Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, evo i ovaj amandman profesora Žutića govori u prilog činjenice da je stav ove vlade prema svemu onome što je srpsko, što je nacionalno, što je tradicionalno, krajnje negativan. To je, po meni, osnovni razlog neprihvatanja ovog amandmana.

U ovoj zemlji se, gospođo ministre, polako vremenom uspostavljaju neka nakaradna pravila, neka krajnje nakaradna merila vrednosti. Na primer, u ovoj zemlji uspostavlja se princip da je važniji zaštićeni svedok od jednog srpskog junaka. Uspostavlja se princip da su pare nekog kriminalca koji pokušava da opere svoju savest mnogo važnije od jedne zadužbine Ilije Kolarca ili nekog velikog srpskog zadužbinara.

Nedavno je supruga jednog od najvećih kriminalaca na ovim prostorima na novinarsko pitanje odakle toliki novac, odakle toliki kapital, odgovorila pitanjem – a niste me pitali koliko smo para dali za crkve, za izgradnju crkava i obnovu manastira? To je ono o čemu mi pričamo.

Ali, ima i svetliji primer. Za života, sada već upokojeni patrijarh srpski gospodin Pavle odbio je da primi novac jednog isto tako, kako ga vi nazivate, biznismena ili kontroverznog biznismena, mada imaju oni mnogo adekvatnije nazive, odbio je novac za dogradnju Hrama Svetog Save u Beogradu.

Očuvanje nacionalnih i tradicionalnih vrednosti srpskog naroda i građana Republike Srbije, kako je to traženo ovim amandmanom, mora brinuti o dve osnovne stvari – o očuvanju srpskih tradicionalnih vrednosti i kulture, i drugo, o opštekorisnom interesu. Dakle, o interesu čitavog društva, a ne pojedinaca ili pojedinačnih grupa. Jer, to je u apsolutnom nesaglasju sa ciljem koji ovaj zakon treba da ima, dakle, koje fondacije i zadužbine treba da imaju.

Svojevremeno je Džejms Vuzli kada je, u svojstvu bivšeg šefa CIA, a kasnije predsednika jedne američke fondacije, forsirao samo jednu grupu ljudi dajući im novac i finansirajući ih ovde u Srbiji, finansirao ih je parama američkih poreskih obveznika. Ali, to nikako nije moglo biti u cilju koji se traži ovim amandmanom, u cilju promovisanja i zaštite nacionalnih vrednosti srpskog naroda.

Naprotiv, bilo je to u jednom jasnom i nedvosmislenom cilju, u cilju koji je postavila američka administracija. Dakle, finansirani su od Amerike da bi se ova država ekonomski porobila, da bi se dovela u totalnu ekonomsku i političku zavisnost, a potom i u dužničko ropstvo.

Dame i gospodo, gospođo ministre, nisu oni, mislim na SAD, kao vi iz današnje vlasti. Ne žive oni od danas do sutra. Kada je u pitanju njihova politika, svaki njihov dolar je u potpunom saglasju sa viševekovnom politikom, između ostalog i Vatikana, kada su ovi prostori u pitanju. Tu nema nikakve dileme.

Zato se ovaj amandman ne prihvata. On pominje srpske nacionalne i tradicionalne vrednosti, a to je u ovoj skupštini postalo jeres. Sve možete da pominjete, o svemu možete da pričate, možete da pričate o interesima indijsko-pakistanskog potkontinenta, ali o srpskim nacionalnim interesima nikako. To je tabu tema za ovu skupštinu.

Postaje sve teže iskazivati ljubav prema svojoj zemlji, prema svojoj otadžbini, prema svom narodu, ali mi ćemo to činiti uprkos svemu. Mi, srpski radikali, to ćemo raditi dokle god budemo trajali. Na to nas obavezuju, kao prvo, ideologija srpskog nacionalizma kao temeljna ideologija SRS i, kao drugo, herojska borba našeg predsednika Vojislava Šešelja u Hagu, koji uprkos svim alama iz ove zemlje i sveta brani srpske nacionalne interese, gospođo ministre, razbija optužnicu te nakazne političko-pravne tvorevine koju vi nazivate Haški sud. Hvala.

Ovaj amandman odnosi se na član 2. stav 1. i tim amandmanom se traži da se u stvari definiše pojam ''održivi razvoj turizma''. Predlagač zakona to nije predvideo u onom odeljku koji govori o značenju pojedinih izraza u zakonu.
Dakle, od prvog organizovanog putovanja koje je vezano za ime Tomasa Kuka, koji je 1841. godine prevezao 570 ljudi na jednu destinaciju, kao učesnik jednog kongresa, a preko prvog putovanja oko sveta koje je isti čovek organizovao 30 godina nakon toga, pa sve do današnjeg dana, održivi razvoj turizma podrazumeva određeni turistički razvoj.
Ovaj turistički razvoj mora imati u vidu tri osnovna elementa, odnosno mora uvažavati tri osnovna principa. Pod jedan, to je optimalna upotreba prirodnih resursa. Pod dva, održavanje bitnih ekoloških procesa. Pod tri, zaštita prirodne baštine. To je u stvari ona definicija održivog razvoja turizma koji vi niste predvideli u ovom odeljku.
Ovo posebno iz razloga što je poslednjih decenija došlo do velike ekspanzije turizma. Javljaju se u svetu neki novi oblici turizma, a neki od njih imaju vrlo značajno mesto i na turističkoj mapi Srbije.
Pomenuću samo neke među njima. Na primer, avanturistički turizam, koji uključuje put u surove i neistražene predele, agroturizam, to je jedan ruralni oblik turizma, seoski turizam, boravak u autentičnim seoskim sredinama, zatim ekoturizam, turizam koji podrazumeva minimalni uticaj na životnu sredinu, svemirski turizam koji kod nas ne postoji, nautički turizam itd.
Sve ovo govori u prilog činjenici da je trebalo definisati u stvari pojam održivog razvoja turizma na onom mestu, na onom odeljku koji govori o značenju pojedinih izraza u ovom zakonu. Hvala.

Dakle, ovaj amandman takođe se odnosi na član 8. Predloga zakona i cilj ovog amandmana jeste da upotpuni pojam poslova turističke organizacije, tako što predviđa da će, između ostalog, ti poslovi biti i posredovanje u izdavanju soba, apartmana i drugih kapaciteta za smeštaj.
Znate, za 21. vek se kaže da će to biti vek turizma, to se bar kaže u nekim razvijenim zemljama, a postavljam pitanje vama iz Ministarstva – gde je tu Srbija? Da li ima realnog osnova ili bar neke nade da će i u Srbiji biti 21. vek, vek turizma?
Doduše, za one koji bi da love Ratka Mladića, mislim da oni i to svrstavaju u neku vrstu lovnog turizma, ali pretpostavljam da će se na kraju to svesti samo na prazne lovačke priče.
Istraživati turizam, istraživati gosta, domaćina, stalna i privremena prebivališta, istraživati osnovnog subjekta u turizmu, dakle, turistu, pretpostavlja upotrebu mnogih nauka, kao što su psihologija, sociologija, marketing, ekonomija, pravo, građevinarstvo itd.
Nezadovoljstvo turista jednom ili više agencija može uticati u stvari na neku njihovu sudbonosnu odluku tako što će oni reći nikad više u tu zemlju, što zaista može predstavljati veliki problem za turizam svake zemlje, pa i Srbije.
Zbog toga je uloga ovih turističkih agencija zaista velika i poslovi koje obavljaju turističke agencije moraju se zaista sveobuhvatno iskazati u zakonu. Amandman je upravo pokušaj da se ostvari taj i takav cilj, pokušaj da se upotpuni definicija poslovanja, odnosno poslova turističkih agencija, jer one u stvari stvaraju, odnosno kreiraju nove proizvode, neke nove aranžmane i od njih se traži da inoviraju ponudu, zatim, da poboljšavaju kvalitet ponude, da cenu prilagođavaju tržištu, da stalno i stalno osavremenjuju tu ponudi i da tržišno komuniciraju.
Iz ovih razloga upravo je potrebno te poslove sveobuhvatno iskazati i ne samo kao poslove u domaćoj radinosti i u seoskom turizmu, kao što ste vi to radili, već mnogo šire.

Dame i gospodo narodni poslanici, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, od 1. oktobra ove godine u Srbiji je bilo 721.043 nezaposlenih lica. Realna stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 19,2%. Čak je i ovaj Dežer izrazio zabrinutost zbog ove stope nezaposlenosti rečima da u stvari to ozbiljno zabrinjava, kako je rekao, EU. Evo, i EU lije suze zbog nezaposlenosti u Srbiji, a vi ništa.
Među registrovanim nezaposlenima najviše je onih najmlađih, do 29 godina života. Njih je negde oko 13,20%. Od 30 do 34 godine ih je 12,5%. Od 35 do 39 godina je 12,1% i od 40 do 44 godine je 11,72%. Dakle, onih radno sposobnih je negde oko 50% koji su najviše radno sposobni.
Po regionalnoj strukturi, to takođe izgleda vrlo negativno. U Raškoj oblasti preko 12 meseci na posao čeka preko 75% ljudi, u Jablaničkom okrugu preko 71%, u Pomoravskom 70%, u Rasinskom 70% itd.
Kao što je u zapadnoj Evropi stvorena tzv. izgubljena generacija mladih, kako oni nazivaju ove od 16 do 24 godine, nikako ne bih smeo ni hteo da se usudim da kažem da je to kod nas izgubljena generacija, ali to je generacija koja nije mogla da nađe svoje mesto na tržištu rada u Srbiji. To je generacija koja napušta Srbiju i po nekoj anketi koja je sprovedena čak 69% mladih bi da napusti Srbiju. Dakle, mladi ne veruju ovoj vlasti, mladi ne veruju u iskrenost sopstvene države.
Koristeći vaše parametre kada je u pitanju ravnomerni regionalni razvoj, kao i da bi se izvršila jedna decentralizacija u poslovima zapošljavanja, predložio sam da se sedište Službe za zapošljavanje premesti u Čačak.

Dame i gospodo, ekonomisti tvrde da u ovoj državi postoji realna mogućnost da joj pukne spoljna likvidnost. Oni čak idu dalje, pa kažu da se državi Srbiji može desiti nešto slično što se desilo 1982. godine tadašnjoj Jugoslaviji, kada je došlo do apsolutnog krahiranja te spoljne likvidnosti.
Činjenica da MMF odlazi iz Srbije neobavljena posla učiniće potencijalne investitore jako opreznim. Šta je epilog toga? Pod jedan, nedostatak stranih investicija, pod dva, slabljenje dinara, pod tri, dalji rast inflacije.
Svaka pojedinačna situacija sama za sebe predstavlja groznu stvar, nedostatak stranih investicija, grozno, slabljenje dinara, grozno, rast inflacije, grozno, a sve tri kumulativno, zaista crno bez imalo belog.
Šta je lek ovome? Kakva je terapija, povećan izvoz? Međutim, nema od povećanog izvoza ništa. U jednoj studiji govori se o izvozu Srbije do sada. Lako je videti da je izvoz minimalan. Tu se ne pominje KiM, ali to čini neko drugi.
Da vas podsetim, "Glas Amerike" na srpskom jeziku kaže – srpska blokada ometa kosovsku privredu i kosovski izvoz. Dalje kaže – posle prelaska granice kod Merdara, kosovski vozači moraju da se zaustave na ničijoj zemlji. Pazite, ničijoj zemlji, i to sa punim ustima kaže jedan kvazisrbin.
Dalje, onda on utvrđuje da je izvoz Srbije na Kosovu 220 miliona i da je ona drugi izvoznik posle Makedonije. Šta Vlada kaže na ovo? Hoće li Užice da bude van ovih tokova, kada tamo premestite Agenciju? Izgleda da se ona premešta upravo zbog toga da bi sve to bilo van ovih tokova.

Reći ću samo tri cilja koje vi proklamujete kao ciljeve Fonda. To su: unapređenje konkurentnosti, unapređenje domaće privrede i prilagođavanje domaće privrede prema svetu, otvorenoj tržišnoj privredi. Evo primera koji pokazuje da ako Fond ovako radi i ako nastavi ovako da radi, nikada neće doći do tri cilja.
Na jednom mestu, kao odgovor jednom državnom organu – da li se i kako vrši kontrola namenskog trošenja odobrenih sredstava, Fond odgovara: "Namensku kontrolu privrednih društava i njihovog poslovanja vršimo prilikom puštanja sredstava i to na osnovu dokumentacije koju to društvo prilaže". Dakle, dame i gospodo, u tom grmu leži zec. Fond priznaje da ne vrši nikakvu kontrolu već odobrenih sredstava i da to vrši tek kada pušta sredstva.
Fond apsolutno nema uvid da li korisnik sredstava ta sredstva koristi da kupuje jahte, a koristi ih, da li ih koristi da kupuje stanove ili kuće, a koristi ih, da li koristi ta sredstva da vraća ranije kredite, a koristi ih na taj način, to Fond uopšte ne zanima.
Sledeći apsurd. Ugovorom se predviđa mogućnost raskida ugovora ako se sredstva nenamenski koriste. Ko će to Fondu da dojavi da se nenamenski koriste sredstva? Koliko znam, baba Vanga je umrla. Ili, ako neko zna da gleda u pasulj, možda će tako znati.
Zanimljivo je pitanje kad će to Fond da raskine taj ugovor kad sam priznaje da nema kontrole i nema uvida u namensko korišćenje tih sredstava. Dakle, preselite taj Fond u Čačak, kako sam tražio i mi ćemo ga tamo naterati da vrši kontrolu.

Mnogi od velikih ljudi koji su tokom bogate srpske istorije stvarali zadužbine, hvala bogu, nisu kako to Ivo Andrić kaže umrli drugi put, jer njihove zadužbine i dalje žive. Uprkos brojnim problemima, uprkos komunistima, uprkos krabuljistima nekim posle komunista itd. Dakle, njihove zadužbine i dan-danas postoje i žive su.
Što se fondova tiče da kažem da prvi fond sa kapitalom od 250 dukata nekada je osnovao vojvoda Toma Vučić Perišić i Ilija Milosavljević Kolarac kao pomen stradalima 1804-1815. godine. Potom je tu i Miša Anastasijević, koji je uz kneza Miloša bio jedan od najbogatijih Srba 19. veka.
Ja ću samo radi upoređenja kratko reći kako je bilo sa zadužbinama i fondacijama nekada, a kako je to danas, da bih pokušao da vam dokažem koliko je apsurdno u stvari sve ovo što ste vi, ili dobar deo ovoga što ste vi, izneli u Predlogu zakona o zadužbinama.
Srpski rječnik kaže na jednom mestu da je najveća zadužbina načiniti manastir ili crkvu, kao što su to srpski kraljevi ili carevi činili. Zatim je zadužbina načiniti kakvu ćupriju na nekoj vodi, vodu dovesti, načiniti česmu blizu puta, usaditi ili nakalemiti voćku, gladnog nahraniti, žednog napojiti, a golog odjenuti.
Iz ovoga, iz samo jedne rečenice vidimo šta su nekada bili ciljevi osnivanja zadužbina. Jasno je da su nekada ljudi svoja imanja, svoj novac, kolekcije knjiga i rukopisa i ostalo što su imali vrednije darovali svom otačastvu.
Nekada je to zaveštanje bilo u pomen žrtvama prošlih ratova, zatim nekada u pomen svoje prerano izgubljene dece ili roditelja, ponekad, kao što kolega reče i samo u vlastito u ime. Postoje čak podaci da su srpski seljaci svoje vinograde i svoja imanja zaveštavali Srpskoj akademiji kako bi ona sa tim imanjem nešto učinila na dobrobit naroda.
Predlog zakona o zadužbina i fondacijama, kako ste ga vi danas prezentovali, ima zaista mnogo nedostataka. Kako ministar reče, on je za one koji razmišljaju o sutra, kako ministar reče to je za one da njih žele da zaštite i da podstaknemo na neka ulaganja, na neke zadužbine, na osnivanje fondova zarad naše kulture. Novi zakon, čuli smo od ministra, u skladu je sa novim vremenom.
Međutim, tu bih se složio sa ministrom. Tačno je da je ovaj novi zakon u skladu sa novim vremenom. Međutim, čini se da je ovaj predlog zakona nekako i suviše ili je to bar onaj koji je pisao tekst ovog predloga zakona trudio se da on bude i suviše moderan. A u svemu što je suviše moderno ili preterano moderno osnovu čini novac, a osnova ili temelj svake zadužbine treba da bude u stvari onaj cilj koji je onaj koji osniva zadužbinu ili fondaciju postavio.
A ciljevi koje vi pominjete u predlogu ovog zakona jesu svojevrsna negacija. Dakle, onim delovanjem koje ne može biti u suprotnosti, kako vi to kažete, sa ustavnim poretkom, sa pravnim poretkom, sa teritorijalnim integritetom zemlje, sa zajemčenim slobodama i pravima i sa posebnim interesima političkih stranaka.
Ovo je možda posebno zanimljivo jer kao posebne interese političkih stranaka vi ovde samo napominjete tri stvari. Prvo neposredno učešće u političkoj kampanji, zatim prikupljanje sredstava za izbornu kampanju i finansiranje političkih stranaka ili nekih pojedinih kandidata.
Kao da su, gospodine ministre, samo ovo tri načina koji mogu da predstavljaju posebne interese političkih stranaka. Gde su oni drugi? Gde su posredni načini? Može vam se nabrojiti 50 drugih načina koji predstavljaju političke interese, odnosno koji predstavljaju interese političkih stranaka.
Dalje, želeo bih nešto da kažem, odnosno da iskritikujem tzv. dobročinstvo u privatne svrhe. Pazite, kada se dobročinstvo radi u privatne svrhe, posebno kada se određeni prihodi usmeravaju jednom čoveku ili kada oni budu usmeravani prema određenoj grupi ljudi, to nije zadužbina, to je samo jedan popreki način da se izbegne porez. Zašto? Zadužbina treba da se pravi trajno i ne samo to, zadužbina treba da bude na dobrobit, odnosno na opštu korist društva, a nikako na korist pojedinca ili na korist određene grupe ljudi.
Reći ću nešto o fondovima bez sredstava. Fondovi moraju da imaju svoja sredstva. Nikako se ne može osnivati fond a da on, kao tobože očekuje neka sredstva. A kod nas je upravo suprotno. Ulože se određena sredstva na registraciju nekog fonda, dakle nešto malo para, fond se registruje i onda se navodno očekuje da taj fond privuče pare. Način na koji će on da privuče pare i ko je taj koji je ispred fonda koji privlači te pare, e to je već priča za sebe.
Ti fondovi konkurišu, siguran sam vaše ministarstvo desetine i desetine projekata godišnje, je l' tako, ima, i ti fondovi konkurišu kod vašeg ili nekog drugog ministarstva za razne projekte i obavezno se tu navodi da će se novac upotrebiti za dobrobit društva.
Međutim, to je samo jedna farsa. To je samo lak način da se uz pomoć partijskih kolega uz pomoć partijskih drugova dođe do lake zarade. Ko su ti ljudi koji dolaze do tako lake zarade? Verujte to su samo oni kojima jednostavno samo novac treba da bi bili pošteni. Sve drugo imaju. Samo sad kad dobiju pare postaju pošteni. Naravno pod navodnicima.
Reći ću nešto i o stranim zadužbinama, odnosno o zadužbinama koje obavljaju delatnost na teritoriji Srbije. To je zaista priča za sebe.
Propisi koji regulišu upis i sadržinu registra ovih stranih predstavništava koji deluju na teritoriji Srbije su svedeni na pet članova, od 56. do 60. člana predloga ovog zakona. Kojim to odredbama, gospodine ministre, mislite da sprečite uplitanje stranih fondacija u politički i društveni život Srbije? Ili, možda to uplitanje jednostavno ne želi da se spreči ovim zakonom? Možda se ono čak prećutno i opravdava.
Godinama podmladak pojedinih političkih stranaka iz Srbije vaspitavaju "stranci". Pomenuću Nacionalnu zadužbinu za demokratiju, ili NED, kako se kod nas kaže. To je fondacija koja je osnovana u doba hladnog rata, u doba Reganove administracije i koja je imala osnovni cilj da suzbije ruski odnosno u to vreme sovjetski uticaj. Ta fondacija godinama finansira neke subjekte u Srbiji. Na primer, godinama je finansirala Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić. Taj fond je osvedočeni neprijatelj svega onoga što je srpsko i što je nacionalno.
Već pomenuti IRI, ili Međunarodni republikanski institut, junoše iz "Otpora" to znaju, gospodin Krasić je nešto o tome i pričao, ali uz pomoć ovog instituta Narodna kancelarija unutar kabineta predsednika Srbije je u stvari radila neke akcije, tzv. proaktivnu kampanju za odnose sa javnošću. Mislim da vam je to svima poznato.
Ovaj institut takođe ne krije da je svojevremeno i asistirao, kako on kaže, takođe u Kancelariji predsednika države, u akciji – "Hiljadu mladih lidera Srbije", zatim u akciji poznatoj pod nazivom – "Izađi i glasaj". Sve su to oni radili.
Šlag na tortu posle 2004. godine predstavlja izjava ovog "Irija" koji kaže: "Naš pitomac je izabran za predsednika Srbije". Dakle, kojim odredbama ovog predloga zakona ćete vi sprečavati ili sprečiti uplitanje ovih organizacija? Samo bih napomenuo da je u to vreme na čelu "Irija", ovog instituta odnosno njihove fondacije bio Džejms Vuzli, a to je jedan od bivših šefova CIA. Znate koga oni postavljaju na čelo tih fondacija.
Nacionalna zadužbina za demokratiju SAD finansirala je ili finansira srpsku agenciju "Beta", sekretarijat "Anema", Balkansku istraživačku mrežu novinara itd. Sve su to pacijenti koji su uzimali novac i koji su dobijali novac od ovih fondacija i od ovih institucija iz SAD. Oni su osnovali Svetski pokret za demokratiju. U upravnom odboru tog pokreta, ne znam da li znate, bio je i češki soroševac iz Trebinja Igor Blažević, a tom skupu prilikom osnivanja prisustvovali su i Sonja Biserko sa svojim fondom, Branislav Čanak, Saša Mirković itd.
Gospodine ministre, mislim da vam je sve to poznato i pitam se kako će ovaj zakon da spreči uplitanje u naš politički život? Ili, njihov Nacionalni demokratski institut, NDI, koji takođe ima upliva u politički život Srbije. Samo da vam kažem da direktorskim bordom tog instituta su predsedavali Medlin Olbrajt i Hilari Klinton, pa možete da zamislite koliki su oni naši prijatelji. Od otvaranja ove kancelarije u Srbiji, oni su možda sa 30 hiljada, kako oni sami kažu, polaznika ovde radili i kažu i sami da su silan novac uložili u Srbiji.
Vi koji vodite Srbiju proteklih deset godina, ovim ću završiti, vi ste najveći zadužbinari ove zemlje, jer ste najviše zadužili građane Srbije. Toliko ste ih zadužili da će generacije i generacije morati da vraćaju vaše dugove.

Hvala. Gospođo Malović, vi ste pre nekoliko dana izjavili, pokušaću da vas citiram, da je očigledno da je divljanje huligana na beogradskim ulicama i u Đenovi bilo dobro organizovano i sinhronizovano. Dalje ste rekli – ispituje se ko su organizatori i finansijeri ovih nereda, pa ste posle toga kazali da parole koje su uzvikivane i napadi na sedište političkih stranaka jasno ukazuju da je nasilje na beogradskim ulicama bilo politički motivisano. Je li tako?
Gospođo ministre, postavlja se jedno prosto pitanje: da li je ovo pomalo ishitrena, da ne kažem neodmerena i krupna, izjava? Ima li rezultata u pogledu ove izjave?
Gospodin Homen je takođe pre nekoliko dana izjavio da će odgovor države na svako nasilje na ulicama biti jeziv. Oktobra 2010. godine odgovor države biće jeziv, a oktobra 2000. godine kakav je bio odgovor države, gospođo ministre? Šta bi se desilo da je oktobra 2000. godine odgovor tadašnje države takođe bio jeziv? Šta bi se desilo sa tim novim skojevcima demokratskih promena, da je odgovor države na rušenje Beograda, na paljenje Narodne skupštine, na sve ono što se događalo tog 5. oktobra bio takođe jeziv? Gde bi oni sada bili?
Ima li razlike, gospođo ministre, između rušenja Beograda tog 5. oktobra 2000. godine, tih ponašanja koja su se događala i ovih koja smo videli 10. oktobra ove godine?
Dalje, gospođo ministre, gde su tajkuni za koje vi kažete da stoje iza ovih istetoviranih huligana? Gde su se to oni obogatili? Da li su se oni obogatili možda na nekim naftonosnim poljima Saudijske Arabije ili možda u kladionicama Las Vegasa ili Monaka? Rekao bih da su to ljudi koji zaista sede na krilima mnogih političkih stranaka.
Dalje, pitanja u pogledu promena ovog zakona: vi nam, gospođo ministre, niste objasnili, ili niste bar objasnili u dovoljnoj meri, pod jedan, zašto su promene ZKP pametnije i celishodnije od postojećeg rešenja? Da li ovakve parcijalne promene u stvari predstavljaju jedno svojevrsno derogiranje zakona koji predstavlja jednu celinu? Na kraju, kakav će biti uticaj po opšte pravo građana i nisu li huligani u stvari samo izgovor za nešto drugo? Šta se tu valja iza brega?
Zaključak: produženje pritvora prelazi u neku vrstu sankcije. Pritvor je, kao što znate, gospođo ministre, oduvek bio mera, nikako sankcija. Kada se primenjuje pritvor tu dolazi do svojevrsnog ispoljavanja nekog oblika mržnje, frustracije itd., tako da će posledice ovakvih mera u budućnosti, možda se one danas ne vide, biti sigurno pogubne.
Dalje, vi ste bacili Ustavnom sudu jednu „kosku“, jer treba da donese jednu političku odluku u vezi sa zabranom pojedinih navijačkih grupa. Postavljam pitanje, kako može da se donese formalno-pravna odluka da se zabrani nešto što ne postoji, nešto što u stvari nije registrovano?
Postavljam još pitanja: gde je tu prevencija države? Gde je edukacija dece? Gde je edukacija dece još od predškolske ustanove, od školskih ustanova? Vi znate da je i u nižim razredima osnovne škole toliko mnogo nasilničkog ponašanja. Ima li najšire društvene akcije u pogledu suzbijanja narkomanije, u pogledu suzbijanja alkoholizma i drugih pošasti koje razaraju ovo društvo, a ponajviše njegov podmladak?
Reći ću još nešto o vašoj nedoslednosti (kada kažem vašoj, mislim na Vladu) u pogledu donošenja i primene propisa i selektivnim propisima za, takoreći, dnevnopolitičku upotrebu. Prvog avgusta 2010. godine (preneću izjavu koju su preneli svi dnevni listovi) objavljeno je sledeće – zatvori u Srbiji su preopterećeni, broj zatvorenika raste iz godine u godinu, pazite, to je preneto sa vaše strane, a među ključnim razlozima su: pod jedan, kaznena politika sudova i pod dva, praksa određivanja pritvora. Dakle, to su bila dva osnovna razloga zašto je došlo do preopterećenosti u zatvorima.
U zatvorima je, dalje je preneto, 31. decembra 2009. godine bilo 10.974 lica. To je za 1.200 više nego 2008, to je za 2.000 više nego 2007. i za 3.000 više nego 2006. godine. Učestalo određivanje pritvora predstavlja jedan od osnovnih razloga za povećan broj pritvorenika. To je takođe ono što je izneto tog 1. avgusta 2010. godine.
Gospodo iz vladajuće koalicije, ovo ste govorili pre samo dva i po meseca. Šta se to drastično promenilo u Srbiji za 75 dana da će se pritvor posle ovih izmena i dopuna utrostručiti? Kad ste govorili istinu, pre 75 dana ili danas?
Otvaramo još jedno pitanje: da li je država organizaciono i tehnički spremna za ovako nešto, da li je država spremna da primi i adekvatno izdržava ovoliki broj pritvorenika? Mislite li vi o tome? Evo zašto: u pritvoru danas boravi oko 3.000 pritvorenika, i to je duplo više nego što kapaciteti dozvoljavaju. Još pre nekoliko meseci, tačnije negde u aprilu ili maju mesecu, zamenik obmudsmana za prava osoba lišenih slobode izjavio je, citiram: „Uslovi za sve pritvorenike su ispod minimuma standarda“. Pazite, uslovi za sve pritvorenike su ispod svakog minimuma standarda, a vi ovim merama želite da utrostučite broj pritvorenika! Ugrožena vam je država je l' tako, je l 'to razlog?
Dalje, gospođo ministre u Centralni zatvor u Beogradu, gde ima oko 1.200 pritvorenih lica, pristup imaju samo Crveni krst i Visoki komesarijat UN za ljudska prava. Zašto je to tako? Čak ni onaj Helsinški odbor za ljudska prava nema pristup tamo, a vi pričate o pravnoj državi i o tekovinama neke evropske civilizacije. A znate li kakve su tekovine ovih pritvora za sve ovo vreme otkad ste vi na vlasti?
Ovo su zvanični podaci, koji su objavljeni. Evo šta kažete: obroci začinjeni bubašvabama, nedopustiva prenaseljenost, nedostatak dotoka vazduha i prirodne svetlosti, neokrečenost i loša higijena spavaonica, spavanje na podu, loša ishrana, neadekvatna zdravstvena zaštita.
Da li vi mislite, gospođo ministre, i vi iz Vlade, o stanju u kojima se pritvorenici nalaze? Očigledno je da ne mislite, ne mislite o stanju pritvorenika kako u državi, tako i van države. Sada nam je možda malo jasnije zašto ne mislite o stanju pritvorenika i van naše države, a to je, gospođo ministre, vaša ustavna obaveza. Zašto se ne ponašate ljudski, ako ne možete da se ponašate politički, zašto ne štitite sve državljane Srbije kako vam to Ustav nalaže, onako kako to piše u Ustavu? Zašto se ne brinete, i posle naših višemesečnih apela da je ugroženo zdravstveno stanje dr Vojislava Šešelja u haškom kazamatu? To je nešto što već mnogo puta postavljamo kao pitanje u ovoj skupštini i nailazimo na zid ćutanja.
Kada vidimo kakvi su pritvori, ove 24 pritvorske jedinice u našoj zemlji, zaista se pitam da li ste vi nekada čitali neku knjigu o onim kazamatima u dalekom Sibiru? Mnogo sličnosti ima sa onim pritvorima. Dakle, pritvor treba da bude izuzetna mera. Ne može se podrazumevati, već se koristi kada su iscrpljene sve mogućnosti. Tada treba da se određuje, što je najkraće moguće vreme, to bi trebalo da bude pravilo; i postupak o tome treba da bude hitan. Ne sme se dozvoliti da sudije izlaze u susret državi tako što će pokrivati onaj pritvor. Najgore od svega je, gospođo ministarka, kada se sudija plaši da ukine pritvor. Plaši se kada se uključe mediji, pa počne licitiranje, pa počne targetiranje i onda se u stvari krši prezumpcija nevinosti.
Sve ovo što radite je ishitreno i bez neke velike pravne analize. Zaista, to je brzo, a što je brzo, to je i kuso. Apsolutno vam ove izmene nisu bile potrebne.

Gospodine ministre, kao što smo čuli od poslanika SRS, ovim članom 3. bliže se određuje značenje pojedinih izraza u ovom predlogu zakona i ovim amandmanom sam tražio da pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi bude u ovom članu 3, koji određuje značenje pojedinih izraza, a ne u članu 64. kao pravna norma, kao deo materijalnog prava, smatrajući da je to ispravnije.
Upravo amandman na član 2. koji sam podneo je i logičan sled ovog prvog amandmana. Smatram da ovim amandmanom se u stvari na jedan precizniji i ispravniji način reguliše ovo pitanje i da se ova oblast nalazi na onom mestu ne kome je to ispravnije i preciznije u zakonu.
Međutim, kao što je u ranijem obraćanju rekao i kolega Krasić, mislim da nije od suštinske važnosti, mada je bilo dobro radi preciznijeg određivanja pojmova u zakonu, ali ipak, od suštinske važnosti nije, nego bih se u par rečenica osvrnuo kako to radi i posluje, i u kakvim to okolnostima i s čime se susreće domaći avioprevoznik, nacionalni avioprevoznik JAT.
Voleo bih da u vezi ovog što ću izneti vi date svoj komentar kao ministar nadležan za poslove saobraćaja. Gospodine ministre, kao što vam je sigurno poznato, pre par dana na pariskom aerodromu "Šarl de Gol" došlo je do jedne incidentne situacije sa jednim našim avionom.
Naime, JAT boing 737, od strane SAFA inspekcije, francuske inspekcije, nije dozvolio dozvolu da uzleti. Radilo se, po njihovom stručnom mišljenju, o određenim tehničkim problemima na avionu. Kako su oni konstatovali, a SAFA inspekcija je, da podsetim, inspekcija koja utvrđuje bezbednost stranih letelica u vazdušnom prostoru Francuske.
Oni su utvrdili da taj avion ima, kako su naveli u svom izveštaju, određenih pukotina u svom trupu. Nisu dozvolili da JAT avion uzleti. Posle toga je ispalo da je u stvari tu došlo do običnog pucanja farbe, da nikakvih pukotina na trupu nije bilo. JAT avion je uzleteo, kako sam obavešten i poleteo sa francuskog aerodroma, doduše, bez putnika, ali je drugi avion mora da preveze tih stotinak i nešto putnika.
Neki kažu da Francuzi vrše svojevrstan pritisak putem te SAFA inspekcije, kako bi JAT ervejz kupio letelice od francuskog proizvođača. Gospodine ministre, šta je ovde tačno? Da li je bilo kvara na avionu ili nije bilo kvara? Da li je taj kvar, ako ga je bilo, suštinski važan bio za poletanje ovog aviona sa francuskom aerodroma?
Da li je država reagovala na to? Da li je naša Vlada reagovala na to? Da li je na ovo reagovao direktor JAT, gospodin Srđan Radovanović i kako? Da li je tačno, naposletku, gospodine ministre, da su Francuzi nakon ovog incidenta obavestili sve aerodrome o ovom incidentu i da Jatovi avioni nisu bezbedni za vršenje leta, za prevoz putnika?
Ako je tačno ovo, da su oni obavestili sve druge aviokompanije, sve druge aerodrome, gospodo, šta vam to zapadni prijatelji rade? Kuda ovo sve vodi?
Hteo sam da kažem još nešto. Pre nekoliko dana je obavljeno, kada bude došla u posetu Srbiji supruga onog Monikinog iz ovalnog salona, da će nebo nad Srbijom da obezbeđuju vojnim vazduhoplovima. Obzirom kako nam tretiraju civilno vazduhoplovstvo i u kakvom je stanju naše vojno vazduhoplovstvo, i na kraju čitava Vojska Srbije, mislim da postoji ozbiljna zabrinutost vaših prijatelja iz SAD u pogledu njene bezbednosti nad nebom Srbije. Očekujem odgovore na ova pitanja od vas.

Član 20. ovog predloga zakona reguliše sistem zaštite vazdušnog prostora. U stavu 2. ovog člana 20. propisano je da sistem zaštite vazdušnog prostora i uslove pod kojima se on uspostavlja propisuje ministar nadležan za poslove odbrane.
Gospodine ministre, ovde je nešto suvišno. Uslovi pod kojima je sistem zaštite uspostavljen su već davno ustanovljeni, jer da uslovi pod kojima je sistem zaštite uspostavljen ne postoje već davno, zar bi nebo iznad Srbije bilo bezbedno? Normalno je da su oni uspostavljeni već davno i smatram da to ne treba potencirati i ponavljati u Predlogu zakona, osim ako se nije htelo nešto drugo.
Moram se osvrnuti na jednu okolnost, koja doduše ne tangira vas kao ministra i vaše ministarstvo, bila je nešto pre. Radi se o situaciji uoči nove godine 2007. Tog dana, 31.12.2006. godine, napisane su neke novogodišnje čestitke, gospodine ministre.
U tim novogodišnjim čestitkama jedna grupa dobrih kontrolora leta, dobrih obrazovanih oficira kontrola leta dobila je rešenje o prevremenom penzionisanju, a drugi su prevedeni u status civilnih lica.
Umesto ovih dobrih i iskusnih oficira dovedeni su neki koji su politički podobni, koji su čisto partijski kadrovi bez preteranih kvalifikacija ili sa vrlo oskudnim kvalifikacijama iz ove oblasti i mogu da povežem sa ovom Vladom to u tom smislu što želim reći da i ova Vlada pokazuje zaista veliku brigu za svoje partijske kadrove, za udomljavanje svojih partijskih kadrova.
Međutim, nije to ono što nas najviše brine u kontekstu cele ove priče. Nas brine nešto drugo, po našem mišljenju mnogo važnije. Nas brine u stvari nebriga ove Vlade ili nedovoljna briga ove Vlade o nekim mnogo značajnijim pitanjima. Nas brine nebriga ove Vlade o vitalnim srpskim nacionalnim interesima.
Nas brine nedovoljna briga ove Vlade o teritorijalnom integritetu ove zemlje, o nasilnom oduzimanju dela njene teritorije, pa se tako dešava da godinama EU nema alternativu, a KiM izgleda da ima. Nas brine nebriga ove Vlade o sve većem osiromašenju građana Srbije. Naposletku, nas brine nebriga ili nedovoljna briga ove Vlade o armiji gladnih i obespravljenih, o armiji nezaposlenih u ovoj zemlji.
Gospodine ministre, siguran sam da poznavajući prilično dobro SRS znate da ideja i ideologija SRS, ideologija srpskog nacionalizma nas uči da su ovo prioriteti o kojima treba jedna socijalno i nacionalno odgovorna vlada da razmišlja.
Zato bi svi članovi Vlade trebali bar u jednom momentu njenog mandata da se prisete jedne fine, jake i velike misli jednog mudrog čoveka, koji kaže da bila u pravu ili ne, kada je u pitanju moja zemlja, uvek sam na njenoj strani. Kada bi svako iz ove Vlade barem jednom razmislio o ovome u toku svog mandata, siguran sam da bi ovo bila, kao što nažalost nije, nacionalno i socijalno odgovorna Vlada.

        Gospodine ministre, da vas podsetim, ovo je amandman na član 25. stav 1. Međutim, hteo bih samo da se vratim na par sekundi na član 15. predloga ovog zakona, gde ste vi u stavu 3. ovog člana 15. predvideli da strategiju bezbednosti, dakle, srpsku nacionalnu strategiju u vazduhoplovstvu donosi Vlada, na predlog ministra saobraćaja.
Sada pazite, ovde u članu 25. kod plana letenja stranog državnog vazduhoplova vaše ministarstvo jednostavno sebe izostavlja iz ovoga. Pitam vas, gospodine ministre – kako ćete vi doneti, odnosno kako ćete vi Vladi predložiti dobru strategiju bezbednosti ako vi, kao ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, ne znate kada nadleće, po kojim koordinatama nadleće ili leti, do koje destinacije leti i ostale parametre taj strani državni vazduhoplov.
Tačno je, gospodine ministre, da plan leta stranog državnog vazduhoplova treba da odobri Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova. Međutim, gde ste tu vi? Gde je vaše ministarstvo? Gde je Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja? Naposletku, gde je ministarstvo koje predlaže nacionalnu strategiju?
Gospodine ministre, vi predlažete nacionalnu strategiju. Postavlja se jedno logično pitanje - da li će strani državni vazduhoplovi biti bezbedniji ako za njihov plan leta ništa ne zna ministarstvo ili ministar nadležan za poslove saobraćaja?
Drugo pitanje, gospodine ministre – ima li sličnog rešenja u svetu? Evo, pitaću vas nešto drugo – ako vi, kao državni funkcioner, na primer, treba da sletite na aerodrom u Njujorku, nadam se da vi to možete sad, da vam je ukinut onaj embargo, da možete tamo.
Sad pazite, ako vi, recimo, treba da sletite tamo, pored toga što će plan vašeg leta, kao državnog funkcionera, sa državnim vazduhoplovom Srbije, odobriti Ministarstvo spoljnih poslova Amerike i Ministarstvo odbrane Amerike, prvo, gospodine ministre, o tome će biti upoznat onaj aerodrom u saveznoj državi. Prvo on mora da zna da ćete vi sleteti na taj aerodrom. Kod nas to nije slučaj. Vi ste naše ministarstvo izostavili iz ovoga, dakle, izolovali ga.
Međutim, ako vi kao ministarstvo ili vi kao ministar nadležan za poslove saobraćaja ne znate ko je ovde sleteo, ni kada je sleteo, ni na kojoj ruti, na koju destinaciju ide i kako je aterirao ovde, kako ćete vi predložiti dobru strategiju bezbednosti našeg neba iznad našeg prostora? Mislim da ovu nedoslednost treba promeniti i trebalo bi da prihvatite ovaj amandman.

Gospodine ministre, podneo sam ovaj amandman i on je, kao što sam rekao i prilikom podnošenja amandmana na član 3. Predloga zakona, logičan sled tog amandmana, dakle, na član 3. predloga ovog zakona.
Pošto Vlada nije prihvatila moj amandman na član 3, normalno je da po logici stvari nije prihvatila ni ovaj amandman. Međutim, hteo bih samo da vam ukažem na nešto drugo kada je u pitanju ovaj amandman, a to je sledeća činjenica.
U obrazloženju Vlade o neprihvatanju ovog amandmana kaže se da on nije prihvaćen upravo iz ovog razloga koji sam sad napomenuo, dakle, nije prihvaćen zbog toga što nije prihvaćen moj amandman na član 3. To je u redu. Međutim, u daljem obrazloženju, gospodine ministre, Vlada kaže da član 61. stav 1. se uopšte ne odnosi na pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, već na traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica.
Dakle, u obrazloženju Vlada pominje član 61, a evo, gospodine ministre, ja sam 5. oktobra podneo ispravku amandmana gde sam, u stvari, kazao da umesto reči "član 61." treba da stoji "član 64." Ovo je samo jedan mali dokaz, ne želeći da spočitavam ovo vama lično, već nekom ko je ovo radio, da bi ipak trebalo da vode više računa, bar kada dobijamo ova obrazloženja od Vlade.
Neprihvatanje naših amandmana, moram ponovo da istaknem, nije nešto što je od primarne važnosti. Da li nisu prihvaćena jedan, dva, tri ili pet amandmana, nije to osnovna stvar ovde. Mada, mi bismo voleli da naši amandmani budu prihvaćeni jer, normalno, smatramo da oni samo poboljšavaju tekst zakona, ali šta je tu je.
Međutim, mnogo više treba da zabrinjava, gospodine ministre, neka druga činjenica, što ova Vlada, baš kao što neko nije čitao ovu ispravku mog amandmana, dakle, što ova Vlada ne vodi mnogo računa o građanima Srbije koji su na teritoriji druge države, što ova Vlada ne vodi mnogo računa o našim građanima, o državljanima Srbije koji su konkretno u haškom kazamatu, Haškom tribunalu, poligon za odstrel Srba.
Nažalost, moram to tako da kažem, jer zaista sve okolnosti koje su se događale u tom tribunalu, a vi to dobro znate, govore u prilog ove činjenice, što su Srbi tamo osuđeni na 904 godine, a svi ostali na 10 puta manju kaznu, dakle, svi ostali sa prostora bivše Jugoslavije na 10 puta manju kaznu i što tamo ubijaju Srbe. Vi to dobro znate, nažalost, i vaš predsednik je tako završio. Oni pokušavaju tamo da ubiju i našeg predsednika dr Vojislava Šešelja.
Gospodine ministre, bez želje ponovo da vama spočitavam lično bilo šta, znam da vi vrlo dobro razumete ovo što vam pričam, možda i najviše od svih u Vladi, ali ipak ova Vlada po tom pitanju ne čini ništa. Ostaće upamćeno, ukoliko neko od vas ne podigne svoje glas protiv ovoga, zaista na sramotu ove vlade da nije učinila ništa za naše građane u haškom kazamatu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ova vlast je krajem 2008. godine započela reformu pravosuđa. Tada je nabrojano više razloga za reformu pravosuđa, a jedan od razloga bili su i nagomilani problemi u pravosuđu koji su konstatovani do tog perioda, zatim usaglašavanje sa novim Ustavom, kao i usaglašavanje sa pozitivnim zakonodavstvom EU.
Mi smo tada, krajem 2008. godine, kada je započela ova reforma pravosuđa, kao predstavnici opozicije, kao predstavnici SRS, zaista dosta argumenata izneli u prilog kritike ovakvog koncepta reforme pravosuđa. Smatrali smo tada, a i dan-danas smatramo da sam koncept reforme pravosuđa koji ste vi izložili tada i na taj način nije dobar, da nije sveobuhvatan i da neće na pravi način dovesti do reforme pravosudnog sistema u Srbiji.
I danas, kada ističemo, kao predstavnici opozicije, brojne kritike na račun ovog koncepta reforme pravosuđa, bez obzira što se radi o konkretnom izboru određenih kandidata koji se prvi put biraju za sudije i zamenike tužioca, normalno je da smo, da kažem, u temi. Jer, zaista svaki put treba isticati te kritike, treba isticati argumente za koje mi, kao opozicija, smatramo da su relevantni i da zaista mogu doprineti na neki način, naravno pod uslovom da ih vi shvatite na pravi način i da ih usvojite, da ova reforma pravosuđa bude bolja i sveobuhvatnija.
Što se tiče načina izbora nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija, on je direktno povezan sa izborom onih koji predlažu te nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija, a to su, u stvari, baš članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Kada su birani članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, mi smo takođe imali brojne primedbe na taj izbor. Tada smo isticali te primedbe i direktna zavisnost tog izbora od izbora koji imamo danas i koji smo imali od kraja 2008. i 2009. godine do danas zaista je u direktnoj povezanosti sa ovim izborom.
Sledeće što mogu reći, kao kritiku i kao nešto što ne bih želeo da imaju kao osobinu ovi kandidati koji će, siguran sam, biti izabrani od strane skupštinske većine, jeste pomanjkanje samostalnosti u radu, dakle pomanjkanje samostalnosti nosilaca sudijske i tužilačke funkcije. Ovo je direktno povezano s jednom drugom osobinom, s pomanjkanjem objektivnosti i nepristrasnosti. Ako sudija u svom radu nije samostalan, sasvim je normalno da on ne može donositi objektivne odluke, da ne može biti nepristrastan u svom radu, i to je zaista nešto što predstavlja neku vrstu abecede u svakom pravosudnom sistemu, pa i u pravosudnom sistemu države Srbije.
Međutim, kakva je situacija u našem pravosuđu kada su u pitanju ova osnovna načela na kojima počiva svaki pravosudni sistem? Izbor sudija kao nosilaca sudijske funkcije i izbor zamenika tužio, kao i način izbora i struktura organa koji predlažu njihov izbor, zaista je često jako diskutabilan. Vrlo često se dešava da budu izabrane nekvalitetne sudije i tužioci. Nekvalitetne po raznim kriterijumima – po osnovu stručnih sposobnosti, po osnovu potrebnog radnog iskustva, po osnovu ljudskih, odnosno moralnih vrednosti i osobina.
Zaista, imali smo brojne kritike do sada kada su u pitanju sve ove stvari koje su relevantne za izbor nosilaca sudijske i tužilačke funkcije. I prilikom svakog izbora, pa i danas, prilikom predlaganja ovih lica za sudije i za prvi izbor za zamenike javnog tužioca, vi ističete da se, polazeći od visokog stepena, kako kažete – znanja, veština i moralnih osobina koje kandidat poseduje, predlaže da taj i taj bude izabran za sudiju, za zamenika tužioca itd.
Međutim, kakva nam je stvarna situacija u pravosuđu, što je vrlo bitno, kažem, istaći svaki put kada se biraju nosioci sudijskih i tužilačkih funkcija? Hiljade nerešenih predmeta (kako u sudovima, tako i u tužilaštvu), mnogo korupcije u pravosuđu (jesu to naoko pojedinačni slučajevi, ali ako ih ima dosta, onda već prestaju da budu pojedinačni; sećamo se raznih primera u okviru određenih rešavanja situacija iz oblasti stečajne mafije, iz oblasti privatizacije itd.) i izbor ''podobnih'' sudija i tužilaca. Sve je ovo potrebno istaći i danas, kada imamo predlog za prvi izbor nosilaca sudijske i tužilačke funkcije.
Dakle, imamo dve odluke – za izbor sudija, što nam je obrazložio gospodin Mladen Nikolić, i za izbor zamenika tužioca, što smo čuli u obrazloženju gospodina Ostojića.
Neću se preterano osvrtati na biografije iskazane u ovim predlozima odluka za izbor nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija. Ovde su istaknute njihove osnovne karakteristike i ne bih preterano ulazio u to. Gospodin Krasić je dao neka svoja viđenja, koja su bila jako dobra, i zaista je svakom ko je hteo dobronamerno da shvati ono što je on rekao moglo da bude jasno šta je u stvari kazao i kako ste vi obrazlagali stručne i druge osobine ovih kandidata za nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija.
Međutim, osvrnuo bih se samo na jednu stvar, npr. na izbor Slađane Paunović za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku. Na neki način mogu da izrazim i zadovoljstvo što će ovo jedno upražnjeno mesto u Osnovnom tužilaštvu u Čačku biti popunjeno, nadam se, adekvatnom ličnošću. Iz karakteristika koje imamo za ovu gospođu ili gospođicu vidimo da je opšta ocena data za ovog kandidata ''naročito se ističe'' i da ona poseduje sve osobine i kvalitete koji su neophodni za dostojno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca. Nadam se da će ovo biti adekvatna popunjenost mesta u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku.
Međutim, hteo bih samo da postavim jedno pitanje u vezi s jednim primerom iz prakse, vezano za Osnovno tužilaštvo u Čačku. To bi možda moglo biti i u domenu teorije, da ima karakter teorijskog pitanja, ali verujte, kada čujete o čemu se radi, videćete da se to događa i u praksi. Pitao bih gospodina Nikolića i gospodina Ostojića – da li ste vi u vašoj praksi imali situaciju da nosilac sudijske funkcije donese određene odluke bez održane sednice? Rekao sam da to može biti u domenu teorije, međutim, sada ću vam reći da je to, u stvari, praksa, da je moguće da to bude i u našoj praksi. Bivši sudija bivšeg Opštinskog suda u Guči Jelena Ćurčić, u svojstvu…

Onda ću završiti sa preformulacijom, na neki način, ovoga što sam hteo da kažem.
Postavlja se pitanje da li će novoizabrani nosioci sudijske i tužilačke funkcije (između ostalog, evo ja sam pomenuo jedno ime – Slađana Paunović, kao predlog za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku) biti dovoljni da reše nagomilane probleme, koji, smatram, postoje u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku.
Iskreno se nadam da će ovaj kandidat, to sam i na početku rekao, ako ste me slušali, gospođo predsedavajuća, zaista biti adekvatna ličnost za rešenje određenih problema u ovom tužilaštvu. Samo da kažem da će, između ostalog, verovatno i slučaj koji će ovaj kandidat imati u ovom osnovnom tužilaštvu biti i predmet krivične prijave koji stoji u tom osnovnom tužilaštvu već sedam meseci. Eto vidite koliko je to konkretno povezano sa izborom te osobe za Osnovno javno tužilaštvo u Čačku. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, kada smo malopre slušali priču o našoj socijalno odgovornoj Vladi, zaista onaj ko ne zna o čemu se radi ili onaj koji na svojoj koži ne oseća kako živi uz tu socijalnu odgovornu Vladu mogao bi zaista da pomisli da živi u jednoj jako uređenoj državi u kojoj, kako rekoše, državni funkcioneri žive i dele sudbinu svog naroda.
Mogu reći da se tako nešto može reći za neke druge države, za neke druge režime u kojima državni funkcioneri zaista žive, deluju i rade deleći sudbinu svog naroda, kao što je na primer jedna Švedska. Daleko smo mi od te Švedske i kilometražom, a još smo dalje načinom na koji ova Vlada vlada, na koji ova Vlada radi.
Što se tiče ovog amandmana koji sam podneo, on se odnosi na to da javna funkcija prestaje u slučaju iz člana 7. ovog člana prestaje danom prijema odluke o prestanku funkcije od strane funkcionera. Ovo je jedno čisto pravno pitanje, pitanje koje u stvari se odnosi na nastupanje pravnih posledica donošenja jedne takve odluke.
Radi se o situaciji kada Agencija donese odluku o tome da je izbor, imenovanje ili postavljenje funkcionera urađeno suprotno odredbama zakona i u takvom slučaju vi predviđate da organ koji je funkcionera izabrao, imenovao ili postavio imao obavezu da donese odluku o prestanku te funkcije.
Ako već funkcija ne prestaje po automatizmu, kao što bi trebalo da bude, postavlja se pitanje od kog momenta u stvari prestaje ova funkcija. Koji je to momenat koji se može uzeti kao stvarni momenat prestanka funkcije? Radi se o pravnim posledicama odluke o prestanku funkcije. Postavlja se pitanje da li ta funkcija prestaje ili može prestati donošenjem odluke od strane Agencije, donošenjem odluke od strane organa ili pak, kao što smo mi tražili, momentom prijema odluke od strane funkcionera.
Smatramo da je ovo treće rešenje najispravnije i upravo je ovim amandmanom tako i traženo. Jer, kako će neko znati ili kako će neko prestati sa svojom funkcijom faktički ako ne zna u kom momentu i kada je ta odluka doneta, a to će znati najbolje i jedino u onom momentu kada primi odluku o prestanku te funkcije. Dakle, taj i takav momenat, momenat prijema odluke od strane funkcionera, imao bi se smatrati momentu u kome prestaje jedna funkcija.
Hoće li tumačenje koje Vlada ima u pogledu momenta prestanka funkcije otvoriti mogućnost za različita tumačenja? Znate, gospođo ministre, ukoliko se neka odredba bilo kog zakonskog propisa donese na takav način da ona daje mogućnost da se tumači ovako ili onako, da se tumači na dva različita načina, to zaista nije dobro. Jer, u takvom slučaju neko može da nastavi sa vršenjem druge funkcije, nastavi zbog toga što nije faktički primio odluku o prestanku te svoje funkcije.
Vi svesno dovodite do situacije koju, evo da se našalim, Crnogorci malo šaljivo, a malo ozbiljno, kažu dužnik će dug vratiti ako rđa šćedne sačekati, pa se ovde može preneti, funkcioner će funkciju ostaviti ako rđa htedne sačekati. Verujte da se po ovom zakonu jednostavno ne zna kada će se to desiti. Postoji mogućnost različitog tumačenja. To je ono što nije dobro i to je ono zbog čega bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.