Raspravljamo o tačkama 14, 15. i 16. predloženog dnevnog reda. Radi javnosti to su: Predlog odluke o razrešenju imenovanja članova i zamenika članova RIK, Predlog odluke o izmenama odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije i 16. tačka je Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

U tački 15. se predlaže izbor članova odbora Narodne skupštine i zamenika članova odbora Narodne skupštine za smanjenje siromaštva. U tački 16. se traži izmena odluke o izboru zamenika članova odbora Narodne skupštine.

Nešto više pažnje ću posvetiti ovom odboru za smanjenje siromaštva.

Što se tiče kadrovskih rešenja koje ste vi predložili kao skupštinska većina vezano za ovaj odbor, ne bih ulazio u sama imena, odnosno u ta kadrovska rešenja. Normalno je da je, kao što znate, uvek je stav SRS da ne ulazimo u ta vaša kadrovska rešenja. Jednostavno, onoga koga smatrate da treba da predložite, tu nemamo ništa protiv.

O izopštavanju članova SRS iz odbora u jednom tihom i perfidnom izopštavanju članova SRS su govorile moje kolege i o tome ne bih hteo da se ponavljam, ali nešto ću reći o samom odboru za smanjenje siromaštva, o oblasti delokruga ovog odbora i o tome šta su članovi i zamenici članova odbora za smanjenje siromaštva do sada uradili, šta su mogli da urade i kakva je situacija u ovoj oblasti.

Kao što znate oblast delokruga ovog odbora, dakle za smanjenje siromaštva jesu, odnosno radni odnosi, zatim odnosi iz zapošljavanja, prava na štrajk i sindikalno organizovanje, zatim sistem socijalne zaštite, sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, socijalnog osiguranja i zaštite vojnih osiguranika, zaštita boraca, vojnih invalida, civilnih invalida i žrtava rata, članova njihovih porodica i članova porodica lica na vojnoj službi.

Kao što se iz ovoga može videti, zaista je jedan veliki i ogroman delokrug aktivnosti Odbora za smanjenje siromaštva. Šta je ovaj odbor uradio u mandatnom periodu svom, odnosno mandatnom periodu ovog saziva Narodne skupštine ili konkretnije ako hoćete koliko je ovaj odbor mogao da utiče na socijalni, odnosno na sveukupan položaj svih a posebno socijalnih kategorija u Republici Srbiji. To je jedno pitanje o kome zaista može mnogo toga da se priča.

Postavlja se pitanje, kakva je u stvari socijalna karta u Srbiji, a u svetlu uloge ovog odbora? Ja mogu da vam kažem da po vašim zvaničnim podacima koji se uvek uslovno mogu uzimati, oko 200.000 ljudi prima socijalnu pomoć. Šta to znači? Ti ljudi žive na rubu egzistencije. Žive u uslovima koji su nedostojni čoveka i upravo iz tih razloga oni i primaju ovu crkavicu, ovu socijalnu pomoć. Oni nemaju dovoljno za lekove, za hranu, za odeću, za obuću, za grejanje, a o zadovoljenju nekih drugih potreba, potreba jednostavno dostojnih čoveka, kao što su potrebe na odmor, rekreaciju, troškovima za letovanje, zimovanje itd, da i ne govorimo. Ova kategorija stanovništva je to davno zaboravila, kao i uostalom i mnoge druge kategorije stanovništva u Srbiji pod vašom vlašću.

Dalje, po vašim podacima 40.000 ljudi se hrani u narodnim kuhinjama. Šta mislite koliko bi ljudi realno imalo potrebu da se hrani u narodnim kuhinjama, kada bi za to postojala mogućnost? Da li je ovo pravi broj? Naravno da nije. Dalje, zvanično je objavljen podatak, od strane Ministarstva socijalne zaštite da u 130 opština u Srbiji postoji negativni prirodni priraštaj. Da li ste vi svesni koliko je ovo alarmantan podatak? Da li ste svesni šta to znači za državu Srbiju? Da li ste svesni činjenice da će kroz izvestan broj godina jednostavno doći do izumiranja jedne nacije. Koje su sugestije odbora po ovim pitanjima? Šta je Odbor za smanjenje siromaštva, obzirom da je i ovo jedan od delokruga poslova ovog odbora, šta je uradio do sada po ovom pitanju? Znamo svi gde je najveće siromaštvo u Srbiji. Što južnije od Beograda, to tužnije. To je odavno bilo i uvek bilo.

Međutim, desilo se nešto što se do sada nije dešavalo u državi Srbiji. To nije bio slučaj. U Beogradu sve češće pojavljuje strah od tog domino efekta, od tog seljenja da kažem siromaštva i na ove prostore. Strah da se siromaštvo, dakle, ne prenese i na prestonicu Srbije. Međutim, po ovom pitanju odmah su se pojavili neki koji želeo ovo da demantuju, ali jednostavno samo iz razloga da bi smirili građane Beograda. Mogu da kažem brani od siromaštva mnogi su jednostavno zli, sujetni, samoživi. Pričam o delokrugu Odbora za smanjenje siromaštva, o jednom od delokruga Odbora za smanjenje siromaštva, a da vas podsetim samo da je tema tačke 15. između ostalog i zamena člana i zamenika člana Odbora za siromaštvo.

Nadam se da mi nećete zameriti što govorim o ovim podacima koji su zaista u delokrugu ovog odbora. Ja to govorim u svetlu pitanja gospodine Novakoviću. Da li ovaj odbor može da izvrši onu svrhu koja mu je po Poslovniku namenjena. Upravo iz tog razloga. Pre ovoga sam rekao da su mnogi koji pokušavaju da izvrše tu branu od tog siromaštva zli, sujetni i samoživi.

Pogledajte šta kaže, jedan koji je marketinški menadžment završio po Bolonjskoj deklaraciji, evo citiram. "Marketing menadžer iz Beograda izjavio je da ga je u početku veoma potreslo i zabrinula priča o siromaštvu u unutrašnjosti. Pre možda dve nedelje, pročitao sam da postoji neki grad koji se zove Majdanpek i da se tamo baš loše živi u tekstu je bilo još nekih gradova, ne sećam se o kojima je reč, nikad ranije za njih nisam čuo. Shvatio bih da bi siromaštvo možda moglo da se proširi i po ostalim gradovima. Jednog dana dođe i do Beograda, ali mi je jedan kolega nekoliko dana kasnije posetio taj Majdanpek, rekao mi je da je tamo kafa 30 dinara, što me je jako iznerviralo. Pa šta bi oni da bude 20! Ne znam odakle im ideja da se bune, pa ja plaćam kafu 30 dinara, bilo bi mi sramota da se žalim. Da li oni znaju da je kafa u Beogradu 140 dinara a da ne pričamo o tome za koje smešne pare možeš tamo da iznajmiš stan". Eto šta kaže jedan, koji je nažalost taj svoj marketinški menadžment završio po ovoj vašoj čuvenoj Bolonjskoj deklaraciji.

Stopa ne zaposlenosti koja je takođe predstavlja jedan od činilaca koji bi ovaj Odbor za smanjenje siromaštva morao da tretira mnogo više. U Srbiji je zvanično 20%, bilo bi zanimljivo znati koliko je to nezvanično. Među pet najgorih smo u Evropi. Podsetiću vas, Rumunija 7,3%, Turska 9,8%, Bugarska 10,2%, Grčka 12,9%, Mađarska 12,6%, Srbija 20%.

Dalje, po još jednom segmentu koji bi trebalo da tretira Odbor za smanjenje siromaštva. Srbija je gospodo iz vladajuće većine, apsolutni rekorde Evrope u rastu inflacije. Ovo su zvanični podaci iz nekih zemalja : Hrvatska 1,1%, Češka 1,2%, Slovenija 2,1%, Estonije 2,7%, Grčka 4,7%, Mađarska 4,7%, Rumunija 6,1%, Turska 8,6%, Srbija 10,3%. Dakle i ovde smo rekorderi. Prosečne zarade koje su u direktnoj srazmeri sa sistemom socijalne zaštite, koji je jedan od zadataka ovog Odbora za smanjenje siromaštva i ovde je zaista poražavajuća situacija kada je Srbija u pitanju u odnosu na zemlje okruženja. Slovenija ima prosečnu platu, da vas podsetim 935 evra, Hrvatska 725 evra, Crna Gora 455 evra, BiH 395 evra, Srbija 3209, po zvaničnim pokazateljima. Dakle, sve rekord do rekorda, ali naravno u negativnom smislu.

Kako odbor za sprečavanje siromaštva utiče na ogromnu nezaposlenost? Podsetiću vas, blizu 800 hiljada je nezaposlenih ljudi u Srbiji, to su takođe zvanični podaci. Znamo svi da je po nezvaničnim podacima nezaposlenih mnogo više. Dalje, da li vi znate da je preko 200 hiljade dece u Srbiji gladno? 200 hiljada dece žive iznad granice normalnog razvoja dece, jeli to cilj vaše politike, da li je to ono što ste obećali građanima 2008. godine. Dalje od onih koji rade, koji kao rade, 160 hiljada njih radi ali ne prima platu, 120 hiljada njih prima minimalac po vašim zvaničnim podacima, minimalac od koga zaista ne mogu da sastave kraj sa krajem.

Sve su ovo pokazatelji koji vi zvanično iznosite, to su vaši zvanični podaci, pokazatelji koji direktno tangiraju ovaj Odbor za smanjenje siromaštva. Pošto vreme ove Skupštine i ove vlade polako curi, zaista građani ne treba da imaju nijedan promil nade da će im sa vama u narednom periodu biti nešto bolje. Hvala.

Kada se zaključi birački spisak, građani i podnosioci izborne liste, dakle, imaju još jednu mogućnost da nešto promene u tom izvodu iz biračkog spiska i to niko ne spori i znači dobro je što građani imaju tu dodatnu mogućnost da u jednom drugom, vanparničnom postupku, traže da se donese odluka o izmeni u biračkom spisku, bilo da se ta izmena odnosi na upis u birački spisak, o brisanju iz biračkog spiska ili o nekim drugim, dakle, podacima, o ispravkama, o izmenama i dopunama određenih podataka u biračkom spisku.
Kažem, dobro je što građani imaju tu mogućnost, a u dosadašnjem Zakonu o izboru narodnih poslanika utvrđena je nadležnost bila opštinskog suda da to učini u vanparničnom postupku. Nekadašnji opštinski sudovi, po vašoj čuvenoj reformi pravosuđa o kojoj zaista smo čuli razne uglavnom negativne izjave i od strane vaših prijatelja iz EU i od strane domaće javnosti, stručne javnosti, dakle, do sada su tu mogućnost takve odluke imali opštinski sudovi u vanparničnom postupku.
Iz tog razloga, podnet je amandman kojim se traži da odluku ne nadležnog, nego osnovnog suda izvršava Republička izborna komisija i to u roku od 48 sati od dana pre održavanja izbora.
Postavlja se pitanje, čime ste se vi rukovodili kada ste predvideli da u ovom slučaju to može uraditi nadležan sud? Da li je u pitanju promena nadležnosti sudova, pa će i ova oblast za svaki slučaj biti u nadležnosti nekog drugog, možda Višeg suda, ili u stvari vi stvarate ovde samo jednu zabunu kod građana i kod birača, ili je možda u pitanju nešto drugo.
Ono što posebno upada u oči i ono na šta se zaista moramo osvrnuti prilikom ovih izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, jeste u stvari prihvatanje nekih rešenja koja vam apsolutno niko nije nametnuo ili to izgleda da vam nije nametnuo ili bar vi ne želite da priznate da vam je to neko nametnuo. Dakle, vi se branite ćutanjem.
U izjavi o usklađenosti zakona sa propisima EU vi kažete doslovce, ne postoji odgovarajući propis EU sa kojim bi zakon trebalo da bude usklađen. Da li je moguće da su vašim potezima koji se odnose na uređenje političkog sistema u Srbiji počele da rukovode neke marginalne grupe ili neke marginalne ličnosti iz Venecijanske komisije ili iz Kancelarije OEBS?
Zaista, dame i gospodo iz vladajuće većine, zaista je vreme da prestanete već jednom da puzanjem vodite ovu zemlju tamo gde joj izgleda u ovom momentu apsolutno nije mesto i tamo gde u ovom momentu većina građana Srbije to ne želi.

Gospodine Šoškiću, ovim amandmanom je traženo da je u slučaju kada neki od davalaca finansijskih usluga ne postupa u skladu sa zakonom, dakle kada je evidentno da krši zakon, Narodna banka Srbije u obavezi da to javno žigoše, da to javno objavi. Da vas podsetim, u predlogu člana 45. stav 5. ste propisali da Narodna banka Srbije može javno objaviti. Ovim amandmanom tražim da ona to mora javno objaviti.
Gospodine Šoškiću, siguran sam da se možemo složiti u jednome, a to je da smo svi svedoci da u gotovo svim sferama društvenog, ekonomskog i javnog života dolazi do drastičnog kršenja zakona od strane mnogih učesnika u ovom javnom, društvenom i ekonomskom životu. No, neka od ovih kršenja zakona su sankcionisana, a neka bogami i ne, s nekima to nije slučaj i neki prolaze apsolutno nekažnjeno.
Kažem da je jedna vrsta sankcije i ovo javno objavljivanje da neko krši zakon. Zbog čega? Zato što sutra korisnici finansijskih usluga, u svakom slučaju, kada oslušnu koja to banka, koji davalac finansijskih usluga najviše krši zakon, neće odlučiti da budu klijenti takve banke, takvog davaoca finansijskih usluga. Upravo zbog toga je vrlo bitno da NBS obavezno objavi koji su to davaoci finansijskih usluga koji krše zakon. Smatram da je to najnormalnije i najmanje što NBS može da uradi u ovakvom slučaju jeste da javno objavi koja to banka krši zakon. Jednostavno, ako želite da zaštitite građane, ako želite da zaštitite one koji su korisnici finansijskih usluga, jasno je da to treba javno i da objavite.
Zanimljivo je da Narodna banka u obrazloženju neprihvatanja ovog amandmana kaže – Narodna banka procenjuje da može doći do negativnih posledica po finansijski sistem, te da može doći do nepoverenja građana u davaoce finansijskih usluga. Izvinite, gospodine Šoškiću, da li vi zaista mislite da građani Srbije imaju tako veliko poverenje u sadašnje davaoce finansijskih usluga, dakle, u ove banke? Da li smatrate da građani Srbije imaju neograničeno poverenje u ove banke, ili tamo idu zato što zaista moraju, u najvećem broju slučajeva, zato što im je to nužno da bi zaštitili golu egzistenciju?
Vi, u stvari, ostavljate diskreciono pravo Narodnoj banci da ona može, a ne mora, da objavi ko krši zakon. Objasnite mi, voleo bih da čujem konkretno od vas, kako to štitite građane time što nekog davaoca finansijskih usluga štitite kad on krši zakon? Kako vi to štitite građane u tom slučaju? Mislim da je to sasvim obratno. Time se, u stvari, samo produbljuje nepoverenje u te banke. Ako vi nekog štitite i postoji opravdana sumnja da je neko kršio zakon, a vi to javno ne objavite, izvinite, molim vas, kako građani mogu da imaju poverenja u tu banku?
Na kraju, koje su to banke koje vi želite da zaštitite ovim članom? Zašto? Da li pravite neke banke prvog, drugog reda, ili su vam neke simpatičnije ili ne, ili šta znam? Zašto štitite neke banke, a ne želite da objavite koje sve banke krše zakon? Objavite to. Građanima će onda biti u potpunosti jasno sa kojim bankama ne treba da posluju, kojim bankama ne treba da pruže svoje poverenje. Jasno je da ćete time u potpunosti opravdati i sam naziv ovog zakona. Ovako kako ste uradili, postoji opravdana sumnja da ste vi, u stvari, hteli da neke banke zaštitite svesno, a neke da protežirate. Ako ste to hteli, onda je jasno zašto ovaj amandman niste prihvatili. Hvala.

Kratko ću. Nadam se da će ovo prihvatanje našeg amandmana doprineti bar unekoliko da građani imaju više poverenja u neke davaoce finansijskih usluga. Verujte, vrlo je jak argument da oni idu tamo zato što im je nužda; idu u banke radi svoje gole egzistencije. Ukoliko vi ne objavite da je neki davalac finansijskih usluga prekršio zakonske propise, građani jednostavno ne bi mogli da se opredele za banku. Zato smatram da je prihvatanje ovog amandmana opravdano. Hvala.

Dakle, jedno od kadrovskih rešenja koje je ovde danas na dnevnom redu jeste i pitanje ostavke jednog od članova Komisije za hartije od vrednosti.
Da kažem da je svojevremeno Komisija za hartije od vrednosti zamišljena kao jedna ključna institucija, bar tako se pričalo, za očuvanje kredibiliteta finansijskog tržišta u Srbiji. To je trebalo da bude jedna samostalna i nezavisna institucija, samostalna tako što bi u okviru svoje nadležnosti koje ima, samostalno odlučivala koje će predmete uzimati u obzir, kada, kako će raditi i sve što je vezano za to, i nezavisna tako što će biti apsolutno nezavisna u odnosu na ostale institucije sistema, a posebno u odnosu na izvršnu vlast.
Da li je to sve tako, da li je Komisija za hartije od vrednosti jedna samostalna i nezavisna institucija? Nažalost, to je samo u domenu teorije, stvarnost je ovde potpuno drugačija. I ova, kao i ostale komisije, odbori, kao i ostale agencije i sve ono što obrazuje i ova vlada i ova vlast, niti je samostalna, niti je nezavisna.
Svi oni su zavisni od ove i ovakve Vlade Republike Srbije, koja opet igra kako to sviraju neki drugi, u ritmu tzv. novog svetskog poretka. Konačni cilj tog novog svetskog poretka jeste u stvari uspostavljanje jedne države na celoj planeti.
Još 1950. godine je Džejms Varburg rekao: "Sviđalo se to nekome ili ne, biće uspostavljena jedna vlada, bilo milom ili silom". Dakle, samo iz ove jedne rečenice vidi se šta je taj novi svetski poredak. Po tom projektu narodi se moraju pomešati, zaboraviti na svoje rasne i kulturne posebnosti, narodi se moraju odreći svake nezavisnosti i suverenosti. Sve religije bi po tom projektu bile oslabljene, bačene na istorijsku marginu.
Bila bi to po ovom projektu planeta u kojoj neće biti država niti religija, u kojoj neće biti ideala za koje bi se borilo. Biće to carstvo hedonizma bez vere, bez nacionalnog ponosa, bez identiteta itd. Biće to jednostavno po ovom projektu mravinjak srećnih potrošača. Tako je zacrtano i tako se ostvaruje.
Zašto sve agencije, odbori, zašto sve komisije koje se formiraju u Srbiji, na kraju zašto i Vlada Srbije, moraju da služe ovom cilju?
Godine 2005, čuli smo to, Komisija za hartije od vrednosti upozorila je na moguće pranje novca u kupovini turističko-hotelskog preduzeća "Palić", koji je, da podsetim, verovatno u vlasništvu famoznog Darka Šarića.
Posle jednog razgovora, to je drugi primer koji smo, takođe, ovde čuli, a taj razgovor se navodno odnosio u Vladi Srbije na prodaju "Knjaza Miloša", i tom razgovoru, između ostalih, prisustvovao je i predsednik ove komisije za hartije od vrednosti, kako je to objavljeno predsednik Komisije za hartije od vrednosti je nakon ovog razgovora završio u Urgentnom centru.
Šta se dalje s njim desilo nije rečeno, ali postavljam pitanje – a šta je sa desetinama pitanja koje je SRS ovde postavila, a odnose se na privatizacije Luke Beograd, kompanije "Novosti", pa Tržnog centra "Ušće" itd, dakle, privatizacije koje su direktno urušile kredibilitet finansijskog tržišta Srbije.
Podsetiću još jednom – prioritetni zadatak Komisije za hartije od vrednosti je očuvanje upravo kredibiliteta finansijskog tržišta Srbije. Šta je sa ovim pitanjima? Do dana današnjeg mi nemamo odgovor na njih. Dalje, setimo se izjave jednog ministra finansija, a ovo posebno u odnosu na samostalnost i nezavisnost ove komisije za hartije od vrednosti, koji kaže – potrebno je da u ovom trenutku Komisija za hartije od vrednosti bude što bliža Vladi. Kako to da bude što bliža Vladi i zbog čega jedna samostalna i nezavisna institucija treba da bude što bliže Vladi?
Posle ovoga, ako je neko i pomislio da Komisija za hartije od vrednosti može biti samostalna i nezavisna institucija, počinje praktično gušenje uticaja ove komisije na finansijske procese, a samim tim, dakle, i nastavak te satanističke ideje novog svetskog poretka.
Ta ideja, još samo nešto da kažem o tome, ideja novog svetskog poretka kao poretka boljeg života je jedna krajnje utopistička ideja i to je SRS i ovde u Skupštini Srbije mnogo puta isticala. Znate, taj idol boljeg sutra koji se uvek propagira, pogotovo pred neke izbore, jeste idol koji se jednostavno napio krvi mnogih pokolenja i to smo svi svedoci u novijoj istoriji Srbije, i ne samo Srbije.
Taj utopistički idol boljeg sutra ovde se propagira kroz ideju da EU nema alternativu i to je jedan krajnje utopistički cilj, cilj preko koga se odbacuje svaka ličnost, preko koga se u stvari svi ljudi tretiraju kao šrafovi u jednoj socijalnoj mašini, a čovek se jednostavno tretira samo kao jedna cigla u zgradi te vaše srećnije i bolje budućnosti.
Nažalost, sve agencije, sve komisije koje se u Srbiji osnivaju i niču kao pečurke posle kiše streme i služe ovom krajnjem cilju. Da neko ne bi slučajno pomislio da Komisija ima samostalnost i nezavisnost u svom radu, ona je od onih izvornih nadležnosti koje je imala po starom zakonu došla do u stvari poverenih od strane Vlade nadležnosti. Time je konačno stavljena omča oko vrata ovoj agenciji, iako ona u svom postojanju pa do danas nije mogla biti ni samostalna ni nezavisna.
Zbog toga i profesor Dejan Malinić verovatno i daje ostavku, uz obrazloženje da to čini iz dubokog neslaganja u pogledu daljeg funkcionisanja te institucije, kako sam kaže u svom obrazloženju. Dalje kaže da se samostalnost i nezavisnost komisije od jedan – političkih uticaja, i dva – uticaja različitih učesnika na tržištu kapitala, ne može obezbediti, kako on kaže, usled dominacije političkih i privatnih interesa u tom procesu. Iz ovoga je sve jasno.
Samo da podsetim da predsednik Komisije za hartije od vrednosti kaže da je sve to laž, da to što profesor Malinić kaže ne da ne stoji već, kako kaže predsednik Komisije, to je kao nebo i zemlja. On dalje kaže da je njemu samo povređena sujeta. Ko je ovde u pravu? Očigledno niko.
To je jednostavno lice i naličje jedne te iste stvari, a to je dalje uništavanje i pljačkanje Srbije kroz tajkunske i mafijaške privatizacije, uz zatvaranje očiju upravo onih koji bi trebalo da budu budni u ovom slučaju, i kroz razaranje i uništenje finansijskog tržišta, a sve ovo opet u službi ovog novog svetskog poretka.
Međutim, na kraju, neka ne budu u zabludi građani koji misle da će ih u bolje sutra uvesti neki koji su preko noći promenili ideologiju, neki koji su dugo godina imali drugu ideologiju, a preko noći su okrenuli ćurak i neki koji sada pozivaju građane da s njima mnogo brže uđu u EU.
Neka znaju oni, neka znaju građani da svaki poziv da se požuri ne mora da bude dobar i nije dobar, pogotovo ako taj poziv dolazi od grobara. Znate, ako vas grobar poziva da negde požurite, pa makar to bilo i u neki bolji život, budite vrlo oprezni i nemojte za njim.

Dakle, svedoci smo u ovoj Narodnoj skupštini jedne uobičajene prakse od strane ove vlasti u ovih tri godine da se ovoj Narodnoj skupštini dostavljaju predlozi mnogih zakona i to sve sa obrazloženjem da je upravo taj predlog zakona najbolji, da je taj predlog zakona evropski, da je on u interesu građana Srbije i da su ti i takvi zakoni jedan od uslova za bolji život.
Godine 2006. nakon donošenja predloga ovog osnovnog zakona, čija se izmena i dopuna danas traži u ovom parlamentu, pričano je nešto slično. Dakle, i povodom ovog zakona je pričano da je on najbolji, da je evropski, da je u interesu građana i da je on jedan od uslova da bi sve ovo moglo bolje da funkcioniše.
Mi vam iz SRS redovno, i to jasno i argumentovano, pričamo u povodu podnošenja ovih zakonskih predloga, kritikujući ih da oni nisu dobri uglavnom, da oni nisu u interesu građana Srbije već, jednostavno, u interesu projekta EU i tog novog svetskog poretka kome vi stremite i tražimo uglavnom da vi te zakonske predloge ili poboljšate ili da ih povučete iz procedure. Praksa je da vi gotovo uvek ostajete nemi na sve ovo što mi tražimo.
Ispostavi se posle izvesnog vremena, kao što se ispostavilo i sa ovim zakonom o ličnim kartama, da on nije baš najbolji, da on nije baš najevropskiji, da ti zakoni nisu baš u najboljem interesu građana i onda tražite ovde da se vrše izmene i dopune tih zakona. Tako je i sa ovim zakonom o ličnim kartama.
U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnim kartama tražite promenu člana 8. osnovnog zakona i ta promena predviđa da obrazac lične karte sadrži mikrokontroler čip i prostor za mašinski čitljivu zonu za potrebe automatskog očitavanja podataka. To se traži u stavu 1.
Svojevremeno je od strane jedne pametne glave izrečena jedna rečenica koja kaže da dolazi vreme kada će svako da bi izašao u svoje dvorište morati da ponese ili pasoš ili ličnu kartu. Ovo sve zbog toga što se svet zatvara u geto.
Dakle, posle mnogo godina, posle ovako izrečene rečenice taj nije mogao da pretpostavi šta će sadržati današnje lične karte, pogotovo ne činjenicu da će današnje lične karte u sebi sadržati te mikrokontrolere ili čipove, ali, evo, evropska praksa donosi nam i to, donosi nam i tu novinu, taj famozni čip.
Bilo bi zaista zanimljivo da smo od ministra čuli da nešto kaže o uporednoj praksi kada je u pitanju uvođenje ovih čipova, bar u zemljama EU kojoj tako zdušno vi stremite. Da li sve zemlje EU blagonaklono gledaju na ove mikrokontrolere ili čipove, ima li negde možda u zemljama i EU, a u ostalim znamo da sigurno ima, i otpora prema ovome, kao i po svim podacima koji se unose u lične karte i koliko je zemalja do sada uvelo ove čipove u svoje lične karte?
Šta se unosi u ovaj mikrokontroler? To je predviđeno u stavu 2. ovog člana, gde se kaže – ako obrazac sadrži mikrokontroler odnosno čip, u njega se unose svi vidljivi podaci na ličnoj karti, kao i podaci o državljanstvu, prebivalištu, odnosno o boravištu i adresi stana njenog imaoca, ime jednog roditelja, a može se uneti i jedinstveni matični broj roditelja i imaoca lične karte.
Nismo čuli od ministra kako je obezbeđenje konkretno predviđeno za potpunu i adekvatnu zaštitu ličnih podataka koji se unose u ove čipove. Ovo bi sigurno bilo jako zanimljivo ne samo narodnim poslanicima ovde, nego pogotovo građanima koji treba da se izjasne da li žele da se u njihovu ličnu kartu unesu podaci u ove čipove ili ne, dakle, da li žele ličnu kartu sa ili bez čipa.
Za one građane koji treba da se izjasne da li će u njihovu ličnu kartu biti upisan kvalifikovani elektronski sertifikat, a radi formiranja, kako ove izmene kažu, kvalifikovanog elektronskog potpisa. Kakva je zaštita ovde obezbeđena?
Postoji li, pored teorijske, i praktična mogućnost da neko zloupotrebi ove podatke? To nismo čuli od ministra. Kako je moguće napraviti adekvatnu i potpunu zaštitu ovih podataka? Koliko će ljudi imati dostup ovim podacima? Da li su ti ljudi edukovani za takav posao i da li im je predočeno kakve posledice sve mogu proizaći iz ovoga.
Osvrnuo bih se na dve stvari koje ministar kaže u vezi sa ovim čipovima. U jednom momentu obrazlažući bezazlenost i ovih podataka koji se unose u te čipove, ministar se osvrnuo na to da svaki pasoš sadrži taj čip pa se niko zbog toga ne buni. Tačno je to da svaki pasoš sadrži taj čip, ali voleo bih da pitam ministra koliko to ljudi izlazi iz zemlje, koliko ljudi poseduje pasoš sa ovim čipom i ako ga poseduje da li je ikad izašlo iz zemlje. Naravno, pasoš, ukoliko ne izlazite iz zemlje, nije obavezan dokument, a lična karta jeste.
Ministar dalje kaže da čak i u kreditnim karticama koje pominje banke traže mnogo više podataka nego što se unosi u lične karte. I to je tačno, ali sigurno znate koliko u Srbiji ima stanovništva ispod granice siromaštva, koliko u Srbiji ima ljudi koji su blizu te granice siromaštva. Ispade u stvari da je najveće dostignuće ove vlade nekoliko stotina hiljada onih koji su izgubili posao i jedno od najvećih dostignuća jesu u stvari kontejneri sa pet zvezdica.
Nažalost, ovo bi, da nije tragično i žalosno, bilo zaista smešno. Ali, takva je naša sudbina s ovom Vladom. Ovi građani koji uzimaju ove kreditne kartice od banaka, a ove im opet traže one podatke za koje ministar kaže da su mnogo sveobuhvatniji nego što su na ličnim kartama, pa oni se snalaze na sve moguće načine. U svom siromaštvu, ta kreditna kartica njima je jedini način za preživljavanje u ovim uslovima.
Znate, jedini način za preživljavanje siromašnom, kao onom detetu koje po onoj narodnoj "samo sebi vezuje pupak", ono siromašno dete, tako i ovim ljudima je možda jedini način da prežive ova kreditna kartica, pa dobrovoljno pristaju da im banke traže sve ove podatke.

Ovim amandmanom, koji se odnosi u stvari na član 6, gde se traži promena stava 2, regulisano je pitanje bitnih elemenata ili, kako vi kažete, obaveznih elemenata ugovora o lizingu.
Tako vi u ovom stavu predviđate da ugovor o lizingu obavezno sadrži nabavnu vrednost predmeta lizinga, zatim iznos naknade, pa onda iznos pojedinačnih rata, broj i vreme plaćanja, rok ugovora, kao i mesto, rok, način i uslove isporuke i način i uslove prenosa svojine, kao i način i uslove produženja roka trajanja ugovora. Po vama to su obavezni, kako vi kažete, elementi ovog ugovora o lizingu.
Ovim amandmanom sam tražio u stvari proširenje ovog stava 2, tako što će se tu dodati još i reči "troškovi transporta, montaže, demontaže, tekućeg održavanja, zamene delova, servisa i tehničko-tehnološkog unapređenja i obuka osoblja primalaca lizinga".
U obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana Vlada navodi da su nabrojani obavezni elementi ugovora o lizingu i da ugovarači, kako se to kaže u obrazloženju, mogu sami predvideti i neke druge elemente.
Ovo što sam predložio amandmanom ima za cilj da upotpuni član koji nabraja elemente ugovora. Zašto je, na primer, način isporuke, koji vi predviđate kao obavezan elemenat ugovora o lizingu, važniji elemenat od npr. troškova transporta, što sam tražio kao dopunu stava 2?
Tako što vi predlažete neprihvatanje ovog amandmana može se u stvari sastaviti ili napisati svaki ugovor. Predvidite predmet ugovora, a za ostale elemente kažete – ugovarači će sami predvideti. Međutim, to nije dobro i potrebno je da se, u stvari, predvide svi bitni elementi ugovora, ako hoćete da se ovo reguliše na pravi način. Ako ste to hteli, trebalo je da prihvatite ovaj amandman.

Podne sam amandman na član 58. stav 2. predloga ovog zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Da podsetim, član 58. stav 2. reguliše naknade za usluge društava za upravljanje. Tako vi ovim stavom 2. navedenog člana predviđate da se usluga prilikom uplate doprinosa naplaćuje po stopi od 3%, dakle, 3% od vrednosti izvršenih uplata.
Svojim amandmanom tražio sam da ova stopa bude niža, da bude 1% od vrednosti smatrajući da je ta niža stopa dosta primerenija i adekvatnija, dakle srazmernija samoj učinjenoj usluzi. Vlada u obrazloženju kaže da ovo treba posmatrati zajedno sa naknadom za upravljanje fondom koja se, kako se to tvrdi u obrazloženju, smanjuje sa 2% na 1,25% godišnje od vrednosti fonda i to je u redu.
To smanjenje sa 2% na 1,25% je po meni u redu. Međutim, tražio sam smanjenje usluga samih prilikom uplate. Kako je moguće, ako se u obrazloženju kaže da će ovo imati veći pozitivni efekat, da nešto što je skuplje istovremeno bude i jeftinije. Tačno je da će imati veći pozitivni efekat, u tome bih se složio ali veći pozitivni efekat samo za budžet, za državu. Znači, primerenije i adekvatnije bi bilo da se sa 3% smanji na 1%.
Nema ekonomskog opravdanja da se postignu veći, odnosno pozitivniji efekti ukoliko ostane 3%, kako se kaže u obrazloženju o neprihvatanju amandmana. Dakle, nema ekonomskih opravdanja i nema ekonomske logike. Međutim, imam utisak da se ovde u stvari i nije računalo na ekonomsku logiku i ekonomsko opravdanje, pa pretpostavljam da zbog toga moj amandman nije prihvaćen. Hvala.

Tražio sam da se u članu 5. stav 3. briše. Zarad javnosti ću samo pročitati ovaj stav 3. u kome kaže – sudski pomoćnik može obavljati poslove sudskog izvršitelja u postupku sprovođenja izvršenja po nalogu sudije.
Nama je potpuno jasno da čim ste vi dali mogućnost da odnosno privatni izvršitelj da nalog nekim trećim licima, koja često mogu biti i lica sumnjive, da kažem i prošlosti i svega, da mogu oni učestvovati u izvršenju, da je ovo jedan niži stepen. Međutim, naravno da mi moramo reagovati na ovo jer iz ovoga može biti naneta višestruka šteta.
Prvo, ovde se unosi zabuna, zatim narušava se jedan sistemski rad suda, narušava se isključiva nadležnost suda. I na kraju time se remeti na neki način i podela na onu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. U postupku izvršenja, dakle, daju se ovlašćenja sudskom pomoćniku.
Gospođo ministre, ovde je posebno interesantno obrazloženje. U obrazloženju se kaže da sudski pomoćnici imaju veću stručnu spremu od sudskog izvršitelja. Izvinite, molim vas, znam mnoge sekretarice koje imaju veću stručnu spremu i od ovog sudskog pomoćnika. Zašto ne bismo i njima dali da vrše neke poslove izvršenja, kad već možemo dati onome ko ima veću stručnu spremu, a dajmo i ko ima veću stručnu spremu sad i od ovoga.
Zašto onda tako radite? Bez želje da umanjujem stručnost i znanje sudskog pomoćnika, to mi je najmanje nešto što bih želeo, ali nemojte obesmišljavati sve poslove, nemojte obesmišljavati sve državne funkcije, pa i mnoge poslove, i sve ove stvari svoditi prosto na ono, kad se kaže, u odsustvu komandira dužnost vrši kaplar Ćira. Nije to dobro za ovu državu. Nije to dobro za ove građane. Mislim da treba da se dobro porazmislite o ovome.

Ovaj amandman odnosi se na podnaslov – podobnost izvršne isprave za izvršenje. Kaže – izvršna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac, izvršni dužnik, predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Tražim da se ovo "osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno" briše. Ovaj član označava, gospođo ministre, kada je jedna izvršna isprava podobna za izvršenje. Tu nabrajate, kao što se tamo nabraja, ako se sećate, koji su bitni elementi krivičnog dela npr, tako se ovde nabraja koji su to bitni elementi koji čine da jedna izvršna isprava bude podobna za izvršenje, pa se kaže – to je izvršni poverilac, postojanje izvršnog poverioca, izvršnog dužnika, predmeta izvršenja, vrste izvršenja, obima izvršenja. To su ti bitni elementi koji čine da jedna izvršna isprava bude podobna za izvršenje.
Ali, kada je sve ovo lepo nabrojano, šta će vam onda ova nepreciznost, ako drugačije nije određeno? Mislim da to zaista čini ovaj deo člana dosta nepreciznim, da je ovo bespotrebno i da ovo treba izbrisati. Ovo me neodoljivo podseća na ono – ako drugačije nije naređeno. Imam utisak da se mnoge stvari u ovoj državi rade ako drugačije nije naređeno.

Ovde sam tražio da se u članu 20. stav 8. briše. Taj stav 8. kaže – prilikom određivanja sredstava i predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja, sud, odnosno izvršitelj je dužan da vodi računa o srazmernosti između visine obaveza izvršnog dužnika i sredstava i predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja.
U obrazloženju Vlada kaže da se ne prihvata, imajući u vidu da je neophodno propisati obavezu da se prilikom određivanja sredstava i predmeta izvršenja vodi računa o srazmernosti između visine obaveza izvršnog dužnika i sredstava i predmeta izvršenja u cilju zaštite prava izvršnog dužnika, posebno prava na imovinu.
Dakle, ovo obrazloženje neodoljivo podseća na ono da bude vuk sit, a ovce na broju. Da li to može ovde? Može li se dužniku oduzeti imovina, a da on bude zadovoljan? Poverilac će ovde biti zadovoljan, jasno je to, a. hoće li to biti i dužnik? To je osnovno pitanje koje se ovde postavlja.
Vlada bi ne samo u ovom zakonu, već i u drugim zakonima, na neki način, da bude i baba i devojka. Ne može to tako. Ovde, da se razumemo, dužnik treba da plati dug i niko ne spori tu činjenicu, da onaj koji duguje treba da plati dug. Ali, posebna je činjenica što je država te iste ljude svojim činjenjem, nečinjenjem itd. u ovom nizu od 10-11 godina navela da budu dužnici u mnogim slučajevima. Navela da duguju ne samo državi, već i da duguju jedni drugima.
Dakle, ovo su pitanja koja treba sistemski rešiti, a ne samo pojedinačno ili ad hok.

Ovde je propisano da u izvršnom postupku sud, odnosno izvršitelj postupaju isključivo na osnovu podneska i drugih pismena, a izvršitelj postupa i na osnovu sudske odluke i opšteg ovlašćenja izvršnog poverioca, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Ovde je regulisano na osnovu čega izvršni poverilac postupa. Šta je to što izvršnog poverioca vezuje i na osnovu čega on postupa? To su, dakle, podnesci i pismena, to je sudska odluka i to je opšte ovlašćenje koje ima izvršni poverilac.
Dakle, kada je sve ovo lepo predviđeno u ovom stavu, šta će vam - ako ovim zakonom nije drugačije određeno? Vi znate za restriktivno i ekstenzivno tumačenje. Ovde je apsolutno potrebno jedno restriktivno tumačenje. Dakle, apsolutno je ovaj deo nepotreban.
To može da unese zabunu i kod sudskog izvršitelja, a da ne kažem kod onih trećih lica koja ste predvideli da postavlja privatni izvršitelj. Znate, ta treća lica mogu da budu svakojaka lica i praksa će pokazati koja su sve to lica. Uglavnom će to biti ljudi koji imaju izgleda velike kajle oko vrata, kako to deca danas kažu, ali pitanje je koliko će oni imati pravničkog znanja.
Koliko će oni biti u nekim zakonskim okvirima i moći da se ponašaju zakonski? Siguran sam da se uopšte neće ponašati tako. Siguran sam da će oni pred sobom imati samo jedan cilj, a to je da se od dužnika što pre, na način koji će vrlo često biti i brutalan, siguran sam u to, uzeti ono što on duguje. Ako je to intencija ovog zakona, onda je i ovakvo tumačenje vaše u redu.

Kada o ovim stvarima, koje su izrazito pravne, razgovarate s nekim od pravnika, nije teško da čovek u nekom momentu, ukoliko vidi da je neko u sučeljavanju tih mišljenja izrazio neko svoje mišljenje koje je možda jače ili utemeljenije u zakonu, da to i prizna.
Međutim, kada neko ko se, kao što kaže izreka "u sve meša", pa postane ekspert i za pravo, za ekonomiju, za filozofiju i za EU posebno, onda to nije dobro, onda to liči na ono – kad bi vo znao da crta, znate na šta bi ličilo njegovo božanstvo, na vola.
Iz obrazloženja za neprihvatanje ovog amandmana se vidi da je to rađeno na brzinu, mehanički i bez uvažavanja suštine stvari. U obrazloženju za brisanje ovog stava kažem da je u amandmanu na član 39. stav 1. predložena dopuna. Dakle, na član 39. je predložena ova dopuna. Vi u obrazloženju kažete da se član 39. odnosi uopšteno na prigovor protiv rešenja o izvršenju. Znači, niste ni pročitali. Uopšte se ne osvrćete na ono što kažem u obrazloženju.
Međutim, to nije prvi put. Siguran sam da je rok važenja ovog zakona, uostalom kao i mnogih drugih zakona koje ste predlagali ovde od početka te vaše reforme pravosuđa, vrlo kratak ili, da kažem, ograničeno kratak, i to samo do onog perioda dok ovi uz tzv. kajle izvršenja ne budu završili svoj posao, ne budu uzeli i poslednji dinar od onih ljudi koji duguju.

Ovde se radi o izuzimanju od izvršenja. U tački 3, čije brisanje tražim, kaže – gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do sledećeg primanja.
Prvo, ovde je dosta nepreciznosti u ovom članu. Postavlja se pitanje – o kom se zakonu ovde radi? Znači, apsolutno neprecizan ceo član. O kojem novčanom iznosu je ovde reč, koji se izuzima? To se ne vidi.
Da li ste ovde razmišljali da primenom i ovog člana, kao i uostalom mnogih drugih članova ovog vašeg predloga zakona, može doći do zloupotreba? Ali, tvrdim da je čitava koncepcija ovog predloga zakona, čitava njegova koncepcija je smišljena na mogućnost zloupotreba. Vi ovde uvodite privatne izvršitelje, uvodite ljude koji će raditi nešto što nikada nije bio posao nekog privatnog lica.
Šta dalje radite? Oni sada mogu da angažuju i treća lica, eto nove okolnosti, bez ikakve naznake ko su ta treća lica, bez ikakve naznake šta sve ova treća lica mogu da rade, koja su njihova ovlašćenja itd.
Jednostavno, ovde u ovom predlogu zakona je na delu promovisanje jednog ''kajla'' izvršenja. Da li je to bio vaš motiv? Ne znam, pretpostavljam da nije, ali ćete u praksi videti da će ovo biti tačno. Kada nešto bude u praksi...

U ovom članu 96. Predloga zakona tražio sam brisanje određenih reči, i to u stavu 1. reči "odnosno izvršitelj", u stavu 4. reči "ili lica koje obavlja komisione poslove" i u stavu 5. reči "lice koje obavlja komisione poslove, pokretne stvari prodaje u svoje ime i za račun izvršnog poverioca", dakle, da se sve te reči brišu.
Da bi jedan zakon bio jasan, da bi bio nedvosmislen, on ne sme da unosi zabunu. Dakle, njegove odredbe da on ne bi unosio zabunu moraju biti jasne i koncizne. One nikako ne mogu da daju sumnju u ovakvo ili onakvo rešenje, da to bude stvar proizvoljnosti, tako da bi sutra donele mogućnost za neko ekstenzivno, za neko jako široko tumačenje koje opet, svedoci smo to mnogo puta bili, daje mogućnost za raznorazne zloupotrebe.
Ovde nema definicije lica koja obavlja komisione poslove. Ovde nema definicije, odnosno nema naznake ko imenuje to lice, i ako ono postoji ko ga imenuje. Dakle, nije jasno ni koja su ovlašćenja tog lica. Sve se to ne vidi iz predloga ovog člana.
Zbog toga smo mi i tražili u stvari brisanje ovih reči, da to ne bi unelo zabunu i da bi mogao da se tumači zakon na jedini način kako je to moguće, dakle, restriktivno usko.
Međutim, izgleda da i svrha postojanja i ovog i svih drugih zakona koje vi ovde predlažete, jeste u stvari taj novi evropski poredak u koji nas gurate i u koji pokušavate da nas uvučete. Dakle, to je svrha i ovog i svih drugih zakona. Hvala.