Ovde sam u članu 129. stav 1. posle reči "sud" tražio da se reči "odnosno izvršitelj" brišu. U obrazloženju za neprihvatanje amandmana Vlada kaže da je propisano da se nadležnost sudova uređuje zakonom, da se zakonom može utvrditi da poslove sprovođenja izvršenja ne obavljaju isključivo sudovi, već se to može poveriti i drugim licima u skladu sa zakonom.
Iz navedenih razloga, kako kaže Vlada, mišljenja smo da nema ustavnih ograničenja da se sprovođenje izvršenja zakonom poveri drugim organima, budući da Ustavom nije propisano da je za to nadležan isključivo sud.
Dakle, Vlada tumači da se poslovi sprovođenja izvršenja, pošto to Ustav ne zabranjuje, mogu poveriti i drugim licima, pa to onda i čini. Ovlašćuje i privatne izvršitelje, da i oni sad mogu ovlastiti neka treća lica da u njihovo ime ili u ime države mogu sprovesti izvršenje. Bez ijedne reči da kaže koja su to lica koja imaju svojstvo tih trećih lica koja mogu angažovati privatne izvršitelje.
Za privatne izvršitelje su kazali, pa su nabrojali koja to lica mogu biti, odnosno dali su neke uslove koje ta lica treba da ispunjavaju da bi bili privatni izvršitelji. Međutim, za ova lica koja angažuju ti privatni izvršitelji ne kaže se ništa. Ko ta lica mogu biti? Kakvim diplomama raspolažu ta lica? Da li su to diplome državnih fakulteta? Da li su to diplome privatnih fakulteta? Da li su to možda lica bez diplome, lica sa kupljenim diplomama itd?
Dakle, nekome je ostavljeno na volju da proizvoljno protumači koja to lica mogu da budu, a kada se nešto proizvoljno tumači znamo kako će biti, odnosno građani Srbije će se uveriti uskoro kako će to biti.

Ovim amandmanom sam predvideo da se posle reči "odlaganja" umesto tačke stavi zapeta i dodaju reči "shodnom primenom pravnih pravila o redosledu namirenja sa prioritetom založnog poverioca koji je prvi svoje pravo upisao u javni registar, a ako takvog nema, prioritet ima onaj poverilac koji je prvi podneo predlog za izvršenje".
Dakle, očigledno je da vi ovim predlogom zakona niste vodili računa o prioritetu namirenja. Rešenje koje se predlaže ovim članom nije predvidelo mnoge slučajeve, da li slučajno ili namerno, ne znam. Na primer, slučaj kada nepokretnosti nisu upisane u javni registar, pa se pojave poverioci koji imaju pravosnažnu presudu koja je starija od ovog rešenja o izvršenju.
Evo, nagradno pitanje – kome dati prednost pri izvršenju? To se iz ovog predloga zakona ne vidi. Hoćete li vi postupiti po principu ko je jači, ali ne u pravu, pazite, nego ko je jači fizički – njegovo je pravo jače?
Građanima koji duguju bankama i drugim poveriocima već sada mora da bude jasno - oni koji budu uterivali dugove neće imati mnogo milosti prema njima. To treba da im bude jasno u svakom momentu nakon proglašenja, nakon usvajanja ovog zakona. Iza i ispred stoje institucije države i onda će ovim uterivačima dugova biti zaista lako da sprovedu sve što budu zamislili.

Ovim amandmanom sam tražio da se u članu 165. reči "ili umesto isplate" brišu.
Vlada ne prihvata ovaj amandman s obrazloženjem, kako kaže, što su članom 165. Predloga zakona precizirane vrste prenosa radi naplate ili umesto naplate, što se u praksi i najčešći slučajevi.
Dakle, vi kažete u obrazloženju da se članom 165. Predloga zakona precizirane vrste prenosa radi naplate ili umesto naplate i hajde da to i prihvatimo. Hajde, neka su članom 165. i precizirane te vrste prenosa.
Ali, postavlja se pitanje – ko će konkretno u praksi to tumačiti? Ko će to tumačiti u konkretnim slučajevima, to što vi nazivate precizno, odnosno vrste prenosa radi naplate ili umesto naplate? Hoće li to činiti privatni izvršitelji? Da li će to oni činiti, ili će možda činiti oni koje oni angažuju? Kome ste dali vi ovlašćenje da angažuju ta treća lica? Da li će to tumačenje, konkretno ovog člana, dakle te vrste prenosa činiti ta lica?
Znate li da ta angažovana lica mogu da budu lica koja imaju samo osam razreda osnovne škole, ali su ošišani i jako žestoki? Može se desiti u praksi i to. Hoće li oni tumačiti zakon? Da li ćete njima dati da tumače ovaj član 165. Predloga zakona? Šta mislite kako će ga oni tumačiti? Baš će biti zanimljivo u praksi kako ga oni budu tumačili.

Ovde u članu 170. stav 2. reči "odnosno izvršitelj" brišu se, a reč "mogu" zamenjuje se rečju "može".
Dakle, članom 170. predviđeno je zakašnjenje u naplati prenesenog potraživanja. Tu je predviđeno da izvršni poverilac, odnosno izvršitelj, koji se ne stara sa dužnom pažnjom u naplati prenesenog potraživanja, može da odgovara za tu štetu i u stavu 2. predviđeno je da sud, kako vi kažete – odnosno izvršitelj, mogu na predlog drugog izvršnog poverioca da prenesu to na drugog izvršnog poverioca. Tražim ovde da se ovo "odnosno izvršitelj" izbriše, da to čini samo sud.
Dakle, vi ovde ponovo stvarate jednu pravnu anarhiju. Ovde je stavom 1. predviđena odgovornost za naknadu štete. Međutim, u takvom slučaju tražim da isključivo sud može ukinuti zaključak o prenosu potraživanja na drugog izvršnog poverioca.
To prenositi na neka treća lica, na neke druge izvršitelje, koji će opet određivati neke druge izvršitelje, zaista je neprimereno. Nemojte davati ovlašćenja nekim trećim licima i to ona ovlašćenja koja su isključivo u nadležnosti suda. Kad-tad davanje takvih ovlašćenja i kad-tad sve ovo što predviđate ovim zakonom obiće se vama o glavu. Nažalost, pre nego to bude, obiće se građanima Srbije o glavu, ali posle toga sigurno i vama.

Ovde u članu 8. kaže: "Odluku o oduzimanju posebnih prava donosi upravnik zatvora. Protiv odluke iz stava 4. može se izjaviti žalba. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja."
Tražio sam da se ovo "žalba ne odlaže izvršenje rešenja" briše. Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što kaže: "Pojedina posebna prava podrazumevaju izlazak iz zavoda na više dana." Jednostavno, objašnjenje Vlade nije u skladu sa stvarnim stanjem. Ovo obrazloženje nije u skladu sa životom.
Mi tražimo da ukoliko dođe do oduzimanja određenih stečenih prava osuđenog lica i to lice na to uloži žalbu, da se odredba da žalba ne odlaže izvršenje ove odluke, dakle to poslednje, da se briše. Konkretno, osuđeni treba da ide, recimo, na dopust. On je taj dopust dobio odlukom upravnika i sad nekom drugom odlukom, iz samo njemu znanih razloga, upravnik mu odjednom i najednom oduzima to pravo, uskraćuje mu to njegovo već jednom stečeno pravo. On se žali na takvu odluku i po predloženom rešenju ne važi prvobitna odluka, već ova druga.
Predloženim rešenjem mi pokušavamo da zaštitimo već jednom stečeno pravo osuđenog lica. Nažalost, mislim da ipak s mnogima od vas na vlasti i oni koji su na slobodi imaju na neki način status osuđenih lica. Ako ništa drugo, bar su osuđeni da žive pod režimom koji nimalo ili vrlo malo vodi računa o svojim građanima. Hvala.

Tražio sam da umesto nabrajanja, kako je to u predlogu, gde kaže – policija i BIA, dakle, Bezbednosno-informativna agencija, da stoji da elektronski nadzor nad okrivljenim mogu vršiti samo za to nadležna lica.
To sam predložio zbog toga što ste vi nabrajanjem, kada ste rekli policija, Bezbednosno-informativna agencija, rekli – i drugi. Koji su to drugi? Ko još može da vrši elektronski nadzor nad okrivljenim licem? Jednostavno, zašto ste u Predlogu zakona stavili to "i drugi". Nema to drugi, treći, ostali itd.
Ako kažete nadležni, vi time isključujete sve one druge, treće, ostale itd. Istovremeno, isključujete mogućnosti zloupotreba, a ujedno time i štitite prava svih, pa i onih koji su okrivljeni, je l' tako? Jasno je da su nam svima potrebni dobri i bolji zakoni. Zbog toga i jeste ovakav amandman. Hvala.

Član 33. Predloga zakona, koji je pred nama, reguliše odgovornost advokata. U članu 33. piše da advokat ne može biti pozvan na krivičnu ili prekršajnu odgovornost za pravno mišljenje izneto u postupku pružanja pravne pomoći pred sudom ili drugim organom.
Postavlja se pitanje, gospođo ministre, šta je to što će advokata na pravi način i adekvatno sprečiti da svojom krajnjom nepažnjom ili čak možda namerom prouzrokuje štetu klijentu, ako to nije prekršajna ili neka druga odgovornost i ukoliko za štetu, koju će eventualno klijent imati povodom toga, on ne odgovara u nekom drugom postupku za prouzrokovanu štetu po opštim uslovima za naknadu štete.
U odgovoru zašto se amandman ne prihvata, vi kažete da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što se članom 33. Predloga zakona propisuje imunitet od krivične i prekršajne odgovornosti advokata samo za iznošenje pravnog mišljenja.
Kada odete kod advokata, tačno je, vi tražite pravno mišljenje ili pravni savet, ali postavlja se pitanje, gospođo ministre – kakva je posledica davanja tog pravnog saveta? Da li to pravno mišljenje može prouzrokovati neku štetnu posledicu po klijenta?
Nepozivanjem na odgovornost advokata, koji je davanjem takvog pravnog mišljenja ili takvog pravnog saveta prouzrokovao određenu štetu za klijenta koji mu se sa najboljom namerom obratio, a ujedno i uvođenjem nekih drugih instituta o kojima se čulo u prepodnevnoj raspravi od strane predstavnika SRS, pogotovo od Petra Jojića, Zorana Krasića itd, između ostalog i uvođenjem stranih advokata bez načela uzajamnosti, kao i nepoštovanjem neke vrste odgovornosti advokata za prouzrokovanu štetu, možete doći u situaciju da od advokature napravite nešto što se sutra može prikazati i što može ličiti na ono da, kako se kaže, "dok jedan parničar kravu poteže za rog, drugi za rep, advokat je muze."
Nadam se da to nije bila intencija predlagača, da želite ovde da izbalansirate odnos u kome će biti na neki način zaštićena i jedna i druga strana, uslovno da kažem, dakle i advokati i oni koji im se obraćaju za pravnu pomoć ili pravne savete. Prema tome, mislim da ne stoji vaše obrazloženje o neprihvatanju amandmana.
Osvrnuo bih se na kraju na nešto iz prepodnevne rasprave. Bilo je simpatično kada su predstavnici vladajuće većine aplaudirali na ono o situaciji kada se po našem pozitivnom zakonodavstvu okrivljeni može dogovoriti sa tužiocem da prizna krivicu i da za tu krivicu, da kažem, plati određenu sumu novca. Znate da je SRS i onda i sada bila protiv toga.
Na kraju, bilo je simpatično čuti taj aplauz od strane vladajuće koalicije, ali da podsetim samo, vi ste taj predlog i tog propisa doneli ovde u Skupštinu. Za to su glasali predstavnici većine. Mi ni tada ni sada nismo bili za tako nešto. Mi smo čak, da kažem, radikalniji i za mnoge druge stvari.
Ako se sećate, podsetiću vas samo, gospođo ministre, kada ste predlagali svojevremeno Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, vi ste predložili da se deo imovine koju je počinilac stekao krivičnim delom može njemu ostaviti, ukoliko to zahtevaju interesi njegovi ili njegove porodice.
Međutim, znajte da ni to nije bilo dobro rešenje. Protivimo se i takvim situacijama, a protivimo se i ovome što ste vi predvideli u ovom članu zakona.

Ovaj amandman se odnosi na tekst zakletve koju polaže advokatski pripravnik. Odmah ću reći da se tekst predložene zakletve, kako ste vi to predložili, u odnosu na tekst koji se predlaže amandmanom razlikuje samo u tome što mi tražimo da se pripravnik zaklinje svojom čašću.
U obrazloženju zašto se amandman ne prihvata Vlada kaže da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je tekst zakletve advokatskog pripravnika iz Predloga zakona primereniji. To je obrazloženje Vlade. Ako je primereniji zbog toga što u njemu ne stoji da se pripravnik zaklinje svojom čašću, onda ili neko ne zna jačinu ovoga kad se neko zaklinje svojom čašću ili ga za to nije briga. I jedno i drugo nije dobro.
Gospođo ministre, da se odmah razumemo, niko ovde ne gaji neku iluziju da će ova zakletva apsolutno biti obavezujuća za nekoga. Mi znamo za neke koji su položili zakletve i u crkvi, pa ih one nisu obavezale. Čak su ih direktno i pogazili. Tako da nemamo iluziju oko ovoga.
Ipak, radi se o mladim ljudima, pripravnicima koji prvi put ulaze u ovu oblast, u ovu delatnost. Ukoliko želite da to bude nešto ozbiljno, da se ti ljudi sećaju te zakletve i da ih ona zaista na neki način sutra obavezuje, onda je trebalo da prihvatite ovaj amandman.

Ovde se radi o amandmanu koji smo podneli i koji je delimično obrazlagan na neki način od predstavnika SRS u prepodnevnoj raspravi. Ovde se radi o reči "verodostojne" koje se menjaju rečju "izvršne".
Dakle, advokatske komore se finansiraju iz sopstvenih sredstava i ta sopstvena sredstva imaju svoje izvore. Izvori iz kojih se finansiraju advokatske komore su prihodi od upisa, zatim prihodi od članarina i neka druga sredstva. Dakle, u principu advokatske komore nemaju svojih sponzora ili se to bar iz ovoga ne vidi.
Advokatske komore donose određene odluke koje mogu biti statusnog ili nekog drugog karaktera i te odluke odnose se na visinu dugovanja po osnovu tih članarina, po osnovu upisa, po osnovu drugih materijalnih obaveza advokata.
Ovim amandmanom upravo je traženo da sve ove odluke, odluke koje se odnose na dugovanja po osnovu članarina, dugovanja po osnovu upisa, dugovanja po osnovu nekih drugih materijalnih obaveza advokata, imaju karakter izvršnih isprava. Jer, samo uz pomoć izvršne isprave može se efikasno, brzo i potpuno ostvariti neko pravo i interes stranke u tom drugom, u izvršnom postupku.
Dakle, samo jednom rečju može se dovesti do efikasnosti jednog drugog postupka, odnosno izvršnog postupka. Smatram da je ovo trebalo prihvatiti.

Jednostavno ovde se ne radi o ovome o čemu je kolega pričao. Tačno je ovo što ste rekli, da samo može sud to učiniti. Međutim, mi samo tražimo da se konstatuje da ove isprave, ali isprave koje se tiču članarina, dugovanja po osnovu članarina, dugovanja po osnovu upisa i drugih materijalnih obaveza, imaju karakter izvršnih isprava. Ništa drugo. U stvari u tome i jeste cilj, da se skrati budući eventualni izvršni postupak na osnovu ovih isprava. Ništa drugo.

Podneo sam amandman na član 15, i to na stav 1. i stav 3, gde sam tražio da se u stavu 1. reči "po pribavljenom mišljenju Komore" brišu, a u stavu 3. reči "na predlog ili uz pribavljeno mišljenje Komore" takođe brišu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman zato što kaže da je neophodno da se javni beležnici udružuju u javno-beležničku komoru koja vrši, kako kaže, određena javna ovlašćenja u cilju pravilnijeg obavljanja poslova, u cilju nadzora nad radom i zaštite interesa. Takođe, ne zaboravlja da spomene Vlada da je tako i u nekim drugim zemljama.
Dakle, ovde sam tražio da se brišu reči "po pribavljenom mišljenju", a vi kažete u odgovoru da je potrebno. Nešto sasvim drugo.
Vi ovde kažete da po pravilu za područje jedne opštine, grada ili gradske opštine, jedno beležničko mesto. A hoćete li vi prihvatiti, gospođo ministre, ako vam, recimo, komora predloži dva mesta? Pitanje je, je li tako?
Prema tome, zašto će vama mišljenje Komore? Mislim da je Ministarstvo i ovlašćeno i osposobljeno da u stvari ono ovo uradi. Mi vam jednostavno dajemo značaj. Ne vama, nego javno-beležničkoj delatnosti, tako što smo tražili da vi, odnosno Ministarstvo, određujete broj javno-beležničkih mesta, kao i da ministar može izmeniti na kraju javno-beležničko mesto ako to zahtevaju neki demografski razlozi ili neke druge promene.
Očigledno je da niste prepoznali naše zalaganje da je Ministarstvo dovoljno stručno osposobljeno i opremljeno – bar bi tako trebalo da bude, u šta, eto, sada moramo izraziti sumnju i da mu ne treba apsolutno mišljenje neke komore. Komora može biti ili pristrasna, ili imati neke svoje interese itd. Zato smatramo da je bolje da ostane kako smo mi predložili amandmanom.

Možda je vama, gospođo ministre, kao nekome ko stoji iza predloga ovih zakona i ko je najodgovornija ličnost u ovoj oblasti, zaista bila iskrena namera da se usvajanjem ovih zakona, odnosno zakonskih predloga poboljša rad pravosudnih organa. Zaista u to ne bih ulazio.
Reći ću nešto o Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ta vaša namera da se stanje u ovoj oblasti poboljša, popravi, a ono je inače katastrofalno, pada u vodu onog časa čim govorite o važnosti donošenja zakona.
Da vas podsetim, vi ste rekli, važnost donošenja ovih zakona je zbog nastavka reforme pravosuđa i, kao drugo, uslov za brže pridruživanje EU.
Ako pogledamo obe ove tačke koje ističete kao važnost za donošenje ovih zakona, što se tiče prve tačke, nastavak reforme pravosuđa, možemo se složiti s vama da ovo jeste zaista nastavak te reforme, ali jedne pogrešne reforme, pogrešne, što ne samo ističemo mi kao opozicija, već tu packe dobijate i od Brisela. Od početka reforme pravosuđa mi vam na to ukazujemo.
Međutim, ni vi, ni ova Vlada zaista za to nemate sluha. Nema sluha, jer je ona upravo i skrojena zarad krupnog kapitala, zarad stranih interesa i stranih ambasada.
Vi u članu 325. i u članu 326. Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju propisujete prenošenje sudske vlasti, odnosno sudske nadležnosti na neke druge vansudske institucije.
Zaista, gospođo ministre, to je prosto nedopustivo. Nedopustivo je ne samo sa stanovišta zdravog razuma, već je to direktno u suprotnosti sa članom 142. i 143. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da je sudska vlast jedinstvena, da pripada isključivo sudovima opšte i posebne nadležnosti, te se nikako ne može prenositi na neka druga lica, na neke druge organe.
Privatnim izvršenjem vi jednostavno uvodite u legalne tokove tzv. uterivanje dugova, pa još predviđate da oni privatni izvršitelji koji se ovde predviđaju mogu da angažuju i treća lica. Još samo da ste predvideli da ta treća lica mogu da nose ili kakve će im fantomke biti, pa bi ova farsa i ova tragikomedija bila kompletna. Mislim da je potrebno da prestanete da urušavate Ustav Srbije i pravni poredak Srbije nekim nakaradnim predlozima i nekim krajnje protivustavnim predlozima.
Međutim, ovakve nelogičnosti, ovakva nakaradna rešenja ne samo ova koja sam sada rekao, ima ih dosta u ovom predlogu zakona o kome govorim, proizilaze iz karaktera same Vlade.
Ne želim da apostrofiram niti pojedince niti bilo koga, ali moram da istaknem jednu malu digresiju, da ova vlada podseća na jednu tvorevinu s dve ruke. Jedna je duža, a jedna je kraća. Ta duža služi da bi uzimala i ona stiže svuda, a ova kraća služi da bi davala.
Pošto je kraća, ona daje samo najbližima. Otprilike je takva vaša vlada. Dve godine su trajala usaglašavanja da bi se doneo Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
U uslovima kada sami konstatujete da je stanje u ovoj oblasti katastrofalno i kada sami kažete da je brzina neminovnost pridruživanja EU i evropskim integracijama, ovo je ipak predug period. Posebno je pitanje šta bi se desilo da na vas, ne mislim na vas lično, ali na ministarstvo koje predstavljate, veliki uticaj nije vršio i američki ambasador, koja je u stvari na neki način dodelila packu povodom ove oblasti i stanja u ovoj oblasti.
Međutim, nije ona to uradili da bi zaštitila naše građane, zato što je njoj bilo žao, što mi nemamo adekvatan zakon o izvršenju i obezbeđenju. Nije ona to uradila da bi zaštitila naše građane i učvrstila demokratiju u Srbiji. Jadna je ona država u kojoj oni donose demokratiju i gde oni učvršćuju demokratiju.
Da vas podsetim na reči Žorža Klemansoa koji za njih kaže, to je jedina nacija u istoriji koja je iznenađujuće brzo otišla iz varvarizma u degeneraciju, bez uobičajenog perioda civilizacije. Takvi da nam donose demokratiju, takvi da nam predlažu zakone i takvi da brinu o interesima naših građana.
Kakva će biti praktična primena zakona o izvršenju i obezbeđenju? S jedne strane, formiranje posebnih izvršitelja za uterivanje dugova iz komunalnih i drugih usluga, a s druge strane, hajde da se prisetimo nakratko izjave aktuelnog predsednika Vlade i ministra finansija, gospodina Mirka Cvetkovića, povodom prodaje "Maksija" Belgijancima, vrlo važna stvar za postupke izvršenja, kako onih koji su bili, tako i onih koji će biti.
On otprilike kaže da će sada dug od, valjda, ako se ne varam, 300 miliona evra, koji se duguje poveriocima od strane "Maksija", biti plaćen. Gospođo ministre, koga to Vlada štiti, odnosno koga je to Vlada štitila do sada? Šta je sa stotinama malih i srednjih preduzeća koja su već bankrotirala, a da nisu smeli ni da pomisle na postupak izvršenja prema "Maksiju"? Šta je sa desetinama hiljada radnika koji su radili u ovim preduzećima i koji su posle toga ostali bez posla? Šta je sa upropašćenim porodicama itd? Koji izvršitelji su njih štitili?
Da li vi mislite, gospođo ministre, da će prekopirana institucija privatnog izvršitelja rešiti sve nagomilane probleme u ovoj oblasti? A tek specijalni izvršitelji za naplatu komunalnih i drugih usluga? Čuli smo jutros jednu finu pričicu o onom advokatu koji se maskirao, koji je ujedno bio dužnik, pa se maskirao da ne bi primio poziv.
Zaista to je fina priča, ali sada se dozvoljava druga mogućnost. Ovi što će ih angažovati privatni izvršitelji, pretpostavljam da im dajete mogućnost da prvo biju, pa da pitaju posle – ko je ovde dužnik? To je mogućnost koja se daje ovim predlogom.
Nije li to jasan signal onima koji su gubitnici u ovoj vašoj tranziciji da se debelo pripreme, da se debelo potkuju za vreme koje dolazi? Signal da će privatni izvršitelji biti nemilosrdni, da će efikasnije raditi taj posao nego što je do sada rađen? Pitam vas, gospođo ministre, od koga će oni to naplatiti i od čega će naplatiti?
Zašto prvo nije napravljena jedna socijalna karta tih preko milion nesrećnika kojima se preti privatnim izvršiteljima? Mislim na one koji duguju za struju, za vodu, za komunalije itd, a koji jutros nisu imali 50 dinara da daju detetu kada je pošlo u školu.
Vi kao da ne primećujete, gospođo ministre, ne pričam lično vama, nego se obraćam Vladi, da se ovaj narod, da su se građani Srbije prilično ućutali u zadnje vreme. Pre nekoliko meseci vam je to Zoran Krasić fino rekao – ućutao se ovaj narod. Nekadašnji državnici znali su dobro šta to znači i znali su kako da postupaju u takvoj situaciji. Ova vlada to ne zna.
Nemojte da se ovaj krotki narod pretvori u razjarenog tigra, pa da se nađete u situaciji kao onaj koji jaše tigra pa se boji da sjaše, sve dok se tigar ne razljuti. Ukoliko niste razmišljali o ovome, valjalo bi da ova vlada u narednom periodu malo promisli o tome.

Hvala. Svedoci smo da smo danas povodom ova dva predloga zakona, dakle, zakona o popisu stanovništva i Predloga zakona o popisu poljoprivrede, imali prilično, da kažem, varnica. Imam utisak da je to ponajviše zbog toga što je za mnoge danas bio „sveti dan Filea evropskog“, ali i to je prošlo pa ćemo se vratiti na ovaj amandman, mislim da je poslednji amandman za danas, kojim sam tražio da se član 6. Predloga zakona briše.
Dame i gospodo narodni poslanici, odlaganje popisa poljoprivrede koje predlažete ovim predlogom zakona nema ama baš nikakvog opravdanja. Razlozi koje navodite tek nemaju nikakvo opravdanje. Vi u razlozima kažete: „Na putu pristupanja Evropskoj uniji Republika Srbija mora da se prilagodi nizu propisa i standarda koje propisuje EU, koji će u velikoj meri izmeniti stanje u našoj poljoprivredi“. Mislim da je ovo ključna rečenica u vašim razlozima, a rekao bih da je to ključna stvar koju treba demantovati, odnosno kojoj treba posvetiti više pažnje.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine iz Vlade, da li će ti evropski propisi izmeniti stanje u našoj poljoprivredi? Da li će izmeniti stanje bar za jednu jotu? Hoće li posle toga krave u Srbiji davati više mleka, hoće li koke možda početi da nose po dva jaja dnevno ili ovce da jagnje po tri jagnjeta godišnje? Hoće li posle usvajanja ovoga i posle prihvatanja ovakvih propisa na hektaru vojvođanske plodne zemlje rađati po 15 tona pšenice ili će možda naši povrtari posle ovoga uspeti da se približe neprikosnovenim Holanđanima? Ne, ništa od ovoga sigurno nije tačno.
Evo razloga zašto smatram da je ovaj amandman trebalo prihvatiti, da nije trebalo odlagati popis poljoprivrede ni za jedan sat, da je trebalo to uraditi ranije, da je ranije trebalo doneti konkretne mere kojima bi pokušala da se spasi naša poljoprivreda.
Dame i gospodo narodni poslanici, srpsko selo se nalazi u dubokoj agoniji. Srpsko selo se suočava sa nestajanjem. U mnogim srpskim selima se gasi život. To je jedan zaista frapantan podatak. Procene idu dotle da se smatra da će, ako se ništa ne učini, za deset godina nestati 700 srpskih sela koja imaju ispod sto stanovnika, kod kojih je prosek godina preko 65.
Oni koji su nekada hranili ovu zemlju, oni koji su nekada proizvodili i za izvoz toliko su marginalizovani u ovom društvu, u ovoj državi, da im se upravo i događa ovo što im se događa. Svako četvrto selo, gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, u fazi je nestajanja. U mnogim selima celokupno domaćinstvo može da se kupi za dve do pet hiljada evra. Mnoga sela u srednjem Banatu, ne samo tamo, već i u južnoj i jugoistočnoj Srbiji, u istočnoj Srbiji, čitava sela mogu da se kupe za 100.000 evra. Da li znate za taj podatak?
Istraživanja pokazuju da 37,8% seoskih domaćinstava, odnosno žitelja jednostavno nije u stanju da priušti sebi ni najnormalnije životne potrebe. Poseban problem u razvoju sela, rekao bih i u razvoju Srbije, u stvari predstavlja neravnomernost u razmeštaju stanovništva Srbije. Pojedini pogranični regioni, naročito u istočnim i jugoistočnim predelima Srbije, opusteli su. Srbija danas ima preko 4.600 sela, a 86% tih sela beleži pad stanovništva. To je zaista frapantan podatak. Za deset godina, rekao sam, nestaće sedamsto sela. Sedamsto dva naseljena mesta imaju ispod sto stanovnika. To je tih sedamsto sela koja će nestati za deset godina. Predviđanja su da će za dvadeset godina oko 20% sela, oko četvrtine svih sela, nestati.
Dalje, od 1950. do 2000. godine, dakle, pedeset godina, postoji jedna frapantna migracija stanovništva iz sela u gradove. O tome treba da vodite računa prilikom ovog popisa. Dakle, za pedeset godina osam miliona stanovnika prešlo je iz sela u gradove! Kaže se da je u drugim zemljama potrebno od 120 do 150 godina da bi osam miliona stanovnika prešlo iz sela u gradove. Pogledajte šta se nama dogodilo.
Dalje, u našim selima, dakle u Srbiji, ima preko 50.000 napuštenih kuća, a preko 150.000 kuća, gospodo iz Ministarstva i gospodo iz vladajuće većine, privremeno je nenastanjeno; i one će imati taj status uskoro. Oko 600.000 hektara ostaje neposejano. To će biti podatak koji ćete videti kada budete radili popis. Objavljeno je da je planirano da se ove godine poseje kukuruz na milion hektara. Znači, skoro još toliko je moglo da se poseje u Srbiji da je država vodila računa, da je planski radila, da je vodila računa o svom selu i svojim poljoprivrednim proizvođačima.
Dalje, kaže se da prosečno ulaganje u poljoprivrednika, u poljoprivrednu proizvodnju iznosi oko 25 evra po jednom stanovniku u Srbiji. U razvijenim zemljama to je četiri puta više, oko sto evra. Pogledajte gde ste doveli naše selo i gde se ono sada nalazi.
Kako ova vlada razmišlja o selu, kako štiti srpsko selo i srpskog seljaka možda se najbolje vidi iz jednog naoko prostog primera, ali da vidite koliko država zaista ne brine o srpskom seljaku i srpskom selu. Godine 2008. Vlada je donela jednu uredbu, naziv te uredbe je Uredba o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim domaćinstvima. Ova uredba izašla je u „Službenom glasniku“ br. 51/08 i po toj uredbi bilo je predviđeno da se svakom seoskom domaćinstvu, svakom članu seoskog domaćinstva isplati 40.000 dinara kao podsticajna sredstva za nekomercijalno domaćinstvo. Dakle, to su ona domaćinstva koja ne proizvode višak vrednosti. To su ona domaćinstva koja ne izlaze na tržište, koja ne prodaju svoju robu. To su ona domaćinstva koja bi sa ovih 40.000 ili 80.000, pošto ih obično ima po dvoje koji uplaćuju doprinose za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje, od ovih para bi jednostavno preživela tu godinu.
Znate šta se desilo, dame i gospodo narodni poslanici? Gospodo iz Vlade, vi to sigurno znate. Isplaćeno im je po pola, negde ni po pola, negde i manje. Stalo se sa isplatama. Oštećeni građani su se obratili svom ministarstvu, obratili su se Ministarstvu sa zahtevom da im se isplate ova sredstva po Uredbi iz 2008. godine. Znate kakav je bio odgovor Ministarstva za poljoprivredu? Nema para. Nema para u budžetu za njih zbog toga što su smanjeni transferi za poljoprivredu i zbog ekonomske krize. To je odgovor onima kojima je tih 40.000 po članu domaćinstva bilo nužno da prežive tu godinu. Da li misli Vlada kako su oni preživeli tu 2008, 2009, 2010. itd?
Mnogi su tužili državu. Video sam mnoge od tih tužbi. Mogu vam reći da su svi dobili sporove. Osnovni sudovi po Srbiji su presudili u korist građana, u korist oštećenih ljudi kojima država nije platila ono što je bila dužna. Međutim, tu nije kraj njihovim mukama. Oni do danas to nisu naplatili, i dalje nama para i dalje je status kvo.
Da li su predstavnici Ministarstva upoznati sa ovim? Da li oni znaju šta se dešava u pogledu ovoga? Šta će biti sa onima koji su tužili, a ne mogu da naplate i šta će biti sa onima koji nisu tužili? Hoće li im država isplatiti ono što je bila obavezna po ovoj uredbi?
Molim i zahtevam od nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede, iako njihovi predstavnici nisu ovde, ali pretpostavljam da će ovaj glas dopreti do njih, da se uzmu u pamet, da urade ono što im je zakonska obaveza, da isplate ljudima ovo što im duguju po Uredbi, osim ako ne misle da su seljaci za njih građani drugog reda, a rekao bih da oni upravo to misle. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospođo ministre, zaista je dobro što se aktivno uključujete i što, imam utisak, vrlo pažljivo slušate obrazloženja koja imaju narodni poslanici, pa i narodni poslanici Srpske radikalne stranke, povodom podnetih amandmana.
Nama pomalo ne imponuje što ne prihvatate u dovoljnoj meri naše amandmane za koje smatramo da su smisleni, bar dobar deo njih, i koji imaju za cilj da na neki način poboljšaju tekst ovog zakona. Mislim da ćete posle ovog mog obrazloženja biti u situaciji ili da prihvatite amandman ili da mi malo jasnije obrazložite zbog čega nisam u pravu ili zbog čega smatrate da ne bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.
U članu 10. stav 3. ovog predloga zakona predvideli ste da sportisti koji nema punovažno zaključen ugovor sa određenom sportskom organizacijom ne može biti sportskim pravilima uskraćeno pravo da zaključi ugovor o radu sa drugom sportskom organizacijom. To je dobro. Međutim, u nastavku ste rekli, odnosno pri kraju ovog stava: „uz plaćanje naknade sportskoj organizaciji iz koje odlazi od strane sportske organizacije u koju prelazi“. Amandmanom sam tražio da se ovaj deo o plaćanju naknade izbriše.
Vlada mi odgovara da je predloženo rešenje celishodnije i da se time štite interesi sportista. Pazite sada, gospođo ministre, da li je to baš tako? Vi ste ovde samo predvideli obavezu plaćanja naknade sportskoj organizaciji iz koje odlazi od strane sportske organizacije u koju prelazi, i to samo kao jednu paušalnu normu gde apsolutno ništa nije precizirano: ni kada se naknada daje, ni u kom iznosu, ni bilo šta u vezi s relevantnim okolnostima davanja naknade. Mislim da je ovde u stvari neko polje gde može da dođe do manipulacija, gde može da dođe do zloupotrebe ovog prava od strane sportske organizacije.
Šta će se desiti, gospođo ministre, ukoliko se sportske organizacije ne dogovore? Po čijim to leđima puca? Recimo, ona organizacija koja treba da plati naknadu dogovara se sa drugom i u slučaju da ne želi da plati iznos koji ova traži to naravno ide direktno na štetu sportiste, nikako sportske organizacije, već samo sportiste. Smatram da se ovo može tumačiti kao jedna ograničavajuća norma. Dakle, ukoliko se klubovi dogovore, on može da pređe i ako nema ugovor, je la tako; ako se ne dogovore, ne može da pređe. Jednostavno, on nema šanse da pređe.
Ako ste hteli da zaštitite sportiste, mišljenja sam da je ovde trebalo preciznije predvideti načine i uslove kako da se to uradi. Ako već to nije urađeno, onda izbrišite ovo kao mogućnost za manipulaciju ako želite adekvatno da zaštitite sportiste. Mislim da ovom normom u stvari ograničavate prelazak sportiste koji nema zaključen ugovor, punovažan ugovor sa sportskom organizacijom, ograničavate ga da pređe u drugi sportski klub, jer se jednostavno dve organizacije neće dogovoriti. On u tom momentu neće moći da pređe, prelazni rok će proći i to ide na direktnu štetu sportiste.
Voleo bih da prihvatite ovaj amandman ili da mi date adekvatnije objašnjenje u vezi s ovim. Hvala.

Gospođo ministre, rekli ste da postoje određene norme koje regulišu i ovo pitanje koje sam postavio. Po meni je, s obzirom na nepreciznost koja ovde postoji, u ovom delu Predloga zakona, upravo to razlog zašto ovo ne treba da stoji ovde, treba da se briše. Ako već imate tamo na adekvatan način to regulisano, zašto ovde stvarate, ipak je... Pazite, vi znate da je zakonski akt nešto što je u svakom slučaju u određenoj supremaciji prema podzakonskom aktu. To što vi kažete da postoji, to je podzakonski akt, to je pravilnik. Međutim, ova odredba zakona je nejasna i može da u praksi donese zabune, a bojim se i zloupotrebe.
Zbog toga sam tražio brisanje ovoga. Kada već to imate regulisano, šta će vam jedna nejasna norma u zakonu? Hvala.