Dame i gospodo može li malo mira, da završimo ovu sednicu?
Pre nego što postavim poslaničko pitanje htela bih da podsetim sve narodne poslanike na dva neprijatna događaja čiji se datumi ovih dana približavaju: 23. februara biće šest punih i počeće sedma godina otkako se predsednik SRS nalazi u Haškom tribunalu, u tribunalu koji navodi sve Srbe da se muče i da se bore za svoja ljudska prava. Takođe, 24. marta navršava se deset godina od NATO agresije, kada je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom prilikom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine.
Ovo ne sme da se zaboravi. Ovo mora da se osudi i ovo moraju da osude svi, i predsednik Republike Boris Tadić. Srpska radikalna stranka je od početka osuđivala NATO bombardovanje i bombardovanje građana Srbije. Municija od osiromašenog uranijuma prilikom udara u oklop stvara oblak radioaktivne prašine koja kontaminira i čije udisanje je opasno po zdravlje. Zašto do sada Ministarstvo zdravlja i ministar za zdravlje, koji je od 2000. godine četiri puta bio ministar za zdravlje, nisu do sada uradili nijedno medicinsko istraživanje koje bi dokazalo koliko je ljudi obolelo od karcinoma raznih organa zbog osiromašenog uranijuma?
Dokazano je da se od 1999. godine do 2002. godine malignitet povećao za 13%. Mnogi lekari non-stop upozoravaju na to da se broj obolelih povećava. Svake godine u Srbiji umre 30.000 ljudi više nego što se rodi, odnosno jedan grad u Srbiji nestane.
Italijanska vlada, odnosno mediji su dokazali da je od trovanja osiromašenim uranijumom u toku NATO bombardovanja umrlo 45 italijanskih vojnika koji su služili na Kosovu i Metohiji u sastavu KFOR-a, dok je 515 obolelo od karcinoma.
Građani Srbije su u strahu i obmanuti su lažnim srbovanjem, jer demokratska vlada je zločince NATO agresije proglasila za saveznike, a strašne ratne zločince za posledicu demokratskih promena. Radi građana Srbije molimo vas da Ministarstvo zdravlja već jednom saopšti medicinska istraživanja koliko je od 1999. godine ljudi obolelo od karcinoma, jer znamo da je malignitet drugi uzrok smrti u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 226, i tražim obaveštenje i objašnjenje od nadležnog ministra za sport i omladinu.
Da li pomenuto ministarstvo ima nacionalnu strategiju za prevenciju maloletničke delikvencije, koja je od 2000. godine gorući problem u državi Srbiji?
Svakodnevno smo svedoci da deca ubijaju i da decu ubijaju. Ovih dana, i u Novom Sadu i u Kragujevcu, desile su se dve tragedije, u jednoj je nastradao maloletnik, koji je ubijen od strane, takođe, maloletnika, u Kraljevu, a u Novom Sadu se nalazi u komi dečak koji je, takođe, nastradao od strane maloletnika.
Srpska radikalna stranka ima odgovornost za budućnost Srbije. Uvek će se boriti da naša deca ne krenu stranputicom i za izazovima modernog društva, droga, alkohol, prostitucija, jer je u njenom programu zdrava porodica za zdravo odrastanje, uz razvijanje pozitivnih ambicija i visokih moralnih vrednosti kod dece i omladine.
Najugroženija kategorija stanovništva u Srbiji su deca. Od oko dva miliona dece u Srbiji do 18 godina, gotovo trećina živi u siromaštvu. Ova deca nemaju ni pristojan krov nad glavom, a nedostaju im i osnovna egzistencijalna dobra. Svako deseto dete je neuhranjeno. Nebriga o deci i njihovim osnovnim razvojnim potrebama vodi samo ka jednom smeru, a to je potencijalna maloletnička delinkvencija.
U vreme ekonomske krize i socijalne bede, ovaj problem će biti sve veći i sve teži. Kakva budućnost čeka Srbiju u kojoj je danas 500.000 gladne dece i omladine, koja raste bez adekvatnog moralnog podsticaja?
Očigledno je da vladajuća struktura danas ne vodi dovoljno računa o deci na svim nivoima. Kada će već jednom Srbija da dobije nacionalnu strategiju za borbu protiv narkomanije? Narkomanija je jedan od najvećih faktora rizika u borbi protiv maloletničke delikvencije. Ako se borimo adekvatno protiv narkomanije, borićemo se i protiv maloletničke delikvencije. Molimo da se na ova pitanja daju adekvatna objašnjenja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 226, i tražim objašnjenje, odnosno obaveštenje od nadležnog Ministarstva za spoljne poslove ili od nadležnog ministra za spoljne poslove gospodina Vuka Jeremića.
U senci formiranja nelegalnih, tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, čije je formiranje juče i ruski ambasador gospodin Konuzin negirao, i svakodnevnih incidenata na Kosovu srpski i nealbanski narod je u paničnom strahu posle saznanja o nedavnoj poseti predsednika Albanije Prištini. Tom prilikom je između Albanije i tzv. samoproklamovane države Kosovo potpisan sporazum o ukidanju granice između Albanije i Kosova, a takođe su ukinute i vize i carina.
Pitanje je kako država Albanija, sa kojom Srbija ima pune diplomatske odnose, sklapa sporazum sa delom državne teritorije Srbije, a Kosovo je, po važećem Ustavu, deo teritorije Srbije? Znači, Albanija sklapa sa Kosovom ugovor kojim ukida granicu, carinu i ostalo.
Radi građana Srbije podsećam da je Albanija druga zemlja u svetu, posle Avganistana, koja je priznala tzv. nezavisno Kosovo, ali i pored toga naš ambasador je u Tirani, a albanska ekselencija u Beogradu.
Srbima je potrebno otvoreno i ozbiljno suočavanje sa istinom, a istina je neprijatna, teška, a opasnost je mnogo veća. Građani Kosova i Metohije su u strahu da jednog dana na Pančićevom vrhu na Kopaoniku ne bude granica između Srbije i Albanije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 226. i tražim obaveštenje, odnosno odgovor od nadležnog Ministarstva za pravdu, odnosno od ministarke gospođe Malović, da li Ministarstvo za pravdu može da naloži sekretarijatu Tribunala da pregleda sve telefonske razgovore dr Vojislava Šešelja...

Pitanje za nadležnog ministra, gospođu Malović, jeste da li može da mi da objašnjenje ili odgovor da li može Ministarstvo pravde da naloži sekretarijatu Tribunala da pregleda sve telefonske razgovore prof. dr Vojislava Šešelja u protekla četiri meseca i da saopšti javnosti ima li u tim razgovorima tragova da je prof. dr Vojislav Šešelj bilo kakvom aluzijom nekome nalagao da se neko u Srbiji ubije.
Dvojac, sa Vučićem kao kormilarom, ulaže maksimalne napore, uz ogromnu medijsku podršku, da se diskredituje prof. dr Vojislav Šešelj i da mu se oteža ionako težak položaj u Hagu, i to baš u periodu kada se u Tribunalu priprema proces zbog nepoštovanja suda, zbog navodnog pritiska na svedoke optužbe, ucenjivanja itd.
Tu činjenicu potvrdio je i sam dr Vojislav Šešelj na suđenju 8. januara ove godine kada je istakao: "Smatram da ovo nije slučajno plasirano da naručjem nečije ubistvo, jer se u javnosti stvara slika o čoveku koji je na to spreman."
Nikolić i Vučić u prljavoj medijskoj kampanji iznose teške i nerealne optužbe da im život ugrožava čovek koji će 24. 2. ove godine biti punih šest godina u pritvoru Haškog tribunala, u Holandiji, na hiljade kilometara daleko od Beograda, kome su svi razgovori preko telefona cenzurisani, odnosno prisluškuju se, kome se svakodnevno krše sva procesna i ljudska prava.
Pošteno je i moralno vratiti mandate Srpskoj radikalnoj stranci koje je dobila voljom građana na parlamentarnim izborima 11. maja 2005. godine. Pučem i pokušajem razbijanja SRS i izdajom njenog predsednika dr Vojislava Šešelja oteto je 20 mandata SRS. Zbog građana Srbije koji su glasali na izborima za Srpsku radikalnu stranku, koja ih nikad nije obmanula, koja ih nikada nije slagala, SRS insistira da se ovi mandati u najkraćem roku vrate njenom poslaničkom klubu.
Dragi građani Srbije, želim da vas još jednom obavestim da je SRS besmrtna stranka i da ono što je pokušano da joj se uradi i ono što se desilo u stranci nije oslabilo SRS ni najmanje, naprotiv, iz svega smo izašli čvršći i jači, a stranka je pročišćena od nemoralnih izdajnika. Srpska radikalna stranka vas nikad neće obmanuti, ni slagati u budućnosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. i tražim objašnjenje, odnosno odgovor od Ministarstva za ljudska prava, od nadležnog ministra za ljudska prava, a pitanje glasi – šta nadležno ministarstvo radi da zaštiti ljudska prava haških zatvorenika?

Prof. dr Vojislav Šešelj se skoro šest godina bespravno nalazi u zločinačkom kazamatu Haškog tribunala. U tom sudu nema zakona. Jer, da ga ima, kako bi im palo na pamet da pokušaju da oduzmu pravo predsedniku SRS prof. dr Vojislavu Šešelju da se brani sam?

To nema nigde na svetu. Haški tribunal je osnovan da zaštiti globalnu politiku laži sile, a da istinu koja se u sudu brani ubije, i to u ime nepravde. To je vatikansko-masonska politika, koja uništava svet i sve one koji umeju da misle. A prof. dr Vojislav Šešelj je ustao protiv takve politike.

Ne brani on samo zločine izvršene nad srpskim narodom, on brani planetarnu istinu. Prof. dr Vojislav Šešelj je simbol otpora protiv takvog izmišljenog suda, suda ubice čiji je zadatak da kroz procese ubije istinu. Ali, prof. dr Vojislav Šešelj je čovek natprosečne inteligencije, izuzetne psihe i neverovatne snage, koji životom i znanjem mora da brani svoje pravo.

Prof. Šešelj je svojom odbranom zadivio čitav svet, a šta čini naša zemlja da zaštiti prof. Šešelja i sve druge koji se nalaze u Haškom tribunalu i koji još nisu proglašeni krivim? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 226. Poslovnika Narodne skupštine i tražim obaveštenje, odnosno odgovor od nadležnog ministra zdravlja – šta će se desiti u 2009. godini u vezi s prevencijom zaraznih bolesti?
U budžetu Republike Srbije za 2009. godinu je predviđeno oko skoro dve milijarde dinara manje za prevenciju nezaraznih bolesti. Međutim, znamo da će 2009. biti godina teške ekonomske krize i socijalne bede, pa se pretpostavlja da će se u 2009. godini sigurno povećati broj zaraznih bolesti. Konkretno me interesuje šta će se uraditi na prevenciji hepatitisa ''A''. To je zarazna žutica, koja se posebno javlja među siromašnim stanovništvom, odnosno bolest prljavih ruku.
Prošle godine u septembru je u Nišu obolelo preko 500 ljudi a do dana današnjeg nismo dobili odgovor šta je bio uzrok te bolesti. Takođe bih od ministra htela da dobijem i ovaj odgovor – šta je prouzrokovalo ovu bolest?
Hepatitis "A" je zarazna žutica, koja je veoma opasna bolest i ne treba tako olako da je shvatimo, da ne radimo na prevenciji ove bolesti, jer ona dovodi do oboljenja jetre, a ukoliko se ne leči, dovodi do ciroze jetre i, što je veoma opasno, može da dovede do letalnog ishoda.
U Srbiji postoje i problemi u školama. Petsto škola nema higijenske čvorove, nemaju WC, kupatila, deca ne mogu da operu ruke posle obavljene fiziološke potrebe. Interesuje me da li sanitarna inspekcija vrši nadzor tih škola gde ne postoji sanitarni čvor. S druge strane, pošto se u letnjem periodu javlja veliki broj zaraznih bolesti u vrtićima i školskim kuhinjama, interesuje me da li se vrše redovni sanitarni pregledi, ne samo ljudi koji rade u tim ustanovama, nego i mesta s kojih se služe učenici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. i tražim obaveštenje, odnosno odgovor od Ministarstva za Kosovo i Metohiju i od Vlade šta će učiniti povodom sve učestalijih napada koji se od nove godine dešavaju u severnom delu Kosovske Mitrovice?
Incident koji se dogodio 4. januara 2009. godine, kada su pretučena dva Srbina, Bato Đorđević i Petar Gusnić, četvrti je incident u poslednjih nedelju dana u kojem su meta napada Srbi. Prema rečima zamenika komandira policijske stanice u severnom delu Kosovske Mitrovice Predraga Vasovića, intervencijom policije izbegnut je širi incident. Prema njegovim rečima, izostala je reakcija vojnika KFOR-a, koji su u naselju Bošnjačka mahala istog dana napali dva Srbina i pretukli ih.
Sve učestaliji incidenti u Kosovskoj Mitrovici predstavljaju nastavak pritiska na Srbe, kako bi oni napustili svoja ognjišta. Ovakav incident mogao se i očekivati nakon izjave bivšeg kosovskog premijera Agima Čekua da kontrolu na severu Kosova vlast u Prištini treba da uspostavi i upotrebom sile.
Oliver Karten, profesor međunarodnog prava na Briselskom univerzitetu, izjavio je da je priznavanje nezavisnosti Kosova od strane SAD i 22 članice EU, od 27, "apsolutno prekršilo teritorijalni integritet Srbije".
Još nešto moram da kažem, britanski ambasador Džon Sojers ucenio je Srbiju za govornicom UN. On je rekao da Beograd mora konstruktivno da sarađuje sa zemljama članicama EU, od kojih je većina, 22 od 27 članica, priznala Kosovo. Rekao je da je EU organizacija čiji član Srbija želi da bude i da Srbija mora da učestvuje u stvaranju stabilnosti u regionu. To u prevodu znači da Srbija mora da prihvati nezavisnost Kosova. Posle toga je francuski predstavnik otvoreno kazao da je Srbija inicijativom dovela u pitanje evropsku perspektivu zapadnog Balkana.
Hvala i želim odgovor na ovo pitanje ili od ministra za Kosovo i Metohiju ili nekoga iz Vlade Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se prvo da podržim amandman poslanika SRS Slađana Mijaljevića i da kažem da o tom amandmanu Vlada Republike Srbije treba još jednom da razmisli i da ga prihvati. Takođe, javljam se i da podržim amandman moje uvažene koleginice, narodne poslanice SRS gospođe Lidije Dimitrijević na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Čuli smo kako glasi ovaj amandman – da se doprinos sa 15% promeni na 20%. Čuli smo, takođe, obrazloženje Vlade Srbije, pa ja ne bih ponavljala, ali radi građana Srbije htela bih da pročitam kako u osnovi glasi član 5. predloženog zakona. On kaže da je osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije iz člana 8. stav 1. tačka 15) Zakona predložena u visini iznosa od 15% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene po zaposlenom u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća doprinos, a prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove finansija. Obračun o plaćanju doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje vrši se počev od 1. januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju.
Imajući u vidu činjenicu da je Zakonom o zdravstvenom osiguranju uređeno da se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica iz člana 22. tog zakona, a to su: 1) fizička lica, odnosno osiguranici koji u smislu zakona pripadaju grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku od oboljenja, 2) lica čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, 3) lica koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva a ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika po drugom osnovu, odnosno po tom zakonu, i 4) lica koja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao član porodice osiguranika, a za koja se u budžetu Republike Srbije prema zakonu koji utvrđuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
Ako se ima u vidu da je u 2008. godini registrovano oko 720.000 ovih osiguranika, odnosno lica za koja treba obezbediti sredstva iz budžeta na ime doprinosa, proizilazi da će u 2009. godini, godini globalne ekonomske krize i teške socijalne bede, broj ovih korisnika da se znatno uveća. Srpska radikalna stranka smatra da će negativni efekti globalne ekonomske krize izazvati finansijske i socijalne probleme zbog visoke inflacije deficita u spoljnotrgovinskom poslovanju, nezaposlenosti, poskupljenja, otpuštanja, što će neminovno dovesti do još većeg osiromašenja građana Republike Srbije.
Kao lekar ne mogu a da ne kažem da siromaštvo prati bolest. Ova vlada mora da shvati da je ulaganje u zdravstvo prava investicija. Ulaganje u zdravstvo nije samo javna potrošnja, već ulaganje u održivi ekonomski razvoj društva. U Srbiji se po glavi stanovnika za zdravstvo izdvaja 186 evra, čime je Srbija svrstana u najsiromašnije zdravstvene sisteme Evrope. Zdravlje je vrhunska vrednost svake osobe, ali, nažalost, većina nas to shvati tek kad se razbolimo.
Na nesreću građana Srbije, u Srbiji je ugroženo stanovništvo, tako da je ugrožena i egzistencija srpskog naroda i države. Ugrožena je belom kugom, umiranjem od zaraznih bolesti, a to su uglavnom bolesti siromaštva kao što su tuberkuloza, hepatitis - to je bolest prljavih ruku koja dovodi do ciroze jetre i do smrtnog ishoda. I, ono što je danas epidemiološki problem, to su hronične zarazne bolesti, kardiovaskularne, maligne bolesti koje kose građane Srbije.
Zato je Srpska radikalna stranka predložila ovaj amandman kako bi se pomoglo najugroženijem i najsiromašnijem delu stanovništva Srbije u 2009. godini, u kojoj nas ne očekuje ništa ni lepo ni dobro. Nadam se, u ime građana Srbije kojima je ova pomoć najpotrebnija, da će Vlada još jednom da razmotri ovaj amandman i da ga prihvati i da na taj način pomogne najugroženijem stanovništvu Srbije.
Takođe želim da istaknem zbog građana Srbije da utvrđivanje obaveza plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje na način na koji je to predložila Srpska radikalna stranka neće negativno uticati na poslovanje privrednih subjekata, imajući u vidu da se predložene izmene odnose na obavezu plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje kao vrstu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje fizičkog lica za koje se sredstva obezbeđuju na teret budžeta Republike Srbije.
Znači, ono što treba da uradite, to je da ovaj procenat koji smo povećali od 15% do 20% odvojite iz nekog drugog dela budžeta, a prebacite u ovaj deo koji bi bio koristan i svrsishodan. U ime SRS još jednom predlažem da se usvoje amandmani i gospodina Slađana Mijaljevića i gospođe Lidije Dimitrijević. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana koji je podneo narodni poslanik SRS-a, gospodin Petar Jojić, na član 8. Predloga zakona, koji glasi: "Član 8. ovog zakona o administrativnim taksama se briše."
Srpska radikalna stranka je podnela 30 amandmana na predloženi zakon, a stav SRS je da treba brisati sve predložene članove zakona.
Srpska radikalna stranka smatra da je neprihvatljivo povećavati republičke administrativne takse u uslovima globalne ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije. Srpska radikalna stranka svojim amandmanima predlaže Vladi Republike Srbije da odustane od Predloga zakona, odnosno od povećanja administrativnih taksi.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama vrši se usaglašavanje predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama, koje su u nadležnosti organa za čiji se rad plaća republička administrativna taksa. Ovde se radi o spisima i radnjama koje su bile u nadležnosti organa državne zajednice SCG, za koje se plaća taksa u skladu sa Zakonom o saveznim administrativnim taksama.
Visina ovih taksi nije menjana od 2001. godine, a inače ih je trebalo usklađivati svake godine. Sada se predlaže izmena visina taksene obaveze, što će u uslovima ekonomske krize i socijalne bede predstavljati izdatak koji će opteretiti i privredu, i poljoprivredu i sve građane Srbije.
U strukturi prihoda budžeta za 2009. godinu 640 milijardi dinara biće obezbeđeno iz akciza, poreza i taksi, a u strukturi projektivnih rashoda najviše sredstava, 233,7 sedam milijardi dinara je planirano za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a za subvencije samo 40,9 milijardi dinara.
Radi građana Srbije moram da naglasim da postoji povezanost između Zakona o budžetu i predloženih zakona. Ovaj zakon, kao i drugi set zakona koji su u proceduri, nisu prateći zakoni budžeta, već materijalno pravni propisi.
Vlada Republike Srbije je napravila grešku u redosledu predlaganja zakona. Prvo je trebalo da predloži ovaj set zakona, koji su sada u proceduri i da ih Narodna skupština usvoji, a potom da Vlada Republike Srbije predloži Narodnoj skupštini predlog zakona o budžetu, odnosno zakon o fiskalnoj politici Republike Srbije.
Nažalost Predlog zakona o budžetu je stigao u Narodnu skupštinu sa zakašnjenjem od 40 dana, čime je Vlada Republike Srbije pokazala neodgovornost, neslogu i nesposobnost.
Zbog nelogične i neprihvatljive odluke, Vlada Republike Srbije je jednostrano primenila Prelazni trgovinski sporazum, na taj način će ostati bez značajnih prihoda i zbog toga je morala da pronađe izlaz kako da se ti prihodi dopune. Tako će Vlada Republike Srbije povećanjem poreza, akciza i taksi dodatno da optereti stanovništvo Srbije, a sve u nameri da finansira neopravdanu odluku o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma sa EU.
Građani Srbije će zbog jednostrane primene Prelaznog sporazuma, po najavama iz vladajuće koalicije, plaćati PDV veći za 2,5%. Jedini izlaz i rešenje za građane Srbije je odustajanje Vlade Srbije od jednostrane primene štetnog Prelaznog sporazuma, jer u trenutnim uslovima ekonomske krize i socijalne bede to predstavlja i za privredu, i za poljoprivredu, i za sve građane Srbije težak ekonomski i finansijski udarac.
Pošto je sa nama ministar za trgovinu i usluge, gospodin Milosavljević, htela bih da kažem nešto i o poskupljenjima koja su vezana i koja su svakodnevna. Građani Srbije su pod pritiskom poskupljenja i zahtevaju odgovor od ministra.
U Srbiji je zabeležen rast cena prehrambenih proizvoda za 15 do 16%, što je jedan od najvećih u Evropi. Srbija je na drugom mestu po poskupljenjima u Evropi, posle Bugarske. Zašto građani Srbije jedu najskuplju hranu u regionu? Zašto su najviše trgovinske marže i zašto su one van kontrole? Zašto je, na primer, trgovinska marža za juneći but 48%?
Ovogodišnji talas poskupljenja tek sada počinje da uzima danak. Građani su u neizvesnosti i plaše se crnih prognoza, restrikcija i poskupljenja. Namirnice su u Srbiji za poslednje četiri godine, otkada su ova i prethodna Vlada, poskupele između 60 i 90%.
Marža na hleb je 24,3%, na mleko 17,3%, a na meso, kao što sam već rekla, i do 48%. Pored talasa poskupljenja koja su u toku, najavljuju se i nova poskupljenja. Tako cena grejanja već od januara biće veća 36%, a od 1. februara biće skuplje i karte za gradski prevoz. Račun za toplu vodu uvećan je za 40%, a pred Novu godinu poskupelo je parkiranje u Beogradu za 9,5%.
Ovo su samo neka poskupljenja koja će dodatno smanjiti kućni budžet građana Beograda i Srbije. Cene skaču, a potrošačka korpa sve je praznija. Građani sa opravdanjem strahuju i čekaju odgovor nadležnog ministra, a to je ovde prisutni gospodin Milosavljević.
Na kraju, Vlada Republike Srbije je Predlogom ovog zakona o administrativnim taksama uradila još jednu lošu stvar kada je finansijsko-ekonomski interes i socijalni status građana Srbije u pitanju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je podneo narodni poslanik gospodin Jovan Palalić.
Cilj amandmana koji je podneo gospodin Palalić, u svom obrazloženju je već istakao, to je da se ne povećavaju akcize jer povećanje akciza dovešće i do povećanja mnogobrojnih proizvoda, koji će štetno da utiču na standard i uopšte na socijalnu situaciju građana Srbije.
Zbog toga ću da pročitam ovaj amandman na član 3. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Jovan Palalić, koji glasi: "Član 3. briše se."
Vlada Srbije je navela - amandman se ne prihvata imajući u vidu da je reč o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju, kao i da predloženi iznosi akcize ne moraju nužno da utiču na rast maloprodajnih cena derivata nafte, čija visina pre svega zavisi od cenovne politike privrednih subjekata, iznosima akcize na derivate nafte koji su predloženi u zakonu, sa uslovima za obezbeđenje prihoda od akcize projektovanim u Zakonu u budžetu za 2009. godinu.
Članom 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predlaže se povećanje poslednjih usklađenih iznosa akcize.
Podsećam da je prethodno usklađivanje akciza izvršeno u januaru 2008. godine na derivate nafte, i to na motorni benzin, sa tadašnjih 35,91 dinar po litru na 42,00 dinara po litru, dizel goriva sa sadašnjih 19,10 dinara po litru na 26,00 dinara po litru i tečni naftni gas sa sadašnjih 11,01 dinara po kilogramu na 13,00 dinara po kilogramu. Kada pogledamo strukturu cene benzina u decembru 2008. godine, u Srbiji akciza čini 44% maloprodajne cene.
Ako u 2009. godini inflacija poraste, što je za očekivanje, već u prvom tromesečju 2009. godine može se očekivati novo povećanje akcize na naftne derivate. U obrazloženju Predloga zakona Vlada Republike Srbije je navela potrebu stvaranja uslova za dalju stabilizaciju tržišta derivata nafte, a samim tim obezbeđivanje većih prihoda od akciza na derivate nafte u republičkom budžetu. U strukturi prihoda budžeta za 2009. godinu 640 milijardi dinara biće obezbeđeno iz akciza i poreza, a u strukturi projektovanih rashoda najviše sredstava, 233,7 milijardi dinara, planirano je za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a za subvencije samo 40,9 milijardi dinara.
Radi građana Srbije moram da naglasim da postoji povezanost između Zakona o budžetu i predloženih zakona koji su trenutno u proceduri, a i pomenutog zakona o kome danas raspravljamo. Ovaj zakon, kao i drugi koji su u proceduri, nisu prateći zakoni budžeta, već materijalno-pravni propisi.
Vlada Republike Srbije je napravila grešku u redosledu predlaganja zakona. Prvo je trebalo da predloži ovaj set zakona, koji su sada u proceduri i da ih Narodna skupština usvoji, a potom da Vlada Republike Srbije predloži Narodnoj skupštini Predlog zakona o budžetu, odnosno Zakona o fiskalnoj politici države.
Nažalost, Predlog zakona o budžetu je stigao u Narodnu skupštinu sa zakašnjenjem od 40 dana, čime je Vlada Republike Srbije pokazala neslogu, neodgovornost i nesposobnost.
Što se tiče Predloga zakona o akcizama, SRS izražava neslaganje. SRS, kao socijalno odgovorna stranka, smatra da je neprihvatanje povećanja akciza na proizvode koji nisu luksuz nego osnovno civilizacijsko sredstvo, u uslovima globalne ekonomske krize koja pogađa sve građane Srbije nezavisno od njihovog materijalnog položaja, zbog nelogične i neprihvatljive odluke Vlade Republike Srbije da jednostrano, a to je Srbija, primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU i na taj način ostane bez značajnih prihoda, morala je pronaći izlaz da se ti prihodi dopune u budžet.
Tako će Vlada Republike Srbije povećanjem poreza, akciza i taksa dodatno da optereti stanovništvo Srbije, a sve u nameri da finansira neopravdanu odluku o jednostranoj primeni prelaznog sporazuma sa EU.
Građani Srbije će, zbog jednostrane primene Prelaznog sporazum, po najavama iz vladajuće koalicije, plaćati i veći PDV. Jedini izlaz i rešenje za građane Srbije je odustajanje Vlade Srbije od jednostrane primene štetnog Prelaznog sporazuma, jer u trenutnim uslovima ekonomske krize i socijalne bede to predstavlja i za privredu, i za poljoprivredu i za sve građane Srbije težak udarac za ekonomski i finansijski budžet svakog građanina.
Povećanje akciza usloviće nova poskupljenja naftnih derivata. Građani Srbije treba da znaju da će plaćati skuplje naftne derivate, jer Vlada Srbije mora da nadoknadi smanjenje prihoda od carina koje gubi jednostranom primenom prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.
SRS ne želi da prihvati i da glasa za ovakve zakone. Zbog toga je SRS podnela mnogobrojne amandmane na ove i zakone koji su u proceduri, da bi zaštitila i državu i građane Srbije u uslovima globalne ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, i do sada je siromaštvo bilo jedno od najvećih fundamentalnih problema Srbije. Najugroženije grupe su nezaposleni, zatim Romi, raseljeni, izbeglice, osobe sa invaliditetom i žene. Regionalne razlike su i dalje prisutne i sve izraženije.
Srbija prilikom ispitivanja među 118 zemalja, na kojima je ispitivanje izvršeno, nalazi se na 23. mestu, što je gore nego u Makedoniji, Rumuniji i Hrvatskoj. U centralnoj Srbiji je najsiromašnije stanovništvo i tamo procenat iznosi 10,5%. U Vojvodini 8,7% a u Beogradu 4,3%. U Srbiji je u proseku oko 10% stanovništva na granici egzistencije.
Znači, oko 700 hiljada ljudi živi na granici bede i siromaštva, a od tog broja 145 hiljada ljudi dobija socijalnu pomoć, a 550 hiljada ljudi samo jednokratnu pomoć i to neredovno, kao što smo skoro pročitali da građani Beograda nisu pred Novu godinu dobili tu jednokratnu pomoć, koja im je po svim zakonima pripadala.
Svakodnevno je veći broj nezaposlenih, otpuštanja su postala svakodnevna pojava, a poskupljenja više ne možemo ni da pratimo. Dinar i dalje nastavlja slabljenje prema veru. Građani Srbije su u strahu od bede, nemaštine, gladi i hiperinflacije.
Zato u ime grđana Srbije SRS još jednom izražava nezadovoljstvo prema predloženom zakonu i zato je podnela mnogobrojne amandmane, koje ćete kao i ovaj, nadam se, najozbiljnije razmotriti i prihvatiti.

Javljam se u vezi amandmana koji je podneo poslanik SRS gospodin Zoran Popović. U članu 5, razdeo 5, glava 5. 5, funkcija 330, ekonomska klasifikacija 423 - usluge po ugovoru u kolonama 6. i 8, iznos 11 miliona i 500 hiljada zamenjuju se iznosom od 5 miliona i 500 hiljada.
U članu 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6, iznos 17 milijardi 285 miliona zamenjuju se iznosom od 17 milijardi 291 milion, a u koloni 8, iznos 17 milijardi 885 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 891 milion.
Budžet predstavlja najvažniji zakon koji se svake godine donosi u tekućoj godini. Za sledeću godinu zakon o budžetu, odnosno fiskalnoj politici države ima još veći značaj, zato što će 2009. godina, zbog svetske ekonomske krize, biti teška za većinu građana Srbije.
Nažalost, Predlog zakona o budžetu stigao je u Skupštinu sa zakašnjenjem od 40 dana, a zakonski rok za usvajanje ističe danas u ponoć, znači, 29. decembra 2008. godine. Vladajuća koalicija, sastavljena od konglomerata većih i manjih stranaka, ima samo jedan zajednički cilj, a to je lični interes.
Vlada nepravedno optužuje opoziciju da vrši opstrukciju rada Skupštine, kako bi se još jednom obmanuli građani Srbije da je opozicija ta koja je kriva što budžet nije usvojen. Međutim, Vladi Srbije izgleda da odgovara prelazak na privremeno finansiranje.
Koristeći režimske medije vladajuća koalicija širi razne dezinformacije, kako bi opravdali svoju nemoć pred građanima, koji sve teže i teže žive od 2000-te godine. Opozicija je bila konstruktivna, a Vlada Srbije odgovorna što budžet nije usvojen.
Stoga SRS ukazuje da je ovaj budžet bez jasnih prioriteta, da nije restriktivan, da nije razvojni, da je inflatorni i da je rasipnički. SRS smatra da sredstva iz budžeta treba ravnomerno da se raspodele, a u konkretnom slučaju da ta sredstva odu za poljoprivredu, koja je ovim budžetom zapostavljena.
SRS je pokušala da sa 115 amandmana koje je podnela popravi budžet, da se poveća štednja, a smanji potrošnja. Vi niste imali ili niste želeli da imate razumevanje i volje za amandmane za SRS. Zbog svega navedenog smatramo da je ovaj budžet u samom početku osuđen na propast, jer nije ni realan ni racionalan.
Iz budžeta za Visoki savet sudstva je odvojeno skoro 66 miliona dinara, za zaposlene u Visokom savetu sudstva za plate 33,5 miliona dinara, a za ekonomsku klasifikaciju 423 - 11,5 miliona dinara. Visoki savet sudstva ima 11 članova i početak rada predviđen je za 1. februar 2009. godine, tako da su ova sredstva projektovana za deset meseci za plate i 11 meseci za ostale tekuće rashode.
Vlada Republike Srbije je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem: amandman se ne prihvata iz razloga što bi se smanjenjem planiranih sredstava na EK 423 - usluge po ugovoru umanjila mogućnost za otpočinjanje rada članova Visokog saveta sudstva, kojima se naknadno obezbeđuju u visini poslaničkog dodatka u Narodnoj skupštini sa ove aproprijacije.
Vlada izgleda nema sluha za poljoprivredu i poljoprivrednike, koji teško rade i žive, tako da je Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dodeljeno 19 milijardi i 826 miliona dinara.
Budžet za poljoprivredu 2009. godine je za 24% manji nego u 2008. godini. Ako se uračuna i najmanje 8% inflacije, dolazimo do računice da je za 1/3 budžet za poljoprivredu manji u 2009. godini.
Ova vlada se poziva na evropske integracije, tj. iz godine u godinu nam se najavljuje ulazak u EU. Ako je ovakav stav Vlade iskren, pitanje je sledeće: kako Vlada misli da se Srbija izbori na tržištu tzv. ujedinjene Evrope ako se najperspektivnija grana privrede, poljoprivreda, budžetom ovako zapostavlja?
U Srbiji danas ima 700 hiljada nezaposlenih, u narednih 6-12 meseci, prema podacima ekonomista, bez posla će ostati najmanje 10% zaposlenih u Srbiji, kojih danas ima oko dva miliona i 800 hiljada. Znači, cifra broja nezaposlenih biće oko jedan milion. Time bi se broj nezaposlenih u Srbiji približio ovom broju od jednog miliona. Danas 65% stanovništva u Srbiji nema dovoljno novca za hranu, dva miliona živi na granici egzistencije, a bez najosnovnijih namirnica za život živi 310 hiljada dece.
Ministar finansija u uvodnom delu je naglasila da će društveni prihod u 2009. godini porasti u odnosu na onaj u 2008. godini. Ova tvrdnja je najverovatnije zasnovana na poljoprivredi, kao privrednoj grani koju će svetska ekonomska kriza izgleda zaobići. Subvencije u poljoprivredi u 2009. godini su manje za šest milijardi.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Znači, Vlada Srbije u 2009. će manje ulagati u poljoprivredu, a očekuje od poljoprivrede pozitivnu stopu rasta. Ne sme da se štedi na subvencijama za poljoprivredu i zato smo predložili ovaj amandman, koji vi najverovatnije odgovorno i ozbiljno niste shvatili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman u ime poslaničke grupe SRS na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
Predložila sam u amandmanu da se u članu 3. reči "ministar nadležan" zamene rečima "ministarstvo nadležno".
Citiraću član 3. stav 2. Predloga zakona: ''Ministar nadležan za poslove finansija propisuje osnove i merila za određivanje nagrade za rad i naknade stvarnih troškova Agencije za obavljanje poslova stečajnog upravnika''.
U obrazloženju amandmana navela sam: "Prema stavu SRS, shodno pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije, ministarstvo, kao državni organ, ima pravo donošenja opštih, dok to pravo nema rukovodilac državnog organa."
Vlada Republike Srbije, ili oni koji su ovaj amandman gledali, odbili su ovaj amandman, sa sledećim obrazloženjem: "Amandman se odbija iz razloga što je Zakonom o državnoj upravi (''Službeni glasnik RS'', br.79/05 i 101/07) u članu 15. utvrđeno koje propise donose organi državne uprave, odnosno ministarstva i posebne organizacije, a to su pravilnici, naredbe i uputstva, dok je odredbom člana 23. istog zakona propisano da ministarstvom rukovodi ministar koji predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja o upravnim i drugim pojedinačnim stvarima i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva''.
Principijelni stav SRS je ovde potpuno opravdan. Ministar, odnosno rukovodilac državnog organa je osoba koja je smenjiva ili može sama da podnese ostavku, a ministarstvo je republički organ koji obavlja poslove državne uprave.
Po Ustavu i zakonu, ministarstvo, kao državni organ, postoji saglasno potrebama Republike Srbije. Takođe je stav SRS da u okviru ministarstva ne treba da postoje agencije, uprave i druge posebne organizacije, pa ni Agencija za obavljanje poslova stečajnog upravnika organizacije.
Moje pitanje za ovde prisutne predstavnike Ministarstva finansija je – šta će da se desi, kako će da se propisuju osnove i merila za rad i naknade troškova Agencije za obavljanje poslova stečajnog upravnika, ko će da podnosi pomenute radnje ukoliko ministar da ostavku, ukoliko ga Vlada smeni ili je na dužem bolovanju? Može da prođe i duži period do izbora novog ministra.
Postoje određeni poslovi, kao što su poslovi stečajnog dužnika, koji ne trpe odlaganje, koji treba da budu rešeni brzo, pa je mnogo celishodnije rešenje predviđeno mojim amandmanom, odnosno Srpske radikalne stranke, da se reč "ministar" zameni rečima "nadležno ministarstvo".
Nadam se da ćete u Danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman i glasati za njega. Svojim obrazloženjem pokušaću da vas ubedim u to, podsećajući se na događaje iz januara 2002. godine, kada su Mlađan Dinkić i Božidar Đelić likvidirali četiri najveće srpske banke i na taj način ne samo uništili srpsko bankarstvo i ostavili bez hleba i posla na hiljade građana Srbije, nego su svojim radnjama ponizili i Ministarstvo finansija.
Posle Petooktobarske revolucije dosovska vlast godinu dana ništa nije preduzela da bi se rešio problem velikih državnih banaka, pa onda, odjednom, sprovodi se dirigovana likvidacija banka. Ono što je posebno iziritiralo sve građane Srbije a ne samo zaposlene u bankama je što se po nekom unapred napisanom scenariju prvo govorilo o sanaciji banaka, zatim se ništa nije preduzimalo, da bi se krajem godine raširila priča u javnosti kako će se 3. januara 2002. godine likvidirati četiri najveće srpske banke.
Samozvani reformatori su odlučno negirali da će doći do likvidacije banaka pod pritiskom MMF i Svetske banke, tvrdeći da se radi o čaršijskim pričama. Međutim, dan uoči likvidacije (koja je bila 5. januara), znači 4. januara 2002. godine, pojavili su se obučeni u crno, vodeći samozvane reformatore, da sahrane nacionalno bankarstvo.
Savet Agencije za sanaciju i likvidaciju banaka (znači ne ministarstvo, nego Agencija) predložio je NBJ da otvori stečaj nad Beogradskom bankom, Jugobankom, Investbankom i Beobankom. Tadašnji predsednik Sindikata finansijskih organizacija Milan Alimpijević saopštio je, obraćajući se radnicima Investbanke, da je njihov zahtev da se stečajni postupak prekine i da se do daljnjeg uvede moratorijum na zatvaranje banaka.
Radnici su tražili da se formiraju ekspertske grupe koje će prvo da analiziraju pravno stanje u bankama, a da se u međuvremenu uradi koncept srpskog bankarstva. Mlađan Dinkić je izjavio - "stečajni postupak ne može da se prekine", a Božidar Đelić da je to ''jedino moguće rešenje, jer Vlada nema 8,3 milijarde maraka za sanaciju srpskog bankarstva''.
Tadašnji savezni ministar, u SRJ, Jovan Ranković je naglasio da je situacija dramatična, sa nesagledivim posledicama. Agencija za sanaciju banaka trebalo je da organizuje ozbiljne diskusije, da se sačini ozbiljna analiza svake banke ponaosob i da se utvrdi mogućnost saniranja, kao i svi aspekti u vezi sa eventualnim stečajem.
Od 10. januara 2002. godine servisiranje tekućih računa, žiro računa i dinarskih štednih računa preuzela je Poštanska štedionica, čiji je početak rada glamurozno označio niko drugi nego Mlađan Dinkić. Tada je izjavio da je likvidacija banaka bolna, ali najbolje rešenje. SRS pita – za koga je likvidacija banaka bolna, a za koga je najbolje rešenje? Najbolje rešenje je, najverovatnije, za gospodina Dinkića i za G17 plus, a bolna za porodice građana koji su ostali bez posla.
Dinkića i Đelića su najverovatnije ucenili "daljom podrškom reformama". Banke su žrtvovane, a da pomenuti ništa ozbiljno nisu uradili. Dosovsko-demokratska vlast je poslušna i dan-danas. Servilno izvršavaju naredbe zapadnih mentora. Njih ne interesuje naše nacionalno bankarstvo, njih ne interesuju nacionalni interesi građana Srbije. Oni strahuju za svoju poziciju kod međunarodne administracije. Zato su i doveli trećerazredne stranke banke, koje prikupljaju deviznu štednju po stopi 2-5% na godišnjem nivou da bi ta sredstva plasirali po stopama 15-17%.
Zar nije bilo logično da državne banke imaju državne budžete u svom depozitu? Izgleda, dragi građani, dragi gledaoci, da nije. Za dosovske samozvane reformatore Đelića i Dinkića je bilo logično da se bez ozbiljne analize nezavisnih stručnjaka likvidiraju državne banke, njih četiri, koje su pokrivale 80% plasmana velikih privrednih sistema. Za njih je logično bilo da se ta preduzeća oslobode realnih dugovanja i onda rasprodaju inostranim mentorima. Tada su rasprodate cementare i stotine hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora tih banaka na najboljim lokacijama u Beogradu i u Srbiji.
I danas kadrovi G17 plus caruju srpskim bankarstvom. Iako Srpska banka već šest meseci posluje sa gubitkom od 25 miliona dinara, rukovodioci te finansijske institucije ne osećaju efekte ekonomske krize. Naprotiv, rukovodstvo banke, prema saopštenju zaposlenih radnika, prima platu unapred. Dobro ste čuli - unapred!
Radnici banke tvrde da član Izvršnog odbora već četiri godine unazad prima platu od preko 400.000 dinara, ostali članovi Izvršnog odbora banke zarađuju oko 300.000 dinara mesečno, 13 direktora sektora imaju po 220.000 dinara, a njihovi pomoćnici u proseku oko 150.000 dinara.
Na kraju, moram da spomenem još jednu od ucena zapadnih mentora. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je pre neki dan izjavio da je mogućnost spajanja banaka u državnom vlasništvu predviđena kao jedna od ključnih opcija u ugovoru sa MMF. Smatram da bi Ministarstvo finansija i Vlada morale da se pozabave ovim pitanjem, jer to nije pitanje samo za ministra ili guvernera, nego za nadležno ministarstvo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se ne samo da podržim amandman gospodina Lasla Varge, koji je već obrazložio, i njegovih poslanika iz Saveza vojvođanskih Mađara, nego da kažem da uglavnom podržavam sve ostale amandmane.
Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava je predlog zakona koji menja postojeću organizacionu strukturu sudova i tužilaštava. Ovaj predlog zakona nije realan, ne uvažava stvarnost države Srbije i njenih građana, pa su narodni poslanici, većinom iz opozicije, ali i iz pozicije, kao i pripadnici nacionalnih manjina (kao što je ovaj amandman), uložili amandmane, od kojih je 37 na član 3. kojim se predviđa da 138 opštinskih sudova bude reorganizovano u 34 osnovna suda koji će imati svoje sudske jedinice.
Članom 9. se predlaže da u državi Srbiji postoje 34 osnovna javna tužilaštva i na ovaj član Predloga zakona podneto je deset amandmana.
Postoje mnogobrojni argumenti i razlozi protiv ovakve koncepcije ukidanja sudova i javnih tužilaštava. Argumente realnosti, kao što su: tradicija, razuđenost, broj predmeta, udaljenost, teritorijalni raspored stanovništva i potreba da se preko sudova i tužilaštava traži zaštita ljudskih prava i interesa i da sud i tužilaštvo budu dostupni građaninu i da efikasno vrše svoju sudsku vlast, predlagač zakona nije uopšte uzeo u obzir. Cilj je bila reforma pravosuđa, kakva-takva, ali po svaku cenu, i to što pre, iako ovaj zakon treba da zaživi tek januara 2010. godine.
Srpska radikalna stranka ne može da podrži ovakav nelogičan i loš, a u mnogim članovima i protivustavan zakon. Ako nemate drugog rešenja, vi što pre povucite ovaj zakon.
Većina će najverovatnije ovaj zakon da izglasa, pa će on i zaživeti, možda, 2010. godine, ali ćete tada videti koje će primedbe, prigovore, pritužbe i poteškoće da imaju građani u ostvarivanju pravde i činjenice da sudovi i tužilaštva moraju da budu pristupačni građaninu da bi on mogao da ostvari, odnosno da zaštiti neko svoje pravo.
U ovom predlogu zakona nema pouzdanih dokaza o tome da je svim građanima na ravnopravnoj osnovi omogućen pristup. Država Srbija bi trebalo da pokaže više razumevanja za opštine u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina. Vlast mora da izađe u susret ovakvim zahtevima i pokaže da je država svih njenih građana i da posebno vodi računa o nacionalnim manjinama.
Narodni poslanici su u ovim amandmanima izneli ozbiljne primedbe i traže da Ministarstvo pravde ozbiljno shvati značaj navedenih primedaba. Da li ćete vi usvojiti ili ne ovaj amandman, kao i sve ostale? Očigledno je da nećete, jer vi imate svoj cilj, a to je da reorganizujete ovu mrežu sudova.
Ponoviću još jednom činjenice koje su više puta ponavljane sa ove govornice, radi građana Srbije. Ovaj zakon ima samo 19 članova, na koje su, rekla sam na početku, uložena 122 amandmana. Vlada Srbije je usvojila samo 13 amandmana, a 109 nije. To govori da nijedan poslanik u ovom uvaženom domu nije zadovoljan načinom na koji Vlada Republike Srbije misli da uredi mrežu sudova i tužilaštava. Koncepcija mreže sudova i tužilaštava u Srbiji je vrlo opasna i po državu štetna.
Još jednom naglašavam da nije bilo nikakvog razloga da se nazivi opštinskih i okružnih sudova ukidaju i da se daju nazivi osnovni i viši sudovi. Da li sam u pravu, i većina poslanika, vreme će pokazati. Poslanici SRS na vreme upozoravaju da ovaj zakon nije dobar kako za građane Srbije, tako i za pravosuđe u Srbiji. Ukoliko Srbija pretenduje da bude pravna država, ona mora da poštuje Ustav i zakone.
Ukidanjem postojećeg statusa opštinskih sudova u Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli i Bečeju, i tužilaštva, gubi se dosadašnja samostalnost u okviru postupka racionalizacije mreže sudova u Vojvodini, za šta nema zakonskog osnova, niti državnog opravdanja.
Navedeni opšti kriterijumi Ministarstva, kao što su teritorija i geografsko područje, blizina velikih saobraćajnica, višenacionalno stanovništvo, njegova brojnost, kao i specifičnost ove opštine, radi vođenja sudskih postupaka na više jezika, broj i složenost predmeta u obradi, tradiciji sudova od 150 godina, postojanje neprekidnog rada suda u Bačkoj Topoli, garantuju i zakonski osnov za to da ove sudove u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju ne treba ukinuti.
Razlog koji Ministarstvo navodi jeste racionalizacija, ali SRS smatra da to nije nimalo racionalno.
Meni, a i mnogobrojnim poslanicima nije jasan koncept koji je predlagač zakona imao na umu kada je ovaj predlog zakona uputio u Skupštinu. Ako je cilj racionalizacija mreže sudova i tužilaštava, ako je cilj smanjenje troškova, to se sigurno neće postići ovim zakonom.
U kontekstu ovoga moram da istaknem izjavu Pitera Fejta koji je izjavio da Kosovo ima ustav, da će ubrzo imati ustavni sud i zakone koje će usvojiti kosovske institucije. Fejt je naglasio da je misija Euleksa projekat nezavisnosti Kosova i postizanje ciljeva koji su ranije postavljeni. Ne samo da je Vlada iza zatvorenih vrata uvela Euleks na mala vrata, kako je definisano u Ahtisarijevom planu, nego je Vlada pristala da se povedu razgovori o statusnom stanju Kosova i utemeljenju nezavisnosti Kosova. Hvala.

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vama koji danas slavite Svetog Alimpija čestitam slavu.
Javljam se po Poslovniku, član 226, i od nadležnih vlasti tražim obaveštenje, odnosno objašnjenje šta znači izjava Havijera Solane koji je skoro izjavio – prvobitni operativni kapacitet. Šta to znači? Jedan od najvećih srbomrzaca, čovek koji je naredio da se 1999. godine bombarduje Srbija, da se ubijaju srpska deca i žene, saopštio je da je misija Euleks 5. 12. 2008. godine dobila "prvobitni operativni kapacitet", citiram, i da će početi sa radom na Kosovu 9. 12. 2008. godine, znači danas. Zatim je Solana nastavio: "Toplo pozdravljam proglašenje prvobitnog operativnog kapaciteta Euleksa na Kosovu. Misija može da počne sa radom." Dalje je nastavio: "Misija Euleksa je razmeštena da bi pomogla Kosovu u napretku ka dostizanju evropskih standarda u oblasti policije, pravosuđa, carina." Prema njegovim rečima, misija će biti ključna za konsolidaciju vladavine prava na Kosovu.
Havijer Solana ide ka postizanju svog cilja, etničkog i brutalnog čišćenja Srba na Kosovu. Da li je slučajno ili ne, ali onog dana kada su u selu Kriljevu u blizini Kosovske Kamenice pronađena tela dvoje starih ljudi, bračnog para Bogdanović, na uviđaju je bila kosovska policija, ali i izvršna jedinica Euleksa.
Cilj misije Euleksa je da se što pre rasporedi, odnosno okupira Kosovo, a naročito u srpskim sredinama. Šef UNMIK-a Lamberto Zanijeri je rekao da ciljeve misije posle četiri meseca više neće imati UNMIK, a da će istu ulogu u integraciji predati misiji Euleksa, što su već kolega Kragović i šef poslaničke grupe gospodin Todorović jutros govorili, da na Kosovu više nema oznaka UNMIK-a već da su oznake Euleksa.
Piter Fejt je izjavio da Kosovo ima ustav, da će ubrzo imati ustavni sud i zakone koje će usvojiti kosovske institucije. Fejt je naglasio da je misija Euleksa projekat nezavisnosti Kosova i postizanje onoga što je ranije postavljeno i donekle već i ostvareno.