Dame i gospodo, povređen je član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Gospođo predsedniče, vi ste upravo povredili Poslovnik, član 27, u jutrašnjem radu i zasedanju Narodne skupštine.
Naime, jutros sam se javio i reklamirao povredu člana 86. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koju je učinila potpredsednik Narodne skupštine, gospođa Gordana Čomić; povredila je st. 1. i 2. člana 86. Poslovnika.
Staro je pravilo da se po jutru dan poznaje. Počelo je kršenjem Poslovnika, i to radite čitav dan, i u prepodnevnom delu, a evo i sada, u popodnevnom zasedanju. Obrazložiću to.
Član 86. je jutros povređen time što je u 15. sekundu konstatovano da su u ovoj sali prisutna 82 narodna poslanika, dakle, nedovoljno za početak jutrošnjeg zasedanja. Vi ste obrazložili da ćete mi dostaviti dokaz da je bilo dovoljno narodnih poslanika, ali ja vam tvrdim da je dovoljno narodnih poslanika bilo tek u 38. sekundi zasedanja, što je flagrantno kršenje ovog poslovnika i u tome se, upravo, sastoji povreda člana 86.
Nakon toga, vi povređujete član 27, time što mi dajete objašnjenje koje sam sada izrekao. Dakle, tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni o povredi Poslovnika, kako gospođe Gordane Čomić, tako i od strane vas.
Dakle, SRS nema nikakvih problema s tzv. političim podaništvom. Ko ima, neka se zamisli nad tim. Mi nemamo problema ni sa Olijem Renom, ni sa Solanom, ni sa Haškim tribunalom, ni sa bilo kim. Jednostavno, naš statut i ideologija srpskog nacionalizma nam tako nalaže i tako i postupamo.
Mi nemamo problema ni s onom pričom kojom ću završiti ovo svoje izlaganje. Kažu – kad je ptica ugledala crva na vrhu drveta, pitala ga – otkud ti tako visoko, a on kaže – puzanjem, draga moja, samo puzanjem. Ko ima problema s ovim, neka se zamisli. Hvala.

Član 27. i 104. Poslovnika. Naravno, član 27. apsolutno se ne odnosi na sada predsedavajućeg, na vas, gospodine Nikola, već na predsedavajuću koja je skupštinsko zasedanje vodila pre vas.
Kada je maločas naš poslanik Dušan Marić govorio da postoji gruba povreda Poslovnika jer je jedan od poslanika izjavio da je predsednik države razgovarao sa magarcem, a predsedavajuća na to konstatovala da u tim rečima nema povrede Poslovnika o radu Narodne skupštine, zaista je izvršila grubu povredu važećeg poslovnika.
Njeno obrazloženje je da u tome nema povrede, a time što nije uvidela svoju grešku ona je učinila još jednu povredu člana 27. alineja 5. važećeg poslovnika. Dakle, ako neko na takav način vređa dostojanstvo ovog doma, a usput i predsednika države, to nije ništa drugo nego nepoštovanje ovog poslovnika. Predsedavajući je zaista dužan da reaguje u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa zakonom, na to ga obavezuje član 27. alineja 5. Poslovnika.
Kada su u pitanju ove fine umilne životinje sa malo dužim ušima, moram da kažem da svi oni koji naprasno srljaju u budućnost zaboravljajući prošlost, svi oni koji u tu budućnost žure zaboravljajući one koji su ih napravili političarima, svi oni koji zaboravljaju na svoj narod, na patnje svog naroda, liče na onu priču o magarcima u Italiji; znate kako su ih terali napred – stave im štap na glavu, a na vrh štapa malo sena, pa jadne životinje žure napred misleći da će dohvatiti to seno.
Ovde se radi o nekom štapu, izgleda, ali na njegovom vrhu nije seno, izgleda da je to neko dohvatio.

Član 27. Poslovnika. Dame i gospodo narodni poslanici, proteklih dana zaista smo svedoci kako se Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije u pojedinim momentima selektivno primenjuje prema pojedinim poslanicima, odnosno prema različitim poslaničkim grupama.
Ako se ovaj naš poslovnik selektivno primenjuje prema različitim poslaničkim grupama, što je, kažem, ovde evidentno, onda očigledno u Narodnoj skupštini ne može biti govora, sa jedne strane, o jednakom tretmanu svih narodnih poslanika, a sa druge strane o zakonitom radu Skupštine.
Na primer, čupanje za kosu narodnog poslanika SRS ne smatra se grubom povredom Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i ovaj dom o tome nije izrekao jednu oštru osudu, a sa druge strane, svako ispoljavanje političkog stava od strane poslanika SRS, pa čak i kada je u pitanju, na primer, ponovno citiranje odredaba Ustava svojevremeno od strane narodnog poslanika SRS, kao i izražavanje političkog stava poslanika SRS ispoljeno na drugi način, zaista se kažnjava na svaki mogući način i u pojedinim momentima, rekao bih, i politički brutalno.
Vaša je obaveza da se kao predsedavajući zaista starate o primeni Poslovnika podjednako za sve poslanike i za sve poslaničke grupe.
Srpska radikalna stranka u svom političkom radu ima pred sobom samo interese građana Srbije i sav svoj politički rad do sada zaista je podredila tom svom cilju, a to je borba za očuvanje Srbije i srpskih zemalja, borba za pomoć unesrećenima posle besmislenih ratova u koje smo gurnuti ne svojom krivicom i uz tuđi scenario; zatim, stalna politička borba za bolji život građana Srbije, borba za poštovanje prava svih onih koji su ostali bez posla u poslovima mafijaške privatizacije, koje smo svesni proteklih godina, kao i borba za veća prava penzionera i svih koji se osećaju obespravljenim.
U ovom našem poslu i u ovom svetom zadatku zaista nas neće sprečiti nikakve kazne, nikakve pretnje, nikakav medijski mrak, kome smo izloženi proteklih godina, a naročito poslednjih meseci.
Svima onima koji imaju potrebu ili imaju naređenje možda da puze, uslovno rečeno, pred nekima, da izvršavaju nečije naloge, preporučujem da pročitaju bar jednu rečenicu Konrada Lorenca, koji otprilike kaže, i sa tim ću završiti...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Evo završavam, kaže: "Crv u svom hodanju savija svoje telo na svakom svom mestu, za razliku od čoveka koji to radi samo u zglobovima. Međutim, za razliku od crva, čovek može da se uspravi i da ustane". To građani Srbije od vas kao nosilaca odgovornih državnih funkcija i traže. Hvala.

Član 226. Poslovnika. Dame i gospodo, zbog formiranja kosovske vojske, čiji će komandanti i instruktori biti najveći koljači srpskog naroda, zaista postoji opravdan strah i zabrinutost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Biće opravdan strah naroda na KiM da će ostati nezaštićen, da će ostati izložen brutalnim napadima šiptarskih terorista, kao što je to i do sada činjeno.
Zbog toga imam pitanje za Bezbednosno-informativnu agenciju, kao i Vojno-bezbednosnu agenciju – da li su oni imali kakvih operativnih podataka o tome da će se formirati ova šiptarska vojska? Ako su imali, kada su došli do tih podataka? Ako su došli do tih podataka, da li su o tome na vreme obavestili relevantne faktore u državi Srbiji, predsednika države i predsednika Vlade?
Pored toga, imam pitanje za njih – koliko je Srba i drugog nealbanskog stanovništva do sada ubijeno na KiM od dolaska međunarodnih snaga, koliko je proterano sa KiM, a koliko se njih vratilo?
Dakle, napadi na srpski narod, iseljavanje, pljačke i ubistva traju već dugo i uopšte nisu počeli, kao što neki politički analitičari, političari i politikolozi pokušavaju da prikažu, u vreme Slobodana Miloševića. Samo ću podsetiti na jednu činjenicu koja govori u prilog ovome. U jednoj diplomatskoj noti koju je država Srbija uputila još 1898. godine ministarstvu spoljnih poslova Tuske kaže se ovako: ''Arbanasi, dobro naoružani i potpuno sigurni da neće biti kažnjeni, dali su potpunu slobodu svojim svirepim nagonima, pošto njihovom fanatizmu i neobuzdanoj mržnji ništa ne stoji na putu. Broj prognanih Srba koji prelaze granicu da bi živote spasili je ogroman i raste iz dana u dan''. Gospodo, ovo je bilo 1898. godine.
Želim da vas podsetim na još nešto. Da li znate za onu igru "šota", koja se nažalost igra na našim svadbama, ispraćajima i drugim veseljima? Da li znate poreklo ove reči? Ta reč potiče od Šote Galice. To je žena jednog velikog srbomrsca, svirepog ubice Srba, koji je zaklao u to vreme mnogo srpske nejači i dece. Upravo je ta žena (Predsedavajući: Vreme, gospodine Munjiću.) posle smrti tog Adema Bejte, koji je bio njen muž, uhvatila šestoro srpske dece i žive ih spalila. Gospodo, istorija se ponavlja i zaista niko ne sme da zatvara oči pred ovim. Hvala.

Članovi 225. i 226. Poslovnika. Imam nekoliko pitanja za ministra policije Ivicu Dačića. Prvo pitanje, šta je uradio povodom saznanja i prijava o navedenim pokušajima atentata na predsednika SNS? Da li je utvrđeno ko je pokušao atentat, ko je naručio atentat i kada je to bilo? Uopšte, sve relevantne stvari i činjenice u vezi s tim.
Sledeće, šta je urađeno od strane MUP-a Srbije povodom prijava koje se i dan-danas plasiraju u novinama i u javnosti da su pojedine kuće, pa i u Beogradu, prepune eksploziva? Da li je to tačno, da li je to utvrđeno i da li MUP Srbije ima saznanja o tome?
Ovde postoje tri scenarija. Prvo, ako je to tačno, potrebno je da MUP reaguje tako što će ovo istražiti, procesuirati i podići određene krivične prijave i na kraju o tome obavestiti javnost, kako ne bi dolazilo do uznemirenja javnosti. Drugi scenario je, ukoliko to nije tačno, normalno, podiže se krivična prijava protiv onoga koji plasira takve lažne informacije u javnost. Treći scenario, ako MUP Srbije zaista nema snage da ovo istraži, treba biti pošten i to reći, zna se šta sleduje.
Imam jedno pitanje za predsednika Borisa Tadića. Tekst zakletve koju je predsednik položio između ostalog glasi: "Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti". Dakle, najveću odgovornost za sva dešavanja u Republici Srbiji ima upravo predsednik države Boris Tadić. Podsetiću i vas, a i njega, svojevremeno je ruski pisac Jurij Bondarev rekao predsedniku Gorbačovu - gospodine predsedniče, vi ste podigli ovaj naš avion visoko, a da li znate gde ćemo mi to sleteti? Ovakvo pitanje treba postaviti i Borisu Tadiću. Ovaj avion kojim on upravlja, a koji se zove država Srbija, visoko je podignut i on je u velikoj turbulenciji sada. Da li predsednik Srbije jednostavno radi na izradi jedne sveopšte nacionalne strategije kako bi se zemlja Srbija spasila?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, način na koji vi pokušavate da nama poslanicima u ovom domu, a preko nas i građanima Srbije predočite i dokažete kako će se puniti ovaj budžet koji je neposredno usvojen, u pravnoj nauci bi moglo da se okarakteriše jednim nazivom probatio diabolica ili đavolsko dokazivanje. Ovaj termin se koristi i u sudskoj praksi u slučaju kada je nešto zaista teško dokazati, kada dokazivanje nečega predstavlja znatnu teškoću i zbog toga u stvari predstavlja to tzv. đavolsko dokazivanje.
Dakle, napuniti budžet od strane budžetskih davalaca u onoj meri koliko je to predviđeno, da na drugoj strani potroše budžetski korisnici, a da to bude usklađeno i bez čestih rebalansa, zaista je prosto nemoguće.
Nemoguće je iz više razloga. Zašto? Na jednoj strani imate armiju onih kojima se kroz sve ove zakone povećavaju razna davanja, a oni su u najvećem broju slučajeva bez posla, obespravljeni, gladni, socijalni slučajevi, gubitnici tranzicije. Na drugoj strani su svi oni alavi, koji u svom beščašću, u svojoj pohlepi, u svojoj gramzivosti i alavosti dokazuju i pokazuju da zaista sit gladnom nikad ne veruje.
Njima je jednostavno važno da su na izvoru novca i davanja, njima je to najvažnije i zaista oni se ponašaju po onoj narodnoj izreci "vuku je svejedno koliko ima ovaca, samo ako ga postavite za čuvara".
Nije u pravu premijer Srbije kada u svom nepodobnom pokušaju da se ozbiljno umeša u ono za šta je po zakonu i Ustavu nadležan i plaćen spočitava opoziciji da je tu mnogo fraza i da treba dati konkretna rešenja. Nije opozicija tu da daje rešenja, već da kritikuje postojeća rešenja, da kritikuje vaša rešenja. Na kraju, opozicija kroz svoje amandmane kako na budžet, tako i sada na ove zakone zaista pokušava da ih na neki način dogradi, ispravi, što je izgleda kod vas nemoguće.
Mi smo vam nudili dosta rešenja i u Zakonu o budžetu, nudili smo vam dosta rešenja pogotovo koja su se ticala raznoraznih specijalističkih usluga, rešenja koja su se ticala ugovora o delima, koja su se ticala punjenja budžeta.
Međutim, na sve to Vlada je ostala nema, ona tera neku svoju, samo njoj znanu politiku, koja je verovatno predviđena negde vani, nametnuta, ali politiku koja u stvari šteti svima. Ta politika prvenstveno šteti radnicima koji, svedoci smo toga, sve više ostaju bez posla. Ova politika šteti i seljacima koji su, i pored takvog bogatstva u resursima, postali socijalna kategorija. Ta politika šteti i penzionerima, čiji minuli rad i ulaganje u ovu državu već više niko i ne pominje.
Ta politika šteti i mladima, studentima i đacima. Mnogi od njih su za poslednjih deset godina, od lažnih obećanja da će im biti bolje, postali takođe socijalna kategorija. Zaista, ovde se potvrđuje ona izreka da je lako zdravima da savetuju bolesne. Nedavno je premijer poručio radnicima da zaista treba da pripaze da se regresi, topli obroci i na kraju plate ne zarađuju na ulicama. Da li je moguće da premijer ne zna da radnici sigurno znaju gde se zarađuju topli obroci. Oni znaju gde se zarađuju i regresi, znaju vrlo dobro gde se zarađuju i plate.
Oni upravo to i traže, da im omogućite da zarađuju i regrese, i tople obroke, i plate u svojim fabrikama, u svojim fabričkim halama, u svojim preduzećima. Upravo to ti radnici traže koji izlaze na ulice.
Da li vi mislite da su ti radnici operisani od osećaja ili osećanja minus 15 temperature? Da li mislite da su oni siti, obesni? Ne, oni su iz sasvim drugih razloga izašli na ulice, tražeći ono što im je zakinuto i tražeći jednostavno posao. Oni hoće da rade, upravo hoće ono što ste im obećali u vreme izborne kampanje.
S druge strane, predsednik apeluje i savetuje da je vrhovni prioritet sačuvati radno mesto. Naravno, ovo važi samo za one koji imaju radno mesto, za one koji tek treba da ga steknu, on ne kaže ništa. Kad će o tome nešto da kaže, ne zna se. Međutim, važno je da je ovo za uvo fino. Takođe bih se setio jedne lepe izreke koja kaže, to je latinska izreka, decies repetita placebit - dopašće se kad se deset puta ponovi. Ponovite deset puta nešto i mislite da će se to dopasti. Neće se to radnicima i ovim obespravljenima dopasti sigurno.
Međutim, ovde je simptomatično što nema obrazloženja kako sačuvati ta radna mesta. Kao što u nekoj priči imate uvod, izreku, obrazloženje, ovde je samo dat uvod i izreka, obrazloženja nema. Pretpostavljam da je obrazloženje kako sačuvati radna mesta ostavljeno kao diskreciono pravo ovim radnicima.
Da li se ovde njima sa najvišeg nivoa sugeriše baš to da izađu na ulice i da sačuvaju svoja radna mesta? Kako, na koji način? Ili im se sugeriše nešto drugo? Da li im se možda poručuje da ćute, da gledaju svoja posla, da rade, da ne izlaze na ulice, da paze koga će da zaokruže u budućem glasanju? Možda im se to sugeriše sa ovom tezom da sačuvaju svoja radna mesta.
Zaista, moje skromno znanje mi ne dozvoljava neku dublju psihoanalizu ovakve izjave. Međutim, znam samo da u zemlji Srbiji ima dosta gladnih usta i znam za onu izreku da između gladnih usta i zalogaja mnogo se toga može dogoditi. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo, gospođo ministre, reći ću malo nešto o ZKP. Evo, u maju 2006. godine donet je Zakon o krivičnom postupku. U članu 555. tog zakona predviđeno je da se primenjuje od 1. juna 2007. godine. Nakon toga donet je Zakon o izmenama i dopunama tog zakona, gde je rok produžen na 31. decembar 2008. godine, da bi potom, u Predlogu zakona o izmeni tog ZKP, u članu 555, reči "31. decembar 2008." zamenjuje se rečima "1. jul 2010. godine".
Sada se Predlogom zakona o izmenama Zakona o krivičnom postupku predlaže promena tako što se reči "31. decembar 2008." zamenjuju rečima "31. decembar 2010. godine". Mislim da postoji jedna lepa izreka koja kaže Et post malam segetem serendum ili ''I posle loše žetve treba sejati", i posle loših rešenja koja nam Vlada nudi u jednom kontinuitetu treba nastaviti dalje, raditi, kritikovati ono što nije dobro, pohvaljivati ono što je dobro.
Mnogo je stvari koje smo u poslednje vreme kritikovali koje zaista nisu bile dobre kao zakonski predlozi. Jedna od tih stvari koja zaista će biti predmet radne grupe, kao što ministar reče, koja će raditi na izradi Zakona o krivičnom postupku, jeste i ovaj zakon. Dakle, na toj radnoj grupi, verujem, svaliće se veliko breme odgovornosti i rada, osnovni koncept, kako smo čuli, jeste da u stvari tužilaštvo vrši istragu.
Smatramo da je ovo apsolutno pogrešan koncept. Smatramo da ovaj koncept teško da će moći da zaživi u praksi u smislu pravde i pravičnosti, mada se postavlja pitanje da li se uopšte i želi ovde da se vršenje istrage i vrši na pravi način.
Naime, istragu će vršiti tužilac, a pritvor će određivati sud, to je po ovom konceptu predviđeno. Postavljamo pitanje: kakva će biti koordinacija između tužioca i suda, da ona možda ne bude na štetu osumnjičenog?
Po nama, istraga treba da bude pod kontrolom istražnog sudije. On je taj koji je u najboljem i neposrednom kontaktu sa osumnjičenim, on najbolje može da sagleda i rasvetli sve činjenice vezane za osumnjičenog, kako za osumnjičenog, tako i za krivično delo koje mu se stavlja na teret.
Grupa za izradu ZKP-a susreće se još sa nekim vrlo značajnim pitanjima i problemima. Jedan od tih problema jeste, kako čujemo, da se pred Vrhovnim kasacionim sudom više neće voditi postupak u prisustvu sudija porotnika.
Ranije se hvalilo prisustvo sudija porotnika kao nešto što predstavlja na neki način i svojevrsnu kontrolu rada, međutim, sada odjednom te sudije porotnici nekom smetaju. Zašto? Mislim da tu objašnjenja nema.
Objašnjenje koje daje predlagač da su sudije porotnici u stvari necelishodni u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom, mislim da je krajnje neozbiljno.
Još jedna novina koja se predlaže jeste i novina da se branilac može dopisivati sa pritvorenikom. Pored toga što može biti u telefonskom kontaktu, bez prisluškivanja, može se dopisivati sa pritvorenikom, bez posebnog nadzora, bez posebne kontrole. Objašnjava se da je to po međunarodnim normama. Smatram da to apsolutno nije tačno i nije po međunarodnim normama. Imamo tu dosta primera kod Međunarodnog tribunala u Hagu.
Rekao bih još nešto aktuelno a to je, gospođo predsednice, svojevremeno sam postavio jedno pitanje koje nije bilo hipotetičko pitanje, nego čisto pravno pitanje. Na njega još nisam dobio odgovor, a ono je glasilo - šta će se desiti ukoliko nekome od ove nove poslaničke grupe prestane, odnosno nastupi neki od zakonom predviđenih uslova da ne mogu više da vrše funkciju poslanika?
Na to pitanje nisam dobio odgovor. Mislim da sam dobio odgovor od nadležnih institucija da se ne bi dešavalo ovo zamešateljstvo koje se dešava. Međutim, nadam se da će nova godina doneti odgovor na ovo pitanje.
Po ovom pitanju vezanom za aktuelna događanja, a to je da je SRS primila od nekoga dva miliona, ili neku drugu cifru, za neke dogovori koji su nastupili, zaista smatram da treba da se oglasi i javni tužilac. To je pitanje koje, na kraju, mora da se reši. To je pitanje koje treba uputiti i najvišim državnim organima. To je pitanje koje treba uputiti Vladi Srbije, jer jedna takva izjava zadire u sve pore društvenog života.
Ukoliko je neko primio neki novac, molim da se to obznani, da se javno kaže kome je dato, za šta je dato, a ako nije, molim vas da se to, takođe, javno kaže, jer vaše ćutanje po ovome može neko sasvim pogrešno i drugačije da protumači. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u razdelu 3 - Kancelarija za saradnju sa medijima, funkcija 110, iznos od 71 milion 323 hiljade dinara menja se iznosom nula. Predlaže se dakle ukidanje. U razdelu 19 - Ministarstvo rada i socijalne politike, funkcija 40 - porodica i deca, ekonomska klasifikacija 472, naknada za socijalnu zaštitu, iznos od 27 milijardi i 600 miliona menja se iznosom, dakle ovim koji se dodaje iz prethodnog stava i to je 27 milijardi i 671 milion 323 hiljade dinara.
Gospođo ministre, mi već danima kao opozicioni poslanici pokušavamo da vam ukažemo da je Predlog ovog zakona o budžetu jedan krajnje nesavršen akt, svesni činjenice da su mnogi zakonski propisi kao takvi nesavršeni, ali upravo zbog toga podnosimo amandmane da bismo na neki način pokušali da ispravimo sve ono što nije dobro u ovim predlozima zakona.
Dakle, Predlog zakona o budžetu nije dobar i treba ga ispraviti. Upravo svrha ovog amandmana jeste da na neki način izvrši neku korekciju samo u jednoj ekonomskoj klasifikaciji i da se time pokuša budžetskim korisnicima, a to su oni iz ekonomske funkcije 40 - porodica i deca, dodeli ovaj iznos koji je predviđen za Kancelariju za saradnju sa medijima.
Uz svo uvažavanje svih zaposlenih u ovoj Kancelariji za saradnju sa medijima, smatramo da ovaj iznos je zaista neprimeren i nepotreban.
Postoji toliko drugih načina za dostupnost medija građanima Srbije, tako da u ekonomskoj situaciji koja nailazi sasvim je primereno da ovaj iznos bude prebačen na ovu ekonomsku funkciju 40 - porodica i deca. Ovoj ekonomskoj funkciji, dakle ekonomskoj funkciji 40 - porodica i deca, treba posvetiti posebnu pažnju.
Jedna od karakteristika neoliberalizma jeste upravo ta što se u stvari toj porodici sve manje posvećuje pažnje na uštrb velikih multikompanija, sa ciljem da bogati postanu sve bogatiji, a da siromašni postanu sve siromašniji. Upravo sve nam se više gubi vrednost porodice u onom pravom izvornom smislu, u onom smislu kakva porodica treba da bude i kakva je vekovima i bila u Srbiji.
Dakle, u zaštiti porodice i dece, a kroz povećanje iznosa za ovu ekonomsku klasifikaciju, vidim upravo i suštinu ovog amandmana, a to je zbog masovnog otpuštanja sa posla, gde imamo situaciju da je do sada otpušteno toliko mnogo radnika iz naših fabrika i preduzeća, da se to najavljuje i u ovoj 2009. godini, kada će ekonomska kriza u Srbiji, kao i u ostalim zemljama, možda dostići svoj maksimum.
Zatim zbog malih ličnih primanja, kao i sve većeg prisustva mnogih poroka kod dece, potrebno je ovoj ekonomskoj klasifikaciji posvetiti što veću pažnju.
Druga kategorija koja nije u ovom amandmanu, kojoj takođe treba posvetiti posebnu pažnju, a koja je bila predmet mnogih amandmana do sada, jesu i poljoprivredni proizvođači koji su u poslednje vreme zaista postali socijalna kategorija. Dosta je amandmana koji pokušavaju da isprave ovo.
Mogu da vas obavestim i da vas podsetim da je Svetska organizacija za proizvodnju hrane 2008. godinu proglasila godinom krompira kao strateškog proizvoda. Kazaću vam da na području Moravičkog okruga, sa koga dolazim, u ovom momentu postoji hiljade tona neprodatog merkantilnog krompira. Neprodatog zbog toga što niko ne želi da posveti pažnju ovom problemu.
Da vam kažem da je EU još 2000. godine svojom odlukom br. 29/2000 zabranila uvoz ovog proizvoda iz Srbije i do dana današnjeg ta zabrana uvoza važi. Niko se nije setio da od EU traži da se ova odluka poništi, stornira. Mogu vam reći da svake godine iz EU mi uvozimo oko 400 do 500 tona semenskog krompira elitne kategorije. Za taj uvoz Srbija daje preko tri miliona evra.
Dalje, da vas podsetim da na teritoriji Moravičkog okruga u Guči postoji Centar za krompir. To je državno preduzeće sa 100 odsto državnog vlasništva. Šta se dešava?
Sve ingerencije ovog Centra za krompir su ukinute i prebačene u Niš, iako što se tiče Niša može da se govori o proizvodnji mnogih drugih proizvoda tamo, ali baš za krompir svi znamo da je ovaj deo zapadne Srbije i Moravičkog okruga bogom dan za proizvodnju krompira.
Ovde se vidi jedna apsolutna nebriga, možda i tendenciozna. Možda oni koji su to uradili ne znaju da li je krompir voće ili povrće, pa su to možda iz neznanja uradili. Da li je to briga za našu poljoprivredu? Apsolutno nije i mogu vam reći da je ovaj Centar za krompir nekada proizvodio i taj elitni krompir, za čiji uvoz se daje oko tri miliona evra godišnje, nekada je to proizvodio na planini Goliji, međutim, toga više nema. Važno je da je uvoznički lobi zadovoljan, a za sve ostalo nije bitno.
Mnogo je razloga zbog čega ovu i ovakvu projekciju budžeta treba ispraviti, pokušati da se ispravi, jer ako su troškovi veći od prihoda, onda se pojavljuju i minusi. Ti minusi se mogu pokriti na dva načina, a to je uzimanjem novih kredita i prodajom imovine.
Što se tiče uzimanja novih kredita, treba biti krajnje rigorozan u trošenju ovih kredita, potrebno je smanjiti opštu potrošnju i osigurati strogo namensko korišćenje ovih kredita. Maltene za svaki evro treba da se zna namenski gde je otišao.
Prodajom imovine pokušavate da ta sredstva prelijete kroz budžet i tako ispravite sistem koji stvara minuse. Svake godine stvaraju se novi minusi. Prodaja imovine pokriva te nove minuse. Međutim, ni to ne može unedogled.
Šta će se desiti u onom momentu kada ti minusi ne budu mogli da se pokrivaju iz prodaje imovine, a uskoro će i to biti. Znate da je ostalo tako malo velikih sistema i velikih javnih preduzeća koje je još moguće prodati. U tom momentu nastaje bankrot.
Država se nalazi pred bankrotstvom i to na kraju treba reći granama, treba pripremiti građane da je to ta situacija, treba napraviti jednu kompletnu nacionalnu strategiju opstanka društva, ne plašiti ljude, već napraviti strategiju opstanka i u toj strategiji predvideti sve ovo.
Izjave naših stručnjaka kreću se u tako velikom rasponu. Jedni kažu da će nas ta ekonomska kriza zaobići, drugi da će nas samo malo dotaći, do onih krajnje nebuloznih izjava, da će nam ta ekonomska kriza, koja je na pragu i koja je već došla, doneti korist.
Poseban segment ovog budžeta jeste njegovo trošenje. Posebno poglavlje, posebna priča u svemu ovome jeste trošenje budžeta. To zbog toga što vi ovde radite po onom sistemu - sve što maca omaci, ono miševe lovi. Prevedeno, gde god se vi približite novcu, vi ga se dočepate, bila javna preduzeća, bili to upravni odbori, bile to neke agencije itd.
Ne kaže se uzalud da se rđavo stara pacijent o sebi ako sebi lekara za naslednika odredi. Izgleda da se rđavo o sebi postarao narod Srbije, građani Srbije, kada su vas za one nosioce vlasti odredili, ali šta je tu je.
Dve su stvari ovde koje su osnovne i o kojima morate da vodite računa, vi koji držite sve poluge vlasti u vašim rukama. Prva stvar je srezati i smanjiti troškove na najmanju moguću meru, poći od najkrupnijih stvari a nepotrebnih, i stići do najsitnijih stvari. Ovde se treba ponašati kao što su se nekada ponašali naši stari.
Siguran sam da mnogi od vas, ako ne svi, znaju kako su naši stari nekada išli za nama i gasili sijalicu koja nepotrebno gori. Takvu štednju, takvu potrošnju treba uspostaviti i sad, ali uspostaviti od nosilaca državnih funkcija, a ne od običnog naroda, ne od one sirotinje.
Šta se danas dešava? Doktori nauka, magistri, studenti prestižnih svetskih fakulteta, rasprodaju ono što su njihovi preci godinama stvarali.
Da li su se ikada zapitali - gde će naša i njihova deca raditi odsad, pa u buduće? U čijim će fabrikama raditi? Da li će biti robovi u tim fabrikama? To su pitanja koja oni treba da postave i na koja građani Srbije traže odgovor.
Guverner NBS 7. decembra je dao intervju koji je objavljen pod naslovom - Kriza još nije stigla u Srbiju. U ekspozeu gospođe ministar videli smo da je kriza stigla mnogo ranije nego što smo mislili. Ne zaboravimo da je isti ovaj guverner prodao preko 700 miliona evra radi smanjivanja deviznog kursa.
Uprkos tome, od 7. avgusta, kada je devizni kurs bio najniži u odnosu na dinar, kada je bio preko 75 dinara, do danas kada je on 88 i preko 88 dinara, a dostizao je i 94 dinara, potrošeno je preko 700 miliona evra za smirivanje deviznog kursa. Normalno je da to guverneru ne smeta ništa, njega ne dotiče to što se dešava na deviznom tržištu Srbije, znamo i za neke njegove afere i kuće od 180 kvadrata, čija je cena 5.000 evra po kvadratnom metru, plac 11 ari, cena placa 150.000 evra itd. Jednostavno, ovo njega ne dotiče.
Druga stvar na kojoj treba insistirati jeste osećaj krivice i osećaj lične odgovornosti. Dakle, postoji jedna izreka koja kaže da čovek koji je svestan svoje krivice misli da se samo o njemu govori.
Vuk Karadžić je to, otprilike, prevodio ovako - u selu je nestala košnica. Okupio seljane i kaže - znam ko je ukrao košnicu. Košnicu je ukrao onaj što mu je pčela na glavi. Onaj ko ima osećaj te krivice o kojoj pričam mahinalno mahne rukom da otera pčelu i tako se oda. Ova priča važi za one koji imaju taj osećaj krivice, koji imaju osećaj odgovornosti. Za vas ona očigledno ne važi.
Mogu da kažem još samo nešto, da vas mnogo vuče osećaj novca, osećaj vlasti, ali verujte svi vi koji imate toliko izražen taj osećaj za novac i osećaj vlasti treba da znate za jedan fini epitaf koji stoji na grobu Aleksandra Velikog. On kaže - ovaj grob dovoljan je onome kome ni čitav svet nije bio dovoljan. Velikom osvajaču, najvećem svetskom osvajaču bilo je dovoljno dva metra bez geometra, kako se kaže. To je poenta.
Dakle, svi vi koji imate taj veliki osećaj izražen za novac, osećaj za vlast, osećaj za krađu, osećaj za otimanje, osećaj za izdaju, treba duboko da se zamislite nad ovim. Hvala.

Član 226. U članu 97. tačka 4. Ustava, koji govori o nadležnostima Republike Srbije, kaže se da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana. Zatim se u članu 139. Ustava, gde se govori o nadležnosti Vojske Srbije, kaže da Vojska Srbije brani zemlju od oružanih ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. U članu 141. kaže se da je Vojska Srbije pod demokratskom i civilnom kontrolom.
Dame i gospodo, poslednjim dešavanjima vezanim za Vojsku Srbije vi direktno kršite Ustav Srbije. Nijedno nepoštovanje Ustava nije dobro. Međutim, kršenje Ustava u onom delu koji se odnosi na Vojsku Srbije ima mnogo veću društvenu opasnost. Ovo posebno obzirom na okolnost dokle ste doveli Vojsku Srbije u poslednje vreme, od momenta kada je na čelu Vojske Srbije kao ministar vojni bio Boris Tadić, do sada kada tu funkciju vrši Dragan Šutanovac.
Šta se desilo u tom vremenu? Drastično je smanjen broj aktivnih vojnika i oficira. Ukinut je veliki broj kasarni širom Srbije, koje prosto liče na ruine i one su sada samo bleda slika onoga čega smo se nekada ponosili. Svojim nalozima i direktnim uplitanjem NATO snage direktno se svete, u stvari, Vojsci Srbije, za sve ono što je vojska uradila prilikom divljačkog bombardovanja 1999. godine, kada smo pružili žestok otpor NATO snagama i naneli mu velike gubitke.
Sva dešavanja u Vojsci Srbije zbog toga i predstavljaju ozbiljnu pretnju stabilnosti sistema odbrane i dovode u pitanje civilnu kontrolu Vojske Srbije, dakle, ono što je predviđeno i Ustavom Srbije.
Šta vi radite povodom toga? Vi znate za onu izreku da ko dva zeca goni nijednog ne uhvati. Zato, šta se uradili? Vi ste, u stvari, jednog zeca isterali na čistinu, a gde je drugi, onaj veći? Gde su ostali?
Zbog toga, pitanje za Vladu Srbije - da li je šta preduzeto povodom optužbi koje je na račun ministra odbrane, Dragana Šutanovca, izneo general Zdravko Ponoš i s tim u vezi tražimo da se formira anketni odbor koji će ispitati sve relevantne činjenice.

Dame i gospodo, pred nama je zakon o izmenama Zakona o krivičnom postupku. Da podsetim, u maju 2006. godine donet je Zakon o krivičnom postupku, koji u svom članu 555. govori da će se primenjivati od 1. juna 2007. godine, da bi posle toga zakonom o izmenama i dopunama zakona rok bio produžen na 31.12.2008. godine.
U ovom predlogu zakona o izmenama Zakona o krivičnom postupku u članu 555. predviđa se da reči "31. decembar 2008. godine" zamenjuju rečima "1. jul 2010. godine" iz razloga što nisu stvoreni materijalno-tehnički uslovi. Grupa koja će se baviti izradom Zakona o krivičnom postupku imaće pred sobom zaista veliki i težak zadatak. Videli smo i potpuno se slažem s tim da Zakon o krivičnom postupku spada u red možda najvažnijih zakona, spada u zakone koji su po rangu odmah iza Ustava, tako da ova grupa koja će se baviti izradom ovog zakona o krivičnom postupku suočiće se sa niz stvari koje treba da se reše.
Zbog toga je i naš stav da možda treba doneti kompletan zakon o krivičnom postupku, a ne ići kroz parcijalne izmene pojedinih odredaba zakona. Vidimo iz ovog predloga zakona o krivičnom postupku, koji ste podneli pre ovog predloga o izmeni zakona, neka rešenja koja ste doneli u ovom predlogu izmene zakona o krivičnom postupku, a koja se odnose na određene stvari vezane za Vrhovni kasacioni sud, gde u stvari predviđate da postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom vodiće se bez sudija porotnika.
Pretpostavljam da će takve izmene biti i u novom zakonu o krivičnom postupku, dakle da će grupa koja će se baviti ovom izmenom stati na isto stanovište i da će predložiti isto takvo rešenje.
Mislim da je ovo diskutabilno rešenje i postavlja se pitanje zbog čega sada odjednom predviđate da u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom nema sudija porotnika. U svim objašnjenjima koja su data ranije od strane ove i prethodne vlasti govorili ste da su sudije porotnici neophodni, pogotovo u ovom sudu kao poslednjoj sudskoj instanci, u najvišoj i poslednjoj sudskoj instanci posle koje nema pravnih lekova.
Objašnjenje predlagača da je ocenjeno da prisustvo sudija porotnika je necelishodno je krajnje nemušto. Naime, sigurno je da se ne treba bojati određenih zakonskih propisa i određenih zakona, jer postoji jedna izreka da se zakona boji krivac, a nevin samo sudbine.
Druga novina pred kojom će biti grupa koja bude radila na izradi zakona o krivičnom postupku jeste da novina da se branilac može dopisivati sa pritvorenikom bez nadzora istražnog sudije. Ovo s obzirom na činjenicu da se razgovor između branioca i pritvorenika ne sme prisluškivati.
Objašnjenje koje je dato u prethodnom predlogu zakona kažete da je u skladu sa međunarodnim pravnim standardima. Međutim, ovo jednostavno nije tačno. Poštenije je bilo pozvati se na nešto drugo, na primer na slobodu pritvorenika ili neke slične stvari, nego govoriti o međunarodnim pravnim standardima, jer ovo pitanje u međunarodnom pravu je rešeno na krajnje selektivan način.
Mnogo je primera za ovakvu tvrdnju. Kada se pozivate na međunarodne standarde, da li znate da se ti standardi apsolutno ne primenjuju u Haškom tribunalu? Da li znate kakva su prava haških pritvorenika, a posebno kakva su prava dr Vojislava Šešelja po ovom pitanju? Znate li da su svi pisani dokumenti koji idu ka njemu ili od njega strogo kontrolisani i da se svi njegovi telefonski razgovori prisluškuju? Zato kada dajete obrazloženje da je ovo u skladu sa međunarodnim pravnim standardima zaista je to pomalo i cinično, po principu sve što je strano to je bolje od domaćeg.
Međutim, svi ovi propisi koje donosite, koje ste donosili pre ovih i verovatno koje ćete donositi posle ovih imaju svoje uporište u onoj svojevrsnoj pohlepi koja prethodi onoj osnovnoj pohlepi za novcem, a to je političko-pravna pohlepa, rekao bih, ili pohlepa za vlašću. Ukazao bih vam na jedno upozorenje, na jednu finu latinsku izreku koja kaže: "Kamila je želeći rogove izgubila uši".
Treba voditi računa uvek na ovo i u svim ovim rešenjima. Pored toga, treća novina koja će se pojaviti pred grupom koja bude radila izmene i dopune ovog Zakona o krivičnom postupku jeste i pitanje krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno krivična dela.
Sigurno je da će se pred ovog grupom naći ova pitanja i da će zbog ovih činjenica i da ova krivična dela u stvari imaju svoju specifičnu težinu, kao i organizovano vršenje, a ujedno nose i posebnu društvenu opasnost, treba ovom poglavlju posvetiti posebnu pažnju.
Sigurno je da će u ova krivična dela ući krivično delo teškog ubistva, otmice, razbojništva, iznude, falsifikovanja novca, gde su pojedini od vas pravi majstori, pranja novca, prouzrokovanje lažnog stečaja, gde ste takođe majstori, trgovina ljudima, finansiranje terorizma i druga teška krivična dela.
Zaista, bez želje da prejudiciram kakva rešenja će doneti predlog novog zakona o krivičnom postupku i isto tako da ne prejudiciram kakve će implementacije biti prilikom primene ovog novog zakona o krivičnom postupku, koji ćete doneti verovatno posle 1. jula 2010. godine, praksa nas uči jednostavno da sve što radite vi radite stihijski, po nalozima, zna se od koga, i ovo upravljanje vaše u stvari podseća na onaj brod koji plovi bez kompasa. Znamo da ko ne zna u koju luku plovi, njemu ni jedan vetar ne odgovara. Hvala.

Član 226. Dame i gospodo, za 15-20 dana u Srbiji se formalno-pravno završava privatizacija, okončava se proces privatizacije, tako da, shodno tome, preduzeća koja do tog datuma nisu ušla u privatizaciju formalno, nisu prijavila tender ili aukciju, biće u stečaju ili će biti likvidirana.
Pošto su radnici ozbiljno zabrinuti i mnoga njihova udruženja pokušavaju da intervenišu kod ove države da se taj proces produži, jer oni do sada nisu uspeli da se privatizuju, nisu uspeli da nađu kupca za svoje društveno preduzeće, to shodno članu 226. postavljam odgovarajuća pitanja Agenciji za privatizaciju i nadležnom ministarstvu, a to je: Koliko je do današnjeg dana neprivatizovanih preduzeća u Srbiji, koliko je poništenih privatizacija, koliko je krivičnih prijava protiv odgovornih lica i vlasnika privatizovanih preduzeća i da li su te krivične prijave procesuirane i u kom obimu?
Svedoci smo da u ovoj državi poslednjih godina padaju vlade, prave se koalicioni dogovori, sve se radi samo privatizacija traje non-stop i neprekidno ljudi se plaše da govore o ovoj privatizaciji, mnogi se plaše za svoje položaje i fotelje, tako da čak i medijski servis RTS o tome maltene nije napravio nijednu ozbiljnu emisiju. Ni nevladine organizacije na ovu temu ništa ne govore, a mislim da je to jako tendenciozno što i oni o tome ništa ne pričaju.
Ima li u ovoj zemlji onih koji će da se pozabave ovom privatizacionom mafijom, ali prethodno da im se postave određena pitanja, a to su: Zašto je početna cena u privatizaciji baš 20% od procenjene vrednosti? Zašto se većinski vlasnici uvode u preduzeće koje kupuju odmah nakon isplate prve rate?
Zatim, ko uzime proviziju od 5%; zašto su mnogi od kupaca ovih privatizacionih preduzeća, koja se privatizuju, na Interpolovim poternicama; zašto su manjinski akcionari prepušteni sami sebi i o njima niko ne brine i niko ih ne štiti; zašto se dozvoljava da tajkuni iz bivših republika kupuju naše firme, da bi iste odmah zatvorili, a da bi njihova preduzeća normalno radila; zašto se odbacuju krivične prijave protiv vlasnika i tajkuna ili se iste ne procesuiraju i drže u fiokama; koji su ministri, bivši i sadašnji, kupili određena preduzeća u Srbiji i zašto berza služi za otimačinu preduzeća? Hiljadu zašto, a privatizacija se bliži kraju. Hvala.

Dame i gospodo, gospođo ministar, zbog sramne odluke Haškog tribunala, kojom se zabranjuje da savetnici dr Vojislava Šešelja, gospodin Krasić i gospodin Jerković, imaju pristup više u njegovom predmetu, likuju danas neprijatelji dr Vojislava Šešelja.
Likuju neprijatelji iako znaju da je on otišao tamo ne da brani sebe, već da brani interese srpskog naroda, da brani interese srpskog naroda od onih koji žele da mu prikače večitu anatemu da je to genocidan narod. Likujući trebalo bi da znaju da je onaj točak istorije neumitan i da se zaista okreće po jednoj neumitnoj zakonomernosti i preciznosti. Okreće se tako da onaj koji je danas u blatu, eto ga sutra na suncu, a onaj koji misli da nikada tamo neće biti, eto ga sutra u blatu. Još ćemo videti o tome.
Gospođo ministre, ovaj amandman odnosi se na pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Član 24. tačka 5) kaže - kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača namenjenih za delimičnu zamenu proizvoda, materijala ili instalacija, koja bi zbog promene dobavljača obavezivala naručioca da nabavlja materijal koji ima drugačije tehničke karakteristike, što bi prouzrokovao nesrazmerno velike tehničke teškoće u poslovanju i održavanju, pri čemu ukupna vrednost svih dodatnih isporuka dobara ne može da bude veća od 25% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora.
Amandman na ovaj član kaže da se dodaje zarez i da se posle ovih reči, dakle da "ova vrednost ne može da bude veća od 25% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora" dodaje - do 20 miliona dinara, 15% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora od 20 do 50 miliona dinara, 10% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora od 50 do 100 miliona dinara, odnosno 5% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora preko 100 miliona dinara.
Uprošćeno rečeno, tačkom 5) određeno je da limit kod dodatnih isporuka dobara ne bude preko 25% od ukupne vrednosti prvobitne, ali bez obzira kolika je bila vrednost prethodne nabavke. Na primer, ako je prvobitna vrednost nabavke bila 200 miliona dodatna isporuka bi mogla da ide na 50 miliona.
Šta se amandmanom traži? Da se procenat vrednosti druge, odnosno dodatne nabavke ograniči shodno novčanoj vrednosti prvobitne nabavke. Dakle, primer, ako je prvobitna nabavka bila 20 miliona, vrednost druge nabavke bi bila 25%, dakle pet miliona. Ako bi prvobitna nabavka bila 50 miliona vrednost druge nabavke je 15%. Ako bi prvobitna nabavka bila 100 miliona, vrednost druge nabavke 10% i ako bi bila preko 100 miliona vrednost druge nabavke bi bila 5%.
Ako bi se prihvatila situacija, kako je to predviđeno predlogom ovog člana zakona, dakle član 24. tačka 5), da za sve dodatne nabavke procenat bude jedinstven i da iznosi 25% bez obzira na vrednost prvobitne nabavke, to zaista daje mnogo veću mogućnost zloupotrebe. Ako je prvobitna nabavka npr. 300 miliona puta 25%, dodatna nabavka bez javnog oglašavanja mogla bi da bude 75 miliona dinara. To zaista pruža veliku mogućnost za svaku moguću zloupotrebu.
U razlozima za neprihvatanje predlagač kaže, pod jedan, amandman bi bio u suprotnosti sa direktivom EU. Pod dva, to bi stvaralo probleme u primeni zakona. Kratko ću se osvrnuti na obe ove situacije.
Dakle, amandman bi bio u suprotnosti sa direktivom EU. Zaista, čim se čuje reč direktiva EU, to nas asocira na onu okolnost o kojoj smo govorili i povodom predloga zakona iz oblasti pravosuđa, a to je da su ovi zakoni na neki način nametnuti vama. Vi ih namećete poslanicima Skupštine, a kada ih usvojite i kada usvojite ove zakone, oni će kao loše rešenje biti nametnuti građanima Srbije. Tako je izgleda i sa ovim zakonom i vi ovim to i priznajete.
Drugo, zaista ne razumem zašto bi primena ovog amandmana predstavljala problem kada se jasno i decidirano određuju procenti kojima se limitira dodatna nabavka, a time se i smanjuje mogućnost za svaku zloupotrebu prilikom javnih nabavki bez oglašavanja.
Svedoci smo zaista velikih zloupotreba koje se događaju u javnim nabavkama. Evo nekih primera. Tokom prethodne godine Uprava za zajedničke poslove republičkih organa nabavljala je juneće meso za 350 dinara po jednom kilogramu, a KBC Zvezdara je to isto plaćala 410 dinara. Sledeći primer - svinjsko meso dečija ustanova iz Sremske Kamenice plaćala je u istoj godini 210 dinara po jednom kilogramu, a predškolska ustanova iz Novog Sada 300 dinara po kilogramu. Bojenje poludisperzivnom bojom bolnica u Leskovcu plaćala je 95 dinara po metru kvadratnom, a za isti takav posao Klinički centar u Nišu je plaćao 140 dinara po jednom kvadratnom metru.
Ovo su zvanični podaci i iz njih se vidi kolika je razlika u ovim nabavkama, dakle, kolika je mogućnost za zloupotrebu u svakoj od ovih pojedinačnih nabavki. Epilog ovakve nabavke jeste npr. da je u Novom Sadu deci priušteno 40% manje mesa nego što su mogli da imaju da je to urađeno na drugačiji način. Dakle, za isti procenat je neko mogao da manipuliše, može da stavi sebi u džep ili da omogući to nekom drugom, što je ovoj deci sasvim svejedno, oni su ostali bez dela svog obroka.
Ovde samo treba postaviti prosto i logično pitanje - prilikom sopstvenih nabavki, privatnih nabavki da li ovako postupamo kao što se nabavlja u ovim slučajevima koje sam izložio, a hiljade i hiljade je takvih slučajeva širom Srbije. Da li na ovaj način nabavljamo kada vršimo nabavke sopstvenim novcem, a ne državnim? Kada uđemo u mesaru i vidimo da je tamo meso 400 dinara, pa prošetamo do druge, pa vidimo da je u njoj 310, gde ćemo da kupimo? Jasno je da se logičan zaključak iz ovog izvodi. Svako ko kupuje svojim novcem zna ovaj odgovor, ne treba mu
pričati.
Ako znamo da je vrednost javnih nabavki u Srbiji godišnje oko dve milijarde evra i da je prosečna razlika u cenama za pojedine nabavke oko 15%, ispada da po osnovu javnih nabavki za jednu godinu mogućnost zloupotrebe je 300 miliona evra, tolika je i mogućnost uštede.
Srpska policija bi uskoro trebalo, posle otkrivanja nezakonitih javnih nabavki u svojim redovima, takva je bar najava iz policije, da ispita i pročešlja neke javne nabavke u nekim drugim velikim javnim preduzećima, u Upravi carina ili u Naftnoj industriji Srbije.
U Naftnoj industriji Srbije već tri godine se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama. Da li je to tačno, verovatno će istraga utvrditi. Ima nekih indicija da je tamo godišnja vrednost javnih nabavki oko 100 miliona evra. Vidite sad kolika je mogućnost tamo za zloupotrebu.
U evropskim zemljama učešće javnih nabavki od bruto domaćih proizvoda je negde oko 15%. Ako uzmemo da je toliki procenat i u Srbiji, kad bismo uštedeli samo 10% od nabavne cene, ne bi bilo šatora preko puta Predsedništva, ne bi radnici došli da protestuju zbog svojih zarada, koje su mukotrpno i krvavo znojem stekli, a koje im još nisu isplaćene, ne bi bilo ni stotine drugih slučajeva sličnih ovim slučajevima, ali ko zna da li je uopšte predlagaču u interesu i da li mu je uopšte stalo da dođe do ovih ušteda. Ako je, npr, direktiva da do njih ne dođe, onda neće ni doći i to je jasno.
Amandmanom se, dakle, predlaže da se u deo javnih nabavki koji se obavlja bez oglašavanja unese bar malo reda i kontrole. Ukoliko je Vladi i ukoliko je vaša želja da se tako i uradi, onda ćete vi prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo, ovaj amandman je logična posledica amandmana koji se odnosi na opstanak, odnosno ostanak dosadašnjeg Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu. Sam ovaj zakon o sedištima sudova jeste, u stvari, logična posledica svih drugih zakona koji se odnose na oblast pravosuđa.
U nekoliko reči ću da se osvrnem na činjenicu koju smo isticali ovih dana, a to je da je, u stvari, loš sam koncept ovog zakona, kao i ostalih zakona iz oblasti pravosuđa koje smo ranije imali ovde u proceduri. Navešću još neke razloge u prilog ovoj činjenici.
Kao što smenjivost predstavničke i izvršne vlasti predstavlja uslov za vladavinu prava, tako i stalnost i nepokretnost sudijske funkcije treba da predstavlja sveto pismo posle okončanih izbora. Znači, ako posle izbora zakonodavna i izvršna vlast predstavlja političku volju birača, tako sudijska funkcija treba da bude uspostavljena kao stalna funkcija. Tamo gde su različiti sistemi podele vlasti zajednički imenitelj svih ovih sistema, svih različitosti u tim sistemima jeste nezavisnost sudijske funkcije.
Opšti izbor ili reizbor sudija poznat je u mnogim sistemima. Međutim, obično je reizbor sudija do sada rađen tamo gde su bile revolucije, a znate da je revolucijama prethodila izvesna konfuzija, kako pravna tako i politička, ekonomska itd. Sad se postavlja jedno logično pitanje: šta je nateralo ovu vladu, kakva konfuzija je naterala ovu vladu da ide u opšti izbor, odnosno reizbor sudija?
Ako je promena Ustava jedan od elemenata, jedan od uslova koji su naterali Vladu na ovaj reizbor sudija, upravo stalnost sudijske funkcije treba da bude ta brana koja će da spreči da se ovo desi. Ne može se posle svakog ustava, kao što je malopre lepo istakao gospodin Jojić, ići po principu ad initio, dakle, ispočetka. Ne može se posle svakog donošenja nekog drugog zakonskog propisa, nekog zakona ići ponovo na izbor i reizbor sudija. Ne može svaka nova vlada ići na nov reizbor sudija. Ako je jedan sudija trajno izabran kao nosilac sudijske funkcije, ne može se jedan zakonski propis, jedan zakon vratiti da se ponovo bira. To upravo predstavlja ta stalnost sudijske funkcije.
Sledeći argument koji govori u prilog tvrdnji da su zakoni iz oblasti pravosuđa pravno neodrživi jeste i činjenica što je sudija, za razliku od predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, profesionalac. U svakom momentu on treba i mora da bude profesionalac. Kako Monteskje lepo kaže – sudije su, u stvari, usta iz kojih izvire zakon. To se apsolutno mora poštovati. Očigledno je da cilj predlagača uopšte nije bio ovo, uopšte nije bio da sudija bude taj čija će usta izgovarati reči zakona, kao što to Monteskje kaže, već se ovde radi po drugom principu, da dođe do čiste politizacije sudstva, po principu - odstraniti njihove da bismo doveli naše. To je princip na kome se bazirala ova vlada, predlagač zakona, i ovde je jedina razlika samo to što se ovde radi o legalizaciji tog principa. Dakle, ovaj zakon dovodi do legalizacije tog principa. Do sada je sudstvo bilo politizirano, toga smo svi svesni, međutim, usvajanjem ovih zakonskih propisa iz oblasti pravosuđa doći će do legalizacije ovog principa.
To su bili samo neki od razloga koji govore u prilog činjenici da su ovi zakoni iz oblasti pravosuđa pravno neodrživi, da je koncept ovih zakona pogrešan.
Konkretno, šta će se dogoditi ukoliko se ne prihvati amandman koji se odnosi na opštinu Gornji Milanovac? Ovaj amandman je logična posledica onog amandmana o opstanku Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu. Ukoliko se ne prihvati ovaj amandman i ukoliko se usvoji ovaj zakon, kao i ostali zakoni iz oblasti pravosuđa, sigurno je da će doći do povećanja broja krivičnih dela, tužilaštvo će biti pretrpano i zatrpano brojnim krivičnim delima, tako da mnoge krivične prijave neće biti procesuirane.
Tužilaštvo u Čačku biće nadležno i za slučajeve sa teritorije opštine Gornji Milanovac. Moram da kažem da je tužilaštvo u Čačku i sada pretrpano brojnim predmetima. Ili je možda neki drugi razlog u pitanju, ali postoje brojni slučajevi koje tužilaštvo nije procesuiralo. Prošlo je mnogo vremena, čak i nekoliko godina, a pojedini predmeti, pojedine krivične prijave i dalje stoje u fiokama iz raznih razloga. To se pogotovo odnosi na proces privatizacije nekih društvenih preduzeća iz čačanske opštine. Postavlja se pitanje, šta će se desiti kada ovo tužilaštvo bude nadležno i za ove druge opštine? Biće pretrpano brojnim krivičnim prijavama i biće još više neprocesuiranih predmeta. To i jeste jedan od razloga zbog kojih ovaj amandman treba prihvatiti.
Sudovi u parničnom postupku biće takođe pretrpani. Napominjem da opština Gornji Milanovac ima prečnik od 110 kilometara, 50.000 stanovnika; udaljenost najdaljeg sela opštine Gornji Milanovac do sedišta sadašnjeg suda i tužilaštva u Gornjem Milanovcu je 65 kilometara. Kada se nadležnost bude prenela na Opštinsko tužilaštvo u Čačku ta udaljenost će biti oko 100 kilometara.
Da kažem samo još jednu činjenicu u prilog ovome. Vrednost zemljišta u selima opštine Gornji Milanovac je 15 evra za ar. Da podsetim da je vrednost jednog džaka đubriva preko 30 evra. Treba vam dva ara zemljišta za jedan džak đubriva. Šta će se desiti sa ovim parničnim predmetima? Epilog svega toga biće da će troškovi postupka u mnogim slučajevima biti višestruko veći od vrednosti spora, od vrednosti predmetne imovine. Šta će se desiti? Parnične stranke treba da vode 100 kilometara svedoke, isto toliko i advokate, isto toliko veštake, a ako to ide po sudskoj i advokatskoj tarifi, koliko će sve to košta i šta će se posle svega desiti? Tu su dve stvari moguće: ili ljudi neće imati pravnog interesa da vode spor, ili posle okončanog spora neće imati novaca da plate sudske troškove. Ni jedno ni drugo ovoj državi nije u interesu, tako da mislim da svi argumenti za to da predlagač ovaj zakon povuče iz procedure stoje.

Dame i gospodo, članovi 225. i 226. Da li je zaista moguće da neko može i da pomisli, a kamoli da kaže, da neko na nesreći Srba sa Kosova i Metohije, na nesreći koja ih je zadesila noćas i danas razmeštanjem ove misije Euleks, želi da stiče političke poene? Da li je moguće da neko može da pomisli da ovaj ovde, gospodin Kragović, i ostali ljudi koji žive na Kosovu i koji žele da nam iznesu kakvo je stanje na Kosovu i Metohiji povodom razmeštanja ove misije, želi da stiče političke poene? Istina je sasvim drugačija. Kroz jedan primer ću vam reći ko, u stvari, želi da dezavuiše ovu skupštinu, ko želi da marginalizuje rad ove skupštine, ko želi da se ne čuje istina o Kosovu i Metohiji.
Grupa Srba iz centralnog dela Kosova i Metohije, njih 3.500, pre izvesnog vremena je uputila pismo predsedniku države Borisu Tadiću i predsedniku Vlade, sa molbom da oni učine sve da se zaustavi iseljavanje Srba sa Kosova i Metohije. Postavljam pitanje kabinetu predsednika Borisa Tadića – da li je kabinet predsednika države doslovce odgovorio Srbima, citiram samo jednu rečenicu: "Predsednik nije nadležan za ove probleme, te zbog toga ne želi u to da se meša"? Ovako je doslovce kabinet predsednika države odgovorio. Da li je tačno ovo i šta je predsednik države povodom ovog pisma uradio?
Pitanje za Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Povodom istog pisma, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju je odgovorilo, citiram takođe samo jednu rečenicu, "da je upoznato sa sadržinom pisma, ali moramo biti svesni činjenice da njihovo rešavanje predstavlja ceo jedan proces". Kraj citata. To su oni odgovorili.
Da li oni, koji nisu nadležni za Kosovo i Metohiju, znaju da tamo ima još 130.000 nezaštićenih Srba? Da li znaju da tamo ima 1.996 srpskih toponima, 1.181 crkva, 115 manastira, 48 isposnica, 534 stara srpska groblja i još mnogo toga, 14 ostataka srednjovekovnih dvoraca srpskih vladara? Da li znaju da na svaka dva do tri kilometra na Kosovu i Metohiji postoji srpski beleg, beleg postojanja Srba vekovima na ovim prostorima?
Neka oni koji su ovo učinili, oni koji su dozvolili da se instalira ova misija Euleksa na Kosovu i Metohiji, znaju da će pored ostalog što je gospodin Ilić rekao, da će morati da odgovaraju za to, odgovaraće i pred sudom istorije. Presuda pred sudom istorije se već vidi – večita sramota. Hvala

Dame i gospodo, gospođo ministre, kada sam  poslednji put govorio o jednom amandmanu, rekao sam da se na ovaj set zakona o pravosuđu, a posebno sada, na ovaj zakon o sedištima sudova, digao veliki oblak prašine, koji preti da zaseni neke krucijalne stvari, neke esencijalne stvari iz ove oblasti, a to su – zakon o uređenju sudova, zatim, lustracija sudija, reizbor sudija, odnosno opšti izbor, reizbor sudija, zatim, Visoki savet pravosuđa i neke druge stvari koje su veoma značajne u ovoj oblasti.
Podsetiću vas da su osnovni principi koji važe u ovoj oblasti – samostalnost i nezavisnost sudija, nepristrasnost, stalnost sudijske funkcije itd. Bez posebnog objašnjenja šta bi koji od ovih principa značio, to smo u poslednje vreme puno objašnjavali i o tome se zaista dosta čulo, ja bih hteo da kažem da su se danas i ovih dana pojavili neki čudni naslovi i u našoj dnevnoj štampi.
Evo, podsetio bih na jedan od tih naslova u današnjoj štampi – ''Počela tiha pobuna sudija u Srbiji''. Vrlo je jak naslov, a mogu vam reći da nije bez razloga. Podsetiću vas na jednu od izjava koje smo čuli. Predsednik Društva sudija Dragana Boljević kaže – Društvo sudija neće učestvovati u reizboru sudija, jer je on neustavan. Pazite, to kaže predsednik udruženja, Društva sudija. Dalje kaže – mi ćemo se obratiti i Ustavnom sudu i Evropskom sudu u Strazburu, kako bi donošenje ovog zakona i reizbora bilo sprečeno. To, doslovce, kaže danas predsednik Društva sudija Srbije.
Šta znače, u stvari, ove izjave predsednika Društva sudija Srbije? Kakvo će biti ubuduće naše sudstvo? Kako će to sudije suditi, koga će štititi? Da li je ovo, u stvari, poruka građanima Srbije da, možda, treba da se učlane u jednu stranku – da bi sudije bile nepristrasne, da bi sudije bile nezavisne, da bi bile samostalne? Zaista, treba razmisliti o ovome.
Sledeća izjava na koju bi vas podsetio, da kažem, nova izjava, to je izjava predsednika Vrhovnog suda Srbije gospođe Vide Petrović Škero. Ona doslovce kaže: "Ovo će predstavljati čistku sudija. Opštim izborom sudija krše se principi i uvodi nemir u sudstvo".
Predsednik VSS kaže da se ovim zakonima uvodi nemir u sudstvo. Ovde posebno treba imati u vidu da je ovo izjava predsednika najviše sudske instance u zemlji, da je ovo izjava koja ima posebnu pravnopolitičku snagu i da ovo može predstavljati poziv na svojevrstan bojkot, ili neposlušnost, na neki način, sudija. Time se ponovo dovode u pitanje osnovni principi – samostalnost, nezavisnost, nepristrasnost i stalnost sudijske funkcije.
Dalje, podsetio bih i na izjavu gospodina državnog sekretara, koji kaže: "Tačno je da reizbor sudija ne može da predstavlja garanciju za stvaranje dobrog kadra i da će bez kvalitetnih merila predstavljati čistku sudija". Je li tako? "Zato smo i zvali Društvo, da bismo što kvalitetnije uradili posao, međutim, uradićemo i bez njih". To je, doslovce, vaša izjava. Šta sada znači ova izjava?
Ja mislim da je ovom izjavom poslata jasna poruka svim sudijama u Srbiji da će do reizbora doći, da će doći do njihove lustracije i da će doći do čistke sudija. Državni sekretar nam u svojoj izjavi i kaže – doći će do čistke sudija.
Tako, gospodo, mislim da ovi poslanici iz pozicije koji su podneli amandmane treba da se zamisle i nad ovim izjavama, posebno nad ovom poslednjom izjavom državnog sekretara. Kao da je ovo izjava određenog glasnogovornika, koji kaže da će do lustracije doći, da će doći, ovim reizborom, i do čistke sudija. Na kraju, on to i doslovce kaže – doći će do čistke sudija. Je li tako? To je, možda, i poruka poslanicima iz pozicije koji su podneli ove amandmane
Jasno je da sad dolazi do izražaja i vidovitost, na neki način, i veličina poruke gospodina Krasića od malopre – da bi trebalo uvesti da se određeni amandmani podnose pod šifrom. Međutim, mislim da je ova poruka malo kasno došla, jer se zna ko je podneo i šta je podneo.
Građani Srbije od ovih poslanika pozicije koji su podneli amandmane očekuju da za svoje amandmane glasaju. Nema tu ni crno, ni belo, jednostavno, građani očekuju da oni glasaju za svoje amandmane, tako da mislim da će oni to učiniti i nadam se da ova izjava prethodnika od malopre i ide u tom pravcu. Jer, ukoliko ne glasate za svoje amandmane, ne vidim blažu reč, biće to svojevrsna izdaja građana Srbije, izdaja građana koji od vas očekuju da za svoje amandmane glasate. Vi ste podneli te amandmane, ljudi su to čuli i očekuju da za te amandmane i glasate i jasno je da nemate kud.
Podsećam vas, povodom ovoga, setite se izdaje koju je počinio Juda Iskariotski. Kada je hteo da izda Isusa, ovaj mu je, znajući za izdaju, ponudio hleb i so, ali on je već dva milenijuma izdajnik. Pomislite na ovo. Hvala.