tom cilju treba da bude što ubrzanije donošenje odluke o izradi plana generalne regulacije. Zašto?
Često je nedostatak plana generalne regulacije bio kamen spoticanja u investiranju i u nekim projektima koje su mogli da imaju prohodnost i u ovim malim mestima. Nakon toga, ovo je bio i osnovni razlog da pare ne dođu u tu malu sredinu i u tu nerazvijenu opštinu, i onda je ona još nerazvijenija, začarani krug se nastavlja i sve tako unedogled.
Počnite malo da mislite i o tim malim mestima, ima dobrih projekata i u tim malim mestima, a prvi korak u tome jeste da prihvatite amandman i skratite rok u kome će te lokalne samouprave u tim malim mestima doneti odluku o izradi plana generalne regulacije.
Oni ovu odluku mogu da donesu čak i u rokovima koji su mnogo kraći i od ovog roka koji smo mi predvideli, dakle, kraći i od 15 dana. Ali, smatramo da je rok od 15 dana primeren da oni donesu ovu odluku i predlažem da prihvatite ovaj amandman.

Ovim amandmanom pokušali smo da dodatno pooštrimo zaprećenu kaznu zatvora za krivično delo obljube nad detetom.
Posle napisanog amandmana zaista smo bili u dilemi da li kazne koje smo i mi predložili za krivično delo obljube nad detetom ponovo predstavljaju male kazne, niske kazne.
Bilo nam je odmah jasno, i tu nismo imali nikakvih nedoumica, da su kazne za obljubu nad detetom koje ste vi predložili, i to u stavu 1. od jedne do 10 godina, a u stavu 2. od dve do 12 i u stavu 3. od pet do 18, za ovako teške oblike krivičnih dela zaista male.
Ima li šta teže za dete, za njegovu porodicu, za društvo u celini, nego kada neki frustrirani, naizgled bolesni, ali duboko krivično odgovorni izvršilac krivičnog dela izvrši krivično delo obljube nad maloletnim, bespomoćnim i nevinim detetom? Da li je zakonski minimum od jedne ili dve godine adekvatna kazna? Da li se sa tim zakonskim minimumom postiže individualna i generalna prevencija za ta krivična dela?
Ako ne znate šta je prevencija, pogotovo generalna, pogledajte malo, na primer, fudbalske utakmice engleskog prvenstva, gde ćete videti kako se to radi, kako su oni sa visoko zaprećenim kaznama uspeli da spreče izvršenja ovih krivičnih dela.
Zato predlažem da prihvatite ovaj amandman i da pooštrite kazne za krivično delo obljube nad maloletnim detetom.

Ovim amandmanom pokušavamo da ublažimo zaprećenu kaznu, zatvor za krivično delo iz člana 192. stav 2. Krivičnog zakonika.
Postavlja se pitanje, šta vas to navodi da za krivično delo prema detetu, pa makar ono učinjeno iz nehata, propišete četiri puta manju kaznu nego što je bila? Četiri stotine posto blažu kaznu, sa godinu dana na tri meseca. Da li se to za vas vrednost koju deca imaju toliko smanjila? Četiri puta smanjila?
Znam da je smanjen natalitet u ovoj zemlji. Svi znamo da godišnje u ovoj zemlji zbog takvog nataliteta nestaje čitav jedan grad veličine 25 do 30 hiljada stanovnika. Ali, odakle vam sad ovde ta obrnuta proporcija? Propisivanjem četiri puta blaže kazne za ovo krivično delo, kao da se i ovde umešao neki veliki brat ili neko iz nekog gej udruženja ili udruženja pedofila, ili neka od istinskih prijateljica države Srbije iz nevladinih udruženja.
Vaša briga za oštećene može se videti samo iz jednog kratkog primera koji se desio u Arilju. Posle saobraćajnog udesa u kome je dečko poginuo i osuđen je učinilac na dve i po godine, posle izvesnog vremena Kancelarija predsednika države je pomilovala tog učinioca krivičnog dela. Nakon toga otac tog nesrećnika izvršio je samoubistvo. U tome se vidi kakva je vaša briga za oštećene, kakva je vaša briga za građane Srbije.

Ovim amandmanom pokušavamo da dodatno pooštrimo zaprećenu kaznu zatvora za krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga.
Ono što je malopre važilo za krivično delo obljuba nad detetom u pogledu težine i društvene opasnosti dela, ako nam život uopšte dozvoljava da tako nešto upoređujemo, važi i za ovo krivično delo, krivično delo proizvodnje, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.
Ono što najviše karakteriše ovo krivično delo jeste učestalost, izvršenje u povratu i društvena opasnost ovog dela. Okolnost da se ovo krivično delo u najvećem broju slučajeva vrši u povratu čini ga posebno opasnim i posebno teškim. Kod ovog krivičnog dela sigurno u 70% slučajeva važi ono pravilo da ma kako vučicu hranio ona se za šumu sprema. U prevodu – povrat u izvršenju ovih krivičnih dela je vrlo čest.
Imajući u vidu principe individualne i generalne prevencije, a u skladu sa društvenom opasnošću ovog dela koja postoji, smatramo da kaznenu politiku ovde treba znatno pooštriti. Zato treba da prihvatite ovaj amandman kojim se traže oštrije kazne za ova krivična dela. Time ćete zaista dati svoj doprinos u borbi protiv ovog velikog zla, protiv ovog đavola koji je ušao u našu decu, jer kao što kaže Gete – jadni ljudi, ne prepoznaju đavola čak ni kad ih uhvati za gušu.

Amandmanom je traženo da se zakonski minimum od 20 hiljada podigne na iznos od 100 hiljada. Ako pogledamo predloženi raspon između zakonskog minimuma i maksimuma, videćemo da je on u odnosu jedan prema 10.
Postavlja se pitanje hoće li ovaj raspon kazne, a posebno iznos zakonskog minimuma, preventivno uticati na potencijalne učinioce krivičnih dela. Predvideli ste 20 hiljada kao zakonski minimum. Šta znači kazna od 20 hiljada dinara za one koji će očigledno svesno i namerno hteti i vršiti inkriminisane radnje za koje je kao zakonski minimum predviđena.
Predvideli smo da taj raspon bude od 100.000 do 200.000, svesni činjenice da ni iznos zakonskog minimuma od 100 hiljada neće adekvatno, odnosno 100% učiniti da do vršenja ovih dela ne dođe. Smatramo da je iznos kud i kamo adekvatniji.
Međutim, vama prevencija nije bitna. Zaštita oštećenih takođe. To se pokazuje na mnogim slučajevima prilikom donošenja određenih zakona iz oblasti pravosuđa, a to smo imali priliku da vidimo. Tako ste, na primer, predvideli u jednom zakonu da učiniocu krivičnog dela može da se ostavi deo imovine koji je stekao krivičnim delom ukoliko nema sredstava za svoje izdržavanje.
Ovde se postavlja pitanje koga vi u stvari štitite ovde, da li počinioca krivičnog dela ili oštećene. Svestan činjenice da vama dokazati, odnosno pokazati da treba neki amandman prihvatiti, predstavlja zaista ono što se u latinskom kaže probatio diabolica ili đavolsko dokazivanje. Toga smo i mi svesni.

U članu 6: "Državni organi službeno opšte sa Međunarodnim krivičnim sudom na srpskom jeziku", tražim "i ćiriličnom pismu'', ili na jednom od službenih jezika Međunarodnog krivičnog suda, uz prevod na srpski jezik", tražim amandmanom ''i ćirilično pismo.''
U obrazloženju neprihvatanja amandmana Vlada kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što smatra da je službena upotreba jezika i pisma u Republici Srbiji uređena kako Ustavom, tako i posebnim zakonom.
Tačno, upravo zbog toga i tražim da ovaj tekst amandman uđe u predloženi tekst zakona. Amandman je potpuno u skladu sa članom 10. Ustava Republike Srbije, koji kaže da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
Pod dva, amandman je u skladu sa mnogim projektima UN koji proklamuju očuvanje kulturne i jezičke tradicije, očuvanje nacionalne baštine itd. Zar za Srbiju ćirilično pismo to nije? Sigurno je da jeste. Ako jeste, zašto ga ne ugraditi u predloženom članu 6. stav 1. ovog zakona.
Međutim vaša kratkovidost na mukotrpnom putu ka EU puna je poniženja, dodvoravanja, prihvatanja ucena, prihvatanja direktiva, uputstava itd.
Kratkovidost na tom putu ka EU je zaista teška bolest - nemate prave putokaze. Kaže se - da je za kratkovide i strašilo putokaz, zato pogledajte malo dalje i prihvatite ovaj amandman. Samo još jedan minut od poslaničke grupe, ako može?
Mi iz SRS zaista žestoko dižemo glas protiv takvih pojava, protiv odnosa podaništva i snishodljivosti, dižemo glas kao što je i Branislav Nušić 1887. godine protiv sličnih pojava u to vreme digao svoj glas napisavši čuvene stihove, zbog kojih je i robijao određeno vreme.
Žao mi je što ministar Milosavljević nije tu. Konstatovali smo da je kompetentan kao ministar trgovine, sigurno bi bio kompetentan kao pesnička duša da shvati i razume i ovo što ću reći sada, ove stihove koje je Branislav Nušić napisao i koji glase: "Srpska deco što misliti znate, iz ovoga pouku imate; u Srbiji prilike su take, babe slave, preziru junake; zato i vi ne mučte se džabe, srpska deco postanite babe".
Koliko sličnosti sa onim što se danas događa i što nam vi pravite posle 122 godine.

Stav 4. člana 24. kaže da pritvor određen rešenjem istražnog sudije može trajati najduže mesec dana, a ja tražim 15 dana. Odlukom nadležnog veća može se produžiti najviše za dva meseca, a ja tražim za mesec dana, uz obrazloženi predlog javnog tužioca.
U obrazloženju neprihvatanja ovog mog amandmana vi kažete da smatrate da je dužina pritvora primerena dužini trajanja postupka. Zaista me ne čudi ovo vaše obrazloženje. Smatram da je za vas i dužina od sedam godina, koji je period koliko se naš predsednik stranke nalazi u Haškom kazamatu, koji je takođe sličan ovom Međunarodnom sudu, za vas takođe primerena dužina.
Međutim, šta je poenta ovog amandmana? Kao i Haški tribunal, tako i Međunarodni sud je jedna tipična antisrpska tvorevina. Desetine i desetine slučajeva procesuiranih pred ovim sudom to potvrđuju. Politika dvostrukih standarda, politika dvostrukih aršina koji se primenjuju u ovom sudu, koji se tiču posebno dosuđene kazne za srpske i nesrpske osuđenike, to zaista pokazuje.
Zato je osnovni cilj ovog amandmana što kraće zadržavanje u pritvoru svih onih koji će sutra biti izručeni Međunarodnom krivičnom sudu, a samim tim i pokušaj da se u nekoj meri smanji intenzitet kršenja ljudskih prava građana Srbije, onih građana koji će sutra biti izručeni ovom sudu. Pun legitimitet i apsolutna opravdanost ovog amandman je obzirom na okolnost da predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj skoro sedam godina tamnuje u Haškom kazamatu i da mu suđenje još nije okončano.
Međutim, on, kao i uostalom SRS, uvek će stremiti višim ciljevima koji se u potpunosti poistovećuju sa srpskim nacionalnim interesima. I njemu, kao i nama, biće uvek važniji jedan dan biti čekić, nego sto dana nakovanj. Siguran sam da mnogi od vas to ne razumeju i ne tražim da to razumeju, ali mi je drago i siguran sam da oni koji treba to da razumeju, a to su građani Srbije, to odlično znaju.

Dame i gospodo, tražio sam da se član 9. briše. Reći ću da član 19. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kaže - služba za prevaspitavanje primenjuje metode i postupke kojima se na osuđene utiče da ubuduće ne vrše krivična dela i služba za prevaspitavanje usklađuje rad ostalih učesnika u prevaspitavanju.
Dakle, umesto fine, tačne, adekvatne i ispravne reči "prevaspitavanje", vi uvodite reč "tretman". Razumem reč "tretman", na primer, bolesnika uz pomoć određenih medikamenata, ali to je, složićete se, medicinski izraz. Razumem takođe i reč "tretman" ili tretiranje biljaka uz pomoć određenih preparata, ali to je opet oblast agronomije i zaštite bilja.
Ne znam da li sam do sada u pravnoj teoriji naišao na reč tretman u ovom kontekstu, a pogotovu ne na "službu za tretman osuđenika". Siguran sam da na to do sada nigde nismo naišli. Doduše, ne može se reći. Tretiraju se osuđenici kada prvi dan dođu na izdržavanje kazne, je li tako, ili u toku postupka izvršenja kazne?
Ali, to tretiranje je zaista protiv nečeg drugog i nema veze sa prevaspitavanjem. Zašto menjate termine koji su uobičajeni i adekvatniji? Zašto da vam sutra kažu da kod vas važi ono pravilo - da usijana glava na vlasti brzo uobrazi da je sunce. Zato prihvatite ovaj amandman i zadržite stari naziv.

U članu 45. reči - ministar nadležan, zamenjuju se rečima - ministarstvo nadležno. Dakle, niti je ministarstvo na čijem je čelu ministar njegova lična svojina ili njegova očevina ili njegova dedovina, niti su pak oni akti koje potpisuje ministar u svojstvu državnog službenika njegova lična svojina, njegovo autorsko pravo, već su to akti nadležnog ministarstva. Amandman je kako principijelne, tako i suštinske prirode. Zasnovan je na Ustavu Srbije, Zakonu o ministarstvima i Zakonu o državnoj upravi.
Zašto se stalno ističe i protežira pojedinac koji je na čelu nekog državnog organa? Zašto imamo "sposobne" ministre koji rotirajući stalno, posle svakih izbora, oko ose koja se zove vlast postaju ministri opštih poslova, sa rezultatima od nule do minus beskonačno?
Zašto? Zato da bi se vremenom izgradio kult ličnosti nekog drugog. Zato, npr, da bi se ova skupština proglasila nesposobnom, trošadžijskom, nepotrebnom. Zato, npr, da bi predsednik bio sveznajući, svemogući, svepotrebni.
Dakle, kao što vidite, svako zašto ima svoje zato, i zato ne - ministar, već ministarstvo.

U članu 10. stav 1. reči „tužilaštvo za organizovani kriminal“ zamenjuju se rečima „tužilaštvo za suzbijanje organizovanog kriminala“.
Ovim amandmanom hteli smo da otklonimo jednu sumnju koja se može pojaviti tumačenjem izraza – tužilaštvo za organizovani kriminal, kako vi navodite u Predlogu zakona.
Zašto sumnju?
Tumačenjem izraza – tužilaštvo za organizovani kriminal, neko ko je možda pomalo zlonameran ili neuk itd, može to protumačiti na primer kao tužilaštvo za podsticanje organizovanog kriminala, tužilaštvo za prikrivanje organizovanog kriminala, tužilaštvo za negovanje tradicije organizovanog kriminala itd.
Tumačim ga verovatno kao i vi, a to je tužilaštvo za suzbijanje organizovanog kriminala. Samo, za razliku od vas, tražim da to i piše u Predlogu zakona. Dakle, tužilaštvo za suzbijanje organizovanog kriminala.
Do pre par dana bio sam sklon da poverujem da ste napravili previd i da se radi o čisto jezičkoj, odnosno terminološkoj neispravnosti.

Amandmanom sam tražio da se član 7. briše, uz obrazloženje da se važećim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija precizno propisuju uslovi rada zaposlenih u ustanovama za izvršavanje kazne zatvora. Očigledno se ovde radi o nametnutom Predlogu zakona. Na to nas upućuje i zadnji stav člana 1. Predloga zakona, koji kaže – ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, na izdržavanje kazne lica iz stava 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

Znate, dame i gospodo, jedna fina i istinita kineska poslovica glasi – što više zakona, to više lopova. Da li se to može primeniti kod nas, to neka prosude građani Srbije. Vi se hvalite i stalno potencirate broj zakona koji ste doneli i koje treba tek doneti.

Međutim, da li je ovo presudno? Da li je ovo najvažnije? Da li je taj broj presudan ili je mnogo važniji kvalitet tih zakona, kao i činjenica kako se oni poštuju? Jasno je da ovde važi pravilo – šta vredi galopirati, ako se krećete u suprotnom pravcu. Vi očigledno ne idete onim pravcem koji bi to želeo narod.

Treba da se spustite na zemlju. Jednostavno treba da izađete iz zatamnjenih automobila. Ona zatamnjena stakla izgleda da daju pogrešnu senku, da daju pogrešnu predstavu o svetu oko vas, a dole na zemlji, verujte, čekaju vas obične ljudske nedaće – rešavajte ih dok nije kasno.

Tražio sam da se briše član 20. Vi navodite da se u članu 79. stav 3. druga rečenica menja i glasi – lice koje sprovodi pretres i prisutni svedoci mogu biti samo lica istog pola kao i lice koje se pretresa. Ranije je bilo – žensko lice može biti pretreseno samo od strane ženskog lica, a za svedoke će se uzimati samo ženska lica.
Postavlja se pitanje – koja je suštinska razlika između ove dve stvari?
Dakle, prvobitno je bilo da žensko lice može biti pretreseno od strane ženskog lica, a da su pri tom svedoci pri pretresu takođe ženska lica. Sada se kaže da su to osobe istog pola – na kraju, znači, svodi se, to je jedno te isto.
Dalje, vi dodajete novi stav 9. u ovom članu, koji kaže – da se tok pretresanja može tonski i vizuelno snimiti, a predmeti pronađeni tokom pretresanja posebno fotografisati. Snimci će biti priloženi zapisniku o pretresanju.
SRS je kategorički protiv unošenja stava 9. u član 20. Predloga zakona iz više razloga. Prvo, tonski i vizuelni snimci prilikom pretresanja i hapšenja mogu biti predmet raznih manipulacija, predmet medijske hajke itd.
Setimo se samo medijske harange i hajke na proslavljenog fudbalera Dragana Džajića. Upotrebe se snimci hapšenja, objave se u svim medijima, a da za to kasnije nije doneta pravosnažna presuda, niti je uopšte procesuirano za ona dela koja su istaknuta prilikom hapšenja i prilikom snimanja. Dakle, ovako nešto smatramo da ne treba da stoji u zakonu.

Tražio sam da se član 68. Predloga zakona briše. U članu 261. reči – ako to zahtevaju interesi krivičnog postupka, interesi čuvanja tajni, interesi javnog reda, razlozi morala ili zaštite ličnog ili porodičnog života oštećenog ili okrivljenog, vi tražite da se zamene rečima – ako to zahtevaju interesi morala, javnog poretka, nacionalne bezbednosti, interesi zaštite maloletnika ili privatnog života učesnika u postupku ili kada je to neophodno, s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi javnost mogla da povredi interese pravde.
Kao i u članu 20. koji sam obrazlagao malopre, tako i u ovom članu 68. postavlja se pitanje – zašto tražite i zašto menjate odredbe člana 68.
Ima li ikakvog osnova da se nešto što je sasvim adekvatno rešeno i propisano u važećem zakonu menja? Nema, sigurno je da nema, međutim, vi nastavljate sa starom praksom koju radite od početka kako je ova Vlada formirana.
Svojevremeno prošle godine, kada smo donosili, odnosno kada ste donosili set zakona iz oblasti pravosuđa, SRS vas je upozoravala jasno i argumentovano gde će vas to dovesti, gde će vas dovesti politički reizbor sudija i diskontinuitet u vršenju sudijske funkcije. Evo, do čega vas je to dovelo, 600 sudija ostaje bez posla. Kako sada mi da vas ubedimo da ne treba menjati član 68. kad nismo mogli da vas ubedimo u mnogo drugih stvari, koje su bile isto tako važne kao i ove.