Član 50. stav 2, za koji sam svojim amandmanom tražio da se briše, govori da će se finansiranje projekata bliže urediti posebnim ugovorima.
Usvajanjem predloženog zakona o lokalnom i regionalnom razvoju, doći će do još većeg raslojavanja između građana Srbije. Usvajanjem ovog zakona, doći će do većeg zaduživanja nepovoljnim inostranim kreditima, sve dok država ne dođe u jednom momentu do bankrotstva. Na temu preteranog zaduživanja, svojevremeno je jedan grčki filozof ovako rekao: "Zaboravljaju nas svi, rođaci, prijatelji, ljubavnici, čak nas i neprijatelji zaboravljaju, samo nas ne zaboravljaju poverioci. Zato nastojte da napravite što više dugova kako biste nastavili da živite u uspomenama drugih".
Kako zadužujete ovu zemlju, i vi ćete dugo živeti u uspomenama mnogih, u uspomenama onih koje ste osiromašili i obespravili za sve ove godine. Međutim, verujem da su, na kraju, srećniji oni koji bi rado jeli, a nemaju šta, nego oni koji imaju, a ne mogu. Najbolje je da Predlog ovog zakona povučete iz procedure. Zahvaljujem.

Član 51. stav 1. kaže da će akt o osnivanju Nacionalne agencije Vlada doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Kaže jedna fina ruska izreka: ''Izgradi bazen i žabe će se same pojaviti''. Ovde to znači: donesi ovakav zakon i imaćeš pravni osnov za dalje razbijanje Srbije, imaćeš pravni osnov za još veću administraciju, kao i pravni osnov za nova zaduženja.
Nacionalna agencija, kao pravni sledbenik Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, zatim, regionalne razvojne agencije, kao i regionalni razvojni saveti, biće, u stvari, samo servisi jedne ili dve stranke, biće to servisi za zbrinjavanje partijskih kadrova, servisi za kontrolu novčanih tokova ka krajnjim korisnicima.
Doduše, u ovom zakonu se još ne nazire ko će u glavnom odboru biti nadležan za kadrovanje kod ovih agencija, ali valjda će se i to vremenom videti.
Međutim, kao što kaže jedna fina latinska izreka, da i posle loše žetve treba sejati, u prevodu to ovde znači – živeće ovaj narod i posle vas. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, kada smo svojevremeno raspravljali o zakonima iz oblasti pravosuđa, mi iz SRS smo ukazivali na određene suštinske razlike i pogrešan koncept ovih zakona.
Jedna od osnovnih zamerki na koje smo tada ukazivali i na koju i sada ukazujemo jeste to što postoji supremacija ili prevlast izvršne vlasti nad svim ostalim granama vlasti, a prema tome, i prema sudskoj vlasti.
Sva vlast u ovoj državi koncentriše se u rukama jedne političke partije. Sva vlast koncentriše se u rukama jednog čoveka. Iz jednog centra moći kontroliše se izbor sudija, izbor predsednika sudova, a samim tim i izbor nosilaca sudijskih funkcija u višim sudskim instancama, dakle, i ovde, prilikom izbora prvog sastava Visokog saveta sudstva i prvog sastava Državnog veća tužilaca.
Time što se nosiocima sudijske funkcije ne priznaju i ne garantuju stečena prava koja im garantuje i Ustav pogažen je jedan od osnovnih ustavnih principa, tako da je, može se reći, na mala vrata uvedena lustracija sudija. Samo politički podobne sudije se biraju, ostali ostaju na belom hlebu.
Donošenjem ovakvih zakona iz oblasti pravosuđa urušava se još jedan princip, a to je princip nepristrasnosti u vršenju sudijske funkcije. Mogu da kažem da je Haški tribunal mesto gde kršenje ovog principa predstavlja, zaista, jedan prototip kako se to radi. Tamo se urušavaju osnovna ljudska prava, pogotovo Srba. To je mesto gde se zaista može dosta toga naučiti, ali u negativnom kontekstu, i vi to zaista zdušno radite.
Kršenje principa nepristrasnosti ovde kod nas direktno ima za posledicu nešto drugo, a to je bujanje nečega što predstavlja karcinom našeg društva, a to je korupcija. Kaže se obično da je zakon kao paučina – stršljen ga probija, a muva se hvata. Tako je i kod vas na vlasti, stršljeni proleću, a vi, kao, hvatate muve.
Hoće li Visoki savet sudstva, u sastavu koji se predlaže ovim vašim predlozima, obezbediti i garantovati nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, što je njegova ustavna obaveza iz člana 153 Ustava Srbije?
Ovde ukazujemo na jednu principijelnu primedbu, a to je da je bar po jedan predstavnik predlagača trebalo da bude ovde i da nam argumentovano obrazloži sve pojedinačne predloge, kako bismo zaista došli do zaključka da su oni i najbolji. Od 11 članova Visokog saveta sudstva troje su po funkciji: predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe, a osam bira Skupština.
Da li se u nekoliko šturih rečenica o predloženim kandidatima može garantovati da će to telo biti samostalno i nezavisno i kao takvo da li će ono garantovati samostalnost i nezavisnost lica koja oni biraju, dakle, predsednika sudova i sudija?
Na primer, predsednik Odbora za pravosuđe gospodin Boško Ristić je po funkciji član, a po zanimanju advokat i narodni poslanik.
Ako on kao advokat neposredno vrši izbor sudija i predsednika sudova, postavlja se pitanje da li je to sukob interesa i da li je to na drugoj strani direktan uticaj na sudije? Sigurno da jeste. Postoji jedna fina izreka, neka mi ne zamere kolege advokati, i ta izreka kaže – bolje je biti miš u mačijim ustima, nego klijent u advokatovim rukama. To je latinska izreka, a ja bih rekao – bolje je biti miš u mačijim ustima, nego predsednik suda i sudija u rukama Boška Ristića onoga časa kada bude izabran za člana Visokog saveta sudstva.
Ubrzano donošenje ovih zakona, kao i ubrzan izbor ovih visokih državnih institucija zaista na vodi ničemu. Međutim, sve će se to u krajnjoj instanci reflektovati na položaj građana Srbije kao učesnika u brojnim sporovima. Podsetiću vas samo na brojne nerešene slučajeve nakaradnih, protivzakonitih i mafijaških privatizacija. One se ne rešavaju ne zato što sudije i tužioci nisu stručni, već upravo iz razloga koji sam na početku naveo, a to je supremacija izvršne vlasti u odnosu na sudsku vlast. Dakle, tužioci i sudije ne rešavaju ove slučajeve zbog toga što ima neko iznad njih ko im, normalno, nalaže kako će i u kom momentu da reše koji slučaj.
Međutim, sa vama na vlasti to ubrzano rešavanje ne vodi ničemu, jer sasvim je, u stvari, svejedno da li je ubrzano ili usporeno, kod vas je to sasvim svejedno. Dok ste vi na vlasti građane snalazi po onoj izreci "ideš li polako, stigne te nesreća, ako ideš brže, stigneš nesreću", tako da je u stvari sa vama, sve dok ste vi na vlasti, potpuno svejedno. Hvala.

Dame i gospodo, ovaj amandman bi trebalo da predstavlja jedan univerzalni princip koji bi trebalo, bez razlike, svi da poštuju i da se tako ponašaju. Međutim, sa vama na vlasti postoji jedan drugi univerzalni princip, a to je da najviše dobijaju oni koji sami uzimaju, zatim oni koji najviše traže, pa tek ono što ostane onima koji zaslužuju. To je princip koji važi kod vas.
U ovoj zemlji najviše važi onaj princip koji je skopčan sa mitom i korupcijom, sa socijalnom nepravdom, sa besomučnom pljačkom stanovništva, a u ovom zakonu je veličanje i promovisanje svega onoga što je protiv tradicionalnih shvatanja i vrednosti koje vekovima prihvata srpski narod. Međutim, ono što je osnovno jeste da je u osnovi svega ovoga novac. Novac je kod vas osnovno merilo svih ljudskih vrednosti i u takvom poimanju ''jednakosti'', jednakosti kažem pod znakom koji ne znači jednakost, kod vas je svetinja između časti i novca, prvi je drugi.
Građani Srbije polako sve ovo shvataju, zbog bede i siromaštva negoduju, protestuju protiv nepravde i zaista svi oni koji ćute na ovaj zakon, koji nemo podnose sve ovo što se radi u vezi ovog zakona, podsećaju me na onu izreku koja kaže - ako želiš da ti kokoška nosi jaja, onda moraš trpeti njeno kokodakanje. Do kada će to biti, videćemo.

Dame i gospodo, ovde se govori o pojavni oblicima diskriminacije koji su upodobljeni ustavnoj odredbi iz člana 21. Ustava Srbije.
Međutim, sigurno je da vama koji predlažete ovaj zakon, kao uostalom i u većini ostalih zakona, apsolutno na prvom mestu nije načelo jednakih prava, sloboda i dužnosti. Ovakvom politikom kao da hoćete nešto drugo.
Gospodine ministre, znate verovatno da je u nauku ušla jedna metafora pod nazivom "leptirov efekat". Znate da leptir samo jednim zamahom svojih krila u pravom trenutku i na pravom mestu može da izazove uragan.
Ovakvim predlogom zakona, kao uostalom i nekim drugim zakonskim predlozima koje smo ovde videli, vi kao da želite ovaj "leptirov efekat".
Sveobuhvatnim merama koje vi sprovodite, a u koje spada i Predlog ovog zakona, u situaciji kada su protiv ovog zakona SPC, kao i ostale tradicionalne verske zajednice, kada su protiv ovog zakona mnoge političke organizacije, mnoge patriotske nevladine organizacije, tvrdoglavo se držite onoga što vam je neko dao kao zadatak da uradite i kao zadatak da donesete u ovoj Narodnoj skupštini.
Verovatno zaboravljate na jednu prostu, jasnu, ali zaista pravu izreku, koja glasi – neka onaj koji kaže da je dobro biti magarac ode da mu stave ular. Hvala lepo.

Dame i gospodo, smatram da je naslov iznad člana 9. Predloga zakona suvišan, te da član 9. predstavlja logičan nastavak principa povrede načela jednakih prava i obaveza, koji se reguliše članom 8. Predloga ovog zakona.
Međutim, jedan od osnovnih problema kod skoro svih zakona koji se donose u ovoj skupštini, u Skupštini Srbije, jeste što se ovi zakoni u praksi ili ne primenjuju ili se selektivno primenjuju. To će biti sudbina sigurno i ovog zakona kada bude donet.
Građani Srbije treba da znaju nešto drugo. Ne brine ove iz vladajuće većine neprimenjivanje ili selektivna primena ovih zakona. Građani Srbije, znajte – njih brine kako će dodatno da vas oporezuju, dakle, kako će da vas oporezuju da bi napunili budžet koji je skoro prazan, da ne bi doživeli bankrot države.
Građani znajte, za njih to oporezivanje predstavlja jednu svojevrsnu umetnost – umetnost da se guska očerupa, sa što manje gakanja, a sa što više perja. Oni to hoće da urade i ovde u Beogradu, ovom naplatom za Infostan, naplatama od pre nekih 10 godina. Međutim, gospodo iz vlasti znajte – sve će manje biti perja, a sve više biti gakanja. Zato znajte da je nemaština najveće ljudsko iskušenje. Treba da se pazite kada nekog terate da previše steže kaiš, može da se desi da mu popuste živci. Zato ne igrajte se sa naplatom za Infostan.

Dame i gospodo, član 11, čije se brisanje traži ovim amandmanom, tretira famozni govor mržnje. Član 11. glasi: Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog svojstva itd.
Naslov iznad ovog člana koji glasi – govor mržnje, kao i sam član 11, boluju od jednog sindroma koji se može nazvati haški sindrom. Da bi utisak bio kompletan, trebalo je samo da predvidite da je govor mržnje ispoljen u okviru udruženog zločinačkog poduhvata i onda bi to zaista neodoljivo podsećalo na neke elemente iz haške optužnice i zaista bi to podsećalo na ono jadno i smešno haško tužilaštvo, koje je prof. dr Šešelj u svojoj briljantnoj odbrani uspeo da razbije, da razbuca, kako je on to sam rekao. Takva paralela bi bila zaista idealna, samo da ste ovo predvideli.
Gospodine ministre, ako niste znali, dr Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu je razbio ovu optužnicu i u ovom delu koji se tiče govora mržnje. Očigledno je da to niste gledali. Preporučujem vam da to pogledate i onda ćete sami izbrisati ovaj član. Hvala.

Amandman se odnosi na član 1. i on kaže – sve odredbe ovog zakona moraju se primenjivati u smislu člana 21. Ustava Republike Srbije.
Cilj ovog amandmana je da se već u članu 1. zakona ukaže na svu snagu i jačinu člana 21. Ustava Srbije. Međutim, slepo prihvatanje nekih tuđih vrednosti apsolutno vas neće dovesti nigde.
Postavlja se pitanje – šta je to što vas tera da prihvatite nešto što je apsolutno neprihvatljivo u srpskom narodu, da prihvatite nešto što je protiv tradicionalnih vrednosti koje su vekovima važile u srpskom narodu, da prihvatite nešto što je protiv moralnih normi opšteprihvaćenih kod ovog naroda, da prihvatite nešto što je protiv prirode.
Zašto se ne ugledate na vaše prijatelje Nemce, koji u jednoj svojoj finoj poslovici kažu – ako priroda hoće desno, ne idi levo. Izgleda i ovde priroda hoće da ne idete levo, da idete desno, ali rekao bih da ono malo crvenog kojeg ima u vama ili sa vama ili oko vas, upravo vas tera da idete levo.
Na kraju, rekao bih da zaista slepo podaništvo neće vas odvesti nigde, jer hraneći kravu kakaoom, nećete pomusti čokoladno mleko.

Podneo sam amandman na član 2. stav 1. tačka 1), tako što reč ''neopravdano'' treba da se briše. Ako ste ovim članom predvideli da postoji neopravdano pravljenje razlike ili neopravdano postupanje koje se zasniva na rasi, boji kože, jeziku, nacionalnoj pripadnosti itd, onda se iz toga stvara logičan zaključak da postoji i opravdano postupanje, u smislu pravljenja razlike prema ovim svojstvima. Upravo to je nedopustivo i iz tog razloga sam predložio da se ova reč ''neopravdano'' briše.
Međutim, smatram da je vama ipak najvažnije da ovim slepim prihvatanjem nekih evropskih kvazivrednosti zaista budete u milosti onih čije naloge primate. Oni vas uporno neće i u odnosu na data obećanja koja ste kao aktuelna vlast davali pre izbora, smatram da se ponašate po onoj izreci ''kako su prešli vodu, tako su sveca zaboravili''.
I vi ste davali mnoga obećanja pre izbora, setite se obećavali ste državu blagostanja, 300.000 radnih mesta, 1.000 evra besplatnih akcija, obračun sa mafijom, sa tajkunima itd. Međutim, za sve ovo što ste obećali pre izbora dobili ste orden od naroda, a to je vlast. Mnogi treba da znaju, onima kojima nedostaje orden zasluga protiv naroda, uskoro će dobiti rešetke sa zlatnim sunčevim zracima. Hvala vam.

Amandman glasi: ''Pravo na efikasnu zaštitu od svih oblika diskriminacije na teritoriji Republike Srbije imaju pravna i fizička lica''.
U izveštaju vaših prijatelja iz Evropske komisije stoji da okvirni zakon o zabrani diskriminacije u Srbiji još nije usvojen, pa onda kažu – u praksi postoji široko rasprostranjena diskriminacija protiv nacionalnih manjina, romske populacije i žena, kao i osoba sa posebnom seksualnom orijentacijom.
Dalje, oni kažu u dokumentu evropskog partnerstva – usvojiti sveobuhvatan zakon protiv diskriminacije i obezbediti odgovarajuću institucionalnu podršku žrtvama. Pazite, oni kažu žrtvama. Za njih, a i za vas koji ih podržavate, žrtve nisu nevina deca i civili koji su poginuli u besomučnom i divljačkom bombardovanju Srbije pre 10 godina.
Za vas, kao i za njih, žrtve nisu ni oni koji danas posle 10 godina u najtežim mukama umiru od osiromašenog uranijuma, koji su vaši prijatelji prosipali nad Srbijom.
Za vas, kao i za njih, žrtve nisu ni oni koji, pored toga što umiru od osiromašenog uranijuma, takođe umiru od mnogih drugih bolesti, a pored toga pri bombardovanju nastale su ogromne posledice u toku razaranja Srbije.
Za njih, a i za vas koji ih podržavate, žrtve nisu ni nesrećni Srbi sa Kosova i Metohije, koji su u raljama ekstremista i za koje je Njegoš rekao da su zaista ... (isključen mikrofon.)

Dame i gospodo, ovaj amandman Vlada Srbije nije prihvatila, s istim obrazloženjem kao i za prethodni moj amandman, tako da to obrazloženje neću čitati, već ću nešto drugo reći povodom obrazloženja Vlade.
Građani Srbije treba da znaju da se ovde radi o jednom pravnom teroru, o pravnom nasilju i o slepom prihvatanju i kopiranju svih zapadnih kvazivrednosti. Međutim, ono što je važnije, građani Srbije treba da znaju da država više njima ne može da obezbedi ni jeftinog lekara, ni jeftinog učitelja, ni jeftinu struju, ni jeftinu vodu, ni bilo šta drugo, makar da su ostali i nezaposleni u slučaju neke od mafijaških privatizacija.
Ulof Palme, u svojoj knjizi „Švedski model“, kaže, otprilike, da izuzev rata i elementarnih nepogoda nema ničeg drugog čega bi se ljudi više plašili od nezaposlenosti.
Znajte, građani Srbije, da su loši pastiri propast za stado. Kaže se da je bolje da na čelu ovaca ide lav, nego da ispred lavova ide ovca.

Dame i gospodo, ovaj amandman se odnosi na član 12. Tražio sam da u stavu 1. i stavu 2, tamo gde piše "ministar", stoji "Ministarstvo".
Očigledno je da Vlada ceni i voli svoje ministre, pa nije uslišila ovaj amandman.
U odnosu na obrazloženje Vlade, ja bih hteo da kažem nešto drugo. Očigledno je da je kod vas na vlasti jedna apsolutno obrnuta situacija. Kod vas je pojedinac na vrhu ledenog brega. Upravo je zbog toga i ovakvo obrazloženje Vlade. Kod vas taj pojedinac, pa makar on bio i ministar, može biti nadležan i za ono za šta celokupna logika predviđa da ne bi mogao biti nadležan. Kod vas su mnogi pojedinci, prosto, uzurpirali vlast. Oni su nedodirljivi. Oni misle da mogu sve i zaista se ponašaju po jednoj finoj ukrajinskoj izreci, koja kaže – izraste li tvome teletu srebrno vime, lako ti je iz njega da dobiješ zlatno mleko.
Međutim, ovde se jedno zaboravlja, a to je da svi ti nedodirljivi ne vide bujicu gladnih, nezaposlenih, obespravljenih, osiromašenih, a davno je rečeno da kad siromah postane sudija, vreme je da bogati napuste selo. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 44. odnosi se na dostavljanje zamolnice i krivičnih spisa javnom tužiocu, kao i mišljenja o ispunjenosti određenih pretpostavki koje se odnose na pružanje međunarodne pravne pomoći.
Vlada je, normalno, odbila ovaj amandman, s obrazloženjem koje je napisala i za 60 drugih naših amandmana, tako da zbog kratkog vremena neću čitati to obrazloženje.
Samo bih želeo da preko gospođe ministra, koja je ovde, kažem nekoliko rečenica u prilog odgovoru Vlade na moj amandman.
Kaže se – ako hoćeš da vidiš kakva ti je država i kakva je njena budućnost, onda prvo pogledaj koliko je u zatvoru nevinih ljudi, a koliko je na slobodi zlikovaca i lopova.
Kada bi se u našoj državi, a sa vama na vlasti, analizirala ova činjenica, mislim da bismo došli do frapantnih podataka, pogotovo u odnosu na ovu drugu okolnost, na okolnost koliko na slobodi ima zlikovaca i lopova.
Zaista sam zanimljivu rečenicu povodom ovoga skoro pročitao. Ona kaže, otprilike, ovako – kad bi kod nas nekim slučajem, a ja kažem ne dao Bog, došlo do otmice aviona, zahtev otmičara ne bi bio, kao što je to uobičajeno, da se neko pusti na slobodu, već naprotiv, da mnogi odu u zatvor. Mislim da bi taj spisak bio veliki.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da vas predstavnike vlasti neće mnogo ganuti činjenica koju uostalom i sami znate, a to je da su nama matične knjige rođenih mnogo tanje od onih matičnih knjiga u koje se upisuju umrli. Svake godine u državi Srbiji nestaje jedan grad, veličine 25 do 30 hiljada stanovnika. Za to gotovo da niko od vas ne mari, ponekad se to, doduše, pomene, ali sve ostaje na tome. Vama je, čini mi se, jedino važno da se spoji ono što je nespojivo i da se po hitnom postupku donese što više zakona po nečijem nalogu, samo  da biste dobili neko pozitivno mišljenje od opet neke evropske komisije.
Ima jedno pravilo koje kaže, zaista je bolno videti slepog čoveka koga ka provaliji vodi čovek koji vidi, a njegov ubica. Međutim, isto je tako teško videti slepog čoveka koga vodi drugi slep čovek, a koji se pravi da vidi. Upravo se to nama dešava. Ovo što nam vi radite, što nas terate na kopiranje nekih zapadnih vrednosti, koje u stvari apsolutno ne mogu da se kopiraju u našim uslovima, predstavlja u stvari tu priču. Onaj ko je pisao Predlog zakona o matičnim knjigama trudio se da ga napiše onako po svojoj struci. Međutim, pretpostavljam da je isto tako imao problema sa nekim nalogom da se ovaj posao uradi što brže, po hitnom postupku.
Zbog toga, u ovom zakonu ima prilično nedorečenosti, prilično grešaka, ima nekih stvari koje je potrebno dodati i ispraviti itd. Nije problem to uraditi ukoliko se ima malo dobre volje, a malo manje sujete. Ako postoji osnovana sumnja da je netačan podatak koji se upisuje u matičnu knjigu, matičar je dužan da ga proveri pre upisa. Šta ako matičar ne uvidi da je neki podatak koji upisuje netačan? Šta ako on samo na trenutak pomisli da postoji osnovana sumnja, pa mu se učini da te sumnje nema i ponovo on ne uradi proveru tih podataka pre upisa? Zašto ne dozvoliti i nekom drugom da može da prijavi taj nedostatak? Zato mi tražimo da pre upisa matičar treba da izvrši proveru podataka na koje je kao netačne ukazalo i zainteresovano lice. Mislim da se time povećava tačnost matičnih knjiga i da se poboljšava pravna sigurnost i na kraju, to je uopšte u interesu svih.
Pored toga, vi kažete da se upis može odložiti radi provere i to je dobro. Međutim, pitamo se, može li se taj upis odložiti nečijom voljom mesec dana, dva, tri pet, šest, ili koliko? Može li se matičaru ili možda nekom njegovom rukovodiocu ili šefu dati neko diskreciono pravo da sam odlučuje koji je to rok u kome će on odložiti upis u matičnu knjigu?
Zbog toga mi tražimo da se odlaganje upisa radi provere oroči. Možda to deluje pomalo bezazleno, u praksi je to zaista potrebno. Međutim, kako vi da poverujete da ove naoko bezazlene stvari treba ispravljati kada u svakoj prilici i na svakom mestu stvarate utisak nekog opšteg dogovorenog apsurda? U tom apsurdu prosečno normalan čovek gubi tlo pod nogama. Njemu nije više jasno da li ovo što mu se događa predstavlja san ili javu.
Kako bi bilo jasnije, evo jednog prostog primera tog apsurda na koji vi pristajete. Zamislite jedan film u kome gori kuća, a porodica se okupila da bi proslavila rođendan, dim kulja na sve strane a oni sede tu kao da se ništa ne događa. Apsurd da nema većeg, čak, kaže, u jednom uglu, majka uspavljuje dete u kolevci koja se nalazi ispod grede koja gori. Zamislite taj apsurd.
Uviđate li vi sličnost ovog događaja, ovog filma, sa događajima koji nas snalaze, kao državu i društvo? Neki se prave da ništa ne vide, još nas ubeđuju da će sve biti dobro samo da uđemo u EU, tamo nas čekaju milijarde dolara, tamo nas čeka blagostanje itd.
Uviđate li vi apsurd u današnjoj odluci Administrativnog odbora? Zamislite šta se dešava? Ovo će ući u anale Skupštine – kršenje Ustava, kršenje zakona, kršenje Poslovnika. Ovde se događa teror i diktatura jedne stranke i jednog čoveka. Međutim, o ovome će još nešto više reći moje kolege koje su prisustvovale Administrativnom odboru.
Još nešto o matičnim knjigama. Kažete da greške u matičnim knjigama koje su uočene posle zaključenja upisa matičar može ispraviti samo na osnovu rešenja nadležnog organa. Kada ih ispravlja? Da li je isto da ih ispravi odmah ili nakon šest meseci? Zato tražimo da ove greške koje matičar uoči posle zaključenja upisa, on ispravi odmah, a najkasnije sedam dana od dobijanja rešenja od strane nadležnog organa.
Ili, o odbijanju zahteva za uvid u matične knjige, kao i spise na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, nadležni organ donosi rešenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Po ovom predlogu, ako se jednom odbije upis, više se zahtev ne može podneti. Šta ako se posle izvesnog vremena pojave nove okolnosti koje se nisu znale ili se nisu isticale u prvobitnom zahtevu? Sigurno da u nekom roku posle pravosnažnog rešenja i posle takvih činjenica i okolnosti koje se pojave, treba dozvoliti uvid u matične knjige. U suprotnom, to nisu javne isprave u pravom smislu, već se tu samo ogleda sva bahatost i samovolja vlasti.
Na ovu bahatost i samovolju vlasti mi smo poprilično navikli do sada; mafijaške privatizacije, milion nezaposlenih, povećanje nezaposlenosti, a usled toga povećava se broj ubistava, samoubistava, zatvorenika i psihičkih bolesnika itd. Stotine hiljada socijalnih slučajeva, od stanovništva ste napravili sirotinju koja nema šta da jede, a zna se da su usta i želudac najveći neprijatelji siromaštva. Nažalost, ima jedna tačna izreka povodom ovoga, kaže, kada siromašan čovek i gladan čovek jede pile, jedno od njih je bolesno. Zaista, vi ste napravili bolestan narod i bolesnu državu.
A nasuprot njima, jedna mala, marginalizovana grupa ljudi, neke od njih smo videli na Kopaoniku, preko noći je prigrabila najveći deo kapitala, ima preteranu želju da kontroliše čitavu vlast u državi. Ima jedna fina latinska izreka, trebalo bi da je mnogi od ovih znaju, kaže – onog koji se obogatio za godinu dana trebalo je obesiti pre 12 meseci. Zaista, fina izreka.
Kažete, ako je smrt nastupila u vanrednim okolnostima, činjenica smrti upisuje se u matičnu knjigu naseljenog mesta gde se umrli sahranjuje. Koje su to vanredne okolnosti?
Ko određuje kada su nastupile te vanredne okolnosti? Tražimo da Ministarstvo u Uputstvu o vođenju matičnih knjiga to odredi, dakle, koje su to vanredne okolnosti i ko ih određuje. Čini mi se da će ministarstvo koje određuje koje su to vanredne okolnosti u narednom periodu imati puno posla. Na vama iz vladajuće većine je velika odgovornost. Ne zaboravite da se na točku sreće, kažu, voze četvorica, jedan se penje, drugi silazi, treći je gore, a četvrti na dnu. Vi ste okrenuli taj točak sreće, vi ste prividno na vrhu, ali kažem, vi ste ga okrenuli i pazite gde će se on zaustaviti. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo, gospođo predsedniče, reklamiram član 86. Poslovnika. Citiraću prva dva stava, pa vas molim da mi ovo vreme ne računate.
"Predsednik Narodne skupštine otvara sednicu Narodne skupštine i, na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatuje broj narodnih poslanika koji prisustvuju sednici. Ukoliko predsednik konstatuje da na početku radnog dana, u sali za sednice, nije prisutna najmanje jedna trećina narodnih poslanika, sednica se odlaže za jedan sat."
Gospođo predsedniče, vi niste bili na početku ove sednice, potpredsednik Narodne skupštine je povredio ovaj član 86, time što je, utvrđujući kvorum, utvrđujući ovu jednu trećinu narodnih poslanika, utvrdio da u tom momentu, u 15. sekundi, ima svega 82 narodna poslanika, tako da nije primenio stav 2. člana 86. ovog našeg poslovnika, da odloži zasedanje Narodne skupštine za jedan sat. Mislim da ćete uvidom u stenogram to videti i da ćete videti da je ovo moje obrazloženje zaista adekvatno.
Sve ovo što se dešavalo nakon toga, sve ove posledice, proizašle su iz ovakvog kršenja i nepoštovanja Poslovnika od strane vas kao vladajuće većine.
Možda je vama najvažnije da se ograniči ili smanji javna rasprava u ovom parlamentu, kako bi se time zadovoljio, možda, ''Kacini'' ili neki dušebrižnici, nazoviprijatelji Srbije, kako bi se smanjio broj poslanika u Narodnoj skupštini, kako bi se ukinuli TV prenosi, kako bi se Poslovnik o radu Narodne skupštine drastično reducirao na uštrb rada narodnih poslanika itd.
Ili je vama značajno da sve prenesete na neke komisije, agencije, nevladine organizacije, ali samo pod jednim jedinim uslovom, da sve to bude nezavisno od Parlamenta, pa i po cenu da se takvim političkim puzanjem uvede diktatura na mala vrata.
Hteo bih još nešto da kažem. U vašem opravdavanju svega ovoga, govorim o vladajućoj većini, time što mirno prihvatate sve ovo što se radi, nema ni ''d'' od demokratije.
Kaže se da je na dvoru nekog sultana postojao jedan …
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, citirao sam pola minuta. Hoćete li mi dozvoliti?
(Predsednik: Izvolite.)
Završiću s ovim. Na dvoru jednog sultana, postojao je jedan državni, ili dvorski službenik, koji se zvao Evet-efendija. Taj Evet-efendija imao je jedini zadatak da klima glavom, samo da klima glavom, u znak odobravanja na sve ono što bi rekao sultan. Zarad interesa srpskog naroda i zarad interesa onih čije ste sudbine uzeli u vaše ruke, mislim da bi trebalo da o ovome razmislite. Hvala.