U članu 42. tražio sam da se na obrazloženi zahtev naučnih instituta, sportskih ili kulturnih organizacija može prekinuti služenje vojnog roka naučnom radniku, istraživaču, zatim, vrhunskom sportisti i članu reprezentacije Srbije ili umetniku. Obrazloženje Vlade kaže: ''Amandman se ne prihvata zato što nadležno ministarstvo treba da verifikuje da li vojnik za koga se traži prekid služenja vojnog roka pripada kategoriji vojnika naučnog radnika, istraživača, vrhunskog sportiste i umetnika.''
To je u stvari isto kao ovo što mi tražimo, samo što vi kažete da to treba neko drugo ministarstvo da utvrdi, a mi tražimo da to uradite vi. Zašto? Sada ću da vam obrazložim da vi to treba da uradite.
Prvo, vi znate da, naučni radnik, a pogotovo vrhunski sportista, viđali ste ih ovih dana i na stadionu ''Marakana'', na primer, ukoliko se desi da taj vrhunski sportista, fudbaler, sutra ode na služenje vojnog roka, recimo, u maju meseci, pretpostavka, u junu mesecu je svetsko prvenstvo u Africi, gde smo ostvarili učešće, pa, zašto vam treba verifikacija od strane nekog drugog ministarstva da biste vi znali da je to vrhunski sportista i da je to fudbaler koji je član reprezentacije Srbije, i da takvom jednom vrhunskom sportisti treba da bude prekinut vojni rok.
Da li treba da vam to potvrdi neko drugo ministarstvo ili vi to sami znate? Jednostavno, skraćuje se i pojednostavljuje postupak, a svi su razlozi da mu to vaše ministarstvo verifikuje, da mu dozvoli, prekidanje vojnog roka. Ne treba ovi vrhunski umetnici, a posebno vrhunski sportisti da vam služe samo za slikanje na balkonu, ovde, ispred Skupštine grada. Učinite nešto za njih! Skratite im taj postupak i omogućite im da prekinu služenje vojnog roka dok traje to svetsko prvenstvo. Mislim da postoje svi razlozi da se prihvati ovaj amandman.

Meni je samo drago, gospodine ministre, što smo se ovoga puta i upoznali, ovako zvanično, iako niste znali moje prezime, ali dobro, drugi put ćete možda i znati. Tačno je da bismo mi principijelno bili protiv toga da vi to radite. Tačno je!
Međutim, ne bismo bili protiv toga da to uradi vaše ministarstvo. Prvo, izuzetno bi se skratio postupak. Prođe, ministre, svetsko prvenstvo dok to neko ministarstvo utvrdi i vama dostavi da je taj vrhunski sportista! Ode svetsko prvenstvo, nećemo imati možda Kuzmanovića, nećemo imati nekog od onih dobrih momaka na svetskom prvenstvu!
Prihvatite ovaj amandman, mislim da stoje svi razlozi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo nam Predloga zakona o odlikovanjima, predloga zakona za koji i sam predlagač na jednom mestu kaže da je neophodan da se donese i da je do sada korišćen onaj iz 1998. godine, koji je zastareo, da je potrebno doneti novi zakon o odlikovanjima iz još jednog drugog razloga, a to je što predsednik države već duže vreme ne može da obavlja svoju Ustavom predviđenu nadležnost.
Podsetiću vas da član 112. stav 1. tačka 7) Ustava Srbije propisuje da je jedna od nadležnosti predsednika Republike Srbije i ta što on daje pomilovanja i dodeljuje odlikovanja.
Dalje se kaže da je razlog za hitan postupak za donošenje ovog zakona o odlikovanjima i taj da ne bi došlo do štetnih posledica. Postavlja se pitanje da li je do sada bilo štetnih posledica što je predsednik Republike bio onemogućen ili sprečen da vrši ovu svoju Ustavom predviđenu nadležnost.
Postavlja se pitanje ko će vas amnestirati od odgovornosti što toliko vremena nemamo zakon o odlikovanjima Republike Srbije. Ko će vas amnestirati od odgovornosti što niste omogućili predsedniku Republike, bolje reći što ste ga sprečili da vrši Ustavom propisanu nadležnost? Jeste li vi uopšte svesni te odgovornosti?
Da li ste svesni odgovornosti koju imate pred građanima Srbije i za mnoge druge stvari? Da li ste svesni svoje odgovornosti koju imate pred građanima Srbije za sva ona obećanja koja ste im davali svih ovih godina, za hiljadu evra besplatnih akcija, za obećanih stotine hiljada radnih mesta, za zemlju Srbiju u kojoj će život pomalo biti i dosadan zbog blagostanja u toj zemlji, za ubrzani prosperitet sela, za ubrzani ulazak u EU, uniju slatkog i lagodnog života, kako vi to kažete - uniju blagostanja?
Zato nedonošenje jednog ovakvog zakona, zakona o odlikovanjima, u odnosu na sve ovo što sam kazao i u odnosu na sve druge stvari koje ste do sada radili, kada ste svojim činjenjem ili nečinjenjem napravili zaista veliki greh prema građanima Srbije, i ne predstavlja u ovom momentu neki veliki greh.
Umesto svih ovih obećanja, šta imamo? Maglu u vidu obične predizborne laži o hiljadu evra besplatnih akcija, desetine i desetine, a uskoro bogami i stotine hiljada radnika koji će ostati bez posla i tako se pridružiti armiji nezaposlenih, obespravljenih, gladnih, siromašnih.
Dobili smo siromašno i ojađeno selo, koje može da se poredi sa onim iz 40-ih i 50-ih godina prošlog veka. A da li su ti seljaci i poljoprivredni proizvođači zalužili kakva odlikovanja do sada? Da li su zaslužili odlikovanja za svoj rad, za svoju proizvodnju i sve ono što su učinili do sada, svih ovih godina od kada ste vi na vlasti?
Znate li da su poljoprivredni proizvođači iz čačanskog kraja, samo kratko ću da se osvrnem na to, i voćari potkablarskih i podjeličkih sela ove godine proizveli stotine vagona jabuka koje nema ko da otkupi ni po tri dinara, gospodine ministre? O tome niko ne vodi računa. Oni ne traže odlikovanje za ovo. Njima ne treba od države Srbije odlikovanje za sve ovo što su uradili, za sve što su proizveli. Njima ne trebaju odlikovanja za sve ove godine koje drže socijalni mir u Srbiji.
Jednostavno, treba im briga od strane države za sve ovo što oni rade. Na stotine vagona ekološki zdrave hrane propada jer država nema brigu da to otkupi. Mnogo je i drugih proizvoda koji takođe propadaju na selu i kažem da zaista za to naši poljoprivredni proizvođači ne traže, niti im treba ikakvo odlikovanje.
Vama je izgleda samo važna ona lekcija iz etike, koja kaže da nisu krivi oni koji su obećavali, već oni koji su u obećano poverovali. Hoće li predloženi zakon o odlikovanjima zadovoljiti jednu od osnovnih postavki, jednu od glavnih sentenci koja ovde važi, a to je da ko teži za odlikovanjem, nije ga zaslužio, a ko ga je zaslužio, tome nije potrebno?
Da li će, po odredbama ovog zakona, odlikovanja biti dodeljivana onima koji su zaista najbolji, onima koji su zbog svojih dela, zbog svojih izvanrednih zasluga za državu, zaista zaslužni da ta odlikovanja i dobiju i da ih nose?
Da li će možda ta odlikovanja biti upotrebljena u druge svrhe? Da li će ona biti dodeljena, kako se to kaže, možda najboljima među najgorima?
Predloženi zakon o odlikovanjima ima puno nedostataka. Neki od njih su tehničke, ali ih je više suštinske prirode. Mi smo u svojim amandmanima predvideli nešto na šta predlagač izgleda nije ni pomislio radeći ovaj predlog zakona. Predvideli smo uspostavljanje jednog novog ordena, ordena zasluga za jačanje srpske duhovnosti i kulture, kao orden koji bi se dodeljivao najvišim crkvenim velikodostojnicima.
Zašto? Koje je objašnjenje ovoga? Ukoliko Srpska pravoslavna crkva može da dodeljuje određena znamenja i ordenje najvećim državnicima, zašto se u ovom zakonu, kao jedan od ordena, ne bi predvideo i orden koji će biti namenjen za crkvene velikodostojnike?
U skladu sa ovim predlogom, mi smo predvideli u pojedinim članovima način i postupak ove dodele, ko daje predloge i sve u vezi sa ovim. Verujte, kao što postoji jedna izreka, da se ruže ne kupuju onima koji su jeftiniji od cveća, tako ne treba dodeljivati ordene onima koji ih ne zaslužuju, već samo onima koji su zbog svojih izuzetnih dela i zasluga zaslužni da ih dobiju i nose.
Ima li ijedan razlog koji govori protiv činjenice da orden, ovaj koji smo predvideli za crkvene velikodostojnike, treba dodeliti našem živom svecu patrijarhu Pavlu, za sve ono što je tokom svog života uradio za negovanje, očuvanje i jačanje srpske duhovnosti i kulture? Mislim da zaista ne postoji ni jedna jedina činjenica koja bi govorila protiv ovoga. Smatram da ovaj amandman treba posebno razmotriti i prihvatiti. Treba ga prihvatiti iz mnogo razloga. Treba ga prihvatiti zbog toga što se radi o živom svecu, radi se o čoveku koji je mnogo uradio na očuvanju srpske duhovnosti. Mislim da oko ovoga zaista treba da bude jedan opšti konsenzus.
Odeljak III. predloženog zakona govori o dodeli odlikovanja. Članovi 12, 13, 14. i 15. regulišu ovu materiju. Naše osnovne primedbe su na član 14. stav 2. i član 15. stav 3. u ovom odeljku o dodeli odlikovanja. Naime, u članu 14. u stavu 2. reguliše se da se predlog za dodelu odlikovanja dostavlja Kancelariji ordena u pismenom obliku, sa obrazloženjem, i to je u redu. Međutim, postavlja se pitanje u kojem roku. Ovde je nešto ispušteno.
Postavljam pitanje – da li je isto da Kancelarija ordena primi predloge, na primer, 25. januara za ona koja se dodeljuju u februaru, odnosno 25. juna za ona odlikovanja koja se dodeljuju u junu? Normalno da to nije isto, da ovo treba u stvari oročiti jednim normalnim, pristojnim i razumnim rokom u kojem bi se Kancelariji za ordene dostavljali predlozi za odlikovanja.
Član 15. u stavu 2. propisuje da niko ne može biti odlikovan istim ordenom ili medaljom u nižem stepenu od onoga kojim je već odlikovan, i to je u redu. Drugačije rešenje bi na neki način devalviralo raniju medalju ili orden, ili možda čak devalviralo i ličnost onoga kome je odlikovanje dodeljeno. Međutim, u stavu 2. ovog člana propisuje se jedan izuzetak, koji kaže da se nosiocu ordena ili medalje izuzetno može dodeliti isti orden, odnosno medalja, ali predlagač kaže – u istom stepenu. Smatramo da ovo nije dobro rešenje.
Mi smatramo da mu se može dodeliti isti orden, odnosno medalja, ali u najvišem stepenu. Zbog toga što, na primer, ukoliko bi neko dobio orden ili medalju u istom stepenu i vi mu dodelite ponovo orden ili medalju u istom stepenu, stoje svi razlozi koje sam rekao malopre o devalviranju ovoga. Zato mi smatramo da ovde treba dodeliti orden ili medalju u najvišem stepenu.
Odeljak VI reguliše svečano uručivanje odlikovanja. Naša sugestija odnosi se na svečano uručivanje odlikovanja u inostranstvu. Ovde predlažemo da Ministarstvo inostranih poslova donese određeni pravilnik kojim će se regulisati ovo pitanje.
Dakle, tražimo da Ministarstvo inostranih poslova uradi poseban pravilnik za uručivanje odlikovanja u inostranstvu, kojim će regulisati kome se ova odlikovanja uručuju u inostranstvu, postupak uručivanja, način vođenja evidencije itd. Pravilnik iz ovog stava koji smo predložili bio bi donet u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Često su bogatstvo i slava dominantni činioci prilikom dodele javnih priznanja i odlikovanja, a pošto se kaže da su bogatstvo i slava nalik na slanu vodu, da što je više piješ – sve si žedniji, zato je vrlo česta pojava da su bogatiji i slavni sve žedniji nove i nove slave, novog bogatstva, a onda, bogami, i novih odlikovanja, priznanja i medalja.
Dakle, potrebno je odrediti jasne i precizne kriterijume ko je to u inostranstvu toliki prijatelj srpskog naroda, ko je to toliki prijatelj države Srbije da je svojim delima zaslužio da mu se dodele najveća državna odlikovanja. Iskustvo nas uči da se tokom istorije mnogo grešilo u identifikovanju ovih naših prijatelja, u odlikovanju ovih naših nazoviprijatelja, i kao što Sartr kaže – iskustvo je najbolja škola, samo što je ovde školarina skupa.
Zbog toga smatramo da bi mnogo racionalnije rešenje bilo da se, kao što smo predložili u članu 19, donese jedan sveobuhvatan pravilnik, da to uradi Ministarstvo spoljnih poslova, da se u tom pravilniku odrede jasni i jedinstveni kriterijumi, kao i način dodele i sva ostala relevantna pitanja vezana za dodelu odlikovanja u inostranstvu.
U članu 21. u istom poglavlju reguliše se pitanje šta ako odlikovano lice umre, odnosno šta ako pravno lice prestane da postoji. Predlagač nam ovde donosi rešenje da se u tom slučaju odlikovanje vraća Kancelariji predsednika Republike, koji ponovo odlučuje šta sa tim odlikovanjem, odnosno odlučuje da se to odlikovanje preda muzeju.
Mi predlažemo jedan skraćeni postupak. Zašto opterećivati Kancelariju predsednika ili pak predsednika ovim? Jednostavno, potrebno je ovo pitanje rešiti na taj način da ovakva odlikovanja za lica koja umru ili za pravno lice koje u međuvremenu prestane da postoji direktno idu muzeju, po načinu i postupku kako je to predviđeno.
U članu 21. stav 3. reguliše se slučaj ako neko odbije da primi odlikovanje. Mislimo da je ovaj stav nedorečen, jer ne reguliše, u stvari, šta će se desiti sa tim odlikovanjima koja se vrate. Znate, tu je sproveden određeni postupak, odlikovanja su dodeljena, ona se vraćaju i u tom slučaju - šta se dešava sa tim odlikovanjima? Nedorečeno je, nema ništa.
Mi predlažemo da po istom postupku ta odlikovanja idu u muzej, po postupku koji je predviđen zakonom. Mislimo da je to adekvatno rešenje, da je to samo dopuna ovog stava i da to treba prihvatiti.
Dalje, u glavi VII reguliše se oduzimanje odlikovanja. Ovde takođe predlažemo jednu dopunu stava 1, i to tako da se predviđa da se odlikovanje obavezno oduzima onima koji su pravosnažno osuđeni na kaznu zatvora od pet godina i više.
Smatramo, gospodine ministre, da se ovde radi o očiglednoj nedostojnosti za nošenje odlikovanja. Radi se o vrlo teškim krivičnim delima, npr. delima dečje pornografije, krivičnim delima seksualnog zlostavljanja dece, obljube nad maloletnim licem itd.
Setimo se samo s tim u vezi reči Dostojevskog, koji kaže - ako svet mirno gleda da jedno nevino dete muči neki grubijan, onda vraćam ulaznicu. Mislim da za ova teška krivična dela treba obavezno predvideti da nosilac takvog odlikovanja mora da vrati odlikovanje.
Sa druge strane, treba strogo voditi računa da se neki koji su počinili mnogo zla ovom narodu ne nađu na spisku za dodelu odlikovanja. Jer, znate, njima pripada, u stvari, neki drugi orden. Njima pripada orden zasluga protiv naroda. Nemamo takav orden, ali njima pripada taj orden – orden zasluga protiv svog naroda.
A kada država Srbija bude pravna država, država koja je uređena i u kojoj se zakoni ne budu selektivno primenjivali prema određenim kategorijama, ovi koji su upropastili državu Srbiju dobiće samo rešetke sa zlatnim sunčevim zracima. I to je neki orden koga nema, a koji će verovatno oni dobiti, jer su ga i zaslužili. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, osvrnuću se u ovom delu na još par situacija i još nekoliko činjenica vezanih za neka nova rešenja koja smo mi predvideli našim amandmanima na predlog ovog zakona o odlikovanjima.
Osvrnuću se ponovo na vaspostavljanje jednog novog ordena, ordena zasluga za jačanje srpske duhovnosti i kulture, koji predviđamo za dodelu crkvenim velikodostojnicima, i osvrnuću se posebno na oduzimanje odlikovanja u slučajevima kada je onaj koji je odlikovanje dobio pravosnažno osuđen za teško krivično delo za koje je predviđana kazna zatvora od pet godina i veća.
Što se tiče ove prve situacije koju sam sada rekao, mogu da vam kažem da Predlog zakona o odlikovanjima u najmanju ruku, da se ne upotrebi neka teža reč, ne vodi računa o načelu reciprociteta prilikom dodele odlikovanja.
Ukoliko odlikovanja mogu primiti državni funkcioneri i određene istaknute političke ličnosti, zatim ličnosti iz javnog, kulturnog, sportskog itd. života od strane Srpska pravoslavna crkva, kao najveća odličja koja SPC, patrijarh i Sveti sinod dodeljuju tim licima, zašto država ne bi predvidela, kao najviše odlikovanje, jedan orden za najviše crkvene velikodostojnike?
Podsetiću vas na jedan orden koji je uspostavljen 1883. godine, u doba vladavine kralja Milana Obrenovića. Radi se o Ordenu svetog Save. Ovim ordenom su u početku kralj, a potom SPC odlikovali najzaslužnije ljude za duhovni, prosvetiteljki i humanitarni rad. Orden danas dodeljuje patrijarh i Sveti sinod.
Dakle, to je ono o čemu sam prethodno pričao. Orden se dodeljuje instituciji, tj. uručuje se i nosi je osoba koja je na njenom čelu. Postoji orden prvog, drugog i trećeg reda. Dakle, govorim o Ordenu svetog Save.
Pročitaću vam kome su ovaj orden u poslednje vreme SPC, patrijarh i Sveti sinod dodelili. Do sada su ga dobili Bogoljub Karić (privrednik sistema "Braća Karić", sećate se Bogoljuba Karića); Dejan Bodiroga, košarkaš; Vlade Divac, košarkaš, dobio je orden drugog reda; Vladeta Jerotić, književnik i psihijatar; Miroslav Mišković, privrednik "Delte"; Milka Forcan, privrednik "Delte"; Slobodan Radulović, privrednik "Ce marketa"; Obrad Spremić, privrednik "Simensa"; Draško Petrović, privrednik "Telekoma Srbije"; Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda; Marko Petrović, "Dunav osiguranje"; Siniša Nikolić, "Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda"; Miroslav Gligorijević, privrednik "Titan komerca", Kosjerić dobio je orden drugog reda; Milijana Oki, arhitekta iz Banjaluke i "Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske".
Dakle, ako su svi oni poslednjih godina mogli da dobiju ili prime Orden svetog Save, kao najviši orden koji dodeljuju patrijarh i Sveti sinod SPC, zašto i mi u Predlogu zakona o odlikovanjima ne bismo po načelu reciprociteta, ako ni zbog čega drugog, kažem bar po načelu reciprociteta, a inače postoje brojni jači razlozi koji govore u prilog ovome, o kojima sam delimično i pre ovoga pričao, da se ovakav jedan orden zasluga za jačanje, negovanje i očuvanje srpske duhovnosti i kulture, dodeli nekom od najvećih crkvenih velikodostojnika SPC, a ovde posebno mislim na patrijarha Pavla. Pored ovoga, svega onog što je imalo obeležje tradicije i nacionalnog nema u ovom predlogu zakona o odlikovanjima, počev od vrste odlikovanja koje ste predvideli, pa sve do poslednjeg člana ovog predloga zakona.
Samo ću vam reći, na primer, da u Republici Srpskoj nije tako. Republika Srpska predviđa Medalju Petra Mrkonjića. Ova medalja je dobila ima po Petru Prvom Karađorđeviću, koji je u buni u Nevesinju 1875. godine učestvovao pod pseudonimom Petar Mrkonjić. Ta buna je više poznata pod imenom Nevesinjska puška.
Republika Srpska ima i Orden Miloša Obilića. Republika Srpska ima Orden Nemanjića, koji je ustanovljen 1993. godine. Ordeni po važnosti Republike Srpske su: prvi - Orden Republike Srpske, drugi - Orden Nemanjića, pa Orden Karađorđeve zvijezde, Orden Miloša Obilića, Orden Njegoša i Krst milosrđa. Vidite kako Republika Srpska misli o tradiciji i kako misli o onim tradicionalnim ordenima, odlikovanjima i medaljama koje su nekada postojali, za razliku od vas i za razliku od predloga ovoga zakona.
Osvrnuću se još sa nekoliko rečenica na određenu situaciju koja se odnosi na član 22, stav 1: ''Odlikovanje može nositi samo odlikovano lice, na propisan način''. Smatram da je ovaj stav nedorečen, da u stvari ovde treba da stoji - na način propisan ovim zakonom ili podzakonskim aktima koji su doneti u skladu sa ovim zakonom.
Da bi se izbegle određene nejasnoće, kada se samo kaže - na propisan način, i kada se iz ove odredbe - na propisan način, apsolutno ne može ni pretpostaviti niti znati gde je to propisano, mislim da je, zarad jasnoće i određene razumljivosti, potrebno dodati još - na način propisan ovim zakonom ili podzakonskim aktima koji su doneti u skladu sa ovim zakonom.
Dodao bih još i član 23. Mislim da treba izvršiti određenu dopunu ovog člana.
Član 23. Predloga zakona o odlikovanjima odnosi se na lica koja su odlikovanja dobili na osnovu ranijih propisa. Kaže se da imaju pravo da nose ta odlikovanja, i to je u redu.
Međutim, smatramo da treba dodati da određene prinadležnosti, kao i postupak oduzimanja ovih odlikovanja koja su doneta po ranijim propisima, treba rešavati shodno propisima ovog zakona. Da ne bi bilo nejasnoća, da bi se izbegle određene nejasnoće u praksi, mislim da je celishodno prihvatiti ovaj član.
Osvrnuo bih se i na oduzimanje odlikovanja. Malopre sam, kao ovlašćeni predstavnik, govorio o jednom novom rešenju, koje smo predvideli vezano za oduzimanje odlikovanja, koje se odnosi na obavezno oduzimanje odlikovanja onim licima koja su izvršila tako teška i gnusna krivična dela, koja su pravosnažno osuđena za ta krivična dela, da ih čini apsolutno nepodobnim za nošenje najviših državnih odlikovanja. To su krivična dela za lica koja su pravosnažno osuđena na pet ili više godina zatvora.
Reći ću samo nekoliko primera iz Krivičnog zakona, da vas samo podsetim koja bi to krivična dela bila koja čine apsolutnu nedostojnost lica za nošenje odlikovanja - krivična dela protiv polne slobode, među njima - krivično delo silovanja.
Ako je usled dela silovanja došlo do smrti lica, ili ako je ovo krivično delo izvršeno prema maloletnom detetu, za ovo krivično delo predviđena je kazna zatvora od pet do 18 godina. Obljuba nad nemoćnim licem, ukoliko je nad ovim licem izvršena obljuba i nastupila smrt ovakvog lica, za ovo krivično delo propisana je kazna zatvora takođe od pet do 18 godina. Obljuba nad detetom, ako je usled dela iz ovog člana nastupila smrt deteta, učinilac će se kazniti kaznom zatvora od pet do 18 godina.
Da li je lice koje je dobilo odlikovanje dostojno da nosi odlikovanje ukoliko je učinilo ovakva gnusna krivična dela? Zato je potrebno konkretno i jasno to predvideti zakonom o odlikovanjima, da će to biti jedan od osnovnih razloga za oduzimanje odlikovanja.
Tu ima još dosta krivičnih dela. Naveo bih još neka, kao što su dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, priznanje kapitulacije i okupacije.
Zar je lice koje će se po članu 306. Krivičnog zakona kazniti kaznom od najmanje 10 godina, koja predstavlja jednu od najtežih dela u našem krivičnom zakonodavstvu, dostojno da nosi odlikovanje? Siguran sam da nije i zaista mislim da postoje svi razlozi da prihvatite ove amandmane koje je predložila SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na Odboru za odnose sa Srbima izvan Srbije izdvojio sam mišljenje u pogledu predloga ovog zakona o dijaspori i Srbima u regionu iz više razloga. Neke ću reći sada. Na Odboru je ministar otprilike rekao, prvo, da se radi o jednom, čini mi se, istorijskom zakonu, da se prvi put zakonskim rešenjem obuhvata jedna osetljiva materija, materija Srba u dijaspori i Srba u regionu, te da zakon treba da bude nadstranački, da se njime postigne konsenzus svih političkih stranaka.
Što se tiče toga da se radi o istorijskom zakonu, nema tu nikakvog istorijskog zakona. Istorijski su bili mnogi zakoni do sada, pa znamo kako se selektivno primenjuju, kako se neki uopšte ne primenjuju itd.
Ovo jeste važan zakon, nije istorijski, a materija jeste osetljiva. Tačno je da nije postojalo regulisanje u ovoj oblasti, ali zato ste vi krivi. Ne vi, ministre, kao ličnost, nego zna se ko je tu kriv. Što kaže Volter, odgovornost postoji i za ono što radimo, ali i za ono što ne radimo. Nedonošenje ovakvog zakona niz godina otkad ste na vlasti, apsolutno ne može biti nikakvo amnestiranje od vaše odgovornosti zbog toga.
Što se tiče toga da zakon treba da bude nadstranački, to je tačno, ali je pitanje da li je ovaj zakon uopšte koncipiran da bude nadstranački.
Gospodine ministre, bez imalo malicioznosti, vaše ministarstvo čak ni korice ove knjige "Položaj i perspektive srpskog naroda u zemljama okruženja" nije moglo da upriliči, a da ne liči na neka vaša stranačka obeležja. Vi možda niste znali, mislim da će vam biti drago da utvrdite da su ovo boje vašeg stranačkog obeležja. No dobro, toliko o nepristrasnosti, možda to i nije bio vaš cilj.
Što se tiče sledećeg pitanja, a to je pitanje Srba u dijaspori i Srba u regionu, postavio bih pitanje – kada ste već nabrajali Srbe iz regiona, zašto u ovom nabrajanju nema Srba iz Bugarske, zašto nema Srba iz Grčke? Ako je već nabrajano, trebalo je da bude kompletno nabrojano.
Sledeće pitanje vezano je za pokušaj politizacije Srba, kako u dijaspori tako i u regionu. Po meni, postojaće ovde dva rešenja po donošenju ovog zakona. Ili ćete izvršiti politizaciju Srba u regionu, i to zbog organizovanog političkog nastupa prema Srbima u dijaspori i u regionu, ili ćete Srbe u dijaspori i u regionu zavaditi još više nego što su danas, na žalost našu i naše države, zavađeni.
Dalje, izbor delegata u Skupštini i skupštinskim savetima, način izbora tih delegata, kako će se Srbi dogovarati, koliko će trajati mandati, do kada će da traje Skupština, saveti, ima li novih ljudi koji će se kasnije pojaviti kao predstavnici tih skupština i saveta ili će ovi postojeći biti večiti članovi skupština i saveta – to su sve nepoznanice koje ovaj zakon ne reguliše ili ne reguliše na pravi način.

Predložio sam brisanje dela tačke 17) i to dela koji se odnosi na formiranje komisije za standardizaciju geografskih imena. Ovaj član 10. govori o delokrugu Republičkog geodetskog zavoda i daje jedan širok dijapazon poslova, geodetskih radova i poslova državne uprave koje Republički geodetski zavod obavlja.
Između ostalog, tu su i poslovi katastarskog i komasacionog premera, zatim poslovi stručnog nadzora nad geodetskim radovima, poslovi izdavanja i oduzimanja licence, poslovi registra, klasiranja i bonitiranja, poslovi procene i vođenja nepokretnosti itd.
Ako ovako složene poslove može da obavlja Republički geodetski zavod, pa valjda može da obavlja i poslove standardizacije geografskih imena. Zašto zbog toga treba formirati novu komisiju?
SRS se protivi osnivanju komisije za standardizaciju geografskih imena i smatramo da je ona apsolutno nepotrebna i da bi predstavljala samo još jedan teret za ionako tanak budžet RS. Dakle, vođenje evidencije o geografskim imenima i standardizacija istih treba da ostane u delokrugu poslova koje radi Republički geodetski zavod i zato ovaj amandman mislim da treba prihvatiti.

U članu 18. stav (4) predvideo sam da se briše. Ono što ste predvideli u stavu 4) ovog člana, čije sam brisanje tražio, predstavlja jedan jasan primer kako vi menjate teze u odnosu na ona lica koja treba zaštititi u ovom postupku.
Dakle, umesto da zaštitite stranku u postupku, vi ovim stavom pokušavate da zaštitite lice koje obavlja određene poslove koje radi. Evo i zašto. Geodetska organizacija, znači, prihvati zahtev stranke za obavljanje geodetskih radova. Kada je već prihvaćen zahtev, to bi za geodetsku organizaciju trebalo da predstavlja sveto pismo. Međutim, ne, vi predviđate da geodetska organizacija može doneti rešenje o promeni i usled određenih, kako vi kažete, opravdanih razloga.
Razumem da ti opravdani razlozi budu npr. ratno stanje, da bude zemljotres, da budu, ne dao bog, neke elementarne ili velike katastrofe, ali da opravdani razlog, kao što vi predviđate, bude bolest zaposlenog, odsustvo sa posla zaposlenog ili njegova sprečenost za rad, to zaista ne može da se razume.
Ako je on bolestan, ako je on odsutan ili sprečen da radi, neka posao obavi njegov šef, ili neka se primi neko od onih 200.000 koje ste obećavali u izbornoj kampanji, a ima dosta mladih i stručnih ljudi koji ove poslove zaista kvalitetno mogu da obavljaju. Zato smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.

Ovde se radi o dužnosti lica sa geodetskom licencom, kao i o materijalnoj zaštiti u nekom obliku satisfakcije stranke u postupku. Dakle, nezadovoljstvo koje se ispoljava u postupcima izvođenja geodetskih radova je jako često. Ovim članom ćete ga samo podstaći i pospešiti.
To je nezadovoljstvo stranaka u postupku i to time što odgovorno lice koje pri izvođenju geodetskih radova ne izvodi te radove u skladu sa ovim zakonom ili svojim činjenjem pospeši nezakonit rad. Dakle, poenta je da to lice naknadi štetu koju je prouzrokovalo takvim svojim činjenjem ili ne činjenjem.
Jasno je da obavljanjem određenih poslova, odnosno činjenjem ili ne činjenjem, ovo lice može da prouzrokuje štetu stranci u postupku. Šta se onda dešava? Nikom ništa. Ta šteta se mora nadoknaditi. Vi se izgleda zadovoljavate samo nekim ukorom ili, šta znam, smanjenjem ocena iz vladanja ili nekom drugom satisfakcionom merom, ali ipak ovde treba predvideti kao meru naknadu štete.
Mi predviđamo da službeno lice koje učini koju od povreda propisa iz ovog zakona, čime je prouzrokovana šteta i to šteta stranci, tu štetu nadoknadi. To je najispravnije rešenje – zaštita stranke u postupku i u ovom slučaju i mislim da je ovaj amandman u potpunosti smislen.

Ovim amandmanom se traži smanjenje roka u uslovima kada geodetska organizacija bez opravdanog razloga ne obavlja poslove na održavanju katastra.
Tražio sam dakle u član 20. stav (3) tačka 3) rok od 60 dana da se zameni rokom od 15 dana. Pojasniću.
Ovo je jedan od uslova za prestanak važenja licence. Dakle, Zavodu se ostavljaju samo četiri uslova, odnosno samo četiri razloga pod kojima može geodetskoj organizaciji da oduzme licencu.
Jedan od razloga ili jedan od uslova jeste da geodetska organizacija ne obavlja geodetske radove na održavanju katastra duže od 60 dana.
Zaista ostavljanjem roka od 60 dana ostavlja se jedan dug rok. Predug je to rok od 60 dana. Zašto 60 – često je i 15 dana mnogo da neko ne obavlja neke poslove, da čak i u tom roku od 15 dana mogu nastupiti velike posledice.
Rok od 60 dana je možda neki relikt prošlosti vezan za preobimnu, preveliku birokratiju, administraciju itd. Smanjite taj rok od 60 na 15 dana i u praksi ćete videti koliko će to dati bolje rezultate i efekte.

U članu 25. stav (3) predvideo sam da se briše. Kada hoćete da nešto prođe, što će sutra u praksi doneti mogućnost manipulacije, vi to predvidite kao u stavu (3) člana 25, čije se brisanje traži.
Dakle, vi predviđate da se radovi manjeg obima, radovi manje složenosti izrađuju na osnovu projektnog zadatka koji obezbeđuje i overava investitor. Očigledno je da se ovde ostavlja jedna mogućnost, jedan prostor za manipulaciju.
Postavlja se pitanje gde su to pobrojani svi poslovi koji spadaju u poslove manjeg obima i manje složenosti? Ko ih je pobrojao i koji su to poslovi manje složenosti? Mogu li oni u praksi da budu manje ili više složeni? Ovde se na volju i na diskreciono pravo ostavlja investitoru da odredi projektni zadatak i da ga nakon okončane situacije overi. Investitor je taj koji će da odredi zadatak i koji će na kraju obavljenog zadatka overiti situaciju.
Kako ćete vi da vidite kada oni podele novac? Nećete da vidite sigurno ili možda i ne želite da vidite. Zaista se ovde postavlja pitanje ko se štiti ovim članom? Mislim da se u najvećem broju slučajeva štite oni koji u stvari i rade mutne radnje u ovim poslovima. Zato je potrebno prihvatiti ovaj amandman.

U članu 118. stav (6) reči - Zavod rešenjem odbija provođenje promene zamenjuju se rečima - Zavod predlaže angažovanje druge geodetske organizacije. Šta se želelo ovim amandmanom?
Ovim amandmanom pokušava se uvesti pravna sigurnost i ozbiljnost koja mora da prati i karakteriše ovakve poslove. Naime, radi se o ozbiljnim poslovima i upravo iz tog razloga potrebno je da ove poslove karakteriše jedna pravna sigurnost i ozbiljnost.
Dakle, kada geodetska organizacija dostavi Zavodu elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju, Zavod pre prijema i pre overe elaborata pregleda kvalitet izvedenih geodetskih radova. Može se desiti da ovi geodetski radovi nisu urađeni po pravilima struke, da imaju nekih manjkavosti. U takvom slučaju mi predlažemo da zavod naloži angažovanje druge, dakle, nove geodetske organizacije.
Svako drugo rešenje nosilo bi u sebi jednu opasnost, latentnu opasnost od raznih uticaja, zloupotreba ili na kraju overe od strane Zavoda, a da ti nedostaci nisu otklonjeni. Dakle, da nisu otklonjeni na onaj način kako struka nalaže.
Kako se to ne bi desilo, potrebno je omogućiti da druga geodetska organizacija to ispravi. Predloženo rešenje smatramo da je celishodnije i omogućava neophodnu pravnu sigurnost. Ono na neki način vrši neku vrstu psihološke prinude da se posao obavi kvalitetno.

U članu 128. stav (2) reči "danom prijema" zamenjuju se rečima "danom donošenja". Da podsetim, član 128. reguliše vreme upisa nepokretnosti, kao i osnov po kome se taj upis vrši. Ovim amandmanom se pokušava, u interesu lica koje traži upis, da se skrati rok upisa, koji često zbog određenih situacija, zbog određenih okolnosti, za koje lice koje traži upis nije odgovorno, može biti jako dug.
Naime, članom 128. Predloga zakona, koji reguliše kada se i na osnovu čega vrši upis nepokretnosti, u svom stavu (2) predviđa da se upis vrši na osnovu drugostepenog rešenja i sudske odluke iz upravnog spora, što niko ne spori, ali predviđa se kao momenat upisa dan prijema drugostepenog rešenja, odnosno dan prijema sudske odluke.
U praksi se povodom ovoga mogu desiti razne nepredviđene i za stranke jako otežavajuće okolnosti i situacije. Naime, dan prijema drugostepenog rešenja i dan prijema sudske odluke se toliko može odužiti da se jednostavno zaboravi kada je upis i tražen. Zato je mnogo jednostavnije, celishodnije i praktičnije da zainteresovano lice stekne svoje izvorno pravo na upis momentom donošenja predmetnog rešenja, jer svaki zastoj u upisu pri takvom rešenju pada na teret zainteresovanog lica.
Zato je ovo mnogo praktičnije. Predlažem da prihvatite ovaj amandman.

U članu 133. stav (5) posle reči „žalba“ dodaju se reči „nadležno ministarstvo“, a reč „osam“ zamenjuje se rečju „petnaest“.
Ovim amandmanom se u stvari pokušava na jedan potpuniji način zaokružiti mogućnost brisanja držaoca i upis prava svojine, a ovo na osnovu određene isprave kojom je pravo svojine ili zakupa stečeno.
Da podsetim samo, u članu 133. stav (4) se kaže: ''Brisanje držaoca i upis prava svojine, prava korišćenja, odnosno zakupa na parceli u državnoj, odnosno javnoj svojini, dozvoliće se na osnovu isprave kojom je pravo svojine, pravo korišćenja, odnosno zakupa stečeno.''
Sledeći stav (5) glasi: ''Protiv rešenja kojim se dozvoljava ili odbija upis može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.''
Dakle, ako se iz razloga koje predviđa član 133. Predloga zakona utvrdi da je zahtev za upis prava trećeg lica i brisanje držaoca parcele osnovan, doneće se rešenje kojim se dozvoljava upis. U suprotnom, rešenje po zainteresovano lice biće negativno, njime će se odbiti upis.
Pošto je nedorečeno kome zainteresovano lice podnosi žalbu, mi smo precizirali da se to podnosi nadležnom ministarstvu i to u roku od 15 dana, za koji smatramo da je dosta primereniji.
Mislim da su rešenja koja su predložena amandmanom u potpunosti adekvatna opisanoj situaciji i da ih u predloženom obliku treba prihvatiti.

U članu 135. stav (2) posle reči „na osnovu“ dodaje se reč „pravosnažnog“. Amandmanom se u stvari vrši jedna pravno-tehnička ispravka, odnosno dorada stava (2) člana 135, jer predloženo rešenje može i u praksi uneti određene zabune.
Da pojasnim malo o čemu se radi. Ovim članom se dozvoljava promena držaoca i pre proteka roka od tri godine od dana početka primene katastra nepokretnosti, i to u dva slučaja. U prvom slučaju, ako držalac poseduje rešenje o nasleđivanju i u drugom slučaju ako poseduje ugovor o doživotnom izdržavanju.
Obzirom da se ovde praktično radi o izuzecima od pravila, potrebno je predvideti da rešenje o nasleđivanju bude validan dokument, a najbolji način da se ta validnost zaista ostvari i u praksi, jeste u stvari njegova pravosnažnost, koju i predviđam ovim amandmanom.
Dakle, u suprotnom, ako rešenje nije pravosnažno, može doći do jedne praktične situacije, da se izvrši promena držaoca, pa da se naknadno zbog toga, što se rešenje o nasleđivanju menja, mora sve staviti u pređašnje stanje. Stvara se jedna pravna konfuzija. Da do toga ne bi došlo, najbolje je da prihvatite ovaj amandman.

Ovde sam tražio da se iznos novčane kazne od 50.000, iznos koji se odnosi na fizička lica, smanji na 30.000. Amandmanom se pokušava da se, štiteći interese države i interese zainteresovanog lica istovremeno, na primereniji način pokušaju rešiti  odnosi iz čl. 46, 49, 117. i 120. Predloga zakona.
Naime, u članu 185. predviđene su kazne za fizička lica, imaoce prava na nepokretnostima, koje idu u rasponu do 50.000 dinara, i to za neke slučajeve, kao što su na primer da ne obeleži na propisan način granične tačke parcele, ne postavi adekvatno beleg, propusti rok da obavesti Zavod o nekim promenama na nepokretnosti itd.
Shodno situaciji u kojoj stotine hiljade ljudi ostaju bez posla ili će ostati bez posla, kada su primanja na mesečnom nivou tri puta manja od gornje granice kazne, 50.000 dinara, smatram da ovaj iznos od 50.000 dinara treba smanjiti na 30.000. To je još jedan namet na Vilajet.
Nisu to prekršaji čijim izvršenjem mogu nastupiti neke velike posledice koje se ne mogu ispraviti i koje nose veliku društvenu opasnost.
Zbog toga, u ovako teškim vremenima, zaista za fizička lica ovaj raspon kazne treba da bude drugačiji.
Gospodine ministre, predlažem da prihvatite neke od amandmana SRS, pošto su to sve smisleni amandmani, da ne bude da ovaj zakon ima sudbinu nekih drugih zakona, koji najviše liče na paučinu i u kojoj se hvataju samo muve, a stršljeni ih probijaju. Znate ko su stršljeni.