U uslovima kada  je pred nama Predlog odluke o razrešenju i imenovanju predsednika, članova i zamenika članova RIK jedna pojava u Srbiji dobija karakter jednog opšteg načela, a to je – korupcija biračkog tela.
Izbori koji su prošli pre određenog vremena, zaista potvrđuju ovo u potpunosti. Sve se ovo odvija u uslovima opšte nezaposlenosti, u kojima se nalazi većina stanovništva Srbije.
Trgovina glasovima postaje jedno sveobuhvatnije pravilo u Srbiji.
Postavlja se pitanje da li će Izborna komisija u ovom sastavu biti nepristrasna i nezavisna. Hoće li ova izborna komisija u ovom i ovakvom sastavu uspeti da uradi nešto povodom novih problema koji su se nagomilali u našem društvu?
Jedan od osnovnih problema koji postoji u Srbiji jeste nezaposlenost. Mnogi nisu svesni jedne, naoko, proste ali vrlo surove istine.
Oni ne znaju da nezaposlenost u svom sveobuhvatnom obliku ne nanosi najviše problema odraslom čoveku, jer čovek je na to na neki način i pripremljen, zaštićen je svojim iskustvom i razumom, već najviše problema ta nezaposlenost proizvodi i doprinosi njegovoj deci.
Kada čovek izgubi posao, prva žrtva tog čina postaje njegovo maloletno dete. I, zaista, kada pređe u onu kategoriju sin ili ćerka nezaposlenog, u tim osobama su velike traume. Ja ću da kažem da u našim uslovima nezaposlenost kao socijalna pojava u svakom slučaju predstavlja izvor masovnih ljudskih patnji. Onaj koji iz bolo kog razloga kaže – da jedna zaposlenost koja je postojala, bilo u punom ili u delimičnom obliku i pređe u ozakonjenu nezaposlenost, treba da zna da će ovo dovesti do patnje velikog broja ljudi.
Samo da kažem da u stvari ova izborna komisija koju ćete vi izabrati dobiće karakter jedne državne izborne komisije I osnovni je problem da ta izborna komisija neće biti nepristrasna i neće biti nezavisna.
Ovde postoji jedan moralni princip koji glasi – da treba postupati sa drugima onako kako bi čovek hteo da neko postupa sa tobom. Međutim, ako upitate bilo kog pobornika nezaposlenosti – da li hoćeš ti da postaneš nezaposlen, verujte, niko od tih ljudi neće vam reći da bi želeo da postane nezaposlen.
Dalje, najbolji način za spokojan život jeste, to je jedna izreka koja kaže – ''ne biti toliko bogat da vam zavide, niti toliko siromašan da vas sažaljevaju''. To je upravo i definicija tog srednjeg staleža koji je u Srbiji apsolutno uništen, apsolutno ga nema. Vi ste uništili taj srednji stalež kako u gradu, tako i u selu. Srbija je postala zemlja siromašnog stanovništva!
Pitamo se hoće li Izborna komisija u ovom i ovakvom sastavu moći i hteti, i hoće li biti rasterećena od bilo kakvog uplitanja političkih stranaka, a mi smatramo apriori da neće, da svoj puni doprinos da u rešavanju ovih problema, a problema u Srbiji je zaista mnogo.
Vidimo kako u Srbiji prolaze paori sa pšenicom. Vidimo kako prolaze ''malinari''.
Vidimo kako prolaze povrtari, kako prolaze radnici u privatizovanim preduzećima koji su ostali bez posla, kako prolaze radnici u privatizovanim preduzećima koji su ostali da rade u tim preduzećima i kojima država duguje višegodišnje plate, a vi hoćete da formirate jednu državnu komisiju i vi ocenjujete učinak vaše vlade sa tri plus, četiri. To je isto, kao što je nekada rekao čuveni Mark Tven – kada kokoška snese samo jedno jaje toliko kokodače kao da je snela steroid. Tako i ova naša vlada – hvali se sa svojim učinkom u proteklih godinu dana.

Gospođo Čomić, ja uopšte ne obmanjujem nikog, a pogotovo ne građane Srbije, koji izvanredno dobro znaju šta ja pričam.
Ja bih vas molio da zaista pokušate da saslušate to, baš na onaj način kako ja to kažem i kako ja to iznosim. Ja nikog ne obmanjujem u svom govoru, a ovo je način na koji ja to obrazlažem, kao i sastav Izborne komisije, tako i ostale probleme vezane za ovu oblast. Prema tome, ne znam ja odakle vama to da ja nekoga obmanjujem sa ovim. Ovo moje izlaganje je zaista u potpunoj vezi sa ovom današnjom temom.
Na kraju, želeo bih da kažem da vi treba da pustite, i umesto što vi obmanjujete građane Srbije, sa navodno nekim rezultatima koje ste postigli u poslednjih godinu dana, vi koji ocenjujete da je vaša vlada postigla uspeh koji zadovoljava sa tri ili četiri, dakle, treba da prepustite građanima Srbije da oni kažu kakav je uspeh vaše Vlade. Oni najbolje znaju koju ocenu vi zaslužujete. Zahvaljujem. (Aplauz.)

U članu 41. stav 3. reči „ministra nadležnog“ zamenjuju se rečima „ministarstva nadležnog“.
Amandman je kako principijelne, tako i suštinske prirode. Principijelno, SRS se zalaže, ne samo kad je ovaj predlog zakona u pitanju, već i ostali, za to da se određena ovlašćenja vezuju za ministarstvo, a ne za resornog ministra. Suštinska primedba kako na ovaj član, tako i na Predlog zakona uopšte, vezuje se za ustavni osnov za donošenje ovog zakona.
Dakle, ustavni osnov jednostavno ne postoji. Osnov za donošenje ovog zakona ne postoji.
U obrazloženju koje daje predlagač zakona priznaje se da u društvu ima nekih ozbiljnih problema, i to u mnogim segmentima društvenog života.
Međutim, te probleme treba da rešava redovna, a ne komunalna policija. Dakle, ne mogu komunalni policajci da imaju ovlašćenja koja imaju redovni policajci i druga policijska službena lica. Ne može se nadležnost policije, koja predstavlja izvornu nadležnost, preneti ničim, pa ni ovim predlogom zakona, na komunalnu policiju.
Ali, iz nekih razloga vama treba paralelna policija i nikakve kontraargumente sa suprotne strane ne prihvatate. Vi jednostavno želite da i sa ovim zakonom, kao i drugim predlozima zakona, nastavite kontinuiranom praksu koju imate dugi niz godina a to je da svojim neistomišljenicima ne ostavljate nikakvu alternativu; ili, ako ostavljate, da ostavljate dve alternative – a to je ili da prihvate vaše mišljenje ili da se svoga odreknu. Srpska radikalna stranka nikada neće prihvatiti ovako nešto.

U članu 12. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: „Ministarstvo nadležno za informaciono društvo bliže propisuje oblike, rokove i način dugogodišnjeg čuvanja elektronskih dokumenata.“
U obrazloženju ovog amandmana istakli smo da je odredba člana 12. nedorečena i da Ministarstvo podzakonskim aktom treba da reguliše oblike, rokove i način čuvanja elektronskih dokumenata. Vaše obrazloženje zašto se amandman ne prihvata razlikuje se od obrazloženja koja ste za član 12. dali u Predlogu zakona u jednoj, samo na prvi pogled, sitnici.
Naime, u obrazloženju neprihvatanja amandmana – iz razloga što se rokovi, oblici i način čuvanja uređuju propisima o arhivskoj građi, kako ste vi to istakli u obrazloženju – propuštate da konstatujete, kao što to činite u obrazloženju člana 12, da je zakon o arhivskoj građi u pripremi. Zato smo mi predvideli da nadležno ministarstvo podzakonskim aktom uredi ovu oblast.
Dakle, potpuno bi bilo normalno i dobro da ste prihvatili ovaj amandman zbog ovih iznetih razloga. Međutim, vi i dalje nastavljate sa starom praksom da sve što dolazi od strane opozicije ne čitate, odbacujete i jednostavno ne prihvatate. Zato svi vaši zakoni koje donosite zaista liče jedan na drugi, ali samo po tome što vrlo kratko traju.
Oni zaista najviše podsećaju na neku paučinu, kroz koju se samo stršljeni probijaju, a muve se u nju hvataju. Ko su u ovim vašim zakonima stršljeni koji probijaju ove vaše zakone, mislim da je sada svim građanima Srbije jasno. Hvala.

Mnoga iskustva nam pokazuju da rad stranih udruženja, bile to razne nazovihumanitarne organizacije ili strana udruženja pod nekim drugim imenom, nije dobronameran, bar u velikom broju slučajeva.
Uvek se udruženje osniva sa nekim ciljem. Postavlja se pitanje kakvi su ciljevi stranih udruženja koja delaju i rade na teritoriji Srbiji? Ti ciljevi, s jedne strane, mogu biti zaista dobronamerni –humanitarni rad, kulturne, sportske i druge manifestacije i aktivnosti. Međutim, može biti i zlonameran, usmeren na logističku podršku mnogim idejama i aktivnostima protiv suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Bilo bi zaista dobro kada ne bismo imali neprijatelja. Međutim, kaže se da je srećan onaj koji nema neprijatelja, ali da je još srećniji onaj koji nije nikome neprijatelj. Kada je u pitanju ovaj drugi deo izreke, mislim da mi zaista možemo biti srećni, jer nadam se da se svi slažemo da mi nikome nismo neprijatelji, ali da imamo dosta neprijatelja, sigurno je da ih imamo.
Svaka organizacija koja nije mogla da se registruje i organizuje po nekom drugom osnovu i po nekom drugom zakonu dobija praktično mogućnost da se registruje po ovom zakonu. Ima dosta stranih udruženja koja svojim državama rade zaista korisne stvari, ali ona jednostavno ne mogu da se registruju kod nas. Ona bi mogla da budu evidentirana ili upisana kao strana udruženja, koja na neki način deluju ovde, ali ne i da se registruju ovde. Ima dosta onih koji zaista vole zelene novčanice i koji bi da rade neke prljave poslove, ali neka se oni registruju na drugom mestu i neka tamo rade. Zahvaljujem.

U članu 56. stav 2. tačka 3) reči „države članice EU“ zamenjuju se rečima „druge države“.
Postavlja se pitanje zašto favorizovati samo države EU, zašto jednostavno nemati isti odnos prema ostalim državama i njihovim državljanima? Svima je već jasno da to autistično razmišljanje i delanje svoj puni procvat doživljava kod vas evronostalgičara. Vi jednostavno u tom bratimljenju sa Zapadom i ulasku u taj zajednički evropski dom vidite rešenje svih problema. Samo da uđete u EU, i svi problemi ove države biće rešeni.
Nama je jasno da je, po onoj izreci „Idealna lepota za žapca je žaba“, sve što je evropsko za vas najbolje. Vi ne vidite kako se pred vas postavljaju novi i novi problemi. Ta ista Evropska unija iznova pred vas postavlja nove i nove uslove. Treba još nekog uhapsiti, treba priznati Kosovo, treba se rešiti Vojvodine, treba rasparčati Srbiju na sedam feuda, treba rasprodati još ono što je neprodato. Jednostavno, biće tu i uslov – treba ukinuti i onaj i ovaj narod. Zaista, na zdravlje vam takva Evropska unija.

Član 84. stav 1. briše se. Garantni fond sa sve upravnim odborom i direktorom – evo još jednog načina da se poveća ionako preglomazna administracija. Poštovanjem propisa iz oblasti osiguranja i njihovom doslednom primenom ovo nam zaista ne bi bilo potrebno.
Hteo bih ovde da ukažem na još jednu stvar. Naši reformatori menjaju sada motiv svoje pesmice. Sećate li se kako su pre samo nekoliko godina, osam-devet godina, ne tako davno, govorili da ćemo za tri-četiri godine živeti u zemlji blagostanja, da će u toj zemlji život biti dosadan, da ćemo živeti i raditi po nekom švedskom modelu. Sada nam kažu da prolazimo kroz težak period slobodnog tržišta, da će nam zapad ulaskom u EU taj period znatno skratiti, ali da se ujedno moramo pomiriti sa velikim brojem negativnih procesa, a to su nezaposlenost, recesija, inflacija, podela na bogate i siromašne itd.
Sada nam neko diktira i osnivanje nekog garantnog fonda. Sve to što radite vi nam filujete kroz neku statistiku, frizirajući sve, od rasta bruto društvenog proizvoda, rasta troškova života, kursa dinara, inflacije, sada i garantnog fonda. Ta vaša statistika najviše podseća na ono što je za tu istu statistiku rekao veliki Salvador Dali. Ona, kaže, podseća na kupaći kostim bikini; ono što čoveku pokazuje deluje sugestivno, ali je ipak ono najvažnije sakriveno. Takva je ta vaša statistika, a kako je narodu, to on najbolje zna. Hvala.

        Naslov iznad člana 112. briše se. On glasi: „Izvori sredstava za izmirivanje obaveza od strane garantnog fonda pri Udruženju“.
Vaše obrazloženje o opravdanosti člana 112. jeste da novi garanti fond ne bi bio opterećen praksom i njenim posledicama iz perioda pre stabilizacije tržišta osiguranja. O kakvoj stabilizaciji tržišta osiguranja govorite? Ceo dan slušamo argumente koji nam govore u prilog tome da će mnoge stvari iz ovog predloga zakona dovesti do destabilizacije tržišta osiguranja.
Videli smo danas koliki je disparitet između iznosa koji je naplaćen u vidu premije osiguranja i isplaćenog iznosa po osnovu štete. Kada u ovom delu ne bi bilo zloupotreba i korupcije, moglo bi se, zaista, govoriti o stabilizaciji tržišta osiguranja, kako vi to navodite u obrazloženju ovog člana. Međutim, sve dok zloupotreba i korupcije ima, nema govora o stabilizaciji.
Ovo kako vi pokušavate da stabilizujete tržište osiguranja i tržište uopšte, zatim, kako pokušavate da sprečite da građani Srbije saznaju npr. kolike su plate u javnim preduzećima i ustanovama, kolike su plate u upravnim odborima, u agencijama itd., podseća na ono kad namiguješ devojci u mraku – jedino ti znaš šta radiš, ali niko drugi to ne zna. Hvala.

Amandmanom se predviđa apsolutna zastarelost protekom roka od pet godina umesto tri. Razlog podnošenja amandmana je da se produženjem roka spreči da učesnik na tržištu koji je učinio povredu i kome je izrečena mera izbegne plaćanje kazne. Razlozi za podnošenje ovog amandmana su čisto praktične prirode.
Intencija zakona jeste borba protiv monopola, a svrha zakona trebalo bi da bude zaštita potrošača. Ovako bi trebalo da bude. Da li je u praksi baš sve tako? Ima li u Srbiji monopolističkog ponašanja? Normalno da ga ima. U Srbiji ima toliko sistema ili multikompanija koje kontrolišu baš sve, od proizvodnje sirovina, uz kontrolu ili uvoz ili distribuciju i semenske robe, veštačkog đubriva, pesticida, do proizvodnje i distribucije gotovih proizvoda, uz diktiranje cena tih proizvoda. O čemu se ovde radi? Da li je to monopol ili nije? Mnogo je ovakvih primera i mnogo je ovakvih velikih multikompanija koje zaista imaju monopol na našem tržištu.
Država ćuti. Ne radi ništa da zaštiti svoje građane, svoje potrošače, a sve puca po njihovim leđima. Zaista nema nikog da zaštiti građane Srbije, nema nikog da zaštiti te krajnje potrošače, a njih treba da zaštiti upravo Vlada Srbije, vi koji ste na vlasti, jer postoji jedna izreka koja kaže – jadne ovčice, od vukova ćemo se nekako zaštititi, ali ko će nas zaštititi od naših pastira?

Podneo sam amandman da se član 11. stav 5. briše. Kažete da podnosilac prijave može da povuče prijavu pre donošenja odluke komisije, kao i da podnosilac prijave odgovara za istinitost i tačnost podataka navedenih u prijavi, a da Komisija ne snosi odgovornost za donetu odluku ukoliko podaci nisu istiniti, ispravni, odnosno tačni. Jasno je da podnosilac prijave mora da da tačne podatke. Na to ga obavezuju čak i mnogi drugi pozitivni propisi. Mora da da tačne i ispravne podatke pod pretnjom materijalne i krivične odgovornosti, tako da vaše obrazloženje o neprihvatanju amandmana zaista ne liči ni našta.
Čuli smo frapantne podatke o tome koliko u ovoj državi po pojedinim ministarstvima ima raznih agencija, odbora, evo sada i komisija.
Vi ste, kao, zagovornici smanjenja državne administracije, ali to je samo deklarativno. To je samo mrtvo slovo na papiru. Kako se sve ovo finansira? Odakle novac za finansiranje svega ovoga? Novac dolazi sa grbače poreskih obveznika i iz zaduženja, dakle, iz nepovoljnih kredita.
Gospođo ministre, da li znate da se jedna država ne ceni po tome koliko može da se zaduži, već koliko može da vrati? Jasno je da kod nas o tome niko ne misli i jasno je da vi verovatno nećete vraćati ove kredite i zbog toga o ovome apsolutno i ne razmišljate.
Izgleda da će ovaj zakon najviše poslužiti za besplatnu podelu paketa uoči izbora, a da će to nekim odredbama ovog zakona biti vešto skriveno.
Ako ne verujete, pogledajte, na primer, član 21. ovog zakona, pa će vam sve biti jasno. Hvala.

Kada se na jedan predlog zakona podnese ovoliko amandmana i toliko amandmana kojima se traži brisanje pojedinih odredaba ovog zakona, onda to može da znači dve stvari – prvo, ili je čitav zakon koncepcijski loš, ili su, kao drugo, mnogi članovi tog zakona loši, neadekvatni i treba ih brisati.
Ovde je u pitanju prvo, zakon je koncepcijski loš. Mlađan Dinkić, kada je obrazlagao ovaj zakon, rekao je da je on važan korak u decentralizaciji Srbije. Pored toga, rekao je – kako očuvati suverenitet zemlje ako na nekim delovima nemamo stanovništvo.
Ovo nije zakon gde to znači da je to decentralizacija, već, jednostavno, razbijanje Srbije. Nikada se suverenitet jedne države nije mogao očuvati njenim razbijanjem i rastakanjem, već samo očuvanjem njenog jedinstva, zatim, poštovanjem njene celovitosti, jačanjem njene odbrambene moći, poštovanjem svih građana koji žive u njoj podjednako, a ne selektivno.
Ali, kada nam ministar jasno poruči da ako negde nema stanovništva, nema ni suvereniteta, nije li to, u prevodu, posebno priznavanje nelegalne države Kosovo, ujedno, i početak feudalizacije Srbije? Zato je najbolje da ovaj predlog zakona povučete. Zahvaljujem.

Podneo sam amandman na član 35. stav 1. tačka 10) kojim tražim da se ova tačka briše.
Ako nam ministar jednom kaže da nema suvereniteta tamo gde nema stanovništva i da je to jedan od razloga zbog kojeg treba podržati zakon o regionalnom razvoju, da treba podržati rasturanje države na nekakve feude, postavlja se nedvosmisleno i logično pitanje – nije li ovo ujedno i vaš recept kako će, npr., Amerika sačuvati nenaseljene prostore Aljaske, kako će Rusija sačuvati ogromna a nenaseljena prostranstva Sibira?
Ako jeste, to zaista treba zaštititi i patentirati kao svojevrsnu i dobru intelektualnu svojinu. Predložite vašim prijateljima da i oni razbiju te svoje teritorije na takve regione, možda će to i prihvatiti.
Međutim, mi dobro poznajemo ovu vašu vladu. Dobro znamo koja je osnovna životna i, nadasve, politička filozofija ove vaše vlade, koja je njena politika u vođenju te politike. Ona, u jednoj rečenici, glasi – da se guska očerupa sa što manje gakanja, a sa što više perja, u prevodu – iznaći način kako što efikasnije oporezovati građane, a da se oni što manje bune. Vi ste zaista maheri u tome. Međutim, znajte, kakvo vreme ide, sve manje će biti perja, a sve više gakanja. Hvala na pažnji.

Amandmanom sam tražio da se član 45. tačka 6. briše. Član 45. Predloga zakona govori o tome za šta se sve opredeljuju podsticaji.
U vezi s ovim članom i, shodno tome, u vezi s amandmanom koji sam podneo, postavljaju se određena logička pitanja. Odakle pare za sve ove agencije? Odakle pare za sve podsticaje? Da li Vlada Srbije zna kako žive građani Srbije? Da li Vlada Srbije zna kako žive seljaci, kako živi ovo malo preostalih radnika? Da li zna kako žive studenti, đaci, penzioneri?
Kada bi se sve pare koje je ministar svojevremeno pronašao na Kipru transferisale na ove podsticaje, tvrdim da bi i to bilo nedovoljno za ovu namenu. Realnih izvora nema. Privatizacija je pri kraju, s te strane više nemate para. Tu ste našli originalni način da istrebite vukove; zaklali ste ovce, osiromašili ste građane Srbije.
Jedna romska izreka glasi – Bog voli siromašne, ali daje bogatima. Oni misle da je to njihova sudbina, a mislim da se treba zapitati da li je to samo njihova sudbina. Meni se više dopada jedna ruska izreka, koja kaže – kad siromah postane sudija, bogati treba da napuste selo. Bojim se da se to vreme polako približava. Zahvaljujem.

Tražio sam brisanje tačke 5) u članu 46. stav 1. Tačka 5, čije se brisanje traži, govori da su i udruženja korisnici podsticaja.
Kažu da jedni žive od deset prstiju, a drugi od miliona ruku. Vi ste oni drugi. Vlada je ovi drugi. Devet godina Vlada Srbije, u raznoraznim sastavima, sprovodi ono da je politika, u stvari, veština da se od bogatih uzimaju pare, a od siromašnih glasovi, pod izgovorom da će štititi jedne od drugih. Svaki put kada se dočepate vlasti i para, vi finansirate sve i svašta, uz obavezno zadovoljenje apetita svojih partijskih drugova, a posebno tajkuna koji su vam pomogli da dođete na vlast.
Finansirate, između ostalog, i mnoga udruženja, kao što to predviđate i tačkom 5. ovog predloga zakona. Mnoga od tih udruženja direktno rade protiv države Srbije, mnoga direktno rade protiv srpskih nacionalnih interesa.
S druge strane, građane Srbije terate da stalno stežu kaiš. To već dugo vremena činite, a ne treba zaboraviti da, kada nekoga terate da previše steže kaiš, mogu da mu popuste živci. Treba voditi računa o tome. Zahvaljujem.

Tražio sam da se član 48. tačka 4) briše. Tačka 4) ovoga člana govori da se finansiranje regionalnog razvoja vrši iz budžeta jedinica lokalnih samouprava.
Eto novog ''nameta na vilajet''. U uslovima kada jedinice lokalne samouprave jedva sastavljaju kraj s krajem i kada su im transferi koji se vraćaju iz Beograda znatno smanjeni, moraće još da finansiraju neke nakaradne projekte.
Ovim zakonom ćete napraviti još veći jaz između bogatih i siromašnih. Nažalost, bogati i siromašni nisu jednaki čak ni u smrti. Oni su jednaki samo posle smrti. Mnogo para budžetskih korisnika otići će na finansiranje jedne nove glomazne administracije, a poljoprivreda nam propada. Trebalo je ulagati sredstva u poljoprivredu. Vi se setite poljoprivrede kao naše komparativne prednosti jedino pred izbore.
Kao što znamo svi, pred izbore se najviše laže, zatim, za vreme rata i posle lova. Treba da znate još jedno, za razliku od doktora nauka, seljaci imaju mnogo više znanja nego školske spreme. Tamo treba ulagati. Zahvaljujem.