Hvala.
Gospođo Malović, vi ste u kontekstu priče o reformi pravosuđa izjavili da će ova vlada, da kažem, izgurati ceo mandat zbog toga što ona ispunjava svoje ciljeve, nešto tako ste rekli. Kazali ste, takođe, da ona ispunjava i svoj cilj, između ostalog, i kroz reformu pravosuđa, tako što donosi nove zakone i što menja postojeće zakonske propise, a sve u skladu sa potrebama realnog vremena i u skladu sa propisima EU.
Mogao bih da se složim sa vama da ova vlada zaista na neki način ispunjava svoj cilj. Tačno je da ona radi na ispunjenju određenih ciljeva. Nažalost, ti ciljevi koje ova vlada ispunjava, a koji se tiču i ove oblasti koja je danas na dnevnom redu, zaista nisu u funkciji Republike Srbije i njenih građana. Često se dešava da je to čisto zadovoljenje forme, da je to puko zadovoljenje forme, a još češće da je to zadovoljenje forme koju traži od vas EU.
Dakle, donošenje propisa, kako novih, tako i izmena postojećih, obavlja se po nalogu iz EU. To smo isticali sve vreme trajanja ove vlade, kada je u pitanju pravosuđe. To ističemo i danas. To na neki način vi i ne krijete. To kažete i u obrazloženju kako ostalih, tako i ovog zakona.
Međutim, mi i dalje tvrdimo, argumentovano, da ova vlada apsolutno ne vodi računa o realnoj primeni ovih zakona. Mnogi propisi u okviru ovih zakona koje ste do sada doneli su u praksi neprimenjivi. Mnogi nisu propisi koji su u realnom vremenu i realnom prostoru primenjivi.
I ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Viskom savetu sudstva donosi se u kontekstu jednog specifičnog slučaja, slučaja za koga smo pričali i u načelnoj raspravi, slučaja koji je pomenula i gospođa Vjerica Radeta, sa jednim osnovnim ciljem, a to je da se ubuduće spreči da članovi Visokog saveta sudstva npr. imaju svoj stav koji se npr. razlikuje od vašeg stava kao člana, ili ne daj Bože od stava Boška Ristića. To je nemoguće. Ako se to desi, onda dolazi do primene ovih propisa koje ste vi predložili i koji će se usvojiti povodom ovog predloga izmena i dopuna zakona.
Ovaj amandman koji sam podneo odnosi se na slučaj da je doneta odluka o udaljenju sa funkcije člana Visokog saveta sudstva. Tražio sam da se u novom članu 9v stav 3. briše. Izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenje odluke iz stava 1. ovog člana, tako glasi stav 3.
Ovo brisanje, gospođo ministre, traženo je u kontekstu prethodnog amandmana kojim je traženo da se rok za prigovor skrati i da bude tri dana umesto osam, kao i da rok za odgovor bude tri dana umesto onog roka koji vi predviđate, umesto osam dana.
Potpuno je logično da postupak za udaljenje sudije sa funkcije člana Visokog saveta sudstva bude postupak koji će biti vrlo ekspeditivan, postupak koji će biti brz, tačan, precizan, postupak koji neće dozvoljavati mogućnosti javnog šikaniranja i javnog potezanja po sredstvima javnog informisanja onoga čije se udaljenje sa funkcije člana Visokog saveta sudstva traži.
Gospođo Malović, bez javne osude i bez javnog linča, kako se to u praksi kod nas radi, ne sme se dozvoliti da onaj koji je do juče bio odličan sudija, koji je do juče bio član Visokog saveta sudstva sa izvanrednim karakteristikama, i kao takav koji je izabran za člana Visokog saveta sudstva odjednom postane neko ko je nepodoban za tu funkciju, neko ko je najgori, maltene kriminalac. Da li je moguće da vi birate kriminalce za članove Visokog saveta sudstva? Gde to još ima?
To samo zato što ne radi onako kako neko hoće, samo zato što on možda ima svoj stav, što ima neka svoja gledišta koja se možda razlikuju od gledišta vas ili nekog drugog iz Visokog saveta sudstva i na kraju, što ima stav ili gledišta koja se razlikuju od gledišta te vaše EU. Zbog toga se taj izlaže javnoj poruzi.
Na kraju, nije nam uopšte za cilj da branimo ni tog čoveka, niti bilo kog drugog iz Visokog saveta sudstva. Do toga nam je najmanje stalo, ali govorimo principijelno o vašoj politici, govorimo principijelno o tome kako se vi obračunavate sa nepodobnima, kako taj obračun traje.
Pitam se šta će se promeniti u narednom periodu, verovatno kratkom, pa da dođete u situaciju da ponovo zatražite izmene ovog zakona koji je danas na dnevnom redu? Kakve li će to nove okolnosti nastupiti pa da vas to natera da tražite izmene i dopune ovog zakona koji ćete uskoro, verovatno, usvojiti? To je ono što vi radite, to je ono što nije dobro, to je ono što uopšte nije dobro ni za Srbiju, ni za njene građane.
Vi znate, kada se već pozivate na tu vašu EU, da li se kod njih ovako često menjaju zakoni ili zakoni traju duže. Da li se uopšte oni donose da bi trajali duže? Pa, normalno. To su neke osnovne stvari koje smo svi učili na pravnom fakultetu, a ovde se donose izmene i dopune zakona i zakonskih propisa od danas do sutra. Čim se nešto promeni, čim neko ima svoj stav koji se razlikuje od stava nekog drugog, hajmo u izmene i dopune zakonskih propisa.
Smatram da to nije dobro niti za Srbiju niti za njene građane. Upravo zbog toga mislim da ni ove izmene i dopune koje predlažete apsolutno neće doprineti ništa dobro i ništa novo neće doneti.

Obzirom da je ovaj amandman koji je podneo kolega Dušan Marić u direktnoj vezi sa sledećim amandmanom, koji sam podneo, reći ću nekoliko reči o ovom njegovom amandmanu.
Kolega Dušan Marić je tražio svojim amandmanom da se u članu 1. u novom članu 9v, stav 2. reč "osam" zamenjuje rečju "tri". Dakle, radi se o roku koji se traži za podnošenje prigovora, odnosno za odlučivanje o prigovoru za člana Državnog veća tužioca koji je prigovorio na odluku Držanog veća.
U obrazloženju Vlada mu kaže sledeće: Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je rešenje iz Predloga zakona celishodnije, imajući u vidu da je stav 1. ovog člana 9v predviđen rok od osam dana za podnošenje prigovora, pa je identičan rok predviđen i za donošenje odluke po prigovoru. Kraći rok od roka iz Predloga zakona bio bi teško ostvarljiv u praksi, imajući u vidu da je Državno veće kolektivno telo, sastavljeno od 11 članova.
Dakle, gospođo Malović, koliko razumem ovo obrazloženje, osnovna stvar u njemu jeste da je Državno veće tužilaca kolektivan organ koji se sastoji od 11 članova i kojima bi bilo teško da u roku od tri dana dođu iz svog mesta do Beograda da bi u roku od tri dana odlučivali o prigovoru onog člana Državnog veća tužilaca. Mislim da je ovo krajnje neprimereno obrazloženje.
Ova Srbija nije, nažalost, toliko velika da se ne može stići u roku od tri dana. Da li vi znate da se u Beograd može stići iz krajnje destinacije na jug države u roku od tri, četiri sata? Takođe, sa severa do Beograda se može stići možda i pre. Rok od tri dana ne da je dovoljan nego je zaista primeren rok da se u roku od tri dana održi sednica Državnog veća tužilaca i da se na njoj odluči po prigovoru.
Šta će vama rok od osam dana? Rekao sam malopre i ponoviću zarad javnosti, sve što duži rok u ovako osetljivim stvarima sve je više mogućnosti da se nešto radi na neki drugi način, na neki način koji niko ne želi ili možda niko ne želi. Možda se to svesno radi, ne znam, ali zaista je to toliko osetljivo kada se radi o prigovoru onoga koji se odaljava sa funkcije Državnog veća tužilaca. To je toliko osetljivo iz razloga same odgovornosti tih ljudi koji su članovi ovako važnog državnog organa.
Zbog čega vam treba rok od osam dana da se Državno veće sastane? Zar nije rok od tri dana sasvim primeren rok da oni dođu iz svojih mesta i da održe tu sednicu Državnog veća i da odluče po prigovoru? Mislim da se ovde niste vodili nekim principima koji su zaista potrebni kada je u pitanju ovako važan slučaj. Mislim da ste trebali da prihvatite amandman koji je podneo kolega Dušan Marić.

Gospođo Malović, obzirom da se radi o analogiji sa predlogom izmena i dopuna Zakona o Visokom savetu sudstva, sve ono što je principijelno rečeno o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva važi i ovde kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o Državnom veću tužilaca. Da se nešto nepredviđeno ne bi desilo i u Državnom veću tužilaca za svaki slučaj donosite propise koji regulišu pitanje udaljenja sa funkcije člana Državnog veća tužilaca, jer zaista je očigledno, to svakim danom postaje sve očiglednije da vi, vaše ministarstvo, od početka te famozne reforme pravosuđa svaki mesec ili čak svaki dan prelazite iz jedne faze u drugu. Evo, i sada se ovde u kontekstu promene ovih propisa radi o tome da prelazite iz jedne faze kada je nešto do sada trebalo da se uradi pa jeste urađeno ili nije urađeno, u fazu kada nešto mora da se uradi i tu nema kompromisa. To se vidi očigledno i iz ovih propisa koje podnosite na usvajanje Skupštini i ne samo što nema kompromisa, tu nema milosti prema onima koji nisu poslušni. To se jasno vidi iz slučaja onoga Jakšića iz Visokog saveta sudstva. To se jasno vidi iz predloga ovih izmena i dopuna Zakona o Državnog veća tužilaca.
Uostalom, vi ste kako sudijama i tužiocima, tako i članovima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca dali jednu jasnu poruku koju čak niste hteli da uvijete ni u oblandu, koju niste hteli da se tumači između redova, već ste je direktno kazali.
Da vas podsetim, rekli ste ko pokaže doprinos u reformi pravosuđa dobiće nagradu za svoj rad. Sa druge strane, ko ne odgovori tome na pravi način mi ćemo naći način kako će taj njegov rad da se vrednuje. Tu ste malo nešto uvili u oblandu, ali mislim da je svima jasno šta ste time hteli da kažete. Uostalom, i ovi propisi koje ovde predlažete to nam jasno ukazuju.
Ovde ste predvideli kao adekvatno Visokom savetu sudstva institut udaljenja sa funkcije člana Državnog veća tužilaca. Za svaki slučaj, kao bi se i u Državnom veću tužilaca desio slučaj kao i u Visokom savetu sudstva, kao slučaj Jakšića, potrebno je da postoji propis koji će nekog neposlušnog člana, nekog nepodobnog člana, nekog člana koji nema isti stav kao vi, koji ne razmišlja kao vi, koji ne razmišlja kao vaša EU odmah udaljiti sa te funkcije, sa funkcije člana Državnog veća tužilaca.
Amandmanom smo tražili, kao i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, da se u članu 1. u novom članu 9v stav 3. briše. Ovo je iz razloga što smo prethodnim amandmanom tražili da se rokovi za podnošenje žalbe, kao i rokovi za rešavanje po prigovoru skrate sa osam na tri dana.
Onda je potpuno normalno i logično da se u ovako kratkim rokovima sačeka na odluku Saveta odnosno na odluku Državnog veća tužilaca. Zašto smo tražili kraće rokove? Jednostavno, da se ne bi desilo ono što ova vlast već u dužem vremenskom periodu praktikuje. Prvo se neka vest kao afera pusti u sredstva javnog informisanja, a onda počinje medijska hajka, počinje medijski progon, počinje čitavo medijsko suđenje, donosi se i presuda.
Onda se onaj obično unapred osudi. Onda, posle toga, dolazi do onog pravog procesuiranja, koje je trebalo da bude prvo. Upravo zbog toga mi i tražimo, kao što sam rekao u prethodnom amandmanu, da se rok skrati sa osam na tri dana.
Gospođo Malović, zaista se ima utisak kada se sagleda vaša reforma pravosuđa i to sve od onog vremena kada ste 2008. godine, negde pri kraju godine, počeli sa tom famoznom reformom pravosuđa, da jednostavno, zaista bez malicioznosti i bez ikakve potrebe da se neko uvredi, vi kao da pravite vaše lično pravosuđe. Ne vi sami, već određena grupa ljudi. Ima se utisak da, po svemu onome kako vi radite tu reformu pravosuđa, želite da napravite neko svoje lično pravosuđe.
Uporno, dok vas i ovi iz Venecijanske komisije, EU, itd, upozoravaju na mnoge stvari povodom pogrešne politike, kada je reforma pravosuđa u pitanju, vi i na to čak ostajete nemi. Ali, nije nama što vi ostajete nemi na sve ono što vam dolazi iz EU kao kritika, baš nas briga za to i volimo što je to tako, ali jednostavno, vi ostajete nemi na argumentovane kritike koje vam mi ovde u Skupštini Srbije predočavamo.
Mi u iskrenost tih kritika koje vam dolaze iz EU zaista ne verujemo. Znate, i kada je u pitanju ovo Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, ili pravosuđe u celini, šta njih briga za naše pravosuđe. Šta njih briga da li će se na pravi i adekvatan način urediti odnosi u Državnom veću tužilaca ili u Visokom savetu sudstva. Pa, koji je interes da neko tamo iz EU, neko ko nam otima 15% državne teritorije, ima zaista pravi i opravdani interes da se pitanje u oblasti našeg pravosuđa na pravi način i adekvatno reši?
Zato uporno insistiranje na usklađenosti sa propisima EU mislim da nema nekog posebnog uporišta i da nema uporišta u nekom zdravom rasuđivanju. Jer, ako je ta Evropa oslepela, pa ne vidi zaista patnje srpskog naroda na KiM, šta ćemo mi u takvoj Evropi? Zašta nama takva Evropa treba? Uostalom, većina građana to sada jasno i nedvosmisleno to sada vama i kaže, da ih Evropa i EU apsolutno ne zanima. Imaju ljudi mnogo svojih problema i mimo EU. Znaju da će se u toj i takvoj EU ti problemi samo nagomilati.
Zato i ova reforma pravosuđa, koju vi radite, zaista nije dobra i smatramo da i ovi predlozi, koje vi dostavljate Skupštini Srbije nisu pravi, nisu dobri i da ne idu u interesu Srbije i njenih građana. Hvala.

Dakle, glava 5. reguliše pitanja obavljanja komunalnih delatnosti za dve ili više jedinica lokalne samouprave. Gde god je u pitanju obavljanje komunalnih delatnosti za više jedinica lokalne samouprave, mora se reći da su tu uglavnom u pitanju veći poslovi. Kada su u pitanju veći poslovi i veći projekti, normalno je da za to treba i više para. Gde je u opticaju više para, tu se izgleda pojavljuju i krupniji krokodili.
Vi članom 11. stavovima 2. i 3, čije sam brisanje tražio, predviđate da se može ovlastiti opštinsko, odnosno gradsko veće za neka pitanja koja, kako vi kažete ne trpe odlaganja, da može i gradsko veće da donese odluku.
Naš stav je da gradsko veće o ovim zajedničkim delatnostima ne treba da odlučuje, da o tome isključivo treba da odlučuje lokalna skupština i da nema te delatnosti koja se treba preneti na gradsko veće, da ono o njoj donosi odluku.
U stavu 3. predviđate da u roku od tri meseca lokalne samouprave usvajaju ovaj sporazum. Čemu ovoliki rok? Pitamo se zašto vam treba rok od tri meseca? Na žalost, Republika Srbija je prilično prostorno mala. Kažem nažalost, zbog toga što se samo mi srpski radikali borimo da svi Srbi žive u srpskim zemljama. Da je ovo tako, mi se sigurno ne bismo protivili roku od tri meseca. U protivnom, zaista smatramo, pošto to nije tako i dok ne bude tako, ovaj rok od tri meseca je preterano dug rok. Dovoljno je da ovaj rok bude mesec dana, to je primerenije. Na kraju, gde su te lokalne samouprave, koliko su udaljene jedna od druge, da taj rok ne bi mogao biti mesec dana, dakle, da ne bi mogli da potpišu sporazum u roku od mesec dana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste članom 24. Predloga ovog zakona predvideli i evidenciju prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu.
SRS je reagovala na stav 1. Predloga ovog zakona, odnosno člana 24. Da samo podsetim, stavom 1. ovog člana 24. predvideli ste da evidencije prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu vodi MUP u elektronskom obliku.
Svojim amandmanom sam tražio da evidencijom obuhvati i slučaj trajnog boravka u inostranstvu. Naime, ovo je slučaj koji je direktno povezan sa članom 14. Predloga ovog zakona. Član 14, podsetiću, reguliše pitanje odjave prebivališta.
Članom 14. ste predvideli da je građanin dužan da odjavi prebivalište ako se iseljava iz Srbije. On, dakle, popunjava onu izjavu o odjavi prebivališta i u toj izjavi u odjavi prebivališta, jasno napominje da želi da se iseli iz Republike Srbije i da želi da ode u neku drugu državu.
Sam čin te odjave prebivališta za slučaj da se neko iseljava iz Republike Srbije, u stvari podrazumeva njegovu jasnu definisanu volju, da se iz zemlje trajno iseli i da namerava u zemlji useljenja da ima svoje trajno boravište. Upravo smo mi to amandmanom i tražili.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana, Vlada kaže da se ne poznaje predlogom ovog zakona institut trajnog boravišta. Tačno, upravo smo to mi i konstatovali samim podnošenjem ovog amandmana. Upravo smo mi i spoznali da vi ne poznajete Predlogom ovog zakona institut trajnog boravišta u inostranstvu. Upravo smo to i tražili.
Razumeo bih da postoji obrazloženje Vlade u pogledu suštine trajnog boravišta u inostranstvu, da eventualno Vlada da jedno obrazloženje da za nju odjava prebivališta ne znači da neko želi da trajno boravi u inostranstvu. Obrazloženje u kojem se kaže da zakon ne poznaje institut trajnog boravišta u inostranstvu, po meni, nije dovoljan, nije dobar i smatram da bi zbog toga trebali da prihvatite ovaj moj amandman.

Samo ću zbog javnosti da kažem da su članom 27. regulisane kaznene odredbe. Da bih na neki način i olakšao onima koji budu glasali za ovo, obzirom da će amandman biti najverovatnije prihvaćen, kazaću da sam reagovao na novčani iznos koji je predviđen za šest tačaka, koje vi predviđate članom 27. stav 1.
Vi ste prvobitno predvideli da to bude iznos od 30 do 150 hiljada, u slučajevima ako ne prijavi prebivalište u roku, ako ne odjavi prebivalište u roku, ako ne prijavi boravište u roku, ako ne prijavi prebivalište i adresu na kojoj stanuje u roku od osam dana, ako ne prijavi privremeni boravak u inostranstvu i ako policijskom službeniku ne stavi na uvid evidenciju dolazaka i odlazaka građana, što je predviđeno članom 21. stav 2. ovog zakona.
Mislim da je dobro što ste uvideli da treba prihvatiti ovaj amandman, da treba u stvari smanjiti ove novčane kazne, iznose novčanih kazni sa 30 na 10 hiljada i sa 150 na 50 hiljada, kako sam upravo i tražio amandmanom.
Daću samo par primera što smo to smatrali za potrebno. Prvo zbog ekonomske situacije u kojoj se građani Srbije nalaze, zbog zaista teške ekonomske situacije u kojoj se svi nalaze. Daću i primer iz okruženja, iz Lučana, gde se u Guči održava sabor trubača. Vi znate da je potrebno da se policijskom službeniku stavi na uvid evidencija dolazaka i odlazaka građana. Ali, samo da vas podsetim, u tom periodu oko 800 hiljada do milion ljudi dođe tamo i moguće je da neko izostavi ovo da uradi. Normalno, da ne bi bila skuplja, što kažu, pita od tepsije, ukoliko ne prijavi to policijskom službeniku, adekvatno je da bude kažnjen, ali da ta kazna bude srazmerno manja nego što je prvobitno bila predviđena.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dakle ovo je amandman na član 7. Predloga vašeg zakona, zarad javnosti ću samo da kažem, da član 7. ima naslov "Položaj nadziranog organa" i da u ovom članu 7. u stavu 1. vi kažete da upravni inspektor da je dužan da omogući nadziranom organu da učestvuje u inspekcijskim radnjama i da da svoje mišljenje o činjeničnom stanju koji je ovaj našao, a u stavu 2. na koji sam ja reagovao, kaže se upravni inspektor naročito je dužan da upozna nadzirani organ sa činjenicama, podacima i dokazima koji nisu pribavljeni kod njega i omogući mu da se o njima izjasni.
Dakle, reagovao sam na ovaj stav 2. sa jednom dopunom da o tim činjenicama, dokazima i podacima iz prethodnog stava, dakle o podacima koji nisu pribavljeni od nadziranog organa već od nekog drugog organa, upravni inspektor sačinjava poseban zapisnik i taj zapisnik je sastavni deo glavnog, da kažem zapisnika.
Dakle, gospodine ministre, ovde se radi o posebnim, na neki način specifičnim činjenicama i dokazima. Činjenicama i dokazima koji su pribavljeni od nekog trećeg organa, koji su pribavljeni fizički, ne na mestu nadziranog organa, nego na nekom drugom mestu. Dakle, pribavljeni su na drugom mestu i upravo zbog toga u tom momentu inspektor treba da sačini jedan poseban zapisnik, pogotovo kada se radi o činjenicama i dokazima o kojima treba sutra da se izjasni nadzirani organ, pa mu on posle toga daje na uvid to što je pribavio, od tog trećeg organa, ovaj se izjašnjava i to takođe unosi u ovaj zapisnik.
Dakle, amandmanom se jednostavno traži da se pored ovoga sačini jedan zapisnik koji bi bio sastavni deo glavnog zapisnika o tim podacima, činjenicama i dokazima koje upravni inspektor pribavio od nekog trećeg organa.
U odgovoru za ne prihvatanje ovog amandmana, Vlada me obaveštava da su te činjenice u stvari sastavni deo ovog glavnog zapisnika. Mislim da to ne piše nigde. To ne piše nigde da su oni sastavni deo. Samo ću da vas podsetim, na jednu drugu stvar, gospodine ministre, podsetiću vas na član 29. vašeg Predloga zakona, tu je propisano šta sačinjava taj glavni zapisnik. Taksativno navedeno šta tačno treba da sadrži taj glavni zapisnik i nigde nema ovo našta sam reagovao, a vi kažete da je to sastavni deo glavnog zapisnika. Nije dakle, tražim da to izričito stoji kao sastavni deo posebnog zapisnika, kao sastavni deo glavnog zapisnika.
Mislim da je ovo smisleno i da ste mogli da prihvatite ovaj amandman. Mislim, nisam siguran, pretpostavljam da vi smatrate da ga ne treba prihvatiti iz razloga što bi to bio dodatni posao za inspektora, jeli tako? Međutim, ali oni fizički idu kod trećeg lica, ide kod državnog organa na drugom mestu koji je fizički udaljen od tog nadziranog organa i na tom mestu on sačinjava ovaj poseban zapisnik. To je jednostavno, mislim da je to okolnost koju ste trebali da uzmete u obzir. Jednostavno trebali ste da prihvatite ovaj amandman.

Gospodine ministre, ovaj član 28. Predloga zakona reguliše ovlašćenja inspektora u sprovođenju nadzora. Ima se utisak da vi, u principu, čini mi se, kao što i rekoste malopre, idete za tim da će nadzirani organ da učini, na neki način, sve onako kako mu to nalaže upravni inspektor, jer vi dolazite kod njega, kao što rekoste, obično po prijavi. U tački 4. ovog člana 28. vi predviđate, citiram: "da traži dostavljanje, uzme ili zadrži opšti ili pojedinačni akt nadziranog organa koji je predmet inspekcijskog nadzora, a čija tačnost, u slučaju da se ne radi o originalu akta, potvrđuje se potpisom rukovodioca i pečatom nadziranog organa".
Dakle, ovo je slučaj, gospodine ministre, kada upravni inspektor dođe kod nadziranog organa i traži mu opšti akt ili traži mu neki pojedinačni akt koji je on izdao ili neko drugo pismeno koje mu je potrebno za vršenje njegovog inspekcijskog nadzora. Dakle, vi u ovoj tački 4, na koju sam ja reagovao, kažete da, ukoliko se ne radi o originalu akta, da to potvrđuje svojim potpisom i pečatom rukovodilac nadziranog organa. Prvo, da li je potreban pečat? Sad je to neko pitanje o kojem se može diskutovati, po nekim drugim propisima, ali dobro, ja nisam na kraju reagovao ni na to. Ali, da li je to za upravnog inspektora apsolutno ispravan dokaz? Da li je za upravnog inspektora to ispravan dokaz ako mu ovaj dostavlja pojedinačan akt koji nije original, a koji može da bude bitan za rešenje. A šta ako se zaigra neko sa tim? Vi kažete - da li će neko da se igra s tim? Ali šta ako se bude igrao s tim? Da vas podsetim, u pitanju je kopija, nije original.
Drugo, šta sprečava upravnog inspektora da traži na uvid original? Šta ga sprečava? Jednostavno, osnovna je stvar da, ako traži neki pojedinačni ili opšti akt, kaže - dajte mi original toga akta, ne mora ga nositi. Onaj će reći – imam samo jedan, je l' tako? Ne mora ga nositi, ali traži na uvid. A vi tražite da ovaj overi potpisom ili pečatom sad neki pojedinačni akt. Voleo bih da razjasnite šta je intencija ovoga da mu ovaj overi ako nema originala. Zašto nema originala?

Gospođo Malović, ja ću reći nekoliko rečenica o ovim ugovorima sa Slovenijom, kako bih bar malo pokazao da ti ugovori odnosno da ti odnosi sa Republikom Slovenijom nisu ni malo idilični i dobri kako se to želi prikazati ovim ugovorima.
U razlozima za donošenje Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, tvrdite da su to sledeći razlozi: prvo, nepostojanje bilateralnog ugovora, drugo, tvrdite da su odnosi između Republike Srbije i Republike Slovenije jako intenzivni i treće, da će oni biti još jači i još intenzivniji nakon ovih ugovora.
Ugovor je, koliko se sećam, potpisan na Brdu kod Kranja u ovoj godini, 15. aprila ove godine, na srpskom i slovenačkom jeziku. Međutim, hteo bih da se vratimo malo nazad i da se podsetimo zajedno šta je u stvari geneza ovog ugovora i šta se dešavalo u jednom periodu pre ovoga.
Jedan od prvih dokumenata koje su bivše države SFRJ potpisale jeste onaj dokument koji je potpisan i koji se zove Sporazum o pitanjima sukcesije. Ovaj sporazum je potpisan u Beču, 2001. godine, stupio je na snagu 2004. godine, međutim, taj sporazum uopšte nije primenjivan. Do dan-danas taj sporazum se ne primenjuje. Da vas podsetim, gospođo Malović, da Srbija po ovom osnovu, po razno-raznim osnovama potražuje negde oko 700 miliona evra. Zašto se ne primenjuje ovaj sporazum? Razlozi su prilično banalni. Prvi je prilično ozbiljan, a to je zbog toga što su spornu imovinu već prigrabili lokalni tajkuni, tako da nije bilo nekih posebnih interesa da se ovo reši, a drugi razlog je zaista veseo. Naime, Sporazum je zaključen na engleskom jeziku. Mislim da ste imali prilike da vidite ovaj sporazum koji je, na neki način, preteča ovog današnjeg ugovora o kome pričamo i problem je nastao oko tog sporazuma zbog netačnog prevoda. Znate one dve engleske reči: "ez of", pa se nepravilno tumači da li se radi o ugovorima do 31. 12. 1990. ili od 31. 12. 1990. godine. Ovaj sporazum, u stvari, zbog te banalne stvari nije mogao da zaživi. Opet kažem, radi se o imovini vrednoj 700 miliona evra, imovini koju Republika Srbija potražuje.
Potom je doneto neko uputstvo za sprovođenje ovoga, ali po osnovu tog uputstva takođe ništa nije urađeno, osim što je neka imovina vraćena bivšim republikama.
Posle toga se u ovu priču uključio, 2007. godine i Božidar Đelić, tu je bio i Gašo Knežević, a znate, gde se Božidar Đelić uključi, tu trava ne niče i ništa nije urađeno povodom ovoga, a imovina Republike Srbije u bivšim Republikama SFRJ jeste imovina "Centrotekstila", "Utve", "Jugobanke", "Geneksa", "NIS-a", "Zastave", "Jumka", "Beteksa", "PKB-a", "JAT-a", "EPS-a" itd. Ogromna imovina. Ko će, gospođo ministre, da bude odgovoran za svu ovu imovinu do danas? Da li će da budu odgovorni bivši ministri od 2000, 2001. godine do danas, bivši ministri finansija, trgovine i usluga, da li će tu da bude odgovoran Mlađan Dinkić, Mirko Cvetković, Goran Pitić, Gašo Knežević, Božo Đelić, Aleksandar Vlahović ili Bojan Dimitrijević, ne znam da li sam koga preskočio, ko je od njih odgovoran za sve ovo? Najpoštenije bi bilo da budu svi odgovorni, neko više, neko manje je učestvovao u svemu ovome, ali svi su odgovorni.
Kada je u pitanju pravna pomoć u građanskim stvarima, vi tamo predviđate više instituta koji se odnose na državljane obe države ugovornice. Predviđate oslobađanje od plaćanja određenih troškova sudskih postupaka, predviđate davanje obezbeđenja, predviđate oslobađanje od legalizacije, isprave o ličnim statusima, kao i zaostavštine. Međutim, ono što u ovom ugovoru između Republike Srbije i Republike Slovenije se ne rešava i što nije predviđeno, gospođo ministre, jesu u stvari lični, životni, odnosno egzistencijalni problemi koje imaju Srbi u Republici Sloveniji. Zbog toga sam malo čas rekao da ti odnosi između Srbije i Republike Slovenije apsolutno nisu tako idilični, kao što se na prvi pogled može zaključiti iz ovih ugovora ili kao što vi to želite prikazati.
Naime, osnovni problem u Savezu srpske dijaspore u Sloveniji nisu ta individualna građanska prava. Srpska dijaspora u Sloveniji, gospođo ministre, je najbrojnija nepriznata etnička manjina. Mislim da je to i vama jasno, da i vi to znate i u rešavanju ovih problema, u rešavanju problema koje ste predvideli ovim ugovorom, zaista nema rešavanja ovih pitanja.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja vas molim o temi dnevnog reda. Dakle, prava dijaspore ne mogu biti tema dnevnog reda, pažljivo vas slušam i molim vas o temi dnevnog reda. Ugovori se potpisuju između dve države time što svaka država preuzima obaveze na sebe za svoje građane i za bilateralne odluke koje imaju u ugovoru. Molim vas o temi dnevnog reda.)
Umesto da se prethodno pregovara o nekim drugim statusima, vi ovde govorite o zamolnicama, govorite o ličnim ispravama, govorite o uverenjima, o imovnom stanju, govorite o sticanju imovinskih i drugih prava itd, a ne rešavate neke druge egzistencijalne probleme koje imaju naši građani i koje imaju naša pravna lica u odnosima sa Republikom Slovenijom i sa njihovim pravnim i fizičkim licima. To je ono što je nedostatak ovog vašeg ugovora i to je ono što je trebalo kao neko prethodno pitanje rešiti, a nakon toga tek donositi ove i ovakve ugovore. Hvala.

Moje pitanje biće upućenu premijeru Cvetkoviću, a odnosi se na Ministarstvo odbrane.
Gospodine Cvetkoviću, nije mogla da prođe ni jedna poseta Parlamentu gospodina Šutanovca, ministra odbrane, a da on u pogledu naše vojne industrije nije punim ustima i na sva zvona tvrdio da, zahvaljujući reformi vojske, će doći do ekspanzije odbrambene industrije, zatim, da je Srbija lider na Balkanu, zatim, da je Srbija garant regionalnog mira, da će Srbija privući brojne investitore u ovoj oblasti, kao i da će doći do prave ekspanzije u ovoj oblasti. Ovo je sve ono što je gospodin Šutanovac ovde tvrdio u Parlamentu.
Šta je naša stvarnost? Čačak, iz koga ja dolazim, Valjevo, Kragujevac, Užice, Lučani, Kruševac, Trstenik i drugi gradovi, nekada veliki i moćni centri namenske industrije, sada su dovedeni na rub propasti, od ove vlade i od ovog ministarstva. Osiromašena nam je namenska industrija, radnici ostali bez posla, osiromašili su i ovi gradovi.
Gospodine Cvetkoviću, moje pitanje – koliko država po raznim osnovima duguje namenskoj industriji? Naravno, ne možete precizno odgovoriti, ali interesuje me šta Vlada konkretno radi da bi se ova dugovanja prema namenskoj industriji smanjila. Zatim, gospodine Cvetkoviću, zašto je SDPR favorizovano preduzeće, kada je u pitanju izvoz vojne opreme i naoružanja? Zašto je dozvoljeno da SDPR formira više preduzeća u zemlji i inostranstvu, iako na to ne bi imao pravo i ne bi mogao, a to su, ne znam da li su vam poznati "Atera plus", "Agro plus", "Jutra", "Belon", "Jugoinport", "Mont Podgorica" itd?
Želeo bih da mi odgovorite na ova pitanja. Sa druge strane želim samo da kažem da su namenska u Srbiji bukvalno bačena na kolena, ali ono što je važno, sve zakonske promene iz oblasti odbrane i vojske Srbije, kao i zakoni koji se odnose na bezbednost zemlje i za međunarodnu saradnju, donose se u vreme mandata gospodina Šutanovca samo sa jednim ciljem – Srbija treba da ostane bez pravog odbrambenog sistema i da takva uđe u NATO. Dakle, šta Vlada čini povodom ovoga i da li su vam poznate ove činjenice vezane za SDPR?

Gospodine Cvetkoviću, ako mogu da prokomentarišem samo ovo što ste rekli, da su nekada bile dobre firme, da su pale na kolena, pa da se sada uzdižu – da li se to one uzdižu time što im SDPR uzima 1,5% provizije ili harača? Pretpostavljam da znate za tu činjenicu.
Ministarstvo odbrane, gospodine Cvetkoviću, rekorder je u aferama nekada i sada. Setimo se samo afere pancir, afere satelit, afere "Stanovi", afera "Pohulek", afera "Farmakologija", afera "protekcija u deobi stanova", afera oko nesuglasica sa Generalštabom, afera oko poslovanja preko sumnjivih of-šor kompanija, dodela stanova onima koji hoće da se slikaju na televizijama, a onima koji ne žele prevremeno penzionisanje, zatim afera oko dovođenja stranih visokih oficira za savetnike u Ministarstvu odbrane, gospodine Cvetkoviću, zatim smeštaj oficira NATO-a na isti sprat gde je minisar odbrane, da vam ne pominjem afere koje objavljuje "Vikiliks".
Da li je tačno, gospodine Cvetkoviću, da je na Vladi, neka od afera koje sam pomenuo, trebala da bude i da je ta afera naprasno skinuta po nalogu gospodina Šutanovca? Da li je vama u znanju, a vama mora da bude u znanju jer ste vi taj koji ste nadležni za to, o čemu se tu radi i zašto je to skinuto sa Vlade? Očekivao sam da nam ipak vi nešto više kažete o SDPR, da nam nešto više kažete zašto je ovom preduzeću izdata dozvola da se može baviti proizvodnjom naoružanja, iako je samo trgovinsko preduzeće, da se može baviti i proizvodnjom vojne opreme, da nam nešto više kažete o ovih 3% koje SDPR uzima namenskoj industriji, pa ga tako diže sa kolena, tu našu namensku industriju.
Pa da nam kažete, gospodine Cvetkoviću, da li u ovom preduzeću i da li u Ministarstvu odbrane možda smeta nepotizam? Znate da je gospodin Šutanovac postavio svog kuma za pomoćnika, za resurse. Da li smeta taj nepotizam možda poslovanju i SDPR i Ministarstva odbrane? Ali ono što želim da vas pitam, dakle, koje su to afere skinute sa Vlade? Da li vam je to u znanju?

Hvala. Bilo bi dobro da dobijemo to u pismenom obliku. Gospodine Cvetkoviću, znam da SDPR nije privatno preduzeće, ali se u mnogim situacijama ponaša baš kao da je privatno.
Gospodine Cvetkoviću, vaš ministar odbrane je taj koji sprovodi i nastavlja politiku koju je započeo Boris Tadić kada je bio ministar odbrane. Vaš ministar odbrane sadašnji je taj koji je zajedno sa Tadićem drastično smanjio broj, odnosno stanje vojske u Srbiji. Vaš ministar odbrane je taj koji dovodi Vojsku Srbije i čitavu namensku industriju do prosjačkog štapa. Vaš ministar odbrane, gospodin Šutanovac, je taj koji tako uporno, sistematski i sve vreme dovodi Srbiju u situaciju da njena kompletna odbrana zavisi od stranog faktora. On je taj koji zajedno, rekao sam malo pre, sa nekim ljudima iz Ministarstva odbrane zaista srozava to ministarstvo. On je taj koji planski i sistematski pokušava da ubije i mit o srpskoj vojsci, koji je živeo dugo godina, i legendu o srpskoj vojsci.
Istovremeno, gospodine Cvetkoviću, mnogi u ovom ministarstvu, kao i u čitavoj vašoj vladi, češće zavlače ruke u državnu kasu nego u svoje džepove. Tvrdim da mnogima od njih džepovi do sada nisu ni bili potrebni za vreme trajanja mandata ove vlade. Ali, gospodine Cvetkoviću, kad dođe vreme da se naplate računi, onda će bogami biti svašta. Onda će svako morati da odgovara u svom domenu za ono što je uradio. Mislim da vam je to potpuno jasno i da se to vreme, rekao bih, približava. Hvala.

Gospođo ministre, nikako da se završi ova vaša reforma pravosuđa. Znamo svi da je započela 2008. godine, pa u 2009, pa u 2010. godini, a evo to traje i tokom 2011. godine. Skoro će i kraj ove Vlade, a rekao bih, da reforma srpskog pravosuđa još nije gotova.
Taman pomislimo da je već kraj tom poslu, vi se pojavite sa predlogom za izmenu i dopunu nekog zakona. Kao što i danas imamo pred nama predloge za izmenu i dopunu dva zakona, Zakona o Visokom sudstvu i Zakona o Državnom veću tužilaštva.
Međutim, ono što je simptomatično gospođo ministre, jeste, ili je to možda slučajnost, vi ćete reči, ali ja mislim, kakva je ova Vlada i kako vi radite, da to apsolutno nije slučajnost. Gotovo sve zakone koje ste podnosili ovoj skupštini, od 2008. godine do danas, a koji se tiču reforme srpskog pravosuđa, donošeni su, odnosno su predlagani su uglavnom po hitnom postupku i drugoj polovini, da kažem, u predvečerje svake godine. I 2008. godine, sećate se, i 2009, 2010. godine, ovo je možda i neki najraniji period kada vi izlazite sa predlogom za izmenu i dopunu ovih zakona. Rekao bih da vas je nužda naterala na to.
Predlažete u ova dva predloga izmena i dopuna zakona jedan novi institut, a to je udaljenje sa funkcije člana Saveta. Između ostalog, vi ovde predviđate da član Saveta se obavezno udaljuje sa te funkcije kada mu je određen pritvor, je li tako, i kada je podnet predlog za njegovo razrešenje. Dakle, krivični postupka za delo zbog koga on može biti razrešen. Dalje vi predviđate, da u udaljenju sa funkcije Saveta, dakle, tu odluku o udaljenju sa funkcije Saveta, donosi svemogući predsednik Saveta. U ovom slučaju, predsednik Saveta, Nata Mesarević.
Rekao bih, gospođo ministre, da je to nova nagrada gospođi Nati. Da je to novi bingo koji je dobila gospođa Nata Mesarević, da je to nova nagrada za one čuvene reči – dobili smo presudu. Sećate se, kada je pročitala to, povodom izricanja presude za ubistvo Zorana Đinđića. Zaista ne možemo a da ne čestitamo ovoj gospođi. Ne možemo da ne čestitamo Nati Mesarević, jer ona svake godine, od ovog momenta, od momenta čitanja ove presude, do današnjeg dana, žena svake godine avanzuje. Zaista svaka joj čast.
Dalje. Ima se utisak da vas nekoliko, uslovno rečeno nekoliko, pravite vaše lično pravosuđe. To se, ne samo iz predloga ova dva zakona da nedvosmisleno zaključiti, već i iz ostalih zakona u sklopu ove famozne reforme srpskog pravosuđa. I ma koliko kritika da dobijate, ne samo od nas iz SRS, već i, zašto to ne reći, vi dobro znate, od vaših prijatelja iz EU, od one Venecijanske komisije, od Društva pravnika, tužilaca iz EU itd. Vi, jednostavno, terate po svom. Vi radite onako kako ste naumili i terate po svom, bez obzira na posledice.
Kada vas kritikujemo mi iz SRS i kada vas kritikuju ovi vaši iz EU, to su dve dijametralno različite stvari. Mi vas kritikujemo argumentovano, mi vam uvek govorimo šta nije dobro i govorimo vam da ta reforma pravosuđa neće dovesti naše pravosuđe tamo gde vi kažete da hoće itd.
Kakav je interes EU, da ova oblast Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca bude uređen u Srbiji na pravi način? Koji je interes da neko ko nam otima državnu teritoriju, ko nam otima 15% naše države, ima interes da ova oblast Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, sada o tome govorimo, bude uređena na pravi način? Jednostavno, ovo uporno insistiranje na usklađenosti sa propisima, sa zakonima EU nema uporište u nekom zdravom razumu. Jer, ako je ova Evropa oslepela i ne vidi šta se događa u Srbiji i ne vidi sve patnje srpskog naroda, šta će nam takva Evropa? Šta će nama savez sa onima koji nam otimaju državnu teritoriju i koji bi da nas učine slepima kod očiju?
Povod za donošenje ovih zakona je nedavni događaj, čuli smo, vezan za hapšenje Blagoja Jakšića, člana Visokog saveta sudstva zbog, opet kažem, navodne zloupotrebe službenog položaja, jer je kao predsednik Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, opet navodno, omogućio svom prijatelju, izvesnom Ljubomiru Biševcu, da pribavi protivpravnu imovinsku korist od preko 20 miliona dinara. To je ono što smo zvanično mogli da čujemo povodom hapšenja Blagoja Jakšića.
Kako ste vi, gospođo ministre, kako je vaše ministarstvo, kako je ova vlast dosledna kada se obračunavate sa onima koji ne misle kao vi i koji ne rade kao vi, pa ste, koliko smo mogli da saznamo, i suprugu ovog gospodina premestili ekspresno sa mesta tužioca u nekom beogradskom tužilaštvu, u neko tužilaštvo u Vojvodini. Ne znam da li je neko saznao gde mu deca rade. Možda bi i to bio neki koristan podatak u ovom slučaju. Nije meni namera uopšte da branim ovog čoveka i neka se to sprovodi kako treba da se sprovodi, ali principijelno pričam o situaciji kako vi to radite i dokle vi idete u toj vašoj navodnoj reformi srpskog pravosuđa.
Društvo sudija, gospodine ministre, sa druge strane kaže da se to hapšenje mora posmatrati u jednom širem kontekstu, da se to mora posmatrati u kontekstu reizbora sudija i tužilaca i u kontekstu njegove revizije koja je u toku, je li tako? Nadam se da znate za ovo što je Društvo sudija kazalo.
Da li je sada ovaj nesrećni Blagoje Jakšić pre 10 meseci, na početku ove godine, pročitao ijednu izjavu? Da ju je pročitao, možda bi se i on drugačije ponašao. Da li vam je poznata ova izjava, gospođo ministre? Moraću da je citiram, obzirom da je, rekao bih, jako zanimljiva.
Ona kaže: "Moja je poruka da oni koji rade u sudstvu Srbije pokažu svoj doprinos sprovođenju reforme i vraćanju poverenja i biće nagrađeni, a oni koji ne odgovore tom zadatku, postoje precizno utvrđena pravila na koji način će se sagledavati propusti u njihovom radu". Nadam se da vam je poznata ova rečenica.
Dakle, postoje precizna pravila kako se sagledavaju propusti u radu pojedinih ljudi, kako se sagledavaju propusti u radu onih koji su neposlušni. Izgleda, po vama, da se ti propusti najbolje sagledavaju kroz onu ključaonicu zatvorsku.
Međutim, ovo što je simptomatično jeste da u okviru ove reforme pravosuđa i u povodu ova dva zakona čije predloge imamo danas na dnevnom redu, svake godine od 2008. do danas vi prelazite iz jedne faze u drugu. Ovom famoznom rečenicom koja nije ništa drugo nego ozbiljna pretnja onima koji su neposlušni, vi ste se u stvari transformisali sada u drugu fazu, iz jedne faze kad treba da se uradi reforma pravosuđa u jednu sasvim drugu fazu kad mora da se uradi reforma pravosuđa. I ova transformacija iz jedne u drugu fazu praćena je svojevrsnom pretnjom, rečenicom koja je dostojna manira nekadašnje Kominterne. Ja mislim da bi se i Brozov ministar pravde prodičio ovakvom rečenicom i da ni on ne bi mogao da je smisli.
Dokle će više da idu poniženja i u ovoj oblasti, dokle će uopšte da idu poniženja u svim oblastima života u Srbiji i dokle će zaista građani Srbije više to da trpe i da saučestvuju u tim poniženjima?
U razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, gospođo ministre, vi ste stavili da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Visokog saveta sudstva. Koje štetne posledice? Jesu li štetne posledice te što je ovaj Blagoje Jakšić imao najviše usvojenih prigovora neizabranih sudija? Čovek je imao 55 usvojenih prigovora neizabranih sudija. Onda ste prestali, gospođo ministre, da razmatrate njegove predmete. Na dve sednice Visokog saveta sudstva njegovi predmeti su prestali da se razmatraju. Je li i to da ne bi došlo do štetnih posledica?
Tačno je da naš čovek zaista često ne zna pravovremeno da se zaustavi, ni pri usponu ni pri padu i to se vidi iz svakog, pa i vašeg postupka. Ako niste mogli da se zaustavite od 2008. godine ni u ovoj reformi pravosuđa, do dana današnjeg, siguran sam da nećete moći pravovremeno da se zaustavite ni kada dođe vreme za pad, politički pad. Ali, preživećemo mi i ovo vaše reformisano pravosuđe, baš kao što smo preživeli i celokupnu dosovsku vladavinu ovih proteklih 10-11 godina.
Vi ste uspeli ovom nakaradnom politikom i u pravosuđu i u drugim oblastima života u Srbiji da građane Srbije apsolutno bacite na kolena. Ali, ono što građani Srbije treba da znaju jednom za svagda jeste da zaista nije sramota pasti, sramota je ne dići se i ne ustati. To oni verovatno i sada, kada je kraj ove vaše vladavine, to dobro znaju. Hvala.

 Gospodine ministre, kada skupštinska većina bude izglasala ovaj zakon, a siguran sam da će ga izglasati u ovakvom obliku ili sa nekim izmenama, takođe sam siguran da to ništa novo neće i ništa posebno neće rešiti u ovoj oblasti.
Nadzor nad sprovođenjem zakona, kao i nad postupanjem organa državne uprave, nad postupanjem sudova, zatim tužilaštava, nad postupanjem Republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, službi predsednika Republike, Vlade, kao i Ustavnog suda, koji su obuhvaćeni predloženim normama ovog zakonskog projekta, koji je ovde pred nama, je nešto što sigurno neće dovesti do nekih epohalnih novina u ovoj oblasti.
Naime, ova materija, kao što ste i sami jutros rekli, bila je regulisana sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, zakonom koji je bio u istovetnom nazivu kao i ovaj, a nakon toga je i donet i Zakon o državnoj upravi 1993. godine, koji je regulisao ovu materiju, tako da normalno je da nema nikakvo vakuma u ovoj oblasti.
Međutim, hteo sam nešto drugo da kažem. Ovde je vrlo bitno, kada je ova materija u pitanju, naći jedan pravi balans između dva pitanja. Prvo, između obezbeđivanja samog nadzora nad radom organa državne uprave, kao i onih koji imaju javna ovlašćenja, sa jedne strane, uz istovremenu zaštitu samostalnosti i nezavisnosti nekih organa. Mislim da je nalaženje tog balansa nešto što je veoma bitno, i da norme koje ste vi predvideli i pretočili u ovaj predlog zakona, jednostavno ne garantuju to, ne garantuju da će se naći pravi odnosi i pravi balansi između ove dve stvari koje sam rekao. Zašto ne garantuju?
Prvo, preveliki broj potencijalnih nadziranih organa, 28 hiljada. Ovaj preveliki broj ukazuje na jednu činjenicu, da svi oni neće jednostavno fizički ne mogu biti adekvatno procesuirani u postupku upravne inspekcije. Nema šanse. Znači, čim ne mogu svi da budu, normalno biće neki po prijavama itd. ali svi sigurno neće biti. Čim svi ne mogu da budu adekvatno da budu procesuirani, tu već postoji mogućnost za jednu selektivnu primenu ovog zakona. Hteli vi to da priznate ili ne, ali tako je. Čim se nešto selektivno primenjuje, eto mogućnosti za korupciju, eto mogućnosti za neke stvari koje smo mnogo puta viđali, kada ste vi u pitanju.
Druga stvar koju treba ovde reći jeste zaista haotično stanje u organima koji su budući subjekti inspekcijskog nadzora. Ne znam koji organ državne uprave, sudova, tužilaštava, republičkog javnog pravobranilaštva, Vlade, Ustavnog suda bi sada čovek mogao da izdvoji i da kaže – e, on je dobar, to je organ koji je dobar, to je taj organ gde nema korupcije, gde se adekvatno sprovode zakonski propisi.
Nažalost, ni za jedan od ovih nabrojanih organa to ne mogu reći, ali nije samo to što vam ja to ne mogu reći, to je i normalno, ja sam predstavnik opozicije i to vam ne mogu reći, ali to vam jednostavno ne mogu reći ni vaši prijatelji iz EU. Oni vam isto sve vreme ukazuju da u svim ovim organima postoji sve ovo što sam rekao, postoji korupcija, postoji nepoštovanje zakona, postoje nepravilnosti u radu itd.
Međutim, ono što posebno zavređuje pažnju jeste činjenica da vi preko ovoga tako prelazite kao da je sve u redu, kao da je sve idealno. Ta samoljubivost kod vas na vlasti, pogotovo kod ove vlade u proteklom periodu od tri, tri i po godine zaista nema granica. Ljudski je priznati istinu kakva je situacija u ovoj oblasti.
Ministar je malopre u jutrošnjem izlaganju dotakao se u jednoj, dve rečenice te teme – kakva je konkretna situacija u ovoj oblasti koja je regulisana ovim zakonom. Rekao je da je situacija krajnje problematična, sad, da li je to nasleđe prošle vlade ili pretprošle, za nas je potpuno svejedno, mi to znamo.
Međutim, i dalje tvrdim da je potrebno i da ministar i da svi vi iz vladajuće većine jednostavno kažete istinu. To od vas građani Srbije očekuju, da kažete istinu i ovde, narodnim poslanicima, i da kažete istinu i građanima Srbije. Znate, ta istina nije nešto što mnogo boli. Pa i carevi su nekad govorili istinu. I carevi su nekad voleli one koji govore istinu.
Znate onu priču, samo ću vezati sa ovom temom, oko te istine koju vi treba da ovde predočite, da bismo adekvatno, na pravi način, svi zajedno rešili ovu situaciju. Kada je svojevremeno i car Irod bio mali pa mu je predočena istina da će on biti mnogo okrutan...

U kontekstu istine koju vi treba da kažete i da predočite ovde kada je oblast upravne inspekcije u pitanju, zaista je nešto što od vas nismo čuli, što nismo čuli i od ministra kada je to obrazlagao.
Sa jedne strane, opšti haos postoji u organima državne uprave i ostalim organima koji su potencijalni subjekti inspekcijskog nadzora, a sa druge strane preveliki je broj tih subjekata. Opet, sa treće strane, vi u članu 33. Predloga zakona, kod izvršenja rešenja predviđate da upravni inspektor može, ali samo može, ne mora, da obavi kontrolu izvršenja onog rešenja koje je on doneo.
Pazite, to ne radite vi što volite upravnog inspektora, pa ga sad štedite. To je samo deo norme koja po meni predstavlja paravan da se spreči dodatno uznemiravanje nedodirljivih u ovoj državi.
Zamislite, npr, situaciju da se neki upravni inspektor sad drzne i ode u kontrolu nekih od službi, hajde sad predsednika Vlade ili predsednika države, hoće li biti nadležan i za kontrolu tih službi? Normalno, nađe tamo neke nepravilnosti u radu te službe i on donese rešenje. On sad ne može da kontroliše, šta mislite vi, da li će se on uopšte drznuti da ode u kontrolu izvršenja svog rešenja? Neće sigurno. Morali ste da predvidite, tu smo mi reagovali amandmanom da upravni inspektor obavezno kontroliše izvršenje svog rešenja, onog rešenja koje je on doneo.
Dalje, vi ste članom 29. predvideli mogućnost da upravni inspektor može zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru da dostavi i državnom organu koji odgovara za rad nadziranog organa, opet može, ali ne mora. U članu 31. čak niste ni to predvideli, da rešenje koje je doneo dostavi višem organu, dakle, onom organu koji je iznad nadziranog organa.
Sada se može desiti, gospodo iz Vlade, da državni organ koji je neposredno viši i koji je odgovoran za rad nadzornog organa, u konkretnom slučaju, uopšte i ne zna za nepravilno i nezakonito ponašanje organa za čiji je rad odgovoran. Ne dostavite rešenje, na primer, predsedniku Vlade, a kontrolisali ste neku službu i jednostavno predsednik Vlade ili predsednik države je uskraćen za informaciju šta onaj ispod njega, jednostavno, je nezakonito ili nepravilno postupao. Zašto ste to uradili? Zašto ne dostavljate obavezno rešenje nadležno višem organu? Mislim da to treba ispraviti.
Ima još puno stvari na koje je SRS reagovala svojim amandmanima. Nismo čuli prave podatke koliko će se novih upravnih inspektora zaposliti. Videli smo da glavni upravni inspektor se bira ne konkursom nego na drugi način. Mislimo da je to trebalo obavezno uraditi konkursom. Kako će se birati i postavljati drugi upravni inspektori to ovde nismo videli? Iz Predloga zakona to se ne vidi. Ima još drugih stvari, koje je gospodin ministar jutros rekao, a to je da trenutno ima 18, da li je tako, da je čak i duplo veći broj inspektora od toga neće moći da obavi ovo. Obzirom da postoji 28 subjekata koji će se nadzirati.
Mislim da neće moći mnogo veći broj, ukoliko vi zaista želite to iskreno i na pravi način da uradite. Obzirom na sve ono što ste vi u ovom zakonu pretočili kroz ove norme, nama je potpuno jasno da ni ovaj zakon, kao ni mnogi pre njega, zaista neće naći primenu u praksi. Hvala.