Članom 34. u stavu 1. predvideli ste da će se novčanom kaznom od 100.000 do tri miliona dinara kazniti za privredni prestup investitor koji ima svojstvo pravnog lica, pa ste nabrojali ovde situacije, dakle: ako ne obeleži trasu cevovoda; ako cevovodni sistem ne opremi sistemom za daljinski nadzor; ako električnu opremu i instalacije ne uradi po propisima; ako u toku izgradnje, a pre puštanja u rad cevovoda ne vrši njegovo ispitivanje; ako puštanje u rad cevovoda ne izvrši u skladu sa zakonom, tehničkim i drugim propisima.
Dakle, predvideli ste da u ovih pet slučajeva investitor odgovara za privredni prestup. Mi smo mišljenja da investitor radova samo investira radove. Dakle, zatvara finansijsku konstrukciju. Da li je tako? To ste i vi konstatovali u obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman. Može se desiti da investitor nije ujedno i izvođač radova i u tom slučaju smatramo da investitor apsolutno ne bi trebalo da odgovara za ovaj privredni prestup, ako ima svojstvo pravnog lica i ako su se ispunili ovi uslovi u ovih pet tačaka.
Dakle, može postojati mogućnost da je investitor video izvođača radova jedino u momentu zaključenja ugovora. Da li je tako? Jednostavno, izvođač radova je taj koji ima tehničku opremljenost, kadrove, stručno znanje itd. da uradi sve ovo iz ovih pet tačaka koje vi propisujete ovde. Prema tome, smatramo da bi ovde trebalo da odgovara isključivo izvođač radova, a ne investitor.
Prioritet treba da bude ono što struka propisuje, to je jasno, da bi od početka, obeležavanja trase cevovoda, pa do puštanja u rad cevovoda bilo sve adekvatno urađeno, po propisima, po struci. Onda je jasno ko tu mora da odgovara. Može se, kažem, desiti da investitor i ne vidi tu trasu. On će samo da potpiše ugovor sa ovim, on nije ujedno i izvođač radova i zašto bi on odgovarao?
Mislim da je ovo smisleno i da bi trebalo prihvatiti. Voleo bih da ministar objasni malo zbog čega bi odgovarao investitor, ako on samo investira, a ne izvodi radove? Hvala.

Tražio sam da se član 12. briše, koji kaže: ''Organi državne uprave, javne agencije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje mogu, u periodu od šest meseci nakon stupanja na snagu akta o sistematizaciji radnih mesta iz člana 9. ovog zakona, popunjavati slobodna radna mesta mimo ograničenja iz člana 182. Zakona o radu''.
Samo bih se u ovom kratkom vremenu osvrnuo na obrazloženje Vlade, odnosno neke delove iz obrazloženja, s obzirom na to da je Vlada dala vrlo zanimljivo obrazloženje. Prvo, Vlada kaže da bi prihvatanjem ovog amandmana nastupile štetne posledice.
Nema nikakvog utemeljenja za ovo, štetne posledice su nastupile već davno, i to višestruko štetne posledice. Prvo, one su nastupile time što se državni aparat višestruko povećao od 2000. godine, kao što smo videli, od 8.000 na preko 30.000. Negde oko 2.600, 2.700 ljudi je prešlo iz tadašnje savezne administracije, dakle, preko 22.000, 23.000 članova administracije je povećano u ovom periodu. Drugo, time što ste od tada do danas na vlasti nastupila je još veća posledica, kao i što ćete biti još neko vreme. Time nastupa ili je nastupila još veća posledica, pogotovo što vam ovi zakoni daju realne izglede da državnu administraciju upodobite i upriličite vašim partijskim interesima.
Objašnjenje za neprihvatanje amandmana – da treba ostaviti mogućnost za novi prijem službenika koji imaju posebna znanja i sposobnosti, takođe, može imati dvojako značenje – ili do sada niste imali tih kadrova koji imaju ta posebna znanja i sposobnosti, pa ste sada, nekom naknadnom pameću, uspeli da dođete do tih kadrova, ili je i ovo prostor za prijem partijskih kadrova. Ako je bilo šta od ovoga, onda nije dobro. Hvala.

Tražio sam da se član 3. briše. Član 3. govori o ukupnom broju zaposlenih na određeno vreme, zbog povećanog obima posla, koji ne može biti veći od 10% od broja zaposlenih na određeno vreme u lokalnoj samoupravi.
Uvek lokalna samouprava može da istakne da ima povećan obim posla, uvek može da istakne da joj treba određeni broj radnika na određeno vreme, da joj treba neki broj radnika koje će angažovati preko omladinske zadruge, preko studentske zadruge, putem ugovora o privremenim, povremenim vršenjima poslova itd. Međutim, ovde je u pitanju kako se lokalna samouprava ponaša, da li se ponaša domaćinski ili ne.
Ne mogu a da ne pomenem lokalnu samoupravu iz koje dolazim, opštinu Čačak, u kojoj je SRS na vlasti, zajedno s koalicionim partnerima iz Nove Srbije, DSS-a, SPS-a, koja se zaista ponaša domaćinski. Mi imamo 60 radnika na neodređeno vreme, koje smo mogli da zaposlimo. Imamo 50% radnika na određeno vreme, koje smo mogli da zaposlimo do stupanja na snagu ovog zakona. To nismo uradili zbog toga što se domaćinski ponašamo i što pokušavamo da te radnike zaposlimo na druga mesta, a ne u lokalnoj administraciji. Ako ih već zapošljavamo na nekim mestima koja se finansiraju iz budžeta, pokušavamo da ih zaposlimo u onim javnim preduzećima koja se samofinansiraju, preduzećima koja rade dohodovno, koja rade na komercijalnoj osnovi.
To je pravo domaćinsko poslovanje i mislim da tako svaka lokalna samouprava treba da radi. Drugo, propisivanje ovih 10% predstavlja samo mogućnost za manipulaciju, za uhlebljenje svojih kadrova, za uhljebljenje partijskih kadrova, i zbog toga smo i tražili da se ovaj član izbriše. Mislim da Vlada treba da prihvati ovaj amandman. Hvala.

Član 12. kaže da način i rokove izveštavanja iz člana 8. stav 1. ovog zakona, zatim, sadržinu registra iz člana 11. stav 3. ovoga zakona, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje ovog zakona bliže uređuje Vlada. Tražimo da se doda – u roku od 15 dana.
U svim relevantnim pitanjima koja su vezana za način i rokove izveštavanja, za sadržinu registra, kao i za ostala pitanja, Vlada donosi posebne akte. Ali, kada će Vlada da donese te akte? To vam MMF verovatno nije rekao i sve što vam MMF ne kaže, tu nastaje neka pravna praznina. U kom roku će to Vlada da uradi? Može da prođe tri meseca a da Vlada ne donese ove akte, je li tako?
Do sada nas Vlada nije uverila u svoju ažurnost, u svoju revnost. Zaista nemamo poverenja u ovu vladu, da će ona u nekom razumnom roku doneti ove akte. Zbog toga tražimo da to bude u roku od 15 dana, kako odredba ovog člana ne bi bila bespredmetna. Predlažemo da je Vlada obavezna da, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovoga zakona, donese ove akte.
Kad god se traži nešto konkretno, to Vlada izbegava. Jer, davati nekome obavezu da nešto uradi, a ne predvideti rok u kome će taj neko nešto da uradi, pogotovo ako je u pitanju Vlada Srbije, zaista je iluzorno i treba prihvatiti ovaj amandman SRS-a. Hvala.

Hvala. Ovaj član 8. doživeo je dve promene. Jedna je promena koja se nalazi u Predlogu zakona i koja kaže da se položaji u sudovima i javnim tužilaštvima određuju zakonom, a u ostalim državnim organima položaji se određuju njihovim aktima.
Ovo je, u stvari, promena stava 2. člana 34, a neposredno pre ovoga dobili smo od strane Odbora za pravosuđe novu promenu koja se odnosi na član 8, odnosno na ovaj stav 2. člana 34, gde se kaže da se položaj u sudovima i javnim tužilaštvima određuje aktom Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Republičkog javnog tužioca, a u ostalim državnim organima položaji se određuju aktima tih organa.
Novom promenom koju predlaže Odbor za pravosuđe i upravu navodno se daje mogućnost da se aktima Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Republičkog javnog tužioca, utvrde položaji u sudovima i javnim tužilaštvima, s obrazloženjem da je ovakvo rešenje celishodnije, iz razloga što, prema Zakonu o uređenju sudova, postoji više sudova, odnosno javnih tužilaštava, pa je ovakvo rešenje celishodnije.
Međutim, ni jedno, ni drugo rešenje, ni prvobitno koje je predviđeno članom 8. Predloga zakona, kao ni ovo sad rešenje koje predlaže Odbor za pravosuđe i upravu, ne zadire u ono što smo tražili amandmanom. Naime, ovde je određeno da Vrhovni kasacioni sud određuje položaj u sudovima i javnim tužilaštvima, a da se položaj državnih službenika u ostalim državnim organima određuje njihovim aktima.
Dakle, vi idete, promenom ovog stava, na zakonsko rešenje položaja, ali se to odnosi samo na položaje sudova i javnih tužilaštava, a ostali državni organi treba da svoj položaj, dakle položaj državnih službenika u tim organima, odrede svojim aktima.
Mi tražimo drugo rešenje, da se položaj i jednih i drugih, dakle, i položaj u sudovima i tužilaštvima, kao i položaj u državnim organima, odredi zakonom, da se jedinstveno odredi zakonom položaj i jednih i drugih. Svi su oni državni službenici i njihov položaj treba da bude određen zakonom.
Dakle, predvideti u zakonu, a razrada toga, kada se bude radila konkretizacija u okviru njihovih pravnih akata, treba da bude urađena u skladu s ovim zakonom. Smatramo da je to najbolje rešenje i da treba prihvatiti amandman SRS-a. Hvala.

Član 21. glasi: ''U članu 58. stav 1, reči: "od 15 dana" zamenjuju se rečima: "od osam dana". Vi ste predvideli ovde skraćivanje roka, od 15 dana, na osam dana.
Da podsetim samo da član 58. reguliše pitanje stupanja na rad državnog službenika. Član 58. kaže da je izabrani kandidat dužan da stupi na rad u roku od 15 dana od konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, odnosno premeštaju, izuzev ako mu rukovodilac, iz opravdanih razloga, ne produži rok. Dakle, na osnovu ovoga ste tražili da ovaj rok od 15 dana bude skraćen na osam dana.
Našim amandmanom smo tražili da se ovaj član briše, odnosno da ostane rok od 15 dana, u kom bi državni službenik stupio na posao. Ovaj rok od 15 dana smatramo prikladnijim i boljim, iz više razloga, jer ovde su u pitanju dva statusa. Prvi status je prijem u radni odnos i drugi status je premeštaj na drugo radno mesto. Uvek se, u slučaju regulisanja ovih statusa, dakle, prijema u radni odnos, kao i premeštaja na drugo radno mesto, postavlja rok za žalbu i taj rok je 15 dana. Ako je već nekome bilo ostavljeno 15 dana da se žali, na primer, na rešenje o svom premeštaju na drugo radno mesto, zašto bi se taj isti državni službenik terao da stupi na posao osam dana od konačnosti rešenja?
Smatramo da je bilo prikladnije ono što je predviđeno u ranijem propisu, odnosno da taj rok bude 15 dana. Brojni su razlozi koji govore u prilog da mu treba dati duži rok, rok od 15 dana, da stupi na posao. Mislimo da taj rok ne treba menjati i da treba prihvatiti naš amandman.

Gospođo ministre, u decembru prošle godine, kada ste usvajali ove zakone iz oblasti pravosuđa, vi ste rekli da će ovi zakoni na neki način zaokružiti ovu oblast pravosuđa, tako što će se na jedan sveobuhvatan način rešiti sva pitanja koja su relevantna za ovu oblast. Svedoci smo da to nije tako, već samo posle godinu dana posle usvajanja ovih zakona.
To nam govori nešto, a to je da ni vi u vašem ministarstvu zakone ne donosite da bi oni trajali. Ne donosite ih da bi trajali, da bi na jedan sveobuhvatan način zaista rešavali sva relevantna pitanja, da bi svojim trajanjem kroz jedan duži vremenski period postavili jednu pravnu praksu tako da bi i oni koji zakone primenjuju i oni na koje se ti zakoni odnose imali pravnu sigurnost. Ali, šta je tu je, nije to samo u vašem ministarstvu, dešava se to i u ostalim ministarstvima.
Predložio sam da se član 2. briše, s obzirom na to da je to logična posledica amandmana koji smo podneli na član 1. Dakle, član 2. kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Normalno, vi ste to odbili.
Sudija može biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, zatim, u javnim službama, kao i u službama, odnosno, ne može biti u ovim organima, kao i u službama i organizacijama autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Međutim, može biti u izbornim komisijama.
Ovde se kvalifikuju neke okolnosti, osobine, kao što su: stručnost, dakle, to su diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom; to je njihovo svakodnevno učestvovanje u tumačenju zakonskih propisa i donošenju odluka; to je njihova navodna nepristrasnost i samostalnost jer se podrazumeva, i po Ustavu i po zakonu, da su oni samostalni u obavljanju svoje funkcije, a podrazumeva se i da su nepristrasni. Međutim, da li je sve to tako? Ja kažem da nije, a brojnim primerima iz prakse to ćemo i potvrditi u toku današnje rasprave. Hvala.

Podneo sam amandman na član 2. gde sam tražio da se posle reči „polne slobode“ dodaju reči „trgovine ljudima, dečije pornografije“.
U članu 2. predviđeno je da se ovaj zakon primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za: 1) krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka određena Krivičnim zakonikom, 2) krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine, privrede i pravnog saobraćaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnog dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže i računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako broj primeraka autorskih dela prelazi 2.000 ili nastala materijalna šteta prelazi iznos od milion dinara, 3) krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, javnog reda i mira i ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala, u skladu sa članom 2. stav 1. ovog zakona.“
Tražio sam da se u tački 3) ovog člana 2. posle reči „polne slobode“ dodaju reči „trgovine ljudima i dečije pornografije“. Tražio sam to iz razloga što SRS smatra da krivična dela trgovine ljudima i krivična dela dečije pornografije predstavljaju krivična dela koja su u ogromnoj ekspanziji u poslednje vreme. To su krivična dela koja se mogu svrstati u red onih krivičnih dela koja se možda najviše izvršavaju ili su bar među pet krivičnih dela koja u poslednje vreme imaju zaista visok stepen izvršenja. Zbog toga smo tražili da se decidirano u ovom zakonu predvide i krivična dela trgovine ljudima i dečije pornografije.
Naravno, Vlada nije prihvatila ovaj moj amandman. U obrazloženju kaže da je krivično delo dečije pornografije sadržano u glavi Krivičnog zakonika koja se odnosi na krivična dela protiv polne slobode, a za koja je već predviđena nadležnost specijalizovanih državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, u skladu sa članom 2. Predloga zakona.
Međutim, tražio sam da decidirano ovo bude krivično delo, i krivično delo trgovine ljudima. Vlada se nije osvrnula na ovo delo trgovine ljudima, iako smatram da je ovo delo takođe jedno od krivičnih dela koja se u znatnoj meri vrše. Svi smo svedoci koliko su naša policija i policija zemalja iz okruženja na našim i drugim državnim granicama sprečile izvršilaca ovih krivičnih dela u izvršenju ovakvih i sličnih krivičnih dela.
Upravo iz tog razloga smatrali smo da je trgovina ljudima jedno od krivičnih dela koja je neophodno staviti u odredbu člana ovog zakona. Vlada to nije prihvatila. Smatram da je to velika greška i da bi trebalo prihvatiti ovaj amandman. Zahvaljujem.

Član 23. reguliše pitanje obuke sudija i tužilaca. Gospođo ministre, posle dve-tri rečenice, koje takođe imaju veze sa ovom temom, osvrnuću se malo konkretnije na ovu obuku sudija i tužilaca, na ovo što je predmet ovog amandmana.
Pre toga, dozvolite mi jedno par malih digresija vezanih za opšte stanje u sudovima. U trenutku kada se već zna koliko i u kojim sudovima ima viška sudija, kada se već na neki način vrši „trijerisanje“ sudija, vrši se izbor sudija, iako se sve to radi pod nekim velom tajni, ništa nije, kako vi kažete, transparentno, ali će, pretpostavljam, to sve biti u vreme kada ste objavili da treba da dođe do izbora sudija.
Reći ću vam da, na primer, Okružni sud u Čačku od devet sudija, ima četiri viška. Opštinski sud u Čačku ima blizu 50% viška sudija. Opštinski sudovi, pričam o sudovima Moravičkog okruga, opštinski sudovi u Gornjem Milanovcu, Guči, Ivanjici imaju takođe višak sudija.
Gospođo ministre, da li vi znate da u pojedinim sudovima već provejavaju, u kuloarima doduše, izjave pojedinih sudija da bi možda ponudili i nekih 10.000-15.000 evra ako se izaberu, znate li za to? Znate li da pojedine sudije u nekim sudovima već naglas razmišljaju šta bi sve učinili ako budu izabrani?
Gospođo ministre, to su sudije iz onog drugog, trećeg ešalona. To su sudije drugog, trećeg poziva. Oni prvog poziva već znaju da će biti izabrani. Razgovarao sam sa nekoliko njih i vidim iz razgovora sa njima da oni već znaju da će biti izabrani. Znaju, ali, siguran sam, ne na osnovu svojih referenci vezanih za njihov dotadašnji rad, za potvrđivanje njihovih odluka itd., već za neke sasvim druge okolnosti koje nemaju veze sa ovim.
Što se tiče obuke sudija, tražili smo da obuka sudija i tužilaca bude organizovano obnavljanje i usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja i veština potrebnih za nezavisno, stručno i efikasno vršenje njihove funkcije.
Što se tiče obnavljanja, siguran sam da se kod onoga ko je završio pravni fakultet i položio pravosudni ispit, ukoliko određeni broj godina nije u nekoj materiji ili je nedovoljno u toj materiji, to znanje polako pomalo gubi i potrebno je da to svoje znanje obnovi kroz ovo. Pored toga, treba da se usavrši u tim praktičnim i teorijskim znanjima potrebnim za obavljanje sudijske funkcije.
Vlada je rekla da je njena odredba preciznija. Nije obrazložila zbog čega je preciznija, nije obrazložila zbog čega ne prihvata da tu stoji obnavljanje ovih njihovih znanja i usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja, ali neka ide da je Vlada to kazala što je kazala, da je njihova odluka preciznija. Međutim, postavljam pitanje – hoće li ova obuka koju ste vi predvideli sprečiti donošenje nezakonitih, naručenih odluka i, slušajte ovo, fiktivnih odluka?
Namerno kažem fiktivnih odluka, zbog nekih dešavanja o kojima ću vam sada reći. Dešava se da sudije donesu fiktivnu odluku, gospođo ministre, a da nisu održali sednicu. Sada ću vam kazati primer za ovo. O ovome ću vam dati i potrebnu dokumentaciju, ukoliko ste voljni da je pogledate.
U svojstvu ovlašćenog predstavnika SRS za izbor novog poslanika u SO Lučani, podneo sam predlog Izbornoj komisiji. Predsednik Izborne komisije, gospođo ministre, jeste sudija Opštinskog suda u Guči Jelena Ćurčić. Uz to sam podneo svu potrebnu dokumentaciju, odluku Okružnog suda da raniji, bivši odbornik više nije odbornik, da je izgubio status odbornika; zatim, pismenu saglasnost kandidata da prihvata mandat i moje ovlašćenje kao ovlašćenog lica podnosioca izborne liste.
Šta se desilo? Saznao sam da je Izborna komisija, čiji je predsednik ovaj sudija, donela odluku da se mandat dodeljuje licu koje ja nisam predložio kao ovlašćeni predstavnik. Predložio sam Milovana Obradovića. Dotična gospođa sudija donela je odluku da se mandat dodeljuje, evo kome – Verici Stanojević. Taj mandat, kaže, Izborna komisija opštine Lučani dodelila je kandidatu koga je odredio podnosilac izborne liste, ekonomskom tehničaru iz Lučana Verici Stanojević. Izborna komisija imenovanoj je izdala uverenje da je izabrana.
Gospođo ministre, ja sam u petak otišao kod gospođe sudije da joj predočim dokumentaciju (sa mojim ovlašćenjem da sam ovlašćeni predstavnik) na osnovu koje sam predložio novog kandidata ispred SRS. Kada sam joj predočio svu dokumentaciju, kao i obrazloženje Okružnog suda koje ću vam takođe pokazati, gde se kaže da sam jedini ovlašćeni predstavnik ispred SRS koji može to da uradi, kad sam joj predočio svu dokumentaciju, znate li šta mi je rekla, dva ili tri puta? Posle ovoga, ja mogu da se ubijem. Dva ili tri puta mi je sudija to ponovila. Sve to ne bi bilo ništa strašno u domenu materijalnog prava, jasno, dokazujući da li je to trebalo ovako ili onako, razumete, da mi sudija nije doslovce rekla – ja tu sednicu nisam ni održala.
Gospođo ministre, njoj je neko doneo, po njenim rečima, papir na kome je pisalo ko se bira za odbornika. Rekli su joj da je to validna odluka, da je to sve u redu i da ona treba samo da potpiše. Zamislite tu farsu! Ona je to potpisala. Ona mi je rekla da je istog dana potpisala još jednu takvu odluku. Tačno, bio je izbor još jednog odbornika. To je uradio sudija.
O kakvom pravosuđu pričamo? O kakvom moralu, o kakvom izboru sudija, kakve ćete sudije da birate, gospođo ministre? Hoćete li da birate sudije koji su ovako poslušni? Hoćete li da birate sudije koji donose odluke, a da nisu održali sednice? To je neviđeno u istoriji pravosuđa, ne samo našeg. Daću vam tu dokumentaciju posle.
Primer broj dva, dozvolite i to. Posle ove farse koja se desila, Okružni sud u Čačku, vrli sudija Milorad Janjićijević u svom obrazloženju navodi da je tačno da sam ja jedini zakoniti podnosilac dokumentacije Izbornoj komisiji, da sam jedino lice koje u svojstvu podnosioca izborne lice može da podnese zahtev za promenu odbornika. On to potvrđuje. Međutim, istovremeno kaže da odbija našu žalbu iz razloga što, kaže, Izbornoj komisiji nije podneta pismena saglasnost lica da prihvata mandat. Ona je podneta. Evo, tu u dokumentaciji stoji da je to podneto, piše – podneta pismena saglasnost kandidata, prihvata mandat, potpisala radnica iz opštine.
Ovaj sudija nas odbija zbog toga, gospođo ministre. Hajde, i to bi sad bilo predmet neke … da nije taj sudija propustio da pročita jedan član Zakona o lokalnim izborima koji kaže: „Od kandidata se pre potvrđivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.“ Gospođo ministre, mandat potvrđuje skupština lokalne samouprave, skupština lokalne samouprave traži tu pismenu saglasnost, a ne Izborna komisija, kao što to tvrdi ovaj vrli sudija. Dakle, u ovoj fazi Izbornoj komisiji nije trebalo ovo pismeno.
Pogledajte kakve su sudije. Treba da ih obučavate, ali neke ne treba da izaberete, sigurno. Ovo su ti primeri, ima ih još. Hvala.

Gospođo ministre, u svakom slučaju, SRS podržava reforme u pravosuđu, ali reforme moraju biti zaista sveobuhvatne. Ne može se dozvoliti da u našem sistemu budu ovakve situacije. Naveo sam dva primera. Ima takvih primera još dosta.
Rekao sam vam da se ovo priča u kuloarima. To sam čuo u kuloarima dva-tri suda.
Što se tiče ovoga, evo, meni već stižu, dozvolite samo da vam kažem ovo, od strane ljudi koji su članovi i zamenici članova Izborne komisije kojima sam poslao dopis zbog toga što su doneli nezakonitu odluku, ako su je doneli, ako su učestvovali u njoj, da ću podneti krivične prijave, kao ovlašćeno lice, protiv njih...
Evo, stižu mi izjave tih ljudi, dozvolite samo jednu da vam pročitam: „Povodom vašeg dopisa kojim ste u svojstvu ovlašćenog lica SRS tražili moje izjašnjenje kao zamenika člana Izborne komisije SO Lučani, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljujem da nisam učestvovao u donošenju odluke Izborne komisije SO Lučani kojom je mandat odbornika u SO dodeljen, po predlogu Obrenić Vukomana, Stanojević Verici.
Izjavljujem takođe da me niko na sednicu Izborne komisije gde je doneta takva odluka nije pozvao, niti me u pogledu takve odluke neko kontaktirao na drugi način, tako da u donošenju odluke Izborne komisije o dodeli mandata Stanojević Verici nisam učestvovao.“
Obavestiću vas ukoliko budem dobio još ovakvih izjava, pa ću vam na kraju kompletirati dokumentaciju. Zahvaljujem.

Tražio sam da se u članu 45. stav 1. briše, a stav 1. kaže da su sudije i zamenici javnih tužilaca koji su prvi put izabrani na tu funkciju, a nisu završili početnu obuku, obavezni da pohađaju poseban program stalne obuke.
Vlada je odgovorila da je u cilju uspešnijeg i efikasnijeg obavljanja funkcije neophodno da navedene kategorije sudija i zamenika javnih tužilaca pohađaju tu obuku.
Međutim, postavljam ovde jedno drugo pitanje – kako mi da obučimo one sudije koje se u svom radu ne pridržavaju zakona? Kako da obučimo one sudije koje u svom radu dozvole sebi da kao predsednik izborne komisije donesu određenu odluku, da ne zakažu sastanak izborne komisije, da se ne održi taj sastanak, a odluka da se donese?
Gospodine ministre, hteo bih vama da se obratim, s obzirom na to da se ovo što ću reći direktno odnosi na vaše ministarstvo. Jako je dobro što ste i vi prisutni ovde. Da li ste ikada do sada imali u praksi situaciju, gospodine ministre, da izborna komisija u jednoj lokalnoj samoupravi donese odluku, a da se ne održi sastanak izborne komisije, da donese odluku o dodeljivanju mandata jednom odborniku? Pretpostavljam da do sada to u praksi ni vi niste imali. Da li ste, gospodine ministre, imali u praksi još jedan drastičniji primer, da se promeni sedam ili osam odbornika u jednoj lokalnoj samoupravi a da se ne održi nijedan sastanak izborne komisije? Da li je to u ovoj državi moguće? Moguće je. Osam odbornika je promenjeno, gospodine ministre, a nije održan nijedan sastanak izborne komisije. Mada, vidim da ovo vas ne dotiče.
Izborna komisija opštine Lučani, na čijem je čelu sudija Opštinskog suda u Guči, donela je odluku, gospodine ministre, da se dodeli mandat jednom odborniku koji je predložen od strane neovlašćenog lica; donela je odluku a da nije održala sastanak izborne komisije. Donela je odluku da se još sedam odborničkih mandata dodeli pre toga odbornicima, a da nije održan nijedan sastanak izborne komisije. Jednostavno su te odluke njoj donošene na potpis, gospodine ministre. To se radi u jednoj lokalnoj samoupravi - u opštini Lučani.
Da li će Ministarstvo nešto da preduzme povodom ovoga? Da li je moguće da jedan predsednik izborne komisije može tako nešto da uradi? Gospodine ministre, predočiću vam ovu dokumentaciju. Postaviću vam i poslaničko pitanje povodom ovoga i tražiću da vaše ministarstvo preduzme određene mere, ukoliko zaista želite da se zakonito postupa. Ukoliko je vaša intencija, a kažete uvek da jeste, da se svuda i na svakom mestu zakonito i ispravno postupa, videćemo šta ćete uraditi i onda ćemo o tome obavestiti javnost. Zahvaljujem.

Član 90. reguliše pitanje direktora Kancelarije Saveta, odnosno postavljanje i razrešenje direktora Kancelarije Saveta. U stavu 1. kaže: „Vlada postavlja i razrešava direktora Kancelarije Saveta, po pribavljenom mišljenju Saveta za nacionalnu bezbednost.“
Mi tražimo da pored Saveta za nacionalnu bezbednost svoje mišljenje u pogledu postavljanja i razrešenja direktora daje i odbor Narodne skupštine nadležan za odbranu i bezbednost.
Vi kažete u obrazloženju da je Kancelarija Saveta služba Vlade. Mi to ničim ne sporimo, to je potpuno u redu. Dalje, vi kažete da je Vlada ovlašćena da postavlja direktora Kancelarije Saveta – i to je u redu, ni to ne sporimo ovim amandmanom. Neka Vlada bude ta koja postavlja i razrešava direktora, mi nemamo ništa protiv. Mi samo tražimo da se dopuni odredba koja govori o tome ko predlaže direktora. Dakle, da direktora predloži i nadležni Odbor za odbranu i bezbednost.
Vlada dalje kaže u svom obrazloženju da kontrolnu funkciju Odbor za odbranu i bezbednost vrši tako što ministar jednom godišnje podnosi izveštaj ovom odboru. Ovo nema veze sa našim amandmanom. Niti smo mi to sporili, niti smo u amandmanu naveli da nije tako. Dakle, ova nesuvisla objašnjenja i obrazloženja Vlade zaista ničemu ne vode. To su, jednostavno, igre gluvih telefona; mi jedno kažemo u amandmanu, vi drugo obrazlažete.
Delimično voljom naroda, delimično veštom interesnom kombinatorikom vi ste tamo gde jeste. I narod može kolektivno nekada i da pogreši, treba narodu oprostiti do sledećih izbora. Zahvaljujem.

Hvala. Dame i gospodo, gospodine ministre, narednih minuta ću pokušati da vašu pažnju zadržim na predlogu ovog zakona, na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Prošlo je pet godina od donošenja osnovnog Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova i, evo, posle pet godina imamo mogućnost da razgovaramo o izmenama i dopunama ovog zakona. Na prvi pogled, činilo bi se da to i nije tako loše, s obzirom na to da u ovu skupštinu često dolaze zakoni i posle godinu ili dve, radi njihove izmene ili dopune. Ovde je prošlo pet godina, ali, kažem, samo na prvi pogled to bi izgledalo dobro.
Međutim, i ovo, kao i u ostalim situacijama, potvrđuje neke zaključke, neke zajedničke imenitelje za sve zakonske predloge koji dolaze pred ovu skupštinu. Jedan od tih zaključaka bio bi da vi te zakone ne donosite da bi oni trajali, da bi primenom u praksi, doslednom i trajnom primenom uticali na formiranje, kroz duži vremenski period, jedne pravne prakse na koju se tako često pozivate kada je u pitanju npr. anglosaksonsko pravo, pravne prakse koja će eventualno sutra dovesti do jedne mnogo jače i šire pravne sigurnosti u primeni ovih zakona.
Naprotiv, mnogi zakonski projekti vaše vlade stižu ovde sa ciljem da se trenutno reše neke ekonomske, društvene ili političke, a prvenstveno dnevno-političke situacije, da se trenutno ugasi neki „požar“ koji nas je zadesio. Zato ovi vaši zakoni vrlo kratko traju u svom prvobitnom, izvornom obliku i vrlo često su podložni izmenama i dopunama, kao što je to slučaj i sa ovim zakonom.
Drugi zaključak koji se neminovno nameće u ovom slučaju jeste da vi prilikom donošenja ovih zakona nimalo ili vrlo malo prihvatate dobro sugestije i dobre predloge koji dolaze sa ove strane, pogotovo od strane Srpske radikalne stranke. Mnogo je amandmana koje podnosi SRS, a koji u ovom parlamentu ne bivaju prihvaćeni. Između ostalog, to je jedan od najvažnijih razloga što je Skupština zatrpana predlozima izmena i dopuna već donetih zakona, i to od svog konstituisanja pa sve do danas.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanja radnih sporova, ne može se tako jednostavno preći preko jedne asocijacije koja se među prvima nameće, asocijacije koja se među prvima ovde pojavljuje, a to je da pored mirnog rešavanja radnih sporova postoje i neki drugi načini rešavanja nagomilanih radnih sporova, nagomilanih problema, koji nikako u sebi ne bi mogli imati karakter mirnog rešavanja, a da se ne bi mogli svrstati u onu kategoriju rešavanja npr. sudskim putem.
Zato, u kontekstu sprečavanja nekih neželjenih aktivnosti koje bi imale možda za cilj neke turbulencije na političkoj sceni koje bi mogle dovesti do drmanja i do pada ove vlade, najpre donosite neke mere, kao što su npr. izmene i dopune Zakona o javnom informisanju, mere zabrane okupljanja i javnih protesta ispred Vlade Srbije, a sada, evo, u sličnom ili u istom kontekstu, i izmene i dopune Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koje će pokušati da ublaže neke veće potrese na političkoj sceni. Ovih potresa je zaista mnogo i biće ih mnogo i još više ako se nastavi sa ovako pogubnom politikom sve većeg zaduživanja od strane naše vlade da bi se time pokrile neke potrebe, prvenstveno iz potrošnje.
Zaista je mnogo nezadovoljnih, obespravljenih, mnogo je onih koji prosto zapomažu tražeći pomoć za sebe i svoje porodice.
Gospodine ministre, siguran sam da jako dobro to znate. Setimo se samo pogubnih činjenica da je u ovoj i ovakvoj državi Srbiji, po zvaničnoj statistici, preko 700.000 gladnih; preko 700.000 građana Srbije nema da potroši danas ni po sto dinara. Zaista, to je tragedija za ovako bogatu zemlju.
Vlada bezuspešno pokušava svojom pogrešnom politikom besomučnog zaduživanja, što će vraćati neke naredne generacije, da popuni budžet upravo u onim mestima koja označavaju javnu potrošnju, da tako navodno reši neke nagomilane probleme, da tako reši neke urgentne, navodno, prioritete.
Kada bi ova vlada, gospodine ministre, bar rešavala te prioritete kako je to nekada, na primer, rešavao Luj XV. Znate onu priču: za vreme Luja XV bila je isto tako neka ekonomska kriza, vrlo jaka i velika, bilo je mnogo gladnih, obespravljenih, bilo je mnogo siromašnih i mnogo onih sa malim primanjima, čak su i pevači na dvoru kralja Luja XV bili nezadovoljni svojim primanjima, pa su jednom prilikom otišli kod kralja i tražili da im poveća primanja. Znate šta im je on odgovorio – gospodo pevači, najpre moramo da rešimo pitanja onih koji kukaju, pa tek onih koji pevaju. To su bili neki prioriteti koji su rešavani u to vreme.
Za razliku od tog vremena, postoji sličnost danas, isto je mnogo gladnih, obespravljenih, jadnih i siromašnih radnika, to znate i vi, gospodine ministre, ali Vlada sistemski ne rešava njihove probleme. Vlada jednostavno ad hok pokušava da reši na neki način one probleme koji se gomilaju svakog momenta i pokušava da ih reši zbrda-zdola, ne sistemski, po nekom unapred predviđenom i planiranom scenariju. Samo, za razliku od tog vremena, bar su danas oni koji su tada kukali, pevači, izgleda zbrinuti, tako da Vlada bar o njima ne mora mnogo da vodi računa.
Individualni radni sporovi su najčešći oblik radnih sporova. S obzirom na okolnost da su mnogi radnici ostali bez posla u procesu, često mafijaških, privatizacija, a da pri tom imaju primedbe na određene situacije vezane za otkaz ugovora o radu, zatim na ugovaranje i isplatu minimalne zarade, to oni često potežu za rešavanjem svojih individualnih prava iz radnog odnosa putem sudskih sporova, u sudskim postupcima. Je li tako?
Međutim, tamo ih, gospodine ministre, čekaju brojni problemi. Neki od tih problema su čisto objektivne, ali ima i dosta problema koji su čisto subjektivne prirode. Prvi problem koji se može tretirati kao problem objektivne prirode je prenatrpanost osnovnih, odnosno još opštinskih sudova, ovakvim predmetima, dakle sudskim postupcima i postupcima izvršenja. Mogu da vam kažem da samo u Opštinskom sudu u Čačku postoje hiljade predmeta, što sudskih sporova, što postupaka izvršenja koji čekaju na svoje rešenje.
Samo uzgred da napomenem da je ova vlada u reformi sudstva, na primer, rešila da u tom istom sudu u Čačku, opštinskom, posle osnovnom, kada dođe na red, ne treba, ili ima viška, blizu 50 sudija. Hoće li, gospodine ministre, 50% sudija manje adekvatno i kvalitetno rešiti te nagomilane probleme, a da to nije moglo da reši na pravi način i adekvatno 50% više sudija? Pa, zaista treba biti ili neki čarobnjak ili baron Minhauzen pa objasniti ljudima da je to moguće. Mislim da to neće biti moguće, ali vreme i praksa će to pokazati.
Često su pojedine sudije (zabrinjava ta činjenica, gospodine ministre) vezane političkim i partijskim raljama, gde se pokušavaju zaštititi određeni tajkuni i određeni lokalni moćnici. Zbog toga se ti predmeti često od strane pojedinih sudija svesno i namerno ne rešavaju i ne izvršavaju, ako su u postupku izvršenja. Dakle, nepoštovanje zakona od strane pojedinih sudija je veliki problem.
Dalje, ti radnici su često upleteni u mrežu pojedinih nečasnih advokata. Čast onima koji dobro i odgovorno rade svoj posao, ali ima ih mnogo koji u nesreći ovih obespravljenih radnika vide mogućnost za svoju laku zaradu, preko noći. Verujte mi, gospodine ministre, u ovakvim situacijama, kod ovakvih advokata važi ona latinska izreka da dok jedan parničar kravu vuče za rogove, drugi za rep, advokat je muze. Na žalost ovih naših obeshrabljenih radnika.
Da bi se rasteretilo sudstvo, ali više iz razloga da bi radnici pre dobili naknadu koju im poslodavac duguje, mi smo pored otkaza ugovora o radu, pored ugovaranja minimalne zarade i isplate minimalne zarade, kako ste vi to predvideli, gospodine ministre, za individualni radni spor predložili još dve situacije: jedna je situacija vezana za isplaćivanje neisplaćene zarade, a druga za neisplaćivanje razlike u isplaćenim zaradama prema ugovoru o radu.
Često se događa, gospodine ministre, da poslodavac uopšte ne isplaćuje ugovorenu zaradu ili je isplaćuje u mnogo manjem iznosu od ugovorene, a sve to pravdajući u tim obračunskim listama radnika pojedinim kolektivnim, kao, kažnjavanjima, nekim destimulacijama u radu itd.
Verujte, bio sam u prilici da vidim da na obračunskoj listi u jednoj firmi piše da se neko kolektivno kažnjava sa 20% ili 25% od zarade. Kakvo kolektivno kažnjavanje? Ali, ima i toga.
Ovim smo pokušali da obuhvatimo i ove slučajeve. Dakle, slučajeve neisplaćene zarade uopšte i slučajeve razlike u isplaćenim zaradama prema ugovoru o radu.
Ako je vaša namera da u ovim individualnim sporovima koji se rešavaju na miran način treba da dođe do određenih rezultata iskrena, onda treba prihvatiti i ovaj amandman.
Naime, radnici su, gospodine ministre, često spremni da u ovim sporovima, pogotovo u sporovima mirnog rešavanja problema iz radnog odnosa, izvrše i određene ustupke, razumete, da prihvate određene ustupke samo da bi došli do one svoje zarade koju im poslodavac nije isplatio. Kako će da dođu do zarade ukoliko ne sučele ta svoja prava u tom mirnom rešavanju radnih sporova sa svojim poslodavcem? Normalno, tu važi ona izreka – ako se dve situacije ne sučele, ne može se doći do ispravnog rešenja. Mislim da je to svima jasno.
Na relativno mali broj članova Predloga ovoga zakona Srpska radikalna stranka je podnela još neke amandmane kojima pokušava da poboljša ne samo tekst, već i suštinu samog zakona. U članu 30, gospodine ministre, predviđate da sud zastane sa postupkom ako su sudski postupak i postupak mirnog rešavanja sporova iz istog činjeničnog stanja i istog pravnog osnova, ali pitanje je do kada treba da zastane. Ovde je nešto nedorečeno i mi smo predvideli da se to oroči. Dakle, da se zakonskim predlogom to oroči. Ili, brišete član 34, gospodine ministre, gde je bio predviđen veštak. Vi smatrate da arbitar može sve probleme da reši. Zna li arbitar baš sve? Nije arbitar neki supermen pa da zna sve probleme iz radnih odnosa. Znate, za arbitra je predviđeno lice koje je državljanin Republike Srbije, koji ima završen fakultet, dakle sedmi stepen stručne spreme i pet godina radnog iskustva.
Evo, za arbitra može biti izabrano i lice koje ima, na primer, poljoprivredni fakultet, koje je poljoprivredni inženjer, na primer Srđan Milivojević. Može li gospodin Srđan Milivojević kao arbitar da zna sve ako je, na primer, pitanje spora revalorizacija nekog odnosa, odnosno nekih novčanih sredstava iz nekog ranijeg perioda uz primenu nekih kamatnih stopa? Naravno da ne može.
Zbog toga treba predvideti da u ovom sporu postoji veštak koji je stručno lice i koji će sigurno moći da pomogne arbitru, odnosno miritelju u rešavanju ovih problema. Veštak je ovde neophodan i zaista je potrebno da ovaj naš amandman usvojite.
Neophodno je, još nešto da kažem, da ova vlada najhitnije upristoji svoje delovanje i ponašanje, kako prema svojim političkim neistomišljenicima, tako i prema građanima Srbije uopšte. Krajnje je vreme za to, da u istoriji ne biste bili upamćeni kao vlada koja je imala neke odlike koje se približavaju odlikama tiranije ili kršenja ljudskih prava itd. Bilo je to, na primer, u ono vreme srpske istorije kada je ovde bila na vlasti Otomanska imperija. Znate li onu priču, kada sam već tu, kada je jedan paša idući iz Stambola u Srbiju svratio u jedan han i pitao handžiju koji je po njegovom mišljenju bio najbolji vladar, a ovaj mu kaže – bio je to onaj vladar koji je isto tako poslat iz Stambola pa negde na putu za Srbiju umro. Takvo mišljenje je imala ondašnja sirotinja raja o tim vlastodršcima.
Gospodine ministre, ukoliko vaša vlada nastavi sa rastakanjem Srbije, sa siromašenjem stanovništva Srbije, sa gušenjem svega što je nacionalno, sigurno ćete kroz istoriju, kada siđete sa vlasti (naravno, na drugi način, ne kao ovaj paša), u demokratskim izborima, biti upamćeni kao neko ko zaista nije dobro činio ovom narodu. Dok još nije kasno, prilagodite svoje upravljanje interesima srpske države i srpskog naroda. Zahvaljujem.

Ovaj amandman je logičan nastavak prethodnog amandmana.

Pored ekonomskog saveta dijaspore, Saveta za statusna pitanja dijaspore, kao i Saveta za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju kao saveta Skupštine, predložili smo još jedan savet Skupštine. To je Savet za statusna pitanja Srba u regionu.

Na vrednosnoj lestvici prioritetnih pitanja Srba iz dijaspore i Srba iz regiona postoji čitav niz važnih pitanja koja na neposredniji način dotiču Srbe iz regiona. Radi se o statusnim pitanjima Srba u regionu i upravo zbog toga i predviđamo ovaj poseban savet, Savet za statusna pitanja Srba u regionu.

Ovaj savet bi trebalo da se bavi određenim pitanjima, odnosno da predlaže mere za poboljšanje položaja i zaštite nacionalnih, kolektivnih i individualnih prava srpskog naroda u regionu, određenih pitanja vezana za uključivanja pripadnika srpskog naroda iz regiona u društveni i politički život Republike Srbije, kao i poboljšanja uslova za ostvarivanje biračkog prava ovih Srba u regionu i davanje inicijativa za donošenje propisa koji se odnose na regulisanje vojne obaveze i drugih ličnih i imovinskih prava Srba u regionu.

Obrazloženje Vlade kaže da je intencija predlagača zakona da Skupština dijaspore i Srba u regionu bude noseća institucija novog odnosa matične države. U stvari, ova rečenica govori upravo u prilog ovog našeg amandmana i smatramo da ga treba prihvatiti.

Član 30. reguliše pitanje sekretara Saveta i kaže u stavu 1. da Savet ima sekretara, koji učestvuje u radu Saveta bez prava odlučivanja. U drugom stavu govori o čemu se stara sekretar, a u trećem stavu, koji je predmet ovog amandmana, kaže se da se sekretara Saveta postavlja Savet, na predlog predsednika Republike.

Mi smo amandmanom tražili da sekretara Saveta postavlja Savet, većinom glasova na predlog jedne trećine članova Saveta, i smatramo da je ovo najprihvatljivije rešenje.

U obrazloženju Vlada kaže sledeće: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što sekretar Saveta, u smislu Predloga zakona, ne učestvuje u radu Saveta i nema pravo odlučivanja''.

Gospodine ministre, mi ovim amandmanom nismo tražili da sekretar učestvuje u radu Saveta, niti smo tražili da on ima pravo odlučivanja u ovom savetu. Samo smo se osvrnuli na pitanje ko bi trebalo da postavlja sekretara Saveta i na predlog koga da on bude postavljen, odnosno dali smo da to bude na predlog jedne trećine članova Saveta.

Vi ste tražili da ovo radi predsednik Republike Srbije. Naše obrazloženje je da bi, posle toliko funkcija, nadležnosti i poslova, ovo bilo zaista mnogo za predsednika Republike. Ako i vi, kao mi, želite da bar malo rasteretimo predsednika Republike, onda prihvatite ovaj amandman.