Gospođo ministre, u toku dosadašnjih rasprava, rekao sam da smo imali dosta dobrih amandman i jako kvalitetnih obrazloženja tih amandmana. Stiče se utisak, uprkos neprihvatanju od strane Vlade ovih amandmana, da na neki način oni, bar ono što će sigurno i stručna javnost zaključiti slušajući sve ovo, u mnogome devalviraju ovaj vaš predlog zakona.
Neću čitati ko je sve napisao da treba uvesti institut posebno osetljivog svedoka, ali evo ovog instituta u predlogu člana 103, gde je u stvari ovaj institut uveden kao jedan hibridni institut koji se ogleda i koji može da posluži kao nešto što se već videlo u uporednom pravu, a posebno u Haškom sudu.
Ovaj član 103. daje nesagledive mogućnosti za zaštitu lažnih svedoka. Pravdate uvođenje instituta posebno osetljivog svedoka sa nekim prihvaćenim međunarodnim standardima. Gospođo ministre, upravo su ti međunarodni standardi oličeni u praksi Haškog suda pokazali kako se ovim institutom mogu štititi lažni svedoci.
Nemate bolji primer za to nego što je taj kvazi Haški sud. Morate li vi da uvodite baš sve ono što je najgore iz uporednog prava? Vi u obrazloženju pominjete samo maloletna lica i samo osobe sa invaliditetom, kao lica koja mogu da budu posebno osetljivi svedoci. Šta je sa onima za koje u članu 103. kažete da usled prirode izvršenja krivičnog dela, da usled načina izvršenja krivičnog dela, da usled posledica izvršenja krivičnog dela i drugih okolnosti, pazite, sve te široke pojmove, čine ovog svedoka posebno osetljivim? Šta je sa njima? Njih ne nabrajate u obrazloženju, a upravo je tu mogućnost za zloupotrebu.
Na primer, po načinu izvršenja krivičnog dela učinilac može da bude neko ko je učinio jako brutalno krivično delo i zbog toga što je njegov kompanjon, na primer, svedok, vi mu dajete status posebno osetljivog svedoka i upravo je tu mogućnost za zloupotrebu. Upravo se tu otvara velika mogućnost za zloupotrebu ovog člana i ne samo kod načina, rekao sam, i kod prirode i kod posledica izvršenja i kod, kaže, drugih okolnosti. Zaista širok spektar u kojima možete vi vaspostaviti ovog posebno osetljivog svedoka. Zato se mi protivimo, upravo principijelno, samom institutu, dakle, uspostavljanju instituta posebno osetljivog svedoka. Hvala.

Ovaj član 110. Predloga zakona reguliše pitanje kako se čuvaju podaci o zaštićenom svedoku. Mi nismo reagovali jednostavno ni na to kako se čuvaju, ni da li se čuvaju, ni na koji način, jer, jednostavno, tražili smo brisanje ovog člana Predloga zakona iz razloga što smo, kao što sam i malo čas rekao i kao što su i moje kolege kazale, protiv uvođenja u naš pravni sistem institucije zaštićenog svedoka. To jednostavno ni naša tradicija ne poznaje, niti naš Ustav i to ne treba nikako ubacivati u naš pravni sistem.
Vi kažete da uvođenjem institucije zaštićenog svedoka u stvari se štite svedoci koji svojim iskazom mogu navodno ugroziti život, zatim svedoci koji mogu ugroziti zdravlje, koji mogu ugroziti slobodu i koji mogu ugroziti imovinu većeg obima. Ja mislim da je to apsolutno demagoška priča, da je to jedna šuplja priča. Zašto? Otkad je sveta i veka, gospođo ministre, siguran sam da i vi to znate, postojali su svedoci koji su u postupku svedočili da su, na primer, bili svedoci masovnog ubistva. Na pitanje sudije – da li vi u ovoj sudnici vidite i prepoznajete lice koje je izvršilo taj masovni zločin, svedok kaže – da, to je taj okrivljeni. Dakle, obraća se sudu da prepoznaje to lice, jednostavno, suočava se u sudnici sa tim licem.
Zašto sada vi uvodite tu kategoriju zaštićenog svedoka? Ovo je bilo od kada je sveta i veka. I onda su valjda svedoci mogli da budu zaštićeni, a nisu bili zaštićeni. Sad ste se vi našli da ih uvodite, neko vam je to rekao i vi to radite. Zbog čega vam treba zaštićeni svedok nego samo da bi mogao da obavi prljave poslove. To je praksa pokazala i jednostavno to je tako. Mi se protivimo uvođenju institucije zaštićenog svedoka i mislimo da je ovo apsolutno nepotrebno u našem pravnom sistemu.

Gospođo ministre, saznali smo, Bogu hvala, iz obrazloženja zašto treba doneti novi  zakon o parničnom postupku, da postojeći zakon iz 2004. godine, zajedno sa svojim izmenama iz 2009. godine, nije nešto omogućio.
Šta to, po vama, po vašem obrazloženju, ovaj postojeći zakon iz 2004. godine nije omogućio? Prvo, on nije omogućio, kako vi kažete efikasniji i ekonomičniji postupak pred sudovima. Dalje, ovaj zakon iz 2004. godine, umesto koga ćete izglasati novi zakon o parničnom postupku, nije omogućio ostvarivanje prava građana, zatim, nije omogućio pravnu sigurnost svih pravnih subjekata i, na kraju, nije ni posredno, ni neposredno omogućio razvoj i prosperitet države Srbije.
Dakle, posle sedam godina primene ovog zakona saznali smo šta on to nije omogućio. Bolje posle sedam godina nego nikad. Postavlja se pitanje – šta je to uradio ovaj zakon, šta je omogućio? Ovaj zakon je omogućio, prvo, enormno bogaćenje malog broja ljudi kroz tzv. kako vi kažete dužnički profit, mada to uopšte nije adekvatan izraz, ali hajde da prihvatimo i takav izraz. Dalje, omogućio je, sa druge strane, jedno enormno osiromašenje najvećeg broja građana.
Usled činjenja ili ne činjenja u parničnim postupcima omogućio je da ostanu bez posla stotine hiljada radnika. Sve ovo, u protekloj deceniji doprinelo je ogromnoj korupciji u čitavom pravosudnom sistemu Srbije. Posledice ove i ovakve korupcije u pravosudnom sistemu gospođo ministre su vidljive svuda i na svakom mestu. Mnoge packe ste dobili od vaših prijatelja iz EU povodom korupcije u pravosudnom sistemu i zaista na ove bolne činjenice za vas, ne bih da vas podsećao, nadam se da su vam one svima vama dobro poznate. Hajde da kažemo nešto kako vi to kažete o dužničkom profitu.
Vi želite, da ovim zakonom u stvari, kako kažete iskorenite dužnički profit iz naše pravne prakse. Međutim, na koga će se to u krajnjem slučaju odnositi, koga će to sve dotaći? Koga će na primer dotaći Zakon o izvršenju i obezbeđenju? Hoće li se na udaru naći oni koje pokušavate da eliminišete zbog tzv. dužničkog profita, da li će se tu naći oni veliki igrači koji u stvari najviše duguju, ili će se u stvari tu naći oni koji su praktično gubitnici tranzicije sve ove godine. Mogu li ovi propisi uopšte tangirati one tajkune koji duguju svojim dobavljačima stotine miliona evra, ili takvima kao što je to i do sada bio slučaj, niko neće smeti ni da priđe. Hoće li privatni izvršioci koje ste uspostavili Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, a koji opet imaju pravo da angažuju neke druge privatnike radi uterivanja dugova smeti sada da priđu kod ovih velikih igrača koje su siguran sam perjanice tog kako vi kažete dužničkog profita. Ako neće smeti da im priđu, a neće siguran da i vi znate da neće smeti da im priđu. Kako onda u stvari naplatiti stotine miliona duga evra koje ovi duguju svojim dobavljačima? Ko su ti u stvari nedodirljivi kojima ni državni aparat ne može ništa, a kamoli neki Zakon o parničnom postupku ili neki parnični postupak koji se protiv njih vodi. Ali, gospodo ministre to nabijanje glave u pesak, to gledanje kroz prste, pa čak i otvoreno protežiranje tih tajkuna, tako što ih ponekad kažete da su menadžeri godine, sećate se i toga?
U stvari, ima samo nešto za posledicu što je sasvim jasno i to nije ni malo slučajno, znate, zato što nije slučajno ne može ni ovaj predlog zakona o parničnom postupku doprineti i stvoriti uslove za iskorenjivanje tog kako vi kažete dužničkog profita. Zašto ne može? Zbog što je to u stvari vraćanje duga, je li tako? Jednostavno, mora se vratiti dug onima koji su kreirali neku politiku, koji su na kraju kreirali Vladu i koji u krajnjem slučaju drže ovu Vladu.
Kako će ovaj zakon iskoreniti enormne tzv. kako vi kažete dužničke profite, od strane velikih igrača, kada su oni u stvari najčešće van parničnog postupka. Kako da ih privedete u parnični postupak? Znate, li kako oni posluju gospođo ministre? Pretpostavljam da znate, ali ću zarad javnosti da kažem – uzimaju robu od dobavljača po valuti od 60 do često 120 dana, je li tako? Prva količina se obično ne plaća, znate, oni su tu malo perfidniji od kockara. Kod kockara se zadnja ne plaća, a kod njih prva količina se ne plaća. Dalje, osnovno pravilo kod njih je da onaj kome se duguje ne sme da traži svoj dug, to je osnovno pravilo. Na žalost dobavljača dužnici u ovom slučaju, ti veliki igrači postupaju po onom starom pravilu "sačekaj me ako hoćeš, ako nećeš i ne moraš", možda ti nikad i neće biti plaćeno ili postupaju po onoj staroj crnogorskoj izreci "dužnik će dug vratiti, ako rđa šćedne sačekati", rekoh ovo kako bi ovi otud rekli na novom crnogorskom jeziku, a nadam se da ga svi razumete, pošto je to u osnovi srpski jezik. Zanimljivo je rešenje koje je predviđate u članu 67. tačka 2. Predloga zakona koje reguliše isključenje sudije u vršenju sudijske funkcije.
Dakle, ovde se kaže – ako je sudija akcionar, vlasnik više od tri posto akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica on će se isključiti iz postupka, to kaže u tački 2. predloženog člana 67. E, sad pazite gospođo ministre, još je zanimljivije vaše obrazloženje za ovo. Ono kaže, otprilike ovako, nijedan sudija privrednog suda ne bi mogao da sudi u postupku u kome je stranka neko od javnih preduzeća čije su akcije podeljene svim građanima. Izvinite, ali ovo je smešno.
Evo, sad ću vam reći i zbog čega. Vi limitirate procenat akcija na tri i više od ukupnog kapitala javnog preduzeća kao jedan od razloga za isključenje sudija, da li je tako? A to pravdate time, što su gotovo svim građanima, pa i sudijama, moguće podeljene on famozne akcije javnog preduzeća. E sad, kakve veze imaju tri posto. Sad ću vam reći da nemaju, tri posto vrednosti javnog preduzeća i ove podeljene akcije, apsolutno je to mešanje baba i žaba. Vrednost podeljenih akcija, gospođo ministre, pojedinačno manja je od vrednosti rezervne gume na službenom autu tog javnog preduzeća, osim doduše ako vi pod uticajem Mlađana Dinkića nemate neku drugu računicu kada su u pitanju akcije javnog preduzeća. Možda se nešto i promenilo? A vi zbog tako mizerne vrednosti akcija javnih preduzeća koje su podeljene građanima, pa i sudijama limitirate osnov za isključenje sudija na čak tri posto od vrednosti ukupnog kapitala javnog preduzeća. Šta ako sudija ima 2,9%, 2,8%, 2,5% od vrednosti javnog preduzeća. Pazite, a vrednost kapitala javnog preduzeća je pedeset miliona. To je milion i po. Da li vi mislite da svaki promil ispod tri posto, čini manje zainteresovanim, ili manje pristrasnim ili poštenijim u suđenju. Izvinite, ali ovaj deo ste morali mnogo restriktivnije, ovo tri posto baš nije dobro.
Sledeće hajde da kažemo nešto o institutima saslušavanja svedoka i saslušavanja parničnih stranaka. Vi predviđate da se svedok može saslušati putem video linka, kao i putem uređaja za optičko snimanje. Dalje, predviđate da se saslušanje parničnih stranaka može obaviti putem konferencijske veze, odnosno korišćenjem uređaja za tonsko i optičko snimanje. Čemu ova hibridna rešenja, čemu ovo preuzimanje iz nekih drugih procesnih pravila gde god je ovakvo nešto korišćeno do sada, praksa je to pokazala do sada, imamo i sveže primere iz Haškog suda i ne samo odatle. To nije bilo dobro, takva rešenja su mogla doneti samo lažne svedoke, mogućnost uticaja na svedoke, mogućnost podmićivanja i korupcije itd. Zašto uvodite to u to naše procesno pravo.
Dalje, dostavljanje podnesaka od strane parničnih stranaka jedna drugoj, mislim da nije nešto što bi drastično popraviti efikasnost parničnog postupka. Institut suđenja u razumnom roku o kome su danas mnogi pričali zaista nije nešto zašta se može reći da će doslovno i što je najvažnije ni selektivno se primenjivati. Zašto, pod jedan, jednostavno vi ste u protekloj deceniji stvorili jedan ambijent u kome su maratonska suđenja postala pravilo, a ne izuzetak.
Iz ranih razloga su postala pravilo razloga u koje ja sada ne bih da ulazim. Objektivna teškoća je što se ovde radi o dijametralno suprotnim interesima. Dakle, jedan je interes dužnika, pogotovo ako je on veliki igrač, pa se nalazi u parničnom postupku, a drugi je interes poverioca, tako da će vrlo teško biti pomiriti ta dva dijametralno različita interesa, što će opet uticati da u razumnom roku suđenje bude ostvareno onako kako ste vi to zamislili u Predlogu zakona.
Dakle, na kraju smatramo da osnovi koji su postavljeni, nisu dobri. Smatramo da temelji koji su postavljeni, nisu dobri. Smatramo da sve ono što se grbavo rodi, ne može ispraviti ni vreme, ni ove kozmetičke promene koje vi pokušavate ovim zakonom. Hvala.

Gospođo ministre, kada čovek pročita sve odredbe ovog predloga zakona, a posebno kada se zadrži na onim odredbama koje predstavljaju, kako vi kažete u obrazloženju ovog predloga zakona, novine, onda se sami po sebi nameću određeni zaključci.
Prvi zaključak koji se nameće, čitanjem Predloga ovoga zakona, jeste da u stvari ništa bolje po ovom pitanju nismo mogli ni očekivati. Zašto? Pa zato što je ovo jednostavno logična posledica svega onoga što vi od 2008. godine pa do danas nazivate – reforma srpskog pravosuđa. I to od uređenja sudova, od izbora sudija i tužilaca, pa do ovih suštinskih zakona, zakona o krivičnom postupku i zakona o parničnom postupku.
Ovaj zakon, kao i onaj koji ćemo imati stura, jednostavno, gospođo ministre, predstavlja tačku na i), kako na onih 100 miliona dolara, tako i na kompletnu reformu srpskog pravosuđa. Za tu reformu srpskog pravosuđa, gospođo ministre, vama više izgleda i nisu potrebne kritike. Nisu vam potrebne kritike jer jednostavno vi ste ovde sami sebi dovoljni. Mi smo vas puno kritikovali kada ste iznosili predloge ovih zakona iz oblasti reforme pravosuđa, ali, kažem, vi ste sami sebi dovoljni. Ako to ne verujete, onda pročitajte Vikiliksa, pa ćete videti tamo, sve možete videti, i kako ste uređivali sudove, kako ste izabirali sudije, kako ste izabirali tužioce, kako ste tamo ogovarali jedni druge pred Amerikancima i sve ostalo što je vezano za reformu pravosuđa. Sve se tamo može videti.
Zbog svega ovoga, dakle, jedan opšti zaključak je da je ovaj predlog zakona o krivičnom postupku samo logična posledica te vaše reforma pravosuđa, a ovaj zakon, u odnosu na ovlašćenja koja dajte tužiocu i ovlašćenja koja ostavljate sudu u predkrivičnom bivšem postupku, zaista predstavlja nešto zašta se može reći da će biti dobar samo za one sudije koje su došle u sud i izabrani iz zemljoradničkih zadruga i one sudije čija je glavna referenca da su dobri partijski drugovi. Ovaj zakon će samo za njih biti dobar, a za ostale nisam siguran.
Drugi zaključak koji se sam po sebi nameće, čitajući Predlog ovog zakona, jeste da ste vi ovde u stvari izgleda imali zdušnu pomoć. Čini se da su vam ovde zaista dosta pomagali. Rekao bih da je ovde direktna pomoć bila možda i od nekog atašea iz američke ambasade ili nekog stručnjaka iz Haškog tribunala, jer jednostavno kada se ove novine imaju u vidu takav logičan zaključak se sam po sebi nameće. Zašto? Jer ovo je jednostavno svojevrsna mešavina kontinentalnog, anglosaksonskog i haškog krivičnog procesnog prava.
Da sada krenemo od nekih konkretnih stvari. Potpuno uvođenje tužioca, gospođo ministre, u dosadašnji predkrivični postupak, dakle uvođenje tužioca u istragu, gde tužilac postaje alfa i omega u prikupljanju dokaza, a sud postaje samo nemi posmatrač u ovom delu, u utvrđivanju materijalne istine, što treba da bude suština ovog postupka, je nešto što apsolutno nema utemeljenja, niti u Ustavu Republike Srbije, a posebno u našoj krivično procesnoj praksi.
Pored toga, gospođo ministre, van svake pameti je da se kompletan predkrivični postupak, da se kompletan istražni postupak daje u ruke jednog čoveka, pa makar on bio i taj vaš famozni javni tužilac. Koga vi, gospođo ministre, mislite da ubedite da će ovakav zakon o krivičnom postupku omogućiti zaštitu osnovnih prava okrivljenog, da će ovakav zakon o krivičnom postupku doneti potpuno razjašnjavanje činjenica vezanih za krivično delo?
Dalje, gospođo ministre, vi dajete mogućnost tužiocu da zaključi sporazum sa okrivljenim, da zaključi sporazum o priznavanju okrivljenog da je učinio krivično delo, da zaključi sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne, ili druge krivične sankcije, i da zaključi sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela, koja će biti oduzeta. Gospođo ministre, samo u ove tri stavke koje sam nabrojao, evo prostora za manipulaciju.
Vratiću vas samo kratko na Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom. Ako se sećate, gospođo Malović, vi ste tim zakonom predvideli u jednom delu da se deo imovine, koja je stečena krivičnom delom, može ostaviti učiniocu krivičnog dela ako je ona neophodna za njegovo izdržavanje. Gospođo ministre, pitajte onu opljačkanu sirotinju da li je ovo dobro? Pitajte ih da li je dobro da se i jedan dinar od opljačkane imovine ostavi učiniocu krivičnog dela na njegovo izdržavanje? Izvinite, pa tamo gde on ide ne bi trebalo da mu treba ni kaiš, ni pertla, ni ništa, a vi mu ostavljate deo ukradene ili deo imovine stečene krivičnim delom.
Šta radite sad sa Predlogom ovog zakona? Gospođo ministre, vi idete još dalje. Nekome je izgleda bilo malo što ste predvideli Zakonom o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, pa sad ovlašćujete javnog tužioca, pazite, da može da pregovara sa okrivljenim o imovini koja je stečena krivičnim delom, pa mu čak i ne postavljate nikakve uslove. Ne postavljate mu nikakvo ograničenje u tom pregovoru. Neka pregovara tužilac kako mu se prohte, je li tako? Bez ikakvog uslovljavanja.
Čak u članu 318. Predloga zakona o krivičnom postupku predviđate i kojim regulišete odvijanje ovog sporazuma, umesto da predvidite da će se sporazum obavezno odbiti, ako je tužilac npr. u pogledu imovine koja se oduzima postigao štetan sporazum po državu, po oštećenog. Ne, vi tu čak predviđate neke proceduralne razloge, nikako suštinske, samo proceduralne. Da li je to ono što je intencija predlagača u ovom delu? Da li ste to slučajno uradili ili namerno? Jednostavno, ko vama daje pravo da javni tužilac raspolaže na ovakav način sa imovinom koja je stečena krivičnim delom? Da li je to njegova očevina? Da li je to vaša očevina? Čija je? Ne može tako da se pregovara sa imovinom koju je neko stekao krivičnim delom.
Dalje, vi u ovaj zakon uvodite institute zaštićenog, posebno osetljivog, pa onda posebno osetljivog svedoka. Zatim, predviđate korišćenje moderne informacione i komunikacione tehnologije. Predviđate i mogućnost kada je prisustvo optuženog otežano zbog bezbednosnih i drugih razloga, kako kažete, da ovaj može učestvovati na sednici, pazite, putem prenosa zvuka i slike. Ovo vam je stvarno pravo rešenje. Objasnite nam, gospođo ministre, koji su vam to bezbednosni razlozi zbog kojih je otežano da počinilac krivičnog dela bude prisutan na svom procesu? A koji su to drugi razlozi? Pogledajte kako dajete širok pojam – otežani razlozi i drugi razlozi. Koji su to otežani, a koji su drugi? Valjalo bi da nam to objasnite, bilo bi to zaista zanimljivo. Zbog čega to optuženi iz nekih bezbednosnih razloga ne može da prisustvuje? Ili, gospođo ministre, kada je ovo isto u pitanju, da li vi to možda priznajete nemoć države da u svakom momentu obezbedite da okrivljeni bezbedno prisustvuje svom procesu? Ili da li u ime nekog drugog priznajete nemoć policije i drugih bezbednosnih organa?
Jeste li vi po ovom pitanju konsultovali gospodina Dačića? Da li je on za to da ne može da se u svakom momentu obezbedi prisustvo okrivljenog? Ko je to moćniji od policije, pa vi to priznajete u ovom zakonu, pa ne možete da ga privedete, ili možda smatrate da je možda bolje da negde sa Ženevskog jezera, iz nekog apartmana, iz udobne fotelje neki okrivljeni putem video linka, ili šta ja znam, daje svoju odbranu?
Na kraju, ali ne zbog toga što su iscrpljene teme, rekli smo da smo podneli puno amandmana i o njima će sigurno biti dosta reči.
Reći ću još samo nešto o jednom institutu koga ste vi predvideli u ovom zakonu o krivičnom postupku, a to je institut koji predviđate članom 14. Predloga zakona, dakle, suđenje u razumnom roku. Gospođo ministre, suđenje u razumnom roku, ko vama da veruje da ćete vi dosledno sprovoditi i poštovati ovaj princip? Ko vama da veruje, kad se niko, jednostavno niko nije oglasio na pravi način od ove države, od ove vlasti za suđenje od devet godina, koje ne da nije u razumnom roku, nego je van svake pameti, koje se održava u Haškom tribunalu, protiv našeg državljanina? Ko onda da vam veruje da ćete vi poštovati ovaj princip ovde, ako ga do sada niste poštovali? Baš vas briga i za Vojislava Šešelja i za njegovu porodicu i decu i unuke i sve. Ko onda vama da veruje da ćete vi ovaj princip poštovati i ko vama uopšte da veruje više bilo šta? Hvala.

Ovaj amandman koji sam podneo odnosi se na član 3. stav 1. tačku 8. Predloga zakona o energetici. Podsetio bih da u članu 3. se propisuju ciljevi energetske politike. Kada govorite o ciljevima te politike, vi to radite u jednom širokom rasponu, između sigurnog, pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja građana električnom energijom preko stvaranja uslova za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, pa sve do zaštite kupaca električne energije. Između toga jeste i stvaranje uslova za investiranje u energetiku.
Dakle, upravo onaj cilj koji sam ja svojim amandmanom pokušao da na neki način dogradim. To što je zaštita kupaca električne energije stavljena na poslednje mesto, može i ne mora da znači nešto. Kada je u pitanju zaštita kupaca i električne energije, možda to ne bi ništa ni značilo što je na poslednjem mestu predviđena među ciljevima da vi svakodnevno ne šaljete poruke građanima koliko vodite računa o njima, ne samo kao kupcima električne energije, već i uopšte.
Poslednja poruka koja se šalje građanima iz ove oblasti jeste i ono što se desilo vezano za Uskokovića i suđenje ovom čoveku koji je, kao što se sećate, 35 stanova, lokala itd. stekao jednim nezakonitim poslovanjem, zloupotrebom službenog položaja i falsifikovanjem službenih isprava i bio osuđen na devet godina, da bi ga pre neki dan Viši sud osudio na samo tri godine. Dobio je 300% manju kaznu. To je ta briga koju, između ostalog, predviđate ovde i u ciljevima energetske politike.
Međutim, obzirom na ono što se događa u samoj oblasti energetike, ovo izgleda da i nije slučaj koji zavređuje vašu pažnju. Ja sam svojim amandmanom tražio da u tački 8, da se stvaranjem ekonomskih privrednih i finansijskih uslova stvore u stvari bolji uslovi za investiranje. Smatram da bi takvom nadogradnjom ove tačke 8. bio olakšan i vama posao, kao nekom ko se bavi ovom oblašću, kao nekom ko se bavi tom oblašću energetike. Međutim, kada se u osnovi događa da i naši sudovi štite lopove, onda o kakvom investiranju se ovde može govoriti? Potpuno je jasno zašto i ovaj amandman, kao i prethodni SRS, nije prihvaćen. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da je izbor ovog saveta bio po novom zakonu, a od donošenja odnosno tog novog zakona o energetici, koji je u proceduri, deli nas samo par dana. Mi ovde danas ne bismo imali sigurno ministra Mrkonjića, kao predstavnika ispred Vlade. Pošto je gospodin Mrkonjić tu i imam utisak da pažljivo sluša poslanike SRS koji govore na ovu temu, na početku ću mu postaviti jedno pitanje – da li ste gospodine ministre vi razmišljali o jednoj stvari, vaša ingerencija, kao ministra energetike, po ovom pitanju, po pitanju Saveta, je još samo dva dana. Još samo dva dana vi ste nadležni da kažem, kad se danas izabere ovaj savet, za njega. Onih osam dana koji je rok za stupanje na snagu zakona. Dakle, posle toga, vi nemate, kao ministar i vaše Ministarstvo, nikakve ingerencije nad ovim Savetom. To je, uostalom, predviđeno članom 37. Predloga zakona o energetici, gde vi predlažete da ovaj savet bude, da Agencije bude samostalan organ. Organ koji je nezavistan od svakog državnog organa, nezavistan od svake institucije i od svakog pojedinca čak koji se bavi ovom oblašću, energetikom.
Dakle, propisano je u tom predlogu novog Zakona o energetici da članove ovog Saveta bira Narodna skupština na osnovu javnog konkursa, da li je tako, koga raspisuje i sprovodi komisija, koju opet obrazuje Vlada na predlog Ministarstva. Toga normalno ovde nema, jer to radite po starom zakonu. Nema ni konkursa ni komisije. Ovo se radi po tom starom zakonu. Kakve ćete ingerencije vi imati posle ovog, rekao sam prethodno. Od ovih pet kandidata, koje ste predložili ovde, negde oko dve trećine radne biografije odnosi se na jednu ličnost. Zaista vidimo po ovom da je to impresivna radna biografija, da je to impresivna karijera u trajanju od 33 godine. Iskreno bih voleo, pošto je već to tako, da u sastavu ovog saveta, koji vi predlažete, ima bar dva učenika od ove gospođe koja ima tako dobru i tako impresivnu karijeru. Nisam siguran da je to tako.
Međutim, ono što iritira malo jeste jedna činjenica, na kraju ove impozantne radne karijere postoji jedna stavka, koja kaže koje su kontakt osobe i poslednja u nizu kontakt osoba jeste Kori Udovički. To je ista ona gospođa, da podsetim građane Srbije, koja je svojevremeno rekla i poručila penzionerima, da ako nemaju para da plate struju, neka prodaju stanove. Sećate se toga. Ovde je, čini mi se, posle tog rednog broja šest, rekao bih gde se govori o kontakt osobama, trebalo da ima još par rednih brojeva. Čini mi se da je pod rednim brojem trebao da bude Goran Novaković, a pod rednim brojem osam na primer Dimitrije Vukčević. Sećate se Goran Novaković, to je onaj koga je SRS još 2003. godine prozivala da je član energetske mafije. Dimitrije Vukčević, to je ona osoba koju je Kori Udovički te iste 2003. godine predložila na čelo NIS.
Zašto je ovaj trio važan koji se pominje ovde? Zašto on može da bude interesantan i kakve su njihove veze bile ili će biti sa članovima ovog saveta koji se danas predlaže, čiji sastav vi danas branite? Tvrdim na osnovu dosadašnjih saznanja da će ova družina pokupiti glavni deo kajmaka od energije koja se bude proizvodila u narednom periodu od 12 godina u tzv. vetroparkovima.
Dakle, država će u nekom periodu od narodnih 12 godina vršiti subvencionisanje cene, odnosno subvencionisanje otkupa električne energije koja se proizvodi u ovim vetroparkovima, kako sam ja razumeo, po nekih 9,5 evro centi za kilovat čas. Dakle, iz državne kase po ovom osnovu biće izdvojeno negde oko milijardu i 300 miliona evra. Milijardu i 300 miliona evra će se subvencionisati cena električne energije, ali samo određenim osobama, osobama koje su već unapred određene, osobama koje su privilegovane.
Koliko može da se sazna, u ovoj igri je negde oko devet kompanija. Tu se pominje malo pre pomenuti Goran Novaković, pa se pominje sestra Kori Udovički, pa se pominje Miodrag Kostić, kralj šećera, pa se pominje Dimitrije Vukčević, bivši direktor NIS. Ima ih još, ali rekao bih da ova grupa izgleda predstavlja one kapitalce u ovoj oblasti, u oblasti energetike.
Pazite sad ovo, kvota za celu Srbiju, kada je u pitanju obnovljiva energija, iznosi oko 450 megavati. Od toga "Energovint", tako se zove firma, čiji je jedan od vlasnika gospodin Novaković, treba da izgradi vetroelektranu kapaciteta 100 megavati. Pazite, jednom čoveku daje se četvrtina kvote, ostalo je još dve trećine, a vidite koliko krokodila ima u ovoj barici. Kada se bude zamešala ta barica, mislim da će biti zlo, da će onda ovaj savet za energiju imati puno posla.
Međutim, obzirom da ovde vidimo da je kontakt osoba koju članovi saveta predlažu u ovom izveštaju Kori Udovički, uopšte nemam iluziju ko će od njih dobiti preostale dve trećine ove kvote od 450 miliona megavati.
Dalje, samo ću da vam kažem jednu frapantnu činjenicu, zamislite, ova grupa koja treba da dobije ove kvote tražila je od države, gospodine ministre, mislim da ste vi upoznati sa tim, tražila je da se period od 12 godina, koji će država subvencionisati povlašćenu cenu od 9,5 evro centi za kilovat čas, razlika je negde blizu tri evro centa, tražila je da se ova poveća na 20 godina, sa 12 na 20 godina. Malo ljudima 1,3 milijardi evra, treba im još jedno milijardu. Treba ih možda i razumeti, toliko im treba.
Osnovna zloupotreba monopola do sada u ovoj oblasti jeste, kada je EPS u pitanju, tzv. blok tarifa, jer su cene u toj zelenoj, plavoj i u crvenoj zoni, odnosno tarifi određene u tim relativnim iznosima. Plaćanje obračunske snage na bazi limitatora, dakle, sada na bazi limitatora, i to osigurača koji su na brojilima, bilo bi u stvari svih 12 meseci, bez obzira što je potrošnja električne energije manja u letnjem periodu. To je sad nova zloupotreba. Mislim da bi to bila nova pljačka građana, taj način obračuna električne energije. Ovde se apsolutno ne vodi računa o prosečnom korišćenju snage na bazi ostvarene potrošnji kilovat časova.
Predstavnici vlasti u narednom periodu najavljuju poskupljenje električne energije od 100 % u nekom narednom periodu, da bi se cena električne energije usaglasila sa okolnim zemljama. Građani Srbije moraju ovo da znaju, šta im se sprema, građani Srbije trebaju da budu jako oprezni na sve šarene laže koje im aktuelna vlast predlaže u narednom periodu, a pogotovo u periodu do narednih izbora. Hvala.

Dame i gospodo, gospodine ministre, u svom izlaganju ću se osvrnuti na nešto što nije konkretno vaš fah. Međutim, obzirom da ste ovde predstavnik Vlade i da na neki način branite sve ove protokole i predloge zakona, nadam se da ćete ipak pažljivo saslušati ono što bih hteo da kažem i o ovom predlogu zakona. Naime, radi se o Predlogu zakona o dopuni Zakona o ratifikaciji opcionog protokola, uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih neljudskih ili ponižavajući kazni i postupaka.
Svojevremeno je Zaštitnik građana, koji se ovde predlaže članom 2a da se određuje zaštitnik građana da obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, dakle gospodine Janković, izjavio da u Srbiji ne postoji sistemska tortura.
Znate, oblik torture nad građanima Srbije je nešto što je izuzetno važno i nešto što je poprimilo vrlo široke razmere u državi Srbiji i zbog toga ova izjava data od strane Zaštitnika građana koji će se sutra baviti ovom celokupnom problematikom mislim da je pomalo data paušalno. Zaštitnik građana zvanično nije ni inaugurisan da radi ovaj posao koji će biti nadležan tek kad donesete takvu odluku o kontroli i prevenciji ove vrlo osetljive oblasti, a već daje izjavu da u Srbiji ne postoji sistemska korupcija. Kod mene se kaže da se na ovaj način neko u stvari "izuva pre broda", kada to činite, a kada nam na vidiku nije ona skela može se tu svašta dogoditi, čak i nekih neprijatnih stvari.
Ako se ima u vidu da Zaštitnik građana na jednom mestu kaže, pokušaću da ga citiram – da su lišenja slobode loša u toj meri da se mogu okarakterisati kao ponižavajuća i da sadrže elemente zlostavljanja, to na neki način gospodine ministre govori u prilog mojoj činjenici da kada je on dakle uzeo samo ovaj jedan oblik torture nad građanima Srbije, da je u stvari ovo u velikoj meri sistemska pojava. Dalje, Zaštitnik građana utvrđuje da prevencija torture nije samo pitanje međunarodnog kredibiliteta naše zemlje, već je to kako on kaže – imperativ za očuvanje dostojanstva naših građana. Postavlja se jedno prosto pitanje. Koliki je raspon između ove dve stvari? Koliki je raspon između nečega što vas neko, EU tera da uradite, jer su to i oni isto uradili i navodno zbog toga imaju jači i bolji međunarodni kredibilitet s jedne strane, a sa druge strane nalazi se očuvanje dostojanstva svih naših građana po pitanju, dakle, svih onih koji su na neki način doživeli torturu.
Raspon između ove dve stvari je ogroman i uopšte po ove dve stvari ne treba postavljati paralelu, po pitanju da vam je neko naredio nešto da uradite ili dao vam dao preporuku da to uradite i pitanje očuvanja dostojanstva građanina. Ne treba između to dvoje postavljati paralelu, jer jednostavno ako su vam građani važni prevencija torture nad svim građanima koji preživljavaju torturu u bilo kom obliku mora da bude prioritet, mora da bude sveto pismo, kažem – ako mislite o građanima Srbije.
Šta je tortura o kojoj danas pričamo? Tortura je namerno nanošenje jakog mentalnog ili fizičkog bola ili patnje od strane službenog lica ili uz njegov pristanak i to u određenu svrhu. To bi bila neka najuža definicija pojma torture od strane službenog lica. Osnovna karakteristika svih tortura, zajednički imenitelj svih tortura koje građani doživljavaju jeste da se kod njih razvijaju određeni različiti psihološki poremećaji. Među tim poremećajima najvažniji je postraumatski stresni sindrom, a pore njega tu su još i depresija, alkoholizam, bolesti zavisnosti itd. Ono što je vrlo važno u ovoj situaciji jeste u stvari određen stepen popustljivosti koji mnogi, a posebno ti isti koji rade tu torturu imaju prema ovom problemu, čak da u pojedinim situacijama i opravdavaju.
Setimo se samo slučaja onog momka koji je brutalno pretučen u policiji. Znate dame i gospodo, gospodine ministre, kada neko želi da se možda dodvori ili ministru ili nekome iz vlasti ili bilo kome, on sebi dozvoljava da u svojstvu npr. predstavnika sindikata te policije izjavi sledeće, pazite sada ovo, citiram: "Batinjanje mladiće je bilo po mišićima", kao ka mišići nisu delovi njegovog tela," i to je urađeno prema uvaženom članu našeg društva koji u svojoj karijeri ima oko 18 krivičnih dela krađe, teške krađe i razbojničke krađe". Izvinite, da li ovo možda nije opravdavanje torture ili je možda dodvoravanje nekom iz vlasti, možda ministru ili šta ja znam kome, ali opet dodvoravanje ili laskanje, ali opet se radi o torturi?
Neki su nekada u istoriji naroda se na različite načine oslobađali ovih koji im laskaju, koji im govore da su najbolji, najpametniji, itd, bili oni predsednici država, bili oni carevi, kraljevi, ministri itd. Bilo je toga uvek u istoriji, tih laskavaca, tih koji se dodvoravaju vlastima i to je jedna pojava koja poprima i u ovom našem društvu ne tako zanemarljive oblike, a i ranije je bilo toga. Sećate se oni priče kada je budući car Irod bio mali, pa mu došao učitelj koji je istovremeno bio i učitelj Apostola Pavla, pa mu kaže – ti si predodređen da budeš car i ti ćeš to i postati, ali ti nećeš vladati po božjim zakonima, već isključivo po svojim zakonima i to torturom. Rekao mu je u lice, nije mu se ništa dodvoravao. Ovaj to vremenom postane, postane car, sećate iz priči kakav i počne da huli na boga, ne priznaje ni njega. Sa druge strane ovi drugi mu laskaju, baš kao i danas mnogi koji laskaju predstavnicima ove vlasti, laskaju mu da je on najpametniji, najbolji vladalac. On u jednom momentu, evo završavam sa ovom pričicom, naredi da se pobiju svi oni koji su mu laskali da se ostavi samo taj koji mu je rekao istinu. Jedna poučna pričica za sve one koji laskaju – treba se osloboditi laskavaca, ne kao car Irod. Samo se vi smejte gospodine ministre, narod razume šta im ja pričam.
Jako je širok spektar situacija u kojima se manifestuje tortura. Pomenuću samo neke. Tortura na licima lišenim slobode, takva lica nalaze se u situaciji potpune zavisnosti i to takva lica čini posebno ranjivim u odnosu na svaku vrstu zloupotrebe, bilo da su u pitanju samo policijska zadržavanja, bilo da su u pitanju pritvori, bilo da su u pitanju zatvori kao načini izdržavanja sankcija i kazni zatvora. To je jedno jako široko polje delovanja i veliko je pitanje koliko Zaštitnik građana koga ćete ovde postaviti da se bavi i ovim problemima može tu uraditi, makar sa četiri svoja pomoćnika. Podsećam da je kapacitet srpskih zatvora oko 6.000, a da u srpskim zatvorima često ih ima i do 12.000. Kako će Zaštitnik građana dalje adekvatno uticati na zdravstvenu zaštitu zatvorenika u našim zatvorima? Znate u našim zatvorima imamo situacije da se često kopiraju oni načini zdravstvene zaštite koja se primenjuje u Haškom kvazi sudu, a kakvi su načini zaštite u tom sudu, mislim da nam je svima jasno.
Sledeće pitanje koje je vrlo značajno u oblasti tortrure nad građanima i mogućnosti zloupotreba, mogućnosti torture jeste pitanje fiksacije ili vezivanja jako uznemirenih pacijenata. Mislim gospođo Đukić-Dejanović da je ovo nešto iz vašeg faha i da ćete složiti sa mnom da i u ovoj oblasti nešto nije dorečeno, a to je koliko sam ja mogao da vidim, vi u ovoj oblasti te konkretne fiskacije pacijenata koliko sam mogao da pretražim nemamo konkretne zakonske propise.
Tu nema propisa o načinu fiksacije, ko to određuje, ko naređuje, ko radi, do kada traje. Dalje, da li u ovim slučajevima to može da preraste u torturu, ili ne? Ili, sad stavimo u obratan kontekst, da li u torturu može da pređe i nešto drugo, a to je kako se štite oni koji obavljaju ove poslove, itd? Dakle, to je nešto što nije dorečeno u našim zakonskim propisima.
Dalje, kod lišavanja poslovne sposobnosti velike su mogućnosti zloupotrebe i torture nad građanima. Zašto? Vi znate, ili možda ne znate, kod lišavanja poslovne sposobnosti stranka se ne poziva na ročište, njoj se čak ne obezbeđuje ni adekvatna pravna zaštita. Stranka čak ne biva saslušana. Tu su mogućnosti zloupotrebe zaista velike, da ne kažem da i vraćanje poslovne sposobnosti, takođe, podrazumeva velike zloupotrebe.
Sledeće, hiljade ili desetine hiljada pojedinačnih slučajeva je tortura kod državnih organa.
Izvinjavam se, hoćete li mi samo reći koliko ima poslanička grupa još vremena?

Dakle, sledeće pitanje je pitanje pojedinačnih slučajeva torture kod državnih organa, kod centara, npr. za socijalni rad i kod sudova. To su možda najdrastičniji primeri. Samo kratko ću vam reći jedan primer gde smatram da postoji velika tortura nad građanima, nad roditeljima konkretno u ovoj situaciji i nad detetom.
Radi se o jednoj porodici Mijušković iz Ostre kod Čačka. Ta porodica, nažalost, ima dete koje je retardirano, kome je 19 godina i koje je u takvoj situaciji da na postoji apsolutno nijedna najprostija operacija koju to dete može samo i svesno da uradi. Roditelji su nudili i prvostepenoj i drugostepenoj komisiji tražeći tuđu negu i pomoć, da im oni daju jednu najprostiju operaciju i da će se odreći ukoliko to dete uspe da uradi bilo šta, da će se odreći tih 8.000 koje oni imaju za njega na osnovu te bedne socijalne pomoći. Prvostepena komisija je odredila, kaže da je retardiranost 90%, dalje kaže – a sa 100% se dobija tuđa nega i pomoć. Sledeće, drugostepena komisija kaže – koeficijent inteligencije je 35%, a sa 34% se dobija tuđa nega i pomoć.
Završiću sa ovim slučajem. Upravni sud, kome su se oni obratili povodom ovog slučaja tužbom Upravnom sudu već godinu i po dana ne rešava slučaj, bilo na koji način, ne prejudicira niko na koji će način Upravni sud to rešiti. Neka reši negativno, da bi oni mogli dalje da se žale Centru za socijalni rad, jer njima treba 24 sata nega ovog deteta. To je jedan drastičan primer, kako se vrši tortura nad građanima Srbije. Hiljade i na desetine hiljada je drugih primera. Meni je žao što ne mogu da pomenem mnoge druge primere, kojih je zaista mnogo u ovoj državi. To je nešto što se radi sistemski u ovoj državi.
Kada se radi sistemski, dame i gospodo, gospodine ministre, potrebno je sistemsko lečenje ovoga. Prvi lek u sistemskom lečenju torture nad građanima Srbije jeste da vi odete sa vlasti. Hvala.

Hoćete mi samo reći koliko vremena ima poslanička grupa?

Amandman koji sam podneo na član 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, odnosi se, u stvari na član 48. osnovnog zakona. Naime, u članu 8. vi predlažete da ako je odborniku prestao mandat pre vremena na koje je izabran, on se dodeljuje prvom sledećem kandidatu sa iste odborničke liste kome nije dodeljen mandat.
Dalje, u ovom članu 8. vi predviđate da za odbornike sa koalicione liste, tako da mandat dobija odbornik te političke stranke i na kraju predlažete ovim članom i vraćanje mandata predsednicima opština, odnosno gradonačelnicima, tj. zamenicima predsednika opštine, odnosno zamenicima gradonačelnika pod određenim uslovima. Svojim amandmanom sam tražio brisanje celog člana 8. Predloga ovog zakona.
Dakle, smatram da vi ovim članom, u stvari uspostavljate, ne samo što uspostavljate tzv. zatvorenu odborničku listu, već ćete u stvari napraviti ogromnu štetu celokupnom izbornom procesu. Malopre, ministar reče, oko komentara na Odluku Ustavnog suda, kao da je zabranjeno komentarisati odluku Ustavnog suda. Poštujemo mi sve odluke, normalno, i Ustavnog suda, ali mi ovde u stvari kritikujemo čitav vaš koncept ovog izbornog zakonodavstva. Normalno, kritikujući koncept vašeg izbornog zakonodavstva moramo se osvrnuti i na tu odluku Ustavnog suda. Gospodo iz vladajuće većine, nije ovo 1948. godina. Pročitao sam neke odluke tadašnjih sudova donete tobože u ime naroda, koje su osuđivale te mučenike zbog toga što su komentarisali odluke tih narodnih sudova. Hoćete li sada i to da uvedete, da ne možemo da komentarišemo nikakvu odluku.
Međutim, tvrdim, izdržaće ovaj narod i pod vašom vladom, izdržaće ovaj narod baš kao što je i te pomenute 1948. godine, nakon jedne presude koju je doneo taj narodni sud, jednom mučenom srpskom seljaku, gde ga je osudio na 20 godina robije zbog toga što je bio na kontra strani, zbog toga što nije bio na strani pobednika tadašnjih. Ovaj su svojoj završnoj reči kaže, dobro, sudija vi ste me osudili, ja jesam bio na kontra strani, nisam bio na vašoj strani pobednika, ali imam samo jednu primedbu, mnogo ste me osudili, ne mogu to da izdržim, star sam čovek. Sudija mu kaže, izdrži čiča ti koliko možeš.
Za razliku od toga izdržaćemo mi do kraja vašeg mandata, a posle toga videćete vi šta će biti. Ovo načelo zatvorenog mandata, vi pravdate evropskim vrednostima. Vi pravdate i pokušajem da se pravni i politički sistem uskladi sa nekim evropskim principima i nekim evropskim standardima. Međutim, potpuno je ovo suprotno. Postavlja se jedno suštinsko i fundamentalno pitanje, da li je ova izmena primerena političkom, ekonomskom, socijalnom i svakom drugom trenutku u kome se ova zemlja nalazi. Kaže se negde da je Danska menjala svoje izborno zakonodavstvo kad god je za to imala potrebu.
Tačno, gospodo, iz vladajuće većine, ali zapamtite kad god je imala za to potrebu i kad je to bilo u interesu njenih građana i njene države. Dakle, pametni ljudi, ne uvek i po svaku cenu, pogotovo ne zbog toga što vam to neko diktira već samo onda kada postoji trenutak pravi zato i kada je to u interesu njihove države i njihovog naroda. Kome u Srbiji u ovom momentu odgovara ovakvo izborno zakonodavstvo i ovakva izborna pravila? Kome odgovara ova zatvorena lista?
Ipak, vi pokušavate da nas ubedite da to odgovara građanima Srbije, međutim to apsolutno nije tačno. Čak, to može biti kontraproduktivno i veoma štetno za građane Srbije jer to je apsolutno neprihvatljivo obzirom na nivo političke, socijalne, moralne i svake druge svesti i prilika u kojima žive građani Srbije. Ne kažem da su građani Srbije loši.
Ministar je malo pre hteo da okrene tezu pa da kaže da, zašto se vi bojite da su građani Srbije potkupljivi. Ne! Ali čuli ste malo pre izlaganje gospodina Martinovića, pa vi se igrate u stvari na ivici, vi se igrate na žiletu nemaštine i bede ovog naroda, u tome je stvar. Vi dozvoljavate da primenom ovih pravila koje uspostavljate u ovom zakonu lokalnih izbora, da neki lokalni moćnik u stvari i pre izbora faktički može da kupi i ostvari većinu u nekom lokalnom parlamentu. Znate, kada se uspostave i objave te odborničke liste, pa on može onog časa da krene u kupovinu mandata. I sve ovo što vi radite, dame i gospodo, sa ovim izbornim zakonodavstvom, sve ovo što radite sa promenom izbornih pravila uči izbora podseća najviše na ona sveže ofarbana jaja ali koja su nažalost mućak. Znate, ofarbana fino i lepo izgledaju, kad ih razbijete ono mućak.
To se dešava sa ovom promenom izbornog zakonodavstva, sa ovom promenom izbornih pravila, kako ih vi ovde radite. Zašto je to tako? Ova zatvorena izborna lista u potpunosti depersonalizuje funkciju odbornika, u potpunosti. Oni po ovome jednostavno nisu predstavnici naroda. Odbornici po ovome, kako vi predlažete, nisu ono što piše u Ustavu. Građani glasaju za jednu zatvorenu odborničku listu bez mogućnosti da neko ko je zbog svoje prepoznatljivosti, na primer, dobio više glasova od onog prvog, drugog, trećeg, petog sa liste, jednostavno ne može da bude odbornik zbog ove zatvorene liste i zbog ovog načina kako ga vi predlažete.
Dalje, posebno pitanje jeste i zainteresovanost kod zatvorene izborne liste, šta se tu događa? U lokalnom parlamentu, dakle, koji ima na primer 75 odbornika, kao što je to lokalni parlament u Čačku, iz kojeg ja dolazim, onaj koji je 40-ti, 50-i, 65-i, 75-i na listi, može teorijski da postane odbornik samo u jednom slučaju, da ta njegova odbornička lista jedina pređe cenzus. Jel tako? Znači, samo u tom slučaju, onaj 60-i, 70-i i 75-i, može da bude odbornik, a priznaćete to je u domenu teorije, to nema teoretske šanse ni u jednom lokalnom parlamentu. Kakva je onda zainteresovanost za lokalne izbore? Kakva je onda zainteresovanost i onih ljudi koji su na nekim mestima pozicionirani na toj izbornoj listi, od 30-og, 40-og, 50-og mesta? Nikakva. Da li ste to hteli sa ovim namerno da uradite ili ne, ja to ne znam.
Dalje, govoreći u načelu rekao sam da je ovaj zakon loš. To tvrdim i sada. Smatram da ste ovim zakonom, kao uostalom i Zakonom o izboru narodnih poslanika, od nečega što je bilo relativno dobro, napravili nešto što je apsolutno loše. Dakle, od nečega što je, da kažem, bilo belo, napravili crno. Onda sam rekao ministru da to najbolje i najbrže, dakle da napravi od belog crno, mogu advokati i slikari. Znate, slikari potezom četkice od belog naprave crno odmah, a advokati znate kako? Sada, pošto je gospodin ministar, saznao sam vrstan advokat, onda sam sve više ubeđen da je u stvari ovim zakonom i ovim predlogom zakona zaista od nečeg belog napravljeno nešto krajnje crno.
Još nešto bih hteo da kažem. Dodela mandata po sistemu zatvorene liste, dakle sledećem kandidatu sa liste koji mandat nije dobio, ovlastiće izbornu komisiju da to čini po jednom automatizmu. Ne mogu da priznam da će se time na neki način eliminisati jedna vaša demokratska tekovina ili bolje reći dve tekovine, da se odbornički mandati dodeljuju predlogom neovlašćenog lica i da izborne komisije same dodeljuju mandate onima koji hoće, ali jednostavno to će se raditi po jednom automatizmu, na kraju aplikacije i sve ono negativno što smo mi iz SRS pričali, po ovom predlogu zakona, tek će se videti kada dođu sledeći izbori, a verovatno će se to sutra i vama vratiti kao bumerang. Hvala.

Gospodine ministre izborno zakonodavstvo i izborna pravila su ili bi trebali da budu jedan od osnovnih stubova, možda i sam temelj demokratije u nekom društvu. Dakle, kako postavite izborna pravila, kako koncipirate izborne zakone, takva će vam biti i demokratija. Nadam se da oko ovoga možemo da se složimo. Ako je to tako, postavlja se pitanje zašto u stvari vi postavljate loše temelje. To je kao kada bi ste gradili višespratnicu na nekom temelju u koji niste ugradili ni gram gvožđa, to je jednostavno teško izvodljivo.

Da bi demokratija funkcionisala potrebno je da postavite takva pravila koja garantuju, pod jedan da u tim izborima svi trče izbornu trku pod istim uslovima. Pod dva, da nikako ne zbunjujete birače. Pod tri, da birači unapred znaju za kakvu politiku glasaju. Zatim, da kandidati za odbornike u tu izbornu trku uđu sa podjednakim šansama i na kraju da volja birača na pravi način oslikava u stvari predstavnički dom u ovom slučaju, lokalni parlament.

Šta ste vi uradili sa ovim predlogom izmena i dopuna zakona? Vi ste u stvari postavili apsolutno sve na glavačke, vi ste sve pretumbali i ono što je belo, kod vas je crno i ono što je zaista, vi ste uradili nešto što ni u domenu teorije čovek ne može da pretpostavi jer ono što je bilo belo, očas posla kod vas postade crno. Vi kao da ste u Vladi ili svi ili advokati ili svi slikari. Znate, samo kod slikara i advokata belo očas posla može da bude crno, a izgleda vi niste ni jedno ni drugo, pa verovatno i to nije moguće.

Prva stvar na koju se moramo osvrnuti je vreme u koje se izborni zakoni donose. Standard, gospodine ministre, mislim da se i oko ovoga možemo složiti, u demokratskom svetu, kome vi stremite, jeste da se ne ulazi u promene izbornih zakona i u promene izbornih pravila u izbornoj godini. U mnogim demokratijama ovaj standard koji sam rekao predstavlja pravo Sveto pismo izbornog zakonodavstva. Ne znam, da li je to zbog toga što socijalistička internacionala ne priznaje Sveto pismo ili je neki drugi razlog u pitanju, ali vi ste dakle, odstupili od ovog pravila i za vas to apsolutno to ne predstavlja Sveto pismo.

Kada neka vlast menja osnovne postulate izbornog zakonodavstva u izbornoj godini i kada uvodi sasvim nova pravila u to izborno zakonodavstvo to u najmanju ruku nisu čista posla. Kada je u pitanju ukidanje tzv. blanko ostavki, zaista se sa žaljenjem mora konstatovati da naše društvo još nije dostiglo taj nivo političkog razvoja, političke kulture, političke svesti, političkog morala da bi smo se ovog instituta tako lako odrekli i to moramo svi konstatovati i to je jednostavno jedna ne oboriva činjenica. Na žalost kod nas slobodan mandat ovako kako ga vi koncipirate i predlažete predstavlja u stvari negaciju onoga što nam vi ovde predstavljate kao slobodan mandat.

Ukidanjem blanko ostavki, kao što ste to učinili i u Zakonu o izboru narodnih poslanika i ovde, kao što to predlažete i ovde, vi u stvari omogućavate uspostavljanje berze odborničkih mandata, ili kako je to neko rekao, vi uspostavljate jednu svojevrsnu buvlju pijacu na čijim tezgama će se naći samo jedna vrsta robe, a to će biti u ovom slučaju i po ovom Predlogu zakona odbornički mandati. Šta se tu događa? Tu se gubi i guši svaki slobodan mandat. Tu taj slobodan mandat, u stvari postaje negacija onoga što bi on stvarno trebao da bude. Zašto? Odbornik više nije slobodan, jer je on sada vezan voljom kupca. On sada, u stvari zastupa interese kupca. Onda tu dolazi apsolutno do prekrajanja izborne volje građana, odnosno birača. To je ta, u stvari negacija o kojoj pričamo.

Drugo, doći će do mešanja lokalnih bogataša i lokalnih moćnika u izbore. Da li ste o tome razmišljali? Odbornik više neće biti slobodan, pa čak ni ograničen, ako hoćete ni vezan izvornom politikom one stranke pod čijim imenom i prezimenom je izabran za odbornika. Sigurno je da će primena ovih pravila, koja u stvari ne odgovaraju duhu vremena u kojem smo, doneti sasvim suprotan efekat od onoga kako ste nam vi to ovde prikazali.

Jedno od pitanje, kojim se reguliše ovim izmenama i dopunama zakona je pitanje zatvorenosti ili otvorenosti izborne liste. Dosadašnje rešenje dozvoljavalo je da podnosilac izborne liste samostalno odlučuje ko će od predloženih kandidata postati odbornik, naravno vodeći računa o mnogim parametrima. Na kraju, ali ne kao manje važno i o tome kakav je taj kandidat, koliko su mu birači ukazali poverenja, koliko je glasova dobio? Znate na svakom izbornom mestu građani apsolutno dobro znaju ko će ih eventualno sutra zastupati. Znaju koji su to kandidati. Oni su mogli da stvore uvid u toku te izborne kampanje, ko je najbolji, ko će ih i kako predstavljati i na lokalu. Sada ovu mogućnost po predlogu ovih izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima, građani kao birači jednostavno nemaju. Sada vi zatvarate liste i mandate dodeljujete redom prema procentu koliko je koja lista dobila.

Dakle, nema više izborne volje, nema više značaja ni ostvaren rezultat, ništa. Šta će vam onda stranke u tom slučaju. Vi ste mogli jednostavno da ubacite ovde dva parametra, izbornu komisiju i kandidate za odbornike. Eto vam trgovine do mile volje. Međutim, gospodo iz vladajuće većine, mislim da ste se ne samo ovim zakonom, već prvenstveno onim zakonom koji je donet pre nekoliko meseci, dakle Zakonom o izboru narodnih poslanika, a evo sada i ovim, kao i uostalom i mnogim drugim rešenjima koja vi donosite ovde u Narodnoj skupštini, da ste se, ja bih rekao po malo preračunali. Niste valjda vi pomislili da ćete vi stalno da dobijate u toj trgovine. Znate trgovina nije stalni dobitak. Da jeste zvala bi se dobitnina. Ovako se zove trgovina. To treba da vam bude jasno i kod izmene ovih izvornih pravila.

Gospodo iz vladajuće većine, još ću nešto reći. Vi ste imali apsolutno veliku šansu da i kroz ove zakonske projekte i kroz mnoge druge da uradite nešto za građane Srbije. Može se slobodno reći da ste imali jednu istorijsku šansu, a to je da se leđa Srbije, da sa leđa građana Srbije uklonite one tajkune i one krvopije koje zaista, rekao bih sišu poslednje kapi krvi ovih građana Srbije.

Ovim promenama izbornih pravila vi ne samo da to niste uradili već im u stvari dajete vetar u leđa. Time vi smanjujete demokratičnost u zemlji, time vi vraćate društvo unazad i time vi, što je najvažnije omogućavate tajkunima u ovom slučaju i po predlogu ovog zakona, dakle lokalnim tajkunima, da ostvare apsolutno sve svoje interese. Jednostavno mogli ste da im stanete na put i da im kažete, dosta je više.

Dosta je više, nema više meda koji vi tako zdušno uzimate od građana Srbije. Da to uradite, baš kao što je nekada uradio jedan otac Sava u manastiru Voljavča, kada mu je došao u posetu tadašnji narodni heroj Dušan Petrović – Šane, zove se isto kao vaš ministar poljoprivrede i kada ga je pitao – ima li Savo meda, ovaj mu odbrusio – nema meda za bumbare. To ste isto i vi morali sada da uradite, da jednostavno presečete i kažete, nema više meda za te bumbare koji žive na grbači ovog naroda.

Nadam se da će građani Srbije zaista znati da sve ovo spoznaju i da im pamćenje neće biti kratko, bar do narednih izbora. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, od donošenja Strategije za borbu protiv korupcije, koju ste vi kao vlast tako pompezno najavljivali, do današnjeg dana ova vlast je na tom planu uradila otprilike nekih 15%. Dakle, 15% je urađeno za šest godina i prosta matematika nam govori da ukoliko bi se ovakav trend nastavio, da bi nam bilo potrebno 40 godina da se u potpunosti ispoštuju sve one mere koje su predviđene Strategijom za borbu protiv korupcije.
Ali, vi ste se odlučili na nešto drugo. Vi ste sada rešili da napišete, kako sami kažete, neku novu inoviranu strategiju za borbu protiv korupcije. Ovo što je do sada bilo ne važi ništa, idemo iznova, sada će se uraditi nova strategija i nakon toga sve će verovatno biti dobro. Da li je to tako? Čisto je to bacanje prašine građanima Srbije.
Čime vi garantujete sada da će ta nova strategija za borbu protiv korupcije biti bolja od ove stare? Da li je garancija to što je Štefan File došao i rekao da vam ne valja ova stara? Da li je to garancija da će nova biti bolja? Sigurno nije, to je samo jedan od naloga koje vi primate u moru onih naloga, ne samo u ovoj oblasti, već i u svim drugim.
Hajde sada da vidimo koje su teškoće koje kažete da imate u borbi protiv korupcije. Dakle, koje su to kočnice koje vas sprečavaju i koče da vaša borba protiv korupcije ne bude tako dobra, tako delotvorna i tako adekvatna strategiji za borbu protiv korupcije.
Koliko sam razumeo, naveli ste tamo nekih pet elemenata koji predstavljaju te kočnice za borbu protiv korupcije. Jedna od prvih jeste volja nosilaca vlasti da se izbori protiv korupcije. Slažem se sa tim, da volje nosilaca vlasti nema. To nam pokazuje sve ovo do sada što se radi na ovom planu.
Sledeće je otpor promenama od strane institucije sistema. Tu je već od 90-100%. I tu ste u pravu. Otpor institucija postoji. Negde je to apsolutni otpor, od 100%, a negde je možda relativan, 90% ima, pogotovo tamo gde se treba obračunati sa političkim neistomišljenicima.
Manjak stručnih kadrova je sledeći element. Po tom elementu neću da govorim. Na vama je da se izborite za to. Ne mogu da verujem da u ovoj državi, gde imamo toliko nezaposlenih i mladih i stručnih ljudi, imate manjak kadrova.
Sledeći element su finansije. Moguće je da su finansije problem, mogao bih da se složim sa vama da nemate dovoljno novca za borbu protiv korupcije ali, gospodo, to povezujem sa prvim elementom, sa voljom vladajuće većine da se izbori protiv korupcije. U prevodu, nema volje, nema ni para. Pa, ne možete očekivati da vam daju dovoljno para za borbu protiv korupcije kada oni ne žele da se izbore protiv te korupcije.
Jedan od elemenata koji se navodi jeste i siromaštvo koje pogoduje korupciji. Tačno je to da postoji ogromno siromaštvo, međutim imam utisak da se ipak ovde mešaju neke stvari, da se u stvari mešaju uzroci i posledice. Ne radi se dovoljno na uzrocima da bi se sprečile posledice. To je osnovna stvar.
Inače, slažem se da je siromaštvo jedan od bitnih elemenata koji predstavlja kočnicu u ovom delovanju.
Šta se vlast dosetila u nekom prošlom periodu u vezi navodnog sprečavanja korupcije? Ministarka pravde je određena za koordinatora državnih organa u borbi protiv korupcije.
Siguran sam da ministarka pravde vrlo dobro zna da se time krše i zakonski propisi i da se time krši Ustav. Odlično zna da postoji striktna podeljenost između tri vrste vlasti, pogotovo između sudske i izvršne.
Kada ona kaže da će se žestoko uplitati tamo i koordinirati sve, od tužilaštva pa do drugih državnih organa, eto elemenata kršenja Ustava na prvom koraku. Pa, ne može se ona mešati tamo gde joj nije mesto, zna se šta je tužilaštvo, zna se šta su državni organi i zna se šta je čija nadležnost. Dakle, ne može ministar pravde da bude neki koordinator između državnih organa, zna se šta radi tužilaštvo itd.
Spominje na jednom mestu "Kolubaru" i spominje "Galeniku". Ali, zašto samo "Kolubaru" i "Galeniku"? Gde je stotine drugih privatizacija koje su urađene na mafijaški način?
Imam utisak da je ovo samo jedna tampon zona između tužilaštva, sa jedne strane i vas, kao Agencije za borbu protiv korupcije sa druge strane. Imam utisak da se ministar pravde upravo postavlja kao ta tampon zona za svaki slučaj, zlu ne trebalo. Mislim da me potpuno razumete šta sam hteo da kažem.
Videćete u vašem budućem radu, setićete se ovoga da sam bio apsolutno u pravu. Zašto koordinator da nazire sve ovo, zašto koordinator da nadzire sve predmete?
Ministarka kaže da je korupcija relikt prošlosti, relikt nekih davanih vremena, ali vam tvrdim da apsolutno ne postoji dilema i to ću pokazati na jednom primeru. Nije korupcija relikt starih vremena i prošlosti. Da li znate za izjave nekoliko tajkuna ili ovih kontraverznih biznismena, nekoliko njih je izjavilo da se 10 puta više obogatilo posle 5. oktobra nego pre? Vidite i sami da to nije tačno.
Znate šta je bila obaveza Vlade što se tiče strategije za borbu protiv korupcije, da vam to ne spominjem, da li znate šta je vlada trebala od momenta donošenja strategije za borbu protiv korupcije do sada sve da uradi, a nije uradila? Dakle, to je ono o čemu sam malopre pričao – volja vladajuće većine. To je osnovno u borbi protiv korupcije. To je ono gde se verovatno susrećete kao najveći problem u borbi protiv korupcije.
Verujem dok je ova vlast i dok je ovakav način borbe protiv korupcije, to je za vas nerešiva enigma. Sa te strane mogu da vas delimično razumem.
Postavljam pitanje da li je potrebno vama i bilo kome, ali se to opet odnosi na Vladu Srbije, da dođe Serž Bramerc i da kaže da ova strategija ne valja, da je ova strategija za borbu protiv korupcije jedno obično hvalisanje, tako je on rekao, da to u Evropi ne prolazi i da se mora doneti nova strategija?
Kada je trebalo sumirati rezultate borbe protiv korupcije za ovo vreme od šest godina, dobili ste ideju da donesete novu inoviranu strategiju za borbu protiv korupcije. Gde je istinska, gde je prava borba protiv korupcije? Gde je prava borba protiv pranja novca, protiv neke pošasti koja će ovu državu dovesti na rub propasti? Nema, sve prevara do prevare. Gde vam je reč o tome u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije? Da li su tajkuni ti koji su apsolutno zaštićeni i u ovom izveštaju i u svakom drugom izveštaju? Da li su tajkuni ti koji su predmet interesovanja Agencije za borbu protiv korupcije? Bili su oni nedodirljivi i za vlast, a i za mnoge druge u ovoj državi, ali ne, dajete nam primer jednog odbornika koji je istovremeno sa odborničkom funkcijom obavljao i funkciju člana upravnog odbora u jednom preduzeću. Da li mislite da će to rešiti probleme u ovoj državi? Da li mislite ako ste tamo našli nekog odbornika, koji je istovremeno i član upravnog odbora, da su to krucijalni problemi ove države ili onaj član veća koji je bio istovremeno i direktor nekog preduzeća? Neće to rešiti.
Ljudi, verujte, od glave smrdi riba. Pokušajte od glave da radite ako smete. Imam utisak da je sve to prosipanje magle i da je zaista, ako se žigoše neki odbornik ili član veća, da to zaista ništa ne rešava.
Spomenuo bih malo i neke stavove gospođe Zorane Marković. Na jednom forumu je rekla – meni je izuzetno zadovoljstvo da smo se danas skupili u ovolikom broju jer je to znak da nam je svima došlo do grla. Pa, došlo je do grla građanima Srbije. Nemojte da se lažemo. Nije došlo ni vama ni nama, došlo je građanima Srbije do grla. To svima treba da bude jasno, pogotovo vama, koji se konkretno i direktno borite protiv korupcije ili bi trebalo da se borite.
Šta vam ugrožava tu borbu po gospođi Zorani Marković? Ona kaže da korupcija ugrožava prvo demokratske tekovine, da ugrožava napore vlasti, da ugrožava integritet ove vlasti, da slabe institucije sistema, da slabi poverenje u vlast, slabi moral, slabi ekonomsku snagu države.
Pokušaću da se ukratko osvrnem na sve kategorije koje navodite da korupcija slabi.
Kad se ovo fino analizira, dolazi se do zaključka da ovo apsolutno nije ništa tačno. Prvo, nema ugrožavanja demokratskih tekovina, jer izvinite, prave demokratske tekovine nigde u svetu nisu mito, korupcija, kriminal, pljačka, mafijaške privatizacije, nebriga o deci, o bolestima, o invalidima, itd. Dakle, prost i logičan zaključak, ono čega nema ne može biti ugroženo i to je jasno.
Dalje. Nema ugrožavanja napora vlasti da se kriza prevaziđe. Nema, zbog toga što se ova država ovakvo besomučno zadužuje. Zadužuje se dalje što ovako krvnički upropašćuje poljoprivredu, tu stratešku granu naše privrede, što ovako krvnički otpušta radnike sa posla. Dakle, nema ni slabljenja poverenja u vlast. Osnovna stvar jeste, da ova vlada ode sa vlasti, i tek se onda stvaraju preduslovi da dođe do prave i istinske borbe protiv korupcije. Hvala.

Hvala.
Dakle, svojevremeno je Komisija za hartije od vrednosti bila zamišljena kao jedna ključna institucija, kako ste bar tada rekli, za očuvanje kredibiliteta finansijskog tržišta. To je trebalo da bude jedna samostalna i nezavisna institucija. Zašto samostalna? Zbog toga što bi ona u okviru svojih nadležnosti imala samostalno pravo da odlučuje koje će radnje preduzimati, kada će preduzimati te radnje, prema kome će preduzimati. Dakle, imala bi jednu potpunu samostalnost u radu i bila bi nezavisna, isto tako predviđeno, a ta nezavisnost jednostavno znači jednu apsolutno nezavisnost od svih, a posebno od izvršnih organa vlasti.
Međutim, postavlja se pitanje da li je to zaista tako? Da li je Komisija za hartije od vrednosti zaista samostalna i nezavisna institucija? Nažalost, nije. To je samo u domenu teorije. Stvarnost, što se tiče Komisije za hartije od vrednosti je potpuno drugačija i ova kao i ostale komisije, uostalom i odbori, agencije, saveti itd. niti su samostalni, niti su nezavisni. Svi su oni zavisni od ove i ovakve vlade Srbije, koja je i sama zavisna, i ona igra kako joj drugi sviraju. Zašto sve te agencije, komisije itd, koje se u Srbiji formiraju, i na kraju, zašto ova vlada tako radi? Zašto se tako ponašaju?
Podsetiću i vas i građane Srbije, da je svojevremeno 2005. godine, Komisija za hartije od vrednosti upozorila na moguće pranje novca u kupovini turističko-hotelskog preduzeća "Palić" za koje je imala puno indicija da je u vlasništvu Darka Šarića. Ili, posle jednog razgovora koji smo i malopre čuli, a i ja ću to ponoviti, u Vladi Srbije, a taj razgovor se navodno odnosio na prodaju "Knjaza Miloša". Objavljeno je da je tadašnji predsednik Komisije za hartije od vrednosti završio u Urgentnom centru. Šta se tu dešavalo, ni dan danas nije razjašnjeno. Samo može da se naslućuje. Pretpostavljam da to mnogi znaju.
Postavljam pitanje – šta je sa desetinama onih pitanja koje je SRS postavila, a odnosi se na mafijaške privatizacije "Luke Beograd", "Novosti", Tržnog centra "Ušće" itd, desetine i desetine privatizacija koje su vršene na jedan krajnje brutalno mafijaški način? Da podsetim, one su žestoko uticale na urušavanje kredibiliteta finansijskog tržišta. Setimo se, kako ste i sami naveli, da je prioritetan zadatak Komisije za hartije od vrednosti baš to, očuvanje kredibiliteta finansijskog tržišta.
Podsetiću vas i na izjavu jednog ministra, koji je svojevremeno rekao – potrebno je da u ovom trenutku Komisija za hartije od vrednosti bude što bliže Vladi. Gde je tu onda njena samostalnost i nezavisnost? Posle ovoga, ako je neko i pomislio da će i posle današnje rasprave, i posle izbora ovih članova i predsednika Komisije za hartije od vrednosti, se nešto promeniti, grdno se vara. Nakon ovakve izjave da je potrebno da se Komisija za hartije od vrednosti što više približi Vladi, jednostavno, i ako je bilo nešto od samostalnosti i nezavisnosti te Komisije, više je nema. Konačno, time je stavljena omča oko vrata Komisiji za hartije od vrednosti i, samim tim, od njene samostalnosti i od njene nezavisnosti nema ništa.
Šta će biti kada izaberete članove i ovog predsednika Komisije za hartije od vrednosti? Da neko slučajno ne bi pomislio da Komisija ima samostalnost i nezavisnost u ovom radu, od izvornih nadležnosti koje je Komisija za hartije od vrednosti imala po starom zakonu, sada su te nadležnosti poverene od strane Vlade. I to nam pokazuje i ukazuje na prilog one činjenice, da od nezavisnosti i samostalnosti ove komisije nema ništa. Konačno je time ugušena svaka pomisao, da Komisija za hartije od vrednosti može biti samostalna i nezavisna u svom radu.
Podsetiću vas samo za još jednu stvar vezano za Komisiju za hartije od vrednosti, ako se sećate, kada je Dejan Malinić dao ostavku na članstvo u Komisiji za hartije od vrednosti, dao je jedno vrlo zanimljivo obaveštenje i obrazloženje koje vam može poslužiti kao primer za ovo što sam rekao. On, otprilike kaže – iz dubokog neslaganja u pogledu daljeg funkcionisanja te institucije, kao i da se samostalnost i nezavisnost Komisije od političkih uticaja i uticaja različitih učesnika na tržištu kapitala, ne može obezbediti usled dominacije političkih i privatnih interesa u tom procesu. Zato je ovo danas, a i taj izbor kada ga budete uradili, zaista nema nikakvog praktičnog značaja. Zato ćete vi članove Komisije, i sve ćete vi to lepo uraditi, međutim, faktički se ništa tu neće promeniti.
Kada su odbori u pitanju, moram da kažem ono što je više puta ponovljeno ovde od predstavnika SRS, a to je da je stav SRS kada su u pitanju odbori i kada su u pitanju izbori članova odbora, pojedinih članova odbora itd, jeste principijelne prirode. To svi vi vrlo dobro znate. To nije stav koji je profilisan samo u ovom sazivu Skupštine Srbije, to je jedan stav koji SRS zaista baštini još od početka parlamentarnog života i višestranačkog života u Srbiji.
Dakle, šta on znači? Svaka od stranaka koja ima pravo na određen broj članova Odbora ima sasvim legitimno pravo da u taj odbor, tu komisiju itd, predloži svog kandidata po svom nahođenju i mi se zaista nikada nismo, niti ćemo, u takav predlog mešati.
Rekao sam da je to naš principijelan stav koga se držimo sve ovo vreme i takav stav, siguran sam, nećemo nikada menjati. Međutim, ono što ćemo uvek činiti i ono što nas ujedno čini doslednim i velikim borcima za poštovanje principa demokratije i parlamentarizma, to je ono što ćemo uvek radi. A šta je to? To je naša borba protiv politike dvostrukih aršina, protiv politike dvostrukih standarda koja je tako česta, ne samo u ovom sazivu Skupštine, već je to bilo prisutno i svih ovih ranijih godina od 2000. pa na ovamo.
Međutim, SRS je siguran sam spremna da se dosledno bori protiv ovoga, bez obzira da li je oštećena ona, ili neka druga stranka, kada je u pitanju ovo o čemu govorim. Znači, uvek ćemo se boriti za dosledno sprovođenje ovih principa. Kažem, borićemo se kada bude oštećena i neka druga stranka, mada, nažalost, imam utisak da takve borbe neće biti mnogo, kao što je nije bilo ni do sada, jer čini mi se da smo ponajviše uvek oštećeni mi, srpski radikali u svim ovim stvarima vezanim za izbor članova pojedinih odbora.
Najviše kršenja Poslovnika o radu Narodne skupštine, kao i tih dobrih običaja, ima kada je SRS u pitanju, kada su njeni predstavnici u ovom domu u pitanju. Što je najvažnije, to se radi u jednom kontinuitetu. Međutim, kao što smo se žestoko borili i nekada kada su pojedini članovi Administrativnog odbora helikopterom u pidžamama dovoženi kako bi se skinuo imunitet našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju, tako smo se i posle toga borili i kada je bila krađa poslaničkih mandata, tako se borimo i danas kad je u pitanju ovaj naš zahtev, ovaj naš predlog koji je na dnevnom redu, dakle predlog za imenovanje članova pojedinih odbora, na ono što nama pripada.
Mi danas dižemo glas, takođe, i tražimo samo ono što nam pripada, ni manje, ni više od toga. Jednostavno samo toliko. Tražimo da pozitivno rešite naš zahtev kada su u pitanju članovi odbora za koje smo podneli predlog. Mislim da je to elementarni postulat demokratije, da je to elementarni postulat parlamentarnog života na koji se, uostalom, i vi ovde u ovom domu pozivate.
Reći ću samo još nekoliko reči o ovom Odboru za smanjenje siromaštva u koji sam i sam predložen. Ovaj, kao i drugi odbori koje naš Poslovnik poznaje, u svom radu, nažalost, vezan je na neki način odredbama Poslovnika. Ali, ne samo što je vezan odredbama Poslovnika, već se to u stvari vrlo često i zanemaruje ta promena u hodu, promena u hodu određenih odredbi, kako bi se nešto dovelo na bolje. Zašto to kažem? Ono što je nekada bilo možda dobro i dovoljno, sada je postalo možda mrtvo slovo na papiru i to treba menjati.
One ingerencije koje ste predvideli ovom Odboru su sada očigledno nedovoljne, ali nedovoljne su samo pod jednim uslovom. Uslov je da vi zaista želite da iskorenite siromaštvo. Napominjem, radi se o Odboru za smanjenje siromaštva, ali postavlja se jedno pitanje – da li je smanjenje siromaštva vaš strateški cilj i čime vi danas dokazujete da želite da iskorenite siromaštvo ili bar da ga svedete na neku pristojnu meru?
Mislite li vi, da je dovoljno da se pojavi Boris Tadić i da kaže da u ovoj državi se namnožilo mnogo nepristojno bogatih ljudi i da je time sve rešeno. Umesto da je rekao, u ovoj zemlji se namnožilo mnogo lopuža, mnogo kriminalaca koji su na grbači ovog naroda i koje ćemo pohapsiti, oduzeti im ono što su od naroda ukrali i građanima vratiti ono što je njihovo. To bi bio pozitivan signal od strane predstavnika države, to bi bio signal da ste zaista spremni da se borite i da iskorenite siromaštvo, da se borite protiv ovako nagomilane korupcije i svih onih pošasti koje zaista pritiskaju ovu državu, da zaista nema kud dalje.
Međutim, činjenica je da vi idete sasvim drugim pravcem. Vi ste se odlučili na neku drugu vrstu igre, vi se nalazite u nekom vrzinom kolu. Ovo me podseća na onu setvu sa đavolom i zaista izgleda da vama nema izlaska iz tog vrzinog kola. Međutim, građani treba da znaju nešto drugo kada je u pitanju ovo. Treba građani da znaju, naravno ne vi, ne obraćam se vama jer internacionala ovo ne priznaje, da Bog nikad direktno ne kažnjava. On samo dopušta da zli ljudi požnju ono što su sa đavolom sejali.
Nažalost, što je posle ovoga kolateralna šteta prilično velika, a da su u toj kolateralnoj šteti najviše nastradali baš oni građani Srbije koji su najsiromašniji, to je već neka druga stvar. Ali nadam se da će na narednim izborima zaista građani znati da prepoznaju sve to i da neće praviti greške koje su pravili do sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, u svom izlaganju uglavnom ću se osvrnuti na ovaj izveštaj o sprovođenju zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i izveštaju o primeni Zakona o zaštiti podataka. Gospodine Šabiću, uglavnom sva moja kritika, eventualna, koja će biti upućena posredno ili na neki način neposredno ovom izveštaju je u stvari principijelne, na neki način i institucionalne prirode. Dakle, sva ova kritika neće biti upućena vama i vašim saradnicima, ali biće upućena onim centrima moći, onim centrima koji treba da omoguće vama sprovođenje, na prvom mestu Ustava Srbije, a na drugom mestu Zakona o pristupu informacija od javnog značaja, kao i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Dakle, kritika će biti uglavnom upućena Vladi Republike Srbije, koja vama daje ili bar trebalo bi da vam daje okvire za sprovođenje ovih zakona i punu logističku, i ne samo logističku, već i svaku drugu podršku za sprovođenje u život, dakle za implementaciju ovih zakona. Odmah mogu da kažem da je krivica ove Vlade u pogledu ovoga što sam rekao najveća. Rekao bih da je čak to i isključiva krivica ove vlade. Zašto je isključiva? Zato što se svi ostali propusti, svi ostali eventualni propusti koji mogu nastati u krajnjem slučaju mogu na neki način ispraviti kroz individualnu odgovornost pojedinih učesnika u ovom poslu.
Međutim, krivica ove vlade, a o njoj ću govoriti kroz konkretne podatke, i kroz konkretne stvari, jeste ustvari jedna krivica koja se može ispraviti na jedan od dva načina, a to je , i oba su bezbolna, ostavkom vlade ili smenom ove vlade.
Dakle, pošto su oba načina deo, ostaje na Vladi, da se odluči koji će način da primeni. Postavlja se suštinsko pitanje, ali vrlo važno pitanje, ko je to ustvari ko čuva, i ko koristi i ko obrađuje podatke, o našim životima o životima naših porodica. Da li je dovoljna zaštita koja nam se u ovom trenutku garantuje. Reći ću nešto o toj ekspanziji nasrtaja i nasilja na ličnost i porodicu.
Organizator, dakle, promoter je egzekutor tog nasrtaja, na ljudsku ličnost i na porodicu u celini i to je taj tzv. svetski poredak i to je ono, siguran sam, sa čim se i vi u svom poslu svakodnevno susrećete, zbog toga što ti organizatori imaju svoje promotere u svim državama, u svim vladama. Njihov cilj jeste stvaranje jedne i jedine svetske vlade, u kojoj će biti dominantna samo jedna stvar, a to je da čovek bude pretvoren u jednu ekonomsku, potrošačku životinju i ništa više.
Tu nema ni ličnosti, ni zaštite ličnosti, ni zaštite porodice, ni ničeg drugog. Dakle, promoteri tog novog svetskog poretka ubijaju, faktički, u toj ličnosti sve što je nacionalno, sve što je tradicionalno, sve što je porodično i, jednom rečju, sve što je lično.
Nisam siguran da poverenik u svom poslu može u potpunosti i da ostvari ono što mu pozitivni zakonski propisi nalažu. Čini mi se da je u mnogo slučajeva i vaša borba predstavlja, u stvari, borbu sa vetrenjačama. U toj borbi, u kojoj se predstavnici EU koji se i rukama i nogama zalažu da dođemo navodno u tu EU, oblast zaštite prava ličnosti svedena je samo na, koliko ja znam, jedan međunarodni ugovor, odnosno Konvenciju iz 1981. godine. Dakle, to je tzv. Konvencija o zaštiti pojedinaca iz 1981. godine. Toliko o tome koliko ta zaštita, koju nam na neki način promoviše EU, u stvari može da bude pravi primer kako će se štititi ličnosti kod nas, kako će se štititi naša privatnost, kako će se štititi privatnost naše porodice i uopšte svake ličnosti u ovoj državi. Cilj i ove kritike jeste da građani u potpunosti saznaju na neki način koja vrsta podataka o njihovoj ličnosti se prikuplja, kao i da budu svesni toga da neke stvari, eventualno, prilikom toga svesno prihvataju.
Nešto ću da kažem, a i vi ste se par puta osvrnuli, gospodine Šabiću, o odnosu banaka i klijenata. Poverenik je, siguran sam, u mnogome ušao u ovu problematiku i spoznao je probleme. Mada, negde sam pročitao, da su po vama osnovni problemi u ovoj oblasti i najozbiljniji problemi oni koji se tiču podataka o verskoj i političkoj pripadnosti, koje banke uzimaju od svojih klijenata prilikom obrade njihovih, eventualno, zahteva za ugovore o kreditima itd. Međutim, postoje i drugi isto tako važni i značajni podaci koje banke uzimaju od klijenata, a koji su, siguran sam, u suprotnosti i sa našim Ustavom i sa pozitivnim zakonskim propisima.
Postavlja se jedno prosto pitanje – kakav je odnos banaka i njihovih klijenata? Naravno, u svetlu ove problematike o kojoj govorimo. Da bi čovek došao do svog cilja u tom odnosu sa bankom, uglavnom da bi došao do tog kredita koji traži, on je prosto prinuđen da banci daje sve podatke koje mu ona traži - kad je rođen, gde je rođen, što je rođen, ko mu je supruga i tašta, koje je devojačko prezime, koje je veroispovesti, koje je političke pripadnosti itd. Šta se dešava? Umesto da se preko institucija sistema, npr. preko vaše institucije, omogući bolja zaštita ovih ljudi kao klijenata banaka, šta radi država? Evo, na primer, Vlada predlaže, a skupštinska većina donosi propise kojima se, u stvari, na pravi način i ponovo štite te banke ili ti poverioci, a ne građani. Donosi propise kojima će i vama kao povereniku dodatno vezati ruke. Predviđa privatne izvršitelje koji opet mogu da angažuju treća privatna lica radi naplate duga.
Dakle, šta se time želi dobiti? Dozvoljava se mogućnost da oni što su pre bili, da tako kažem, u kapuljačama sada iste skinu, jer će u stvari imati institucionalnu zaštitu za tzv. uterivanje dugova. Vama će tu, siguran sam, još više ruke biti vezane nego do sada. Zašto? Stavite se vi, gospodine Šabiću, kao poverenik u odnos ovih propisa sa propisima o zaštiti ličnosti, koje vi sprovodite. Hoće li onaj koji je legalno skinuo kapuljaču, kome je ova država to omogućila kroz propise koje je donela u ovoj skupštini, voditi računa o zaštiti klijenata tih banaka? Hoće li onaj koji je praktično uterivač dugova voditi računa o ličnosti onog koji duguje banci? Briga njega za zaštitu ličnosti. Briga njega za nečiju privatnost, za Ustav koji garantuje tu privatnost i za zakone koji garantuju tu privatnost. Njegov osnovni cilj biće da naplati pare, da naplati onaj novac koji taj mučenik duguje. Ako on nema mogućnosti da taj dug plati, evo nam ponovo kršenja zakona, evo nam ponovo nečega što će apsolutno biti skriveno i od vaših očiju. Ma koliko vi bili u mogućnosti i hteli da to izvedete na čistac, nećete moći.
Dalje, osvrnuću se i na broj predmeta koje Poverenik za informacije ime. Mislim da ste vi to skoro izjavili, da je u obradi negde oko 2.000 podataka. Da li je tako? Kao i da svaki mesec priliva negde oko 400 podataka. Već sam broj za tako kratko vreme ovih predmeta nam govori u kojoj situaciji se Srbija nalazi i gde se ona nalazi na toj, da tako kažem, evropskoj lestvici koja se tako često pominje, a izgleda ponovo na dnu, kao u ostalom i u mnogim drugim prilikama koje su određeni pokazatelji.
Dakle, broj onih koji se obraćaju povereniku jeste činjenica da je u ovoj oblasti stanje zaista alarmantno, kao uostalom i u mnogim drugim oblastima. Ne kažem ja da je ova oblast izuzetak od drugih oblasti. Ako do sada imate 2.000 predmeta i svakog meseca priliva još 400 predmeta, to nam pokazuje gde se Srbija sada nalazi kada je zaštita ličnih podataka konkretno u pitanju, odnosno gde se Srbije nalazi faktički kada je zaštita njenih građana u pitanju – na dnu lestvice.
Dalje, reći ću nekoliko reči o korupciji i javnim nabavkama u svetlu ovih propisa koje vi u svom izveštaju pominjete. Kada je u pitanju ova oblast u svetlu zaštite podataka i poverenik ne nekim mestima nužno konstatuje da je veliki problem u uskraćivanju informacija o različitim oblicima raspolaganja javnim dobrima, a posebno kada su u pitanju javne nabavke i raspolaganjem novcem. Dakle, ima se utisak, i to opravdano, gde god je novac, tu je tabu tema. To je izgleda merilo ove vlasti.
Zato nije ni čudo, na primer, što je Srbija zemlja u kojoj četiri-pet ljudi kontroliše 200 hiljada hektara najplodnije vojvođanske zemlje. Zašto? Pa to je bila tabu tema u nekim periodima, jednostavno nismo ni mi, a ni vi kao poverenik, mogli da dođemo do nekih informacija. Šta se desilo? Desila se situacija da su prodavani kombinati poljoprivredni uglavnom po Vojvodini i uz kombinate prodavana je i zemlja.
Da nesreća bude veća, prodavana je zemlja strancima, što po pozitivnim zakonskim propisima u ovoj zemlji nije dozvoljeno. Pogledajte sad gde će se Srbija naći zbog toga što u nekom periodu nismo mogli da dođemo do pravih i relevantnih informacija šta se u ovoj zemlji radi. Jednostavno, mislim da je to jedan scenario koji ni malo nije dobar, pogotovo za građane Srbije. To su informacije i podaci zbog kojih se žestoko treba zabrinuti.
Reći ću još samo nešto što ste i vi pomenuli par puta, a vezano je za određene zaštite podataka kada je u pitanju doniranje organa i zaštita podataka prema davaocima krvi. Sa jedne strane, ova vlast apeluje na sve njene građane da daju krv i da dobiju karticu donora, dakle, da pokušaju sutra nekom kome ti organi budu neophodni spasu život. U osnovi, to je dobro i zaista mislim da nema toga koji u principu ne podržava ovakve neke ideje. Međutim, ono što ste i vi zaključili, jeste da ova oblast umnogome ima nekih isto tako tabu tema. Nešto se tu valja, nešto tu nije dobro.
Mislim da ste na jednom mestu rekli da ste vi ili vaši saradnici da ste pokušali u ovoj oblasti i ovim trima ustanovama koje se bave izdavanjem donatorskih kartica za davaoce organa da ste izvršili neke kontrole i da ste i vi konstatovali da stanje u ovoj oblasti ni malo nije dobro. Stanje nije dobro, čini mi se, kako ste rekli, zbog toga što postoji jedan, slobodno ću interpretirati to što ste vi rekli, izvestan nesklad između tih ustanova i Ministarstva zdravlja. Tako sam ja to razumeo. Ministarstvo zdravlja nije donelo još neke podzakonske propise kojima će se na bolji, adekvatniji i sveobuhvatniji način izvršiti ta zaštita odnosno omogućiti ta zaštita ovih davaoca krvi a posle i ovih donatora organa.
Dakle, konstatuje se da oni nisu maksimalno zaštićeni, a morali bi da budu. To znate vrlo dobro i vi, kao i mi svi. Njihova ličnost, njihov integritet, apsolutno mora da uživa zaštitu. I nema opravdanja kada se kaže da to nije zbog toga što nisu doneti neki podzakonski propisi ili šta ja znam. A ko treba da donese te propise? Jednostavno, naterajte ih da donesu te propise. Žigošite javno one koji te propise nisu doneli. Dakle, taj nesklad bi trebalo da se ukine. Jer, ne možete očekivati da neko dobrovoljno prihvati da u slučaju moždane smrti donira svoje organe kako bi se spasili nečiji životi, a da ovamo nije zaštićen njegov lični integritet ili ličnosti i integritet članova njegove porodice.
Ovde zaista hitno treba preduzeti najozbiljnije korake ukoliko ova država misli na pravi način da ovo uradi. Ako se iza ovoga nešto drugo valja, onda je jasno što se ovako radi.
Mislim da u ovoj oblasti zaista ima dosta problema, to ste i vi konstatovali. Na vama je, jer vi ste prvi među onima koji treba da žigošu te probleme, koji treba da ukažu na te probleme, a mi smo tu, bez obzira što smo opozicija, da podržimo ono što je dobro ali i žestoko da kritikujemo sve ono što ne valja i u ovoj oblasti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada poslanici vladajuće većine budu doneli odluku o formiranju ove komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i kada u praksi budu zaista i formirali tu komisiju ništa, apsolutno ništa se neće promeniti bitno u ovoj oblasti, dakle, u oblasti izvršenja krivičnih sankcija.

Biće to jedno samo puko zadovoljenje forme i ništa više. Suštinski se u oblasti izvršenja krivičnih sankcija neće ništa promeniti, postojaće komisija koju će ova skupštinska većina odrediti i izabrati baš onako kako i izabira i ostale komisije, odbore, agencije itd. ali ništa se značajno u ovoj oblasti neće dogoditi.

Zašto je to tako? Obaveza da se formira komisija koja će pratiti izvršenje krivičnih sankcija postoji još od 1. januara 2006. godine. Dakle, 1. januara 2006. godine bili ste u obavezi, shodno Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija da formirate komisiju koja će imati kontrolu ulogu i koja će vršiti kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Pet i po godina mi ne možete da zadovoljite jednu običnu formu, jednu najprostiju formu i da formirate jednu običnu skupštinsku komisiju. Pet i po godina vama je smetalo, kako kažete u obrazloženju za donošenje ove odluke to što u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija nije bliže određeno ko predlaže komisiju, zatim nije bliže određeno koji su to kriterijumi za izabir ove komisije, zatim koji su zadaci te komisije i koja su sredstva koja su potrebna za rad te komisije.

Dakle, pet i po godina trebalo je da se odredi ko će to da predloži, koji su kriterijumi i koja su sredstva potrebna za rad ove komisije.

Izvinite gospodo iz vladajuće većine, a ko je to trebao da promeni ovaj zakon? Ko je trebao da vam predloži komisiju? Ko je trebao da vam predloži kriterijume? Ko je trebao da vam predloži zadatke koje će imati ova komisija i najposle ko je trebao da kaže koja su to sredstva potrebna za rad ove komisije? Da li ste očekivali da vam opozicija to predloži? Ne, niste vi sigurno očekivali da vam to neko iz opozicije predloži, znali ste ko treba, ali drugi su razlozi bili za to, što to niste uradili do sada. Ali, pet i po godina je prošlo i evo znate šta se desilo? Došao Štefan File u Beograd i pitao vas - dokle ste stigli sa kontrolom izvršenja krivičnih sankcija, dokle ste stigli i jeste li formirali komisiju?

Normalno, rekli ste da pet i po godina to niste učinili, i čovek vam naredio, i ono što nije moglo da se uradi za pet i po godina, evo preko noći i preko dana može da se uradi. Evo nam u skupštinskoj proceduri odluke o formiranju i obrazovanju komisije za izvršenje krivičnih sankcija.

Dakle, ono što niste mogli da uradite pet i po godina, kada vam narede ovi vaši iz EU, onda možete odmah. Zaista je čudna ta vaša moć, ta EU i pojedini predstavnici te EU, imaju nad vama. Vi često radite i mnogo više nego što vam oni traže. Vrlo često se dešava, da donosite i one propise da radite i one stvari koje vam ni oni nisu naredili.

Podsetiću i vas, a posebno građane Srbije da je to ista ona EU, koja je nemo ćutala kada su njeni predstavnici govorili da je ova Srbija, ova i ovakav jedan svet idiot, a to su njihove reči, da su Srbi, gomila, kako oni kažu, nesrećnih prostaka, koji ne znaju za čari tog najlepšeg zapadnog društva., i koji o tom zapadnom društvu imaju tek da uče prve reči. To su otprilike bile njihove reči kada je u pitanju Srbija i srpski narod.

Došao je File i dao nalog da se formira Komisija za praćenje izvršenja krivičnih sankcija, a ti koji vam dadoše te naloge da formirate agencije, mnoge odbore, mnoge komisije, pa i ovu komisiju, Komisiju za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija su isto tako nemo ćutali, kada je onaj Dejvid Gompert izjavio, Srbi su virus koji treba uništiti.

Vi njih sada slušate, i radite sve što vam oni kažu i narede. To su isti oni koji žele da uklone iz Srbije one koji navodno govore govorom mržnje. To su oni ustvari koji su nas bombardovali govorom ljubavi, ali preko osiromašenog uranijuma. To je ta EU, u koju vi hrlite. Zato i ne treba nikoga da čudi što ustvari građani Srbije listom već nisu za EU. Čuli smo podatke da 80 posto građana Srbije ne želi da se uđe u EU. Ne želi da čuje ni reč EU, a pogotovo NATO pakt.

Vi hoćete da nas ubedite da ćete preko noći uraditi nešto što niste mogli pet i po godina da uradite, da ćete preko noći formiranjem neke komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija popraviti stanje u ovoj oblasti. Evo, čuli ste malopre predlog mog uvaženog kolege Petra Jojića. Dajte da opozicija to uradi. Dajte da opozicija sama izvrši uvid u stanje naših zatvora i da taj uvid dostavi ovde Skupštini Srbije. Ima to u praksi drugih evropskih zemalja gde to opozicija radi. Verujte da bi u tom slučaju nalaz takve jedne nezavisne komisije, koja bi izvršila uvid u stanje izvršenja krivičnih sankcija, bio mnogo adekvatniji, mnogo bolji i mnogo pravedniji. Jasno je svima vama, kao što je i nama jasno, da je stanje u našim zatvorima katastrofalno. Jasno je da u zatvorima širom Srbije umesto pet do šest hiljada, koliki su kapaciteti zatvora, ima vrlo često i do 12 hiljada pritvorenih lica.

Međutim, nije to osnovni problem koji vi dosta dugo i vrlo često krijete od očiju javnosti, ima tu nešto drugo, nešto sasvim drugo i veće što se krije iza brega. Postavljam pitanje - koji su stvarni razlozi što su zatvori u Srbiji toliko prepuni? Da li je to povećan broj? Da li je to zaista zbog povećanog broja krivičnih dela i zbog povećanog broja izvršilaca krivičnih dela, ili je u pitanju nešto drugo? Ima li vaše odgovornosti što je to tako?

Daću vam samo jedan mali primer. Setite se one tzv. parade, koju ste nazvali parada ponosa. Podsećam vas da su bezbednosne procene u to vreme bile da je to parada vrlo velikog rizika, mnogo većeg rizika od derbija "Partizan" – "Crvena zvezda". Uprkos tome, umesto da tako nešto zbog bezbednosnih razloga otkažete, vi ste svesno išli na to, znajući da vrlo lako može da dođe do kritičnih situacija, kao što je uostalom i došlo.

Dalje, postavljam pitanje koliko je političkih neistomišljenika u našim zatvorima? Da li će komisija koju budete formirali imati snage da utvrdi i ovako neke činjenice, neke činjenice koje vam se sigurno neće dopasti, a naići ćete u našim zatvorima na tako nešto? Koliko je bilo montiranih procesa koji pune naše zatvore? Zašto je tako malo uslovnih otpusta? Zašto se sudovi tako malo usuđuju da pozitivno rešavaju na zahteve o uslovnim otpustima? To je jedno od pitanja kojima se sigurno treba pozabaviti i koje ova komisija u svom radu treba da istraži. Da li će ona biti nepristrasna u tome, nisam siguran. Ko to diktira i odakle se to diktira?

Dalje, da li je tačno da u nekim sudovima u Srbiji procenat negativnih odluka po zahtevima o uslovnim otpustima ide i do 97%? I na to ćete naići obilazeći srpske zatvore. Zbog čega je to? Međutim, važno je da ste vi u strategiji predvideli da do 2015. godine bude izgrađeno još zatvora u Srbiji. Gde je tu edukacija mladih? Gde je ulaganje u njihovo zapošljavanje? Gde je više para za zapošljavanje mladih, za zapošljavanje uopšte? Gde je više para za poljoprivredu itd, itd? Vi se hvalite da će u Srbiji do 2015. godine biti više zatvora.

Jednostavno ova Vlada izgleda želi da ostane upamćena kao jedna vlada čija su najveća dostignuća mnogo kontejnera, mnogo kontejnera sa pet zvezdica, čija su dostignuća narodne kuhinje za mnogo gladnih i beskućnika, čija su najveća dostignuća 400 hiljada otpuštenih sa posla, mnogo ne ispunjenih obećanja i, evo, sad na kraju, čija će dostignuća biti da se diče sa mnogo više novih zatvora. E, to su vaša dostignuća.

Znate, još su taze sećanja šta je sve ova Vlada, kada se formirala, obećavala. Obećavala je mnogo toga. Sećate se i ranije Vlade, sećate se onog premijera koji je rekao penzionerima - hoćete li penzije ili ćete radna mesta za vaše unuke? Bilo je to krajem 2003. godine kada ste obećavali brzi ulazak u EU do 2007. godine. Verovatno se sećate i toga. Ni posle formiranja ove komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija ništa neće biti bolje, biće sigurno isto kao što je bilo, a možda i gore.

Na kraju, smatram da će i ova vlada, kojoj će navodno ova komisija pomoći u stvari u svom radu, jer jednostavno pomaže resorno ministarstvo na neki način, biti upamćena kao jedna vlada koja faktički postoji kao vlada koja ima dve ruke, jedna je duža, a jedna je kraća. Ova duža ruka služi da se uzima i ona doseže svuda. Ova kraća, pošto je kraća, znate, ona daje samo onim najbližim, vama najbližim. Verovatno ova vlada to vrlo dobro i radi. Ona daje samo onima koji su njoj blizu. Što rekli Piroćanci, i ova vlada, kao i sve dosadašnje od 2001. godine, kako dojde na vlast svaka vlada zagrebe, pa pobegne. Vi ste dosta zagrebali, samo što još niste pobegli. Hvala.