Komisija za izvršenje krivičnih sankcija, čiji sastav vi danas ovde predlažete i koje ćete malo kasnije usvojiti, mogla bi zaista u narednom periodu da ima pune ruke posla.
Mogla bi da ima pune ruke posla iz jednog prostog razloga, što je pogotovo u poslednje vreme tako mnogo nagomilanih problema u ovoj oblasti, ali kako je mnoge od ovih problema proizvela ova vlast i ova Vlada onda zaista, na početku to moram reći, mi nemamo preterano velikih iluzija da će i ova komisija, kao i sve ono što ste do sada radili učiniti nešto posebno i nešto bitnije promeniti u oblasti izvršenja krivičnih sankcija.
Jedna od prvih stvari koja bi Komisija za izvršenje krivičnih sankcija u okviru svoje delatnosti, u okviru svoje nadležnosti, mogla da uradi i da preispita jeste tzv. institucija elektronskog nadzora.
Da vas podsetim ovaj institut, kućni pritvor uz elektronski nadzor ustanovljen je pre blizu godinu dana. Mi smo i tada, kada ste uspostavljali ovu instituciju u naš pravosudni sistem, tvrdili da to nije dobro, da izdržavanje kazne zatvora u sopstvenoj kući, u sopstvenoj fotelji, da brčkanje u sopstvenom bazenu, a ovamo izdržavate kaznu zatvora, zaista nije primerena mera u našem pravnom sistemu.
Međutim, sećate se, to ste uveli prošle godine i tvrdili smo takođe tada da ovakav način izvršenja krivičnih sankcija, pogotovo kada se na ovaj način izriče poznatim licima, zatim političarima, licima koja su bliska političarima, licima sa estrade, licima koja vode velike firme, kao i svi drugim licima koja su na bilo koji način javno eksponirani više od drugih lica, predstavlja u stvari svoju suprotnost. To smo vam govorili tada, to vam govorimo i sada i smatramo da ova mera zaista nije primerena kod nas.
Tvrdili smo onda, a ja vam to kažem sada da ova mera kućnog pritvora uz elektronski nadzor u mnogim slučajevima i za mnoge predstavlja u stvari nagradu, a ne kaznu. Tada ste preko Homena pričali da je ovo odlična mera, da je to mera koja će doneti državi Srbiji osam do deset miliona evra itd. Bilo je zaista mnogo u javnim glasilima i ovde u Skupštini onih koji su tvrdili da je to, maltene, epohalna mera o izvršenju krivičnih sankcija.
Šta je ova mera donela? Nagradu onome ko ošteti državu, npr, za milion i po evra tako što će u svojoj fotelji i kraj svog bazena moći da izdržava kaznu zatvora. Imamo slučajeva koji idu u prilog ovoj tvrdnji, a da se vrati državi ono što je oteto ili uzeto pod uslovima koji su mnogo bolji od uslova od najpovoljnijih uslova koje daje najpovoljnija banka danas u Srbiji i na ovim prostorima.
Dakle, mogla bi ova komisija za izvršenje krivičnih sankcija da se pozabavi sa mnogim problemima u ovoj oblasti. Mogla bi da se pozabavi i drugim pitanjem, a to je pitanje da li je sud do sada koristio svoje ovlašćenje da dopusti onome ko je u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor da napusti svoju kuću?
Znate, a podsetiću vas da po zakonu to može samo sud da učini, pa me interesuje, a komisija bi to trebala da utvrdi, koliko je takvih slučajeva do sada bilo, ako ih je bilo, kome je to sud dopustio i koji su razlozi što je to eventualno učinjeno?
Sledeća stvar koju bi komisija za izvršenje krivičnih sankcija trebala da učini i čime bi trebala da se bavi jeste ono pitanje kada tužilaštvo u pretkrivičnom postupku može da uputi osumnjičeno lice na održavanje pritvora u svojoj kući uz primenu ovog elektronskog nadzora. To je ono što naš prani sistem takođe dopušta i navodno tužilaštvo određuje kućni pritvor u slučaju da to lice navodno ne bi uticalo na svedoke.
Čini mi se da, ako nema pametnijeg razloga i pametnijeg obrazloženja, ovo obrazloženje je krajnje smešno. Određujete kućni pritvor, npr, čoveku koji se sumnjiči za proneveru pet miliona evra uz obrazloženje da mu se takav vid kućnog pritvora uz elektronski nadzor određuje da ne bi uticao na svedoke. Pa, da li vi znate gde jedino može da se ne utiče na svedoke? Ne može nigde, ne može čak ni u sudu 100% da se ovo ostvari, a kamoli u kućnom pritvoru. Pa, u kućnom pritvoru on može da primi onoga koga hoće tamo. Da li tako može da utiče na svedoke? Normalno da utiče.
Obrazloženje da se nekom ko je osumnjičen u pretkrivičnom postupku od strane tužilaštva određuje kućni pritvor da ne bi uticao na svedoke je krajnje smešno.
Trebalo bi da ova komisija proveri još neke stvari. Trebalo bi da proveri koliko je ovakvih slučajeva bilo, kome je sve tužilaštvo omogućilo da u pretkrivičnom postupku koristi ovaj institut kućnog pritvora uz elektronski nadzor, zbog čega je to učinilo, koji su razlozi, da li je ispunjena svrha i da o svemu tome u narednom periodu obavesti ovu skupštinu.
Ono što bi komisija još trebala da uradi jeste da proveri koliko je osuđenika na kraju posle izdržanog pritvora dobilo oslobađajuću presudu.
Sigurno znate, a podsetiću vas na tu činjenicu, da u našem pravnom sistemu postoji jedna krajnje loša praksa, a to je da se pritvorenici drže u više mesečnom pritvoru, a da se vrlo često dešava da ih sud nakon toga oslobodi od odgovornosti.
Podsetiću vas da pritvor treba da bude mera koja će se preduzimati kada je to zaista nužno. Samo kada je to nužno i da pritvor treba da traje samo onoliko koliko je to zaista neophodno. Ni dan više ili manje od toga. Ako prihvati praksu onog monstruoznog Haškog suda, koji se hrani samo srpskim mesom, je u našem pravosudnom sistemu, zaista ne primereno. Taj kvazi sud Vojislava Šešelja drži skoro devet godina u pritvoru, a da nije doneta prvostepena presuda. Vi hoćete da kopirate taj sud, da vam taj sud bude uzor i kada je pritvor u pitanju, i kada su mnoge druge institucije u pitanju. To smo vam ukazivali proteklih 15-ak dana.
Imala bi ova komisija da radi još mnogo što šta. Rekao sam na početku, problema je zaista mnogo, oni su se nagomilali. Nagomilani problemi su umnogome nagomilani od strane ove vlasti, ove vlade. Ova komisija trebala bi da izvrši jednu detaljniju kontrolu poslovanja i naših zatvora i uopšte uslova u srpskim zatvorima.
Kada kažem detaljniju kontrolu, namerno kažem to detaljniju kontrolu poslovanja sa akcentom na ekonomsko poslovanje, jer, znate, u svom radu zatvori imaju i neki oblik ekonomskog poslovanja.
Ima nekih primedbi, kada su u pitanju srpski zatvori, oko npr. normiranja obroka u istima, oko zaliha nekih namirnica. Kažu da postoje neke zalihe namirnica za koje je, navodno, papirološki sve ispravno, ali mnogi tvrde da su videli da ih ima na zalihama, pa bi ta komisija trebala, između ostalog, i to da utvrđuje. Radi se o namirnicama za pripremu hrane. Pogodite kojih, a nije krompir u pitanju?
Dalje, trebala bi Komisija da se malo pozabavi i oko tzv. plata zatvorenika. Zatvorenici imaju u zatvorima, tokom izvršenja kazne zatvora, određena primanja, određenu platu kao nadoknadu za svoj rad, za svoj rad u trajanju od osam sati, a pet dana, dakle, za 40-to časovno radno vreme.
Postoje brojni prigovori da mnogi zatvorenici po našim zatvorima rade mnogo duže. To je negde i zbog prirode posla. Treba pripremiti hranu, podeliti, itd. Poljoprivredni radovi koji se obavljaju faktički nemaju radno vreme tamo gde se to radi. Međutim, nije to problem. Problem su mnoge primedbe koje se ističu. Šta je sa tim viškom časova koji su ostvarili zatvorenici po našim zatvorima? Gde ide ta naknada? Gde ide taj novčani iznos? Ko to uzima?
Bilo bi zaista primereno da ova komisija mnoge te stvari uzme u razmatranje, ukoliko želi da na pravi način istraži šta se to sve radi u našim zatvorima.
Ima još puno problema u izvršenju krivičnih sankcija. Puno problema koji su se nagomilali. Samo sam istakao neke probleme koji, na neki način, svima bodu oči. Ima dosta prikrivenih problema koji se mogu videti i spoznati samo u onom momentu kada se to zaista želi, a to može učiniti, ako hoće, ova komisija.
Međutim, ukoliko ova komisija u nekom razumnom roku o ovim, a i o mnogim drugim problemima na koje naiđe u našim zatvorima u okviru svoje nadležnosti, u okviru svoje delatnosti, ukoliko u nekom razumnom roku o svim tim problemima ne obavesti ovu skupštinu, onda će nam biti jasno i biće zaista pouzdano i sigurno, da i ona kao i neke druge, deluje po principu – vrana vrani oči ne vadi. Hvala.

Ovo je amandman na naslov iznad člana 6. i član 6. Predloga zakona.
Gospodine ministre, da smo nekim slučajem imali neki promil mogućnosti ili šanse da prihvatimo ili da podržimo na neki način, na primer, ovaj član ili neki drugi član ovog predloga zakona što, moram priznati, u domenu teorije kada je SRS u pitanju i Predlog ovog zakona, ali da smo imali mogućnost da nešto od ovog prihvatimo, posle onog što smo jutros čuli od predstavnika vlasti, da ova vlada ne čita amandmane i obrazloženja na ove amandmane, mislim da bi i taj neki promil jednostavno ispario.
Da se razumemo, potpuno se slažemo sa predstavnikom Vlade koji je rekao da Vlada ne čita ovo. Mi to pričamo još odavno. Imam utisak da i ovo obrazloženje koje sam dao u predlogu svog amandmana Vlada jednostavno nije čitala.
Član 6. reguliše vraćanje konfiskovane i eksproprisane imovine.
Gospodine ministre, u ovaj predlog zakona ste jednostavno sve izmešali, sve ste stavili u isti ćup.
Radi nekog kompromisa ili ko zna čega sve još vi želite da ovim predlogom zakona zadovoljite pa i ona lica čija je imovina konfiskovana i eksproprisana, da ih navodno zadovoljite.
Evo, podsetiću vas kratko da je konfiskacija bila imovinska kazna. Ova kazna izricana je navodnim počiniocima krivičnih dela. Kazna konfiskacije imovine izricana je po osnovu Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, tako se u to vreme zvao taj zakon. Znači, sprovedeno je mnogo krivičnih postupaka, desetine hiljada krivičnih postupaka.
Neću da ulazim u suštinu tih krivičnih postupaka, ali imam utisak da ova vlada ima neki skener, ima neku magnetnu rezonancu, šta li, kada je ovo u pitanju, pa je jednostavno ona mogla jednim potezom svojih kroz, eto, nekoliko članova ili nekoliko desetina članova da sve anulira, da uđe u sve te desetine hiljada tih krivičnih postupaka i da eliminiše posledice tih postupaka, posledice tih presuda.
Imovinom, po osnovu eksproprijacije, upravljala je takozvana u to vreme Uprava narodnih dobara. Samo da vas podsetim, nakon toga osnovana je i na državnom nivou jedna državna uprava narodnih dobara i ta imovina je u tom momentu prešla u državnu svojinu.
Ti okruzi vodili su evidenciju o svojoj toj imovini koja je konfiskovana u takozvanim knjigama o privremenoj evidenciji konfiskovane imovine u okrugu i spisak lica čija je imovina konfiskovana, pa je onda u toj evidenciji je pisalo šta je sa tim licem, da li je u bekstvu, pa negde pisalo u bekstvu, negde pisalo pobegao sa četnicima, negde pisao pobegao sa državnim neprijateljima, itd.
Dakle, očigledno je da je konfiskacija vršena zbog odmazde komunističkog režima. Očigledno je da su sprovedeni krivični postupci. Očigledno je da je ovo trebalo biti predmet nečeg drugog, nekog drugog zakona, gospodine ministre. Ovo je trebalo biti predmet Zakona o rehabilitaciji, koji je povučen iz ove skupštine iz vama znanih razloga, ali nikako niste smeli to sve da stavljate u isti koš.
Gospodine ministre, sa ovim zakonom kada ga budete usvojili napravićete jedan opasan presedan. Nametnućete obavezu svim građanima Srbije i njihovim potomcima ko zna ubuduće do kada da vraćaju nešto što zaista niste mogli jednim ovakvim aktom da znate da je u svim slučajevima to bilo baš tako.
Stvorićete obavezu budućim pokolenjima, a već ste stvorili obavezu mnogim budućim pokolenjima sa besumučnim zaduživanjem. Da li znate koliko je samo ova vlada zaključila ugovora o zajmovima pod nepovoljnim uslovima? Pa, to će buduće generacije vraćati. Sada se stvaraju obaveze za nove i nove generacije.
Na kraju, zaista se ne bih hvalio sa činjenicom da je ovo evropski zakon, ne samo ovo nego ove zakone koje podnosite Skupštini. Zaista mislim da to ne bi trebalo da bude hvala ili pohvala jer to je ona ista EU koja je stvorena na tekovinama one evropske zajednice, a koju je stvorila SAD iz fondova Rokfelera i Forda, iz istih onih fondova koji su finansirali dolazak Hitlera na vlast. Hvala.

Da li mogu da dobijem repliku na izlaganje ministra?

Dakle, ovo je amandman na naslov iznad člana 18. i član 18. Tražim da se ovaj naslov iznad ovog člana, kao i član 18. brišu. Normalno, to je principijelni stav SRS, kojim u stvari izražavamo naš stav, kao što je do sada već više puta rečeno, da smo principijelno protiv ovog i ovakvog zakona.
Dakle, u članu 18. vi se predvideli izuzetke od vraćanja u naturalnom obliku. Sada vi ovde nabrajate ukupno 10 izuzetaka kada se ne vraća pravo svojine na nepokretnosti. Kažem, ide to od jedan do 10, da ne nabrajam sve, to je ovde predviđeno. Međutim, gospodine ministre, ipak bih morao da kažem da Vlada i u ovom slučaju pokazuje određenu dozu licemerstva. Pokazaću vam samo na jednom primeru vezano za ovaj član, gde vi nešto niste predvideli.
Dakle, pored onih principijelnih svih razloga o kojima SRS čitav dan govori, reći ću vam i jedan, neka bude i formalno-pravne prirode. Niste predvideli jedan izuzetak od jednog oblika prava na nepokretnost, a to takođe niste predvideli u članu 2. gde nabrajate propise na osnovu kojih je imovina oduzeta.
Da li ste vi, gospodine ministre, i uopšte da li je Vlada čula npr. za Zakon o proglašenju opšte narodnom imovinom seoskih utrina, pašnjaka i šuma, zemljišnih, urbarijalnih i njima sličnih zajednica, kao i krajiških, odnosno graničarskih imovinskih opština? To je Narodna Republika Srbija donela 1948. godine, objavljeno u "Službenom glasniku Narodne Republike Srbije" pod brojem 1/48, a i kasnije nešto je izmenjen u toku 1955. godine.
Gospodine ministre, gospodo iz Vlade, hiljade hektara šuma oduzeto je seljacima ovim zakonom. Ali, znate li kojim seljacima? Oduzeto je onim seljacima u opštinama Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Sjenica, Kraljevo, Prijepolje itd. Taj izuzetak ne vidimo u članu 18. koji je predmet ovog zakona.
Kazaću vam, gospodo, da Josip Broz nije dao da se oduzimaju slavonske šume i oni taj propis nisu doneli. Pored toga, on nije dozvoljavao da se oduzimaju ni šume na teritoriji tadašnje Slovenije. Ali, ove šume oduzimane su na teritoriji Republike Srbije, i to u tada najsiromašnijim, a rekao bih i dan danas najsiromašnijim opštinama.
Što ne staviste i ovaj oblik oduzetog prava na nepokretnosti u ovaj predlog? Zašto se uporno sledi sva ta Brozovska politika, pa se kažnjavaju samo najsiromašniji, i to najsiromašniji srpski seljaci? Kad ste već tako dobri, zašto ne ispravite i ovu nepravdu? Zašto u ovom članu 18. niste predvideli i ovaj slučaj od izuzimanja? Nije vama u stvari stalo da se ispravi nepravda, nije ovoj vladi stalo ni ovim zakonom, ni drugim zakonima, koje podnosi u ovoj skupštini, da ispravi nepravdu, već se to radi iz sasvim drugih razloga.
Normalno je da mi to nećemo podržati. Ne pada nam na pamet da podržavamo neke lobiste Nemačke ili tamo neke druge, pod čijim lobiranjem u stvari vi i donosite ovaj zakon, a dalje osiromašenje građana Srbije, siguran sam, i mi u SRS čitav dan to ističemo, nastaviće se još više i donošenje i implementacijom ovog zakona. Hvala.

Gospodin ministar se malopre osvrnuo delimično i na ovo što će biti tema narednih amandmana. Ovde se radi o obeštećenju. Tražio sam da se reč, posle glave 3: "obeštećenje" briše, kao i da se briše naslov iznad člana 30. koji glasi – oblik i ukupan obim obeštećenja i da se briše sam član 30.
Pročitaću zbog javnosti kako glasi ovaj član 30, čije sam brisanje svojim amandmanom tražio – obeštećenje u vidu državnih obveznica Republike Srbije i u novcu za isplatu akontacije obeštećenja. Ukupan iznos obeštećenja iz stava 1. ovog člana ne sme da ugrozi makro-ekonomsku stabilnost i privredni rast RS, te se za ove namene opredeljuje iznos od dve milijarde evra, uvećan za zbir pripadajućih kamata, za sve korisnike obeštećenja, obračunatih po kamatnoj stopi od 2% godišnje za period od 1. januara 2015. godine do rokova dospeća utvrđenih ovim zakonom. Do ovog dela, do ove tačke tražim da sve ovo što sam pročitao se briše.
Hteo bih da vas pitam da li vas kao pravnika iritira ovo što je predviđeno u članu 2. u stavu 2. predloženog člana, a to je da Vlada opredeljuje iznos od dva miliona evra? Mislim da je i vama i svima jasno da se ovde radi o pravnoj normi. Siguran sam da je to nekad stajalo, da bi trebalo da stoji - dva miliona evra u dinarskoj protivvrednosti na dan taj, taj itd.
Zbog čega se Vlada odlučila na ovo, meni nije jasno. Podsetiću vas, možda niste čuli, u vezi sa ovom temom o čemu vam pričam, da nam je ministar Đelić pre par dana rekao da se predviđa ili da on predviđa da će dinar biti stabilna valuta, odnosno da će biti valuta u Srbiji narednih 20 do 25 godina. Ovde stoji - dve milijarde evra. Te dve stvari su prvo u koliziji, a drugo smatram da je neprimereno da stoji dve milijarde evra.
Što se tiče oblika za obeštećenje, tu predviđate novac i državne obveznice, da li je tako? Međutim, ove dve milijarde evra sa pripadajućom kamatom, kako ste to predvideli u stavu 2. ovog člana, čije sam brisanje tražio, Vlada smatra da to ne sme ili neće ugroziti makroekonomsku stabilnost države.
Osvrnuću se na ono što ste vi malopre rekli. Vi smatrate da je to na kraju nađen možda i neki kompromis sa ovim iznosom, sa ovom cifrom, kompromis koji po vama verovatno ne zadovoljava sve one koji će zahteve podneti, a ujedno taj kompromis se odnosi i na tu makroekonomsku stabilnost.
Međutim, nismo čuli ni od gospodina Đelića ni danas gde su ti ekonomski pokazatelji koji idu u prilog ovoj tvrdnji, gde su ekonomski pokazatelji koji u ovom momentu u kome se država Srbija nalazi neko može da tvrdi da dva miliona evra neće da poremeti makroekonomsku stabilnost države. Mislim da makroekonomsku stabilnost države može u ovom momentu ili u nekom narednom momentu, pogotovu obzirom da se ova kriza produbljuje, rekao bih, i tek se očekuju pravi efekti ove krize, da će u stvari doći do vrlo velikog ugrožavanja makroekonomske stabilnosti države Srbije.
Čak smatram da državi Srbiji, ukoliko se ovakvi neki trendovi nastave, ukoliko se pogotovo nastave besomučna zaduživanja koje su prethodne, a pogotovu ova vlada činile proteklih godina, to će u mnogome doprineti dakle, doprineće da makroekonomskoj stabilnost države Srbije baš bude maksimalno ugrožena.
Gospodine ministre, siguran sam da vi dobro znate šta bi u nekom narednom periodu ove dve milijarde evra značilo za našu poljoprivredu i naše seljake. To je vaš fah i zbog toga vas upravo to i pitam, odnosno konstatujem, pretpostavljam da dobro znate šta bi ovo značilo za našu oslabljenu i za našu poljoprivredu koja je zaista na ivici katastrofe, na ivici propasti, moramo to svi priznati, a kada se izađe iz krize, kada naš seljak ojača sa eventualno ovih dve milijarde, pored onih koje vi predviđate svake godine za naše selo, pa eto nam onda jake Srbije. Staro je pravilo, siguran sam da se slažete sa mnom, da kada je jak seljak jaka je i država Srbija. Znate da je samo Broz mislio suprotno.
Nadam se da ova vlada ne misli tako. Tako da i sa ovim što ste vi predvideli i sa ovom sumom od dve milijarde evra siguran sam da će doći do daljeg gušenja kako države, državnih institucija, tako i samih građana još više, pa ko izdrži i dokle izdrži, videćemo.

Tačno je, gospodine ministre, da ova država vraća mnogo štošta. Ali, vi ste možda ispustili ili niste rekli, ova država vraća i ogromne kredite, ogromne sume kredita, mnogo nepovoljnih, koje je i ova a i neke druge vlade pre ove zadužila.
Samo ću vas podsetiti da i jedan kredit koji je ova skupština ratifikovala ove godine dospeva za vraćanje tek 2015. godine, počinje da se vraća. To će deca i unuci naši vraćati.
Dalje, dajte nam pokazatelje, gospodine ministre, kolika je bila zaduženost države u to vreme, o kome vi pričate, o staroj deviznoj štednji, a kolika je sada? Znate li da je zaduženost države sada preko 23 milijarde evra?
Dalje, ako vi smatrate da će dinar biti platežno sredstvo do ulaska u EU, onda se na plašim za sudbinu dinara. Mislim da će onda dinar biti bar narednih još sto godina valuta u Srbiji.

Dakle, u Predlogu zakona vi predviđate da pošto agencija podnese javni poziv u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dolazi do podnošenja zahteva i tu predviđate šta sve treba da sadrži ovaj jedan zahtev, kao i koju dokumentaciju treba priložiti uz taj zahtev.
Ovoga puta neću da ulazim uopšte u to ni šta treba da sadrži taj zahtev, niti koju dokumentaciju treba priložiti uz taj zahtev, iz prostog razloga što sam tražio brisanje celog ovog člana, dakle, brisanje iz čisto principijelnih razloga.
Međutim, gospodine ministre, voleo bih da pokušamo da se dogovorimo o jednoj pravnoj stvari, da se saglasimo bar o jednoj stvari. Saslušajte me. Imovina za koju se predloženim članom podnosi zahtev jeste oduzeta u jednom, na tada važećem zakonu, sprovedenom postupku. Mislim da se slažemo u ovome. Ukoliko je to tako, a jeste tako, onda ulazimo sa ovim u jedan opasan presedan. Ulazimo u jedan presedan koji se zove većina od 126 poslanika.
Tačno, mi to nemamo, ali vi imate i vi ulazite u taj presedan. Vi ulazite u tu opasnost i hoćete u stvari ovim presedanom da uvedete pravilo da svaka skupština može da poništi zakone koje je donela neka prethodna skupština, samo ako se to njoj ne svidi. To nije dobro. Jednostavno, to može da ima nesagledive pravne posledice po ovu zemlju.

Naslov iznad člana 54. glasi – sredstva za rad i osnivanje agencije. Tražio sam brisanje ovog naslova, pa kao i člana 54. Tu vi predviđate, gospodine ministre, sredstva za osnivanje ove agencije i kažete da se sredstva obezbeđuju, pod 1. – iz budžeta Republike Srbije, pod 2. - od donacija i drugih oblika bespovratnih sredstava i pod 3. - iz drugih izvora. Mi vam ovde, ovako pošteno verujemo, samo u ovu tačku 1. Dakle, ovde će se puniti, odnosno koristiće se sredstva samo ih budžeta Republike Srbije. Dakle, sredstva građana Srbije i ona sredstva koja se obezbeđuju iz kredita, a mi znamo kako se puni budžet Republike Srbije, znamo koliko je nepovoljnih kredita uzeto, znamo koliko je uzeto kredita pod nepovoljnim kamatama itd. itd. Znači, verovatno će se samo iz ovog oblika, dakle iz budžeta Republike Srbije doći do sredstava za ovu agenciju.
Što se tiče ova dva druga oblika, to je tako paušalno i tako široko postavljeno da zaista nije za komentar. Šta su to drugi oblici, šta su to drugi izvori, koliki je oblik donacija se predviđa itd, itd.
Što se tiče cilja koji je postavljen ovim našim amandmanom, gospodine ministre, cilj je pravna sigurnost. Znate šta znači u prevodu i apro pro one malo pređašnje priče, ako neka skupština sutra, bez obzira kako mi Srpski radikali budemo praticipirali u njoj, bude donela odluku, možda, sad hoće da proveri neke odluke, hoće da proveri na kraju odluke koje su donošene u smislu kažnjavanja poslanika SRS, imali ste priliku to danas da vidite. Pa kad se neko možda drzne da odluči da se to menja, znajte da će Srpski radikali biti protiv toga, opet zbog principijalnih razloga jer bi to bio presedan koji bi nas uveo u pravnu anarhiju, da li je tako? E to je, ono o čemu smo malo pre pričali.

Ovim amandmanom sam tražio da se reči: "Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave" iz stava 1. člana 14. brišu.
Ovde se radi o imovini javnih preduzeća. Povodom ovoga, kada su u pitanju javna preduzeća, gospodine ministre, ja bih hteo da otvorim jedno vrlo važno pitanje. Radi se o sledećem. Vaša želja o evidentiranju imovine javnih preduzeća je, rekao bih, novijeg datuma. Vi ste to rekli u načelnoj raspravi. Međutim, da li vi znate da se evidencija kapitala imovine javnih preduzeća već neko duže vreme, ali za mandata vaše vlade, u ovoj zemlji već radi? Da li sa vašim znanjem ili bez vašeg znanja, bez znanja vaše vlade, voleo bih da čujem to od vas.
Želeo bih da mi posle ovoga što vas budem pitao, jasno i nedvosmisleno o tome odgovorite. A evo o čemu se radi. Bio sam lično prisutan kada je jednom prilikom iz jedne beogradske kancelarije, neki kažu evropske kancelarije, došlo do telefonskog poziva u jedno javno preduzeće, lokalno javno preduzeće…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja vas molim o temi dnevnog reda.)
Radi se o evidentiranju kapitala javnog preduzeća.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja vas molim o temi dnevnog reda.)
Radi se o evidentiranju kapitala javnog preduzeća, gospodine ministre, i to evidentiranje kapitala javnog preduzeća se već radi, već se obavlja. Ja želim da vam kažem da to već ljudi rade. Vi ste rekli – mora se početi sa evidentiranjem kapitala javnih preduzeća, lokalnih javnih preduzeća. Jedan Nemac zove javno preduzeće i pita o imovini javnog preduzeća jednog lokalnog javnog preduzeća i čovek sve zna, zna kolika
je imovina javnog preduzeća, zna šta je njegov kapital, zna šta je bilans stanja, bilans uspeha, samo da proveri.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja vas molim da to što govorite povežete sa tekstom vašeg amandmana ili da ozbiljno shvatite moje upozorenje da se mora poštovati Poslovnik.)
Gospodine Đeliću, stav 1. ovog amandmana koji sam ja podneo…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vaš amandman je na član 14. stav 2.)
Imam pravo da pročitam i stav 1.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, onda podnesite amandman na stav 1. i molim vas da prestanete da se rugate obavezama koje imamo i vi i ja.)
(ZORAN KRASIĆ, s mesta: Ti se rugaš.)

Ovaj stav glasi – nepokretnosti za reprezentativne potrebe AP i jedinice lokalne samouprave se uređuju aktom AP, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Tražio sam brisanje ovog stava. Radi se o nepokretnostima za reprezentativne potrebe koje vi stavljate pod ingerenciju lokalnih samouprava i pokrajine. Postavlja s pitanje – ko će koristiti ove objekte? Ove objekte će koristiti lokalni i pokrajinski funkcioneri, zajedno sa svojim gostima. Je li tako?
Gospodine ministre, da li ovoj državi trebaju reprezentativni objekti za lokalnu samoupravu i pokrajinsku administraciju? Da li smo mi sada u situaciji da, na primer, jedna lokalna samouprava izdržava jedan, dva ili tri reprezentativna objekta na svojoj teritoriji?
Međutim, ovde se verovatno otvaraju i neke druge mogućnosti. Zato se u poslednje vreme mnogi javljaju lokalnim moćnicima, pa se interesuju kada će propisi, kada će zakon, kada će oni doneti svoje akte itd. Na primer, koncesija na 100 godina je fina stvar. Koncesija na 100 godina može doneti dobru zaradu. U čije džepove će se sliti ta zarada? U džepove onih lokalnih moćnika ili pokrajinskih moćnika, to je sasvim izvesno i sasvim normalno. Možda će to biti i neka moralna, a rekao bih, više materijalna satisfakcija, na primer, zbog toga što neće biti na poslaničkoj listi po novom zakonu koji ste doneli. Ima tu još drugih razloga, a o njima drugi put. Hvala.

Ovaj amandman je takođe jedan od amandmana SRS koji su suštinske prirode. Dakle, ovim amandmanom sam tražio brisanje čitavog člana 76. Predloga zakona. Podsetiću vas da član 76. reguliše rok za podnošenje zahteva od strane autonomne pokrajine i lokalne samouprave, dakle, zahteva za upis prava svojine.
Srpska radikalna stranka je principijelno protiv ovakvog koncepta javne svojine. O tome su poslanici SRS gotovo čitav dan pričali, čitav dan pokušavali da ubede gospodina Đelića, izgleda neuspešno, da smo mi potpuno u pravu, da ovakav koncept nije dobar, da će od ovakvog koncepta javne svojine samo mali krug ljudi imati koristi.
Dakle, SRS smatra da raspolaganje mora da bude u rukama Republike SRbije, a korišćenje može da bude preneto na autonomnu pokrajinu i lokalnu samoupravu. To je i do sada mogao biti slučaj. Ako ste do sada imali neke funkcionalne probleme sa korišćenjem, imate priliku da to promenite, imali ste priliku i do sada. Uvođenjem ovako nakaradne svojinske transformacije, vi u stvari trčite ka jednom cilju. Taj cilj se zove rastakanje Srbije. To i jeste cilj ovog zakona. to smo danas čitav dan pričali, to vam i ja sada kažem. Posledice ovakvog rastakanja Srbije na ovaj način tek će se osetiti. Hvala.

Gospodine Đeliću, u toku svog obraćanja, odnosno na početku svog obraćanja ću reći nešto oko finansijskih efekata, odnosno finansijskih sredstava koja vi predviđate za sprovođenje ovog zakona.
Vi u obrazloženju tih finansijskih sredstava koja su potrebna za sprovođenje izmena i dopuna ovog zakona predviđate da će za sprovođenje istog biti potrebno obezbediti finansijska sredstva, pre svega za isplatu obeštećenja crkvama i verskim zajednicama, i to kako u novčanom, tako i u državnim obveznicama, koje će biti nominovane u evrima.
Postavlja se pitanje – koji je iznos tih novčanih sredstava koji će konkretno biti opredeljen za crkve i verske zajednice? Vi sami u obrazloženju povodom ovoga kažete da po starom zakonu je crkvama do sada vraćeno oko 40% imovine i oko 15% objekata. Zar nije bilo najnormalnije, gospodine Đeliću, da ste vi ovom domu malo iscrpnije obrazložili, ako već to niste napisali u obrazloženju zakona i ovaj dom obavestili, koji je to iznos finansijskih sredstava koji se očekuje da će biti podmiren za sprovođenje ovog zakona, kada su crkve u pitanju? Dakle, koja je to finansijska vrednost i koji su prioriteti po kojima će se to raditi?
Vi u članu 3. predviđate – ako se imovina ne može vratiti u celini, moguće je delimično vraćanje s tim da se za razliku isplati obeštećenje. Pitam vas – da li ova odredba znači i da li je ona predviđena zbog toga što je naturalna restitucija okončana ili je okončana bar u pretežnom delu? Da li to znači da se za ispunjenje preostalih 60% predviđa isključivo isplata obeštećenja, u novčanom iznosu ili u obveznicama, kako vi predviđate u članu 5. predloga ovog zakona, gde kažete – ako se nepokretnost koja je predmet vraćanja po ovom zakonu ne može vratiti, crkva, odnosno verska zajednica ima pravo na obeštećenje u vidu državnih obveznica ili u novcu?
Pošteno bi bilo, gospodine Đeliću, kada dug Srbije premašuje 23 milijarde evra da izađete sa preciznim finansijskim podacima, obzirom da smo to nekoliko puta do sada čuli, a evo da ponovim, da se ovde očekuju samo nova zaduženja, jer vi i sami kažete da će to biti iz budžeta, a znamo kako vi punite budžet.
Vi ste bili ministar finansija, gospodine Đeliću, i vama je valjda bilo lako da nam dostavite malo preciznije finansijske podatke u vezi sa ovim o čemu sam pričao. Međutim, kako neko da veruje, odnosno kako SRS da veruje u vašu iskrenost i u iskrenost vaše vlade, na kraju, kada vi otvoreno kažete da će ove obveznice biti nominovane u evrima, a da će to biti zbog toga što to radite pod pritiskom bivših vlasnika? Još kažete da će dinar u Srbiji, to je vaša prognoza valjda, biti novčano sredstvo plaćanja još dugo, pa opredeljujete da će to biti u narednih 20 ili 25 godina.
Izvinite, gospodine Đeliću, ali to što vi pričate kao predstavnik vlasti, kao potpredsednik aktuelne Vlade, je apsolutno nedopustivo. Da ne kažem da je protivustavno i protivzakonito da vi određujete do kada će dinar biti platežno sredstvo u Srbiji. To je nešto što je prosto nedopustivo.
Dalje, kako vi mislite da sprovedete ove izmene i dopune Zakona koji je večeras na dnevnom redu, u ovako neuređenom i nesređenom katastru? U katastru u kome se mnoge stvari ne znaju, u katastru u kome se ne može sa sigurnošću apsolutno utvrditi šta je čije? To je jednostavno jedna surova realnost današnje Srbije i to su neke stvari koje ste vi morali prethodno da uradite.
Evo primera neprimenjivosti ovog zakona. Da li vi znate, gospodine Đeliću, gde se nalazi manastir Devič? Da li vi znate da su dve hiljade hektara koji su nekada pripadali ovom manastiru sada u šiptarskom posedu? I to znate. A da li vi znate da su najveći deo te manastirske imovine, gospodine Đeliću, Šiptari oteli posle 2000. godine, kada ste vi i vaši na vlasti? Šta ste uradili povodom toga? Koje su konkretne vaše dosadašnje akcije, samo po pitanju ovog manastira? Da vam ne kažem da su hiljade i hiljade hektara samo na KiM otete manastirske zemlje od strane Šiptara. Jeste li ikada postavili to pitanje? Ako ste postavili, kome ste postavili to pitanje? Znate li vi da su mnoge crkve na KiM u katastarskom operatu upisivane kao džamije? Znate li vi da se Saborni hram Bogorodice Ljeviške u Prizrenu već više godina deklariše kao Šandrija Leviška ili džuma, džamija? Da li su vam poznati ti podaci?
To su sve stvari koje ste umesto ovog zakona trebali da rešavate. To su prioritetne stvari za ovu državu. Vama ne znači ništa, gospodine Đeliću, kad vam Ruska pravoslavna crkva kaže: "Situacija oko drevnog hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu protivzakonita gradnja puta pored manastira Zočište i srpskog groblja i niz drugih događaja oko svetinja Srpske pravoslavne crkve na KiM stavljaju pod sumnju sposobnost međunarodnih snaga da vrši efikasnu zaštitu srpskog kulturnog bogatstva u pokrajini." Vama i vašoj vladi ovo upozorenje od Ruske pravoslavne crkve ništa ne znači.
Vi niste digli glas, gospodine Đeliću, ni onda kada su SAD u Prištini pravile čitav kompleks svoje ambasade pored srpskog groblja, bukvalno na srpskim kostima, pravili su čitav kompleks svoje ambasade i niko nije reč rekao od strane srpskih zvaničnika. To je zaista nešto što je neprimereno u političkom životu. Nije vas to ganulo. Niste to osudili zato što niste smeli to da osudite, niste smeli da kažete, a kamoli da reagujete kada Šiptari otimaju imovinu srpskih pravoslavnih manastira na KiM.
Jedna od vaših vlada, gospodine Đeliću, bila je promoter ideje da međunarodni tim vodi brigu o zaštiti srpske kulturne baštine na KiM. To su bili oni, da vas podsetim, što danas navodno štite ove Ravnogorce, njihov predstavnik, njihov lider. Jadni li su ti Ravnogorci koje bivši komunisti štite na ovaj način. I to je nešto što je opasno, da međunarodna zajednica vodi brigu o srpskoj kulturnoj baštini. To ste takođe trebali prethodno da rešavate, umesto ovog i ovakvog zakona. Ko može zahtevati od jednog naroda da brigu i staranje o njegovoj kulturnoj baštini vode stranci i je li to normalno? Ima li takav primer negde u svetu? Nema.
Srpski narod i SPC je kroz vekove tu baštinu štitila, stvarala, čuvala, negovala je. Ko danas i sa kojim obrazloženjem može srpskom narodu i SPC nametnuti da se neko drugi stara o baštini SPC, da se stara o manastirima SPC, da postavlja neke tampon zore ispred manastira koji će u stvari predstavljati samo jedan filter da ne bi došlo do zbližavanja srpskog naroda i okupljanja u srpskim hramovima.
Borba za vraćanje otetog zemljišta i otetih srpskih svetinja na KiM jeste u stvari bio vaš osnovni prioritet. Ja vam mogu reći da je SRS uvek bila stranka koja se zaista istinski trudila i pomagala SPC. SRS je u vreme kada je vršila vlast u Zemunu vratila Parohijski dom crkvi Svete trojice u Zemunu, kao i Parohijski dom Presvete bogorodice u Zemunu, sa nekoliko stotina kvadrata, i još mnogo drugih akcija.
Jeste li ikada, gospodine Đeliću, tražili da se ispoštuje Rezolucija 1244, kada su u pitanju srpske svetinje, Srpske pravoslavne crkve, manastiri i njihova imovina na KiM. Znate li šta predviđa Rezolucija 1244 u ovom pogledu? Ona kaže: "Dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biće dozvoljen povratak na Kosovo radi", dalje nabraja razloge i kaže – održavanja prisustva na mestima srpske kulturne baštine. To piše u Rezoluciji 1244. Jeste li ikada to tražili od njih?
Ako ste zaista želeli da vodite brigu o srpskoj kulturnoj baštini na KiM, imalo je mnogo prečih poslova od ovoga što vi predlažete Skupštini Srbije. Vi jednostavno svoju nebrigu maskirate ovakvim stvarima, nebrigu o državi Srbiji, nebrigu o srpskoj kulturnoj baštini i o srpskim manastirima na KiM, ovakvim zakonima koje podnosite Skupštini Srbije. Verujte, SRS ne pada na pamet da saučestvujemo sa vama u tome.
Vaša je dužnost da čuvate i sačuvate sve srpske svetinje, ma gde se one nalazile, a posebno na KiM. Vi ste tu dužnost preuzeli time što ste počeli da vršite vlast. A uporište imate u Rezoluciji 1244. Jer, na njihovim imanjima koja su, nažalost, u velikom delu u rukama Šiptara, nalaze se kosti mnogih srpskih mučenika.
U porti crkve u Pasjači kod Gnjilana, na primer, sahranjene su između ostalih i ostaci devojke Bosiljke Rajčić, koju su šiptari po zapisu pokojnog patrijarha Pavla pred kraj turske vladavine isekli na komade, zbog toga što nije htela da se poturči, pa su je onako isečenu pobacali na put i Srbi su je jedva izvukli iz pasijih čeljusti i sahranili u porti ove crkve.
Vaša je dužnost između ostalog da se brinete i o svim takvim stvarima. Dužni ste da čuvate srpske svetinje i da vratite oteto. To je bio prioritet, a ne donošenje ovakvih zakona. Mi smo videli ovde da ni crkve i verske zajednice nisu za ovakav zakon. Ne ulazim sada, zbog čega nisu. Onaj kome navodno hoćete da vratite u obimu i na način na koji to ovde predviđate, ne žele to tako, a vi uporni hoćete baš tako. Tu ciljevi i motivi zbog čega vi to hoćete i zbog čega vi to protežirate ovde, zaista nisu nimalo čisti izgleda. O vašim motivima, nešto više siguran sam pošto je on ekspert za to reći će vam malo kasnije gospodin Krasić. Hvala.

Član 294. reguliše pitanje kada sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje o obaveznom odbacivanju tužbe. Pa vi u ovom članu predviđate nekih sedam razloga, sedam situacija kada se ovo može desiti, dakle, kada sud može doneti rešenje da se tužba odbaci od situacija kada odlučivanje ne spada u nadležnost suda, pa do sedmog slučaja da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna.
Dakle, upravo na ovo sam ja reagovao svojim amandmanom tražeći da se doda "tužbu je podneo advokat". Gospođo ministre ova intervencija je učinjena sa ciljem efikasnosti postupka. Smatrali smo da je prosto ne primereno da sud u postupku ispitivanja tužbe koju je pisao advokat istom vrati tužbu ukoliko je ona nepotpuna ili nerazumljiva. Pazite, advokata da napiše nepotpunu tužbu? Znate li vi na kojoj godini Pravnog fakulteta se uči šta predstavlja sadržinu tužbe.
Čast zaista dobrim i savesnim advokatima, ali gospođo ministre, često se kod nas kaže da parnica najviše liči na pojedine parnice, odnosno da liče na kravu muzaru, a dok jedna stranka je drži za rogove, druga za rep, advokat ih muze. To su ti nesavesni advokati koji mogu i da napišu nepotpunu tužbu. Zašto im onda dozvoliti i zašto im vratiti tužbu da je uređuju, jer jednostavno, treba automatski odbaciti takvu tužbu.

Gospodine Mikoviću, ja bih dozvolio situaciju da ste vi u pravu, ali prethodno treba pročitati obrazloženje koje daje Vlada za neprihvatanje ovog amandmana.
Vlada kaže – član 294. stav 1. tačka 7) to je ova tačka na koju sam ja podneo amandman, uređuje situaciju kada stranka i posle preduzimanja mera suda u cilju otklanjanja nedostataka po tužbi, nije postupilo u skladu sa nalogom suda, pa u takvom slučaju se tužba odbacuje.
Ja sam reagovao da piše, ako je tužbu napisao advokat, da se obavezno odbacuje. Tu se mi, ili nismo razumeli, ili niko nije pročitao obrazloženje koje je Vlada dala.

U članu 43. Predloga zakona o krivičnom postupku, u tačkama 1) do 8) vi regulišete prava i dužnosti javnog tužioca za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti.
Ovim amandmanom sam tražio brisanje tačaka 3) i 4), jer se u stvari ovim predlogom zakona daju neke ingerencije, daju neka prava i dužnosti javnom tužiocu koje on do sada nije imao. Između ostalog, to je i uvođenje takozvane tužilačke istrage.
Moje kolege su pre mene dosta pričale o ovoj temi i o pasivnosti suda u ovom slučaju, kao i o svim onim drugim stvarima koje u stvari govore u prilog tvrdnje da je Srpska radikalna stranka izričito protiv uvođenja tužilačke istrage. Dakle, postavlja se pitanje koji je krajnji cilj jednog krivičnog postupka? Nadam se da ćete se složiti sa mnom da je to utvrđivanje materijalne istine.
Sada, hajdemo kratko da kažemo nešto o, u stvari da analiziramo ulogu javnog tužioca i njegov cilj u tom krivičnom postupku. Koji je krajnji cilj svakog javnog tužioca? Prvo da optužnica stane na pravnu snagu, da po sprovedenom postupku on dobije osuđujuću presudu i da ta presuda u krajnjem cilju bude potvrđena od strane drugostepenog suda. To je cilj svakog javnog tužioca. Dakle, od tih stvari, normalno, zavisi karijera javnog tužioca, zavisi i ona lista kako će javni tužilac da vrši svoju funkciju, kako će biti ocenjen itd. Pa kako onda možete vi zamisliti da javni tužilac može revnosno sakupljati i predlagati dokaze koji idu u prilog osumnjičenog, odnosno okrivljenog?
Dakle, vi ovde u ruke javnog tužioca jednostavno stavljate benzin da bi on gasio vatru, da bi gasio vatru kojom je zahvaćen okrivljeni. Baš njega briga šta će da bude sa okrivljenim. Baš njega briga da on skupi dokaze koji idu u prilog okrivljenog. Ovde u stvari vi govorite o principu jednakih oružja. Nema šanse da je princip jednakih oružja u pravom smislu ovde uspostavljen i zbog toga zaista smatramo da tužilačka istraga nikako ne može da bude uspostavljena u našem pravnom sistemu. Hvala.