Član 18. odnosi se na Komisiju za prevenciju duvana. Komisija za prevenciju duvana je stručno telo. Ovo stručno telo treba da bude sastavljeno od stručnjaka koji imaju veze sa prevencijom duvanskog dima. To je još jedan problem koji je povezan sa Kancelarijom.
Dakle, pored Kancelarije, postoji, već više godina unazad, i Komisija za prevenciju pušenja koja se nalazi pri Ministarstvu zdravlja. Doktorka Krstev je predsednica ove komisije i ona je, u više navrata, prošle godine 29. maja, dva dana uoči Svetskog dana bez duvanskog dima, koji je 31. maja, iznela alarmantne podatke, a to su oni koji mene najviše, na neki način, čine nesrećnom, a to su podaci vezani za pušenje trudnica i mladih osoba. Smatram da su i jedni i drugi budućnost Srbije i da o ovim osobama treba najviše voditi računa.
Doktorka Krstev je rekla da je 37% žena u trudnoći jednom ili više puta pušilo, a da je oko 23% pušilo tokom čitave trudnoće. Takođe, iznet je podatak da je u Srbiji do desete godine svako šesto dete zapalilo svoju prvu cigaretu. Ovi podaci su stvarno zabrinjavajući i alarmantni i smatramo da na prevenciji pušenja treba najviše da se radi u školama i zdravstvenim ustanovama, u dečjim domovima zdravlja gde treba da postoje savetovališta koja treba da vrše ovu vrstu edukacije.
To je što se tiče ovog amandmana. Smatramo da ova komisija treba da postoji za razliku od Kancelarije, koja je jedna vrsta organa koji postoji a nije stručno telo. Hvala.

Ja bih repliku, ako imam pravo, da odgovorim gospodinu.
Poslanička grupa SRS i ja smatramo da je prevencija jedan od načina u borbi protiv duvanskog dima. Međutim, ne smatramo da je prevencija jedini način u borbi protiv duvanskog dima. Kao lekar i kao osoba smatram da je pušenje jedna vrsta zavisnosti i to teška vrsta zavisnosti, jer to nije samo navika.
Osoba da bi prestala da puši, kod nje nije potrebno i nije dovoljno da se samo promeni svest o tome da je pušenje štetno, da duvanski dim izaziva maligna oboljenja, kardiovaskularna oboljenja i ko zna koja još oboljenja, potrebno je da dobrovoljno leči.
Zbog toga smatramo da, pored ovog malog broja institucija koje danas postoje, u Beogradu, možda samo jedna institucija koja se bavi vanbolničkim lečenjem ovih osoba, treba da postoje i neke druge institucije u lokalnim sredinama, gde ljudi, mnogo više zbog stresa puše.
Nigde nikog nismo pitali – zbog čega pušite? Najveći broj ljudi puši, ne zbog toga – hajde da vidim kako to izgleda, nego počinju da puše zbog toga što su nervozni, zbog toga što su neraspoloženi, zbog toga što imaju mnogobrojne probleme vezane za egzistencijalne probleme. To tako i počinje, a posle toga to postaje jedna vrsta zavisnosti, od koje se, kao i kod svih vrsta zavisnosti vrlo teško oslobađa. I tu prevencija ne može da bude jedini lek.

Član 23. se odnosi na nadzor koji se vrši nad ovim zakonom. U vršenju inspekcijskog nadzora iz člana 21. ovog zakona inspektor je ovlašćen, pa ima četiri tačke u prvom stavu i mi smo podneli amandman na stav 1. tačku 4) koji kaže reči "bez odlaganja" zamenjuju se rečima – "u roku od tri dana".
Pročitaću tačku 4) koja kaže, ''da protiv lica koje je narušilo zabranu pušenja i protiv odgovornog lica, kao i protiv pravnog lica i preduzetnika, bez odlaganja, podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kod nadležnog organa.''
Amandmanom se precizno utvrđuje rok za pokretanje prekršajnog postupka kod nadležnog organa. Ovo ću da potkrepim primerom, koji je dao naš uvaženi kolega dr Paja Momčilov.
Prvo, nije jasno šta znači kako je vremenski ograničen termin ''bez odlaganja''. Ako je neko narušio zabranu pušenja, na primer, za vreme vikenda ili za vreme praznika prekršajni postupak ne može da se pokrene pre ponedeljka. Proći će najmanje tri dana, onoliko koliko smo mi svojim amandmanom predložili, tako da smatram da obrazloženje koje ste dali za odbijanje amandmana, da se amandman ne prihvata iz razloga što je rok – bez odlaganja, opravdan i racionalan, ne stoji, jer nije ni opravdan nije ni racionalan ako se desi narušavanje zabrane pušenja u periodu kada ne može da se podnese prijava
Nikom ovde nije jasno, pa ni nama, šta znači i koliko vremenski je ograničen termin ''bez odlaganja. Pa, evo, mogla bi ministarka da objasni, jer ovaj termin se koristi i u nekim drugim zakonima, šta znači i koliko je vremenski ograničeno ''bez odlaganja''. Hvala.

Član 5. definiše položaj Agencije i amandman koji smo podneli glasi: ''U članu 5. briše se stav 2.''
Stav 2. je identičan članu 4. Pročitaću i član 4. i stav 2. Kaže u članu 4: "Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, na rad Agencije primenjuje se zakon kojim se uređuju javne agencije". Stav 2. člana 5. kaže: "Na položaj Agencije primenjuje se zakon kojim se uređuje rad javnih agencija, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno". Zbog toga smatramo da je ovo amandmansko rešenje prihvatljivo i da drugi stav člana 5. treba brisati.
Suština Predloga zakona jeste Agencija za lekove i medicinska sredstva i njene nadležnosti. U mnogim državama Evrope i sveta ove agencije predstavlja organ države, a ne javnu agenciju. Javne agencije se osnivaju ukoliko razvojni, stručni i regulatorni poslovi ne zahtevaju stalan i neposredan napor i ukoliko javna agencija može bolje i delotvornije da ih vrši.
Svaka ozbiljna država ima regulatorna tela, kao stručna tela, i njih kontroliše država. U ovim zemljama postoji podela nadležnosti, tako što Agencija daje dozvolu za puštanje lekova u promet i za kliničko ispitivanje lekova, dok je Ministarstvo zdravlja zaduženo za inspekciju, proizvodnju lekova, izdavanje dozvole za promet lekova na veliko.
Međutim, u važećem zakonu se pod kliničkim ispitivanjem lekova ne podrazumeva inspekcija, nego kontrola. Sve ozbiljne inspekcije su pri agencijama, budući da u njima rade stručni ljudi. Sa druge strane, zaposleni u Ministarstvu zdravlja treba da donose političke smernice za razvoj zdravstva, propise i vrše kontrolu zakonitosti rada.
Zbog svega, Poslanička grupa SRS se zalaže da Agencija bude organ uprave, budući da u okviru Ministarstva nema stručnih kapaciteta za kvalitetno obavljanje ovog posla. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Odbor za ustavna pitanja Narodne skupštine Republike Srbije na sednici održanoj 30. marta 2010. godine utvrdio je Predlog odluke o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 28. Zakona o zabrani diskriminacije i na osnovu člana 183. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
U obrazloženju predlagača se, između ostalog, navodi – Odbor za ustavna pitanja, na sednici održanoj 30. marta 2010. godine, razmotrio je predlog kandidata Gorana Miletića i profesorke doktorke Nevene Petrušić za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Nakon razmatranja biografija i obavljenih razgovara sa predloženim kandidatima odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru profesorke doktorke Nevene Petrušić za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Odbor predlaže da Narodna skupština donese odluku o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti po hitnom postupku, u skladu sa članom 165. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kojim je predviđeno da se u toku sednice Narodne skupštine, izuzetno, može po hitnom postupku na dnevni red sednice staviti predlog za izbor funkcionera na obrazloženi predlog ovlašćenog predlagača.
Donošenjem ove odluke obezbeđuju se uslovi za početak rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalnog državnog organa u čijem je delokrugu rada zaštita građana od svih oblika diskriminacije.
Mislim da bi trebalo malo reda u ovu skupštinu da se uvede, gospodine Novakoviću, jer jeste kraj radnog vremena, ali treba malo poštovanja i dostojanstva ove skupštine.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti samo formalno nije ovlašćen da kontroliše Narodnu skupštinu, Vladu, sudove i tužilaštva, ali ako kontroliše državnu upravu, ona nije nešto samostalno, izvan Vlade, jer Vlada pokriva sve to. Poverenik za ravnopravnost je, u suštini, državni organ, ali je, sa gledišta odluke koje on donosi i značaja njegovih odluka, vrlo važan paradržavni organ u tom smislu. U organizacionom smislu, kao ustavna kategorija jeste državni organ, ali se bavi pitanjima zaštite ravnopravnosti.
Po Zakonu o zaštiti protiv diskriminacije bira se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, od člana 28. do člana 40. Postupak izbora Poverenika smo već čuli, znači, bira ga Narodna skupština, na predlog Odbora za ustavna pitanja. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: prvo, da je diplomirani pravnik; drugo, da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava i treće, da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.
SRS smatra da je ovaj predlog zakona trebalo još pre šest meseci da dođe u ovaj uvaženi dom, jer po članu 63. Predloga zakona o zaštiti od diskriminacije i članu 61, ovi članovi zakona trebalo je da stupe na snagu još pre dva meseca, odnosno 1. marta 2010. godine. Znači, već u startu kasni.
Takođe, SRS se zalaže za ravnopravnost na svim nivoima i bori se protiv diskriminacije. SRS se bori protiv diskriminacije na svim nivoima i Zakon o zabrani diskriminacije, koji je usvojen u ovom uvaženom domu 2009. godine, zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, boje kože, državljanstva, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosnog doba, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, po drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
SRS smatra da se ovaj zakon o diskriminaciji selektivno sprovodi po raznim osnovama. Doneti su zakoni i propisi koji zabranjuju diskriminaciju po osnovu pola, rodnog identiteta, invaliditeta. Međutim, ono što nas prosto opterećuje, to je i razlog zbog čestih ovih problema koje imamo u zemlji sa nasiljem, a to je što se vrši diskriminacija osoba po zdravstvenom stanju. S jedne strane, mediji, i štampani i pisani, puni su raznih obaveštenja i informacija o tome kako se pomaže osobama sa invaliditetom, to je u redu i to treba da se radi, osobama sa genetskim osobenostima, međutim, ni u novinama, a nema ni zakonskih rešenja koja pomažu osobama obolelim. Naročito nema ovde nikakvih principa, niti prevencije psihičkog stanja mladih. Zbog toga se plašimo da će u vreme ove ekonomske krize, nemaštine, siromaštva i sve većeg nasilja deca biti zapostavljena i da će porast kriminala biti na sve većem nivou. Zato se zalažemo da se i ova grupa stanovništva, dakle, osobe koje imaju zdravstvene probleme, reguliše u okviru nekog zakona, a ne da budu diskriminisane.
Gospođu Nevenu Petrušić sam upoznala kao predsednik Odbora za rodnu ravnopravnost, učestvovala je u radu dva okrugla stola Odbora za rodnu ravnopravnost, kada se razmatrao Zakon o rodnoj ravnopravnosti. O njenoj stručnosti ne mogu da govorim. Smatram da je njena biografija pravična i istinita, ali mogu da kažem da je ona jedan veliki profesionalac i da se, u okviru ove diskusije povodom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, veoma dobro uključila i zauzela, tako da je posledica toga i donošenje ovog jednog od krovnih zakona protiv diskriminacije, znači, Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Bila su dva okrugla stola, jedan je bio u Nišu, drugi je bio u Beogradu, a na jednom okruglom stolu u Beogradu bio je i gospodin Saša Janković, Zaštitnik prava građana, čovek koji se bavi svim ljudskim pravima i u okviru tih ljudskih prava su i antidiskriminacioni zakoni. Ono što je on tom prilikom rekao je veoma interesantno. On je ukazao na postojanje diskriminacije pri samom sprovođenju Zakona o zaštitniku građana, kojim je propisana obaveza postojanja pet Zamenika zaštitnika za pet ključnih oblasti, a izabrana su samo četiri, tako da Zamenik zaštitnika građana za ravnopravnost polova pokriva i oblast osoba sa invaliditetom.
Takođe, ukazao je na postojanje izvesnih manjkavosti u ovom predlogu zakona o diskriminaciji i izostavljanje nekih normi koje bi na bolji način ukazale da se ovaj zakon implementira u ovoj našoj sredini.
SRS smatra, kao jednu spornu tačku, a to je da predlog poverenika ne mora da bude iz oblasti nevladinih organizacija i da gospođi koja je predložena nije to manjak, jer ona iza sebe ima sto nevladinih organizacija i desetak institucionalnih organizacija. Znači, ako bi imala 150, to nije neki plus da bi ona bila izabrana za Poverenika za ravnopravnost.
SRS posebno insistira na načelu profesionalnosti, objektivnosti, samostalnosti i nezavisnosti. Nismo sigurni da li će ona ove uslove uspeti da realizuje, jer, kao što smo videli, ona neće biti u svom radu potpuno samostalna.
Dakle, ljudi koji moraju ove zakone da sprovedu moraju biti samostalni i nezavisni i to je garancija da postoji volja da se zakoni implementiraju u društvu. Važno da ovaj zakon ne krši ljudska prava i da Poverenik radi pravično i moralno.
Srpska radikalna stranka se nada da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne bude zloupotrebljen u čisto političke svrhe.
Sa druge strane, Srpska radikalna stranka je protiv diskriminacije političkih stranaka u odnosu na nevladine organizacije i smatramo da nije neophodno da neka osoba bude iz nevladine organizacije, kako bi bila stručna, moralna i kako ne bi politizovala ovu stvar.
Mi nemamo ništa protiv gospođe Nevene Petrušić, ali mi nismo ovlašćeni kao opozicija i principijelno da glasamo za ovaj predlog. Mi nemamo obavezu kao opozicija da se izjašnjavamo po ovom pitanju i smatramo da o ovome treba da odluči vladajuća koalicija koja ima 126, nadamo, se glasova.
Diskriminacija, kažem, samo jedan segment ljudskih prava, ali nema efikasnost, jer zavisi od ovih drugih zakona, koji su iznad nje.
Protiv smo nasilja i diskriminacije i zato moramo biti oprezni da se to ne bi na neki način diskvalifikovalo.
Na kraju, član 21. Ustava Republike Srbije se odnosi na zabranu diskriminacije. Smatramo da, kažem još jednom, Srpska radikalna stranka nema ništa lično protiv gospođe Nevene Petrušić, ali smo mi principijelno protiv ovog zakona, jer izražavamo sumnju, ali nam to ne daje pravo da ne poštujemo zakone. Hvala. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama 14 predloga zakona.
Govoriću o zakonu o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja.
U prvom članu ovog predloga zakona se navodi – potvrđuje se Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, sačinjena 25. oktobra 2007. godine. Danas je 2010. godina. Od 2007. godine niste uspeli da ovaj zakon potvrdite u ovoj skupštini.
Zbog toga poslanička grupa SRS smatra da je Vlada Srbije odgovorna za činjenicu da se seksualno zlostavljaju i iskorišćavaju deca zbog loše ekonomske i socijalne situacije u Srbiji. Zbog toga su mnoge i devojke, a i muškarci, primorani da se bave prostitucijom. Danas oko 200 miliona dece se koristi u seksualnoj industriji.
Za SRS silovanje i zlostavljanje dece, kao i zapostavljanje dece, jeste zločin koji mora biti kažnjen. Seksualni kriminal se vezuje za emocionalno labilne ili duševno obolele osobe. Seksualno zlostavljanje i iskorišćavanje dece obavljaju isključivo agresivne i impulsivne osobe.
Seksualno nasilje je jedan oblik antisocijalnog ponašanja, uz postojanje poremećene strukture moralnih vrednosti i karaktera. Amoralnost i niske socijalne norme, uz povišenu agresivnost, tipični su atributi osoba koje su sklone seksualnom iskorišćavanju i zlostavljanju dece.
Posledice ekonomske i društvene krize u kojoj se Srbija nalazi razaraju celo društvo, porodicu, a naročito decu. Loša ekonomska situacija predstavlja hroničan, iscrpljujući faktor koji dovodi do nasilja i do porasta seksualnog kriminala.
Spas od neizvesnosti u vreme krize, mlade osobe, kao što sam rekla i muškarci i devojke u uzrastu do 18 godina, nalaze u vrlo često amoralnim radnjama, kao što je prostitucija. Porodice, a posebno deca, koja spadaju u najsiromašniju kategoriju stanovništva u Srbiji, na rubu su egzistencije, pa ih mnogi zloupotrebljavaju, dajući im lažnu nadu o bogaćenju preko noći.
Loša ekonomska situacija oslabila je kupovnu moć roditelja, pa oni nisu u situaciji da svojoj deci obezbede raznovrsne sadržaje, pa se deca snalaze, nažalost, na razne nemoralne načine.
Danas je izražena nebriga vlasti o porodici, a posebno deci. Vlast usvaja zakone, potpisuje međunarodne deklaracije, ali to ne poštuje i ne sprovodi u delo. Ministar rada i socijalne politike, gospodin Rasim Ljajić, naveo je da je srpska porodica u krizi i da je 255.000 porodica u Srbiji siromašno.
Srpska radikalna stranka se zalaže za jačanje i opstanak porodice, posebno porodica sa decom koje su suočene sa siromaštvom. Vlada mora da ulaže napore za poboljšanje porodičnih uslova, jer je porodica najveći oslonac u životu mladih osoba.
Najugroženija kategorija stanovništva u Srbiji, to sam već rekla, jesu deca. Od oko dva miliona dece u Srbiji do 18 godina, jedna četvrtina, živi ispod linije siromaštva. Sva ova deca rastu bez podsticaja, bez adekvatnih zdravstvenih zaštitnih mera, sa smanjenim higijenskim navikama, bez kulturnih i sportskih sadržaja. Svako deseto dete je neuhranjeno.
Nebriga o deci i mladima i njihovim osnovnim razvojnim potrebama vodi samo u jednom smeru, ka stvaranju traumatizovanih odraslih osoba i potencijalne maloletnike delinkvencije, narkomanije i seksualnog kriminala.
Silovanje spada u najteže psihofizičke traume, koje ostavlja trajne promene u ličnosti deteta. Nad decom, pored silovanja, vrše se surova i monstruozna psihološka i fizička zlostavljanja, koja mogu da dovedu i do uništenja života dece, o čemu smo svakodnevni svedoci. To je neprihvatljivo i to treba promeniti što pre. Psihičko zlostavljanje ide od pretnji, zastrašivanja, ucenjivanja, ponižavanja, do brutalnih seksualnih iživljavanja.
Sve ovo o čemu sam govorila, seksualno iskorišćavanje, seksualno zlostavljanje, treba da bude opomena Vladi Republike Srbije i da se već jednom ovaj problem reši na adekvatan način, jer je procenat ovih kriminalnih dela u poslednjih deset godina povećan.
Plašimo se da će zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja ostati isto mrtvo slovo na papiru, da u praksi neće zaživeti i da će, nažalost, deca i dalje biti zlostavljana.
Mislimo da nemate dovoljno hrabrosti da se suprotstavite ovom velikom problemu. Moramo ozbiljnije da se posvetimo svim zakonskim problemima koji su pred nama, jer građani Srbije to od nas i očekuju.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona iz oblasti socijalne zaštite: Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva i treći Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Turske o socijalnoj sigurnosti.
Govoriću o Predlogu zakona o Centralnom registru, a moje kolege poslanici o ostalim zakonima.
U obrazloženju predlagača zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja se navodi – u okviru projekta PARIP, konsolidacija naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji, za čije finansiranje je Vlada 2005. godine uzela kredit Svetske banke po IDA uslovima, planirana je komponenta koja se bavi realizacijom, konsolidovane naplate i izveštavanja u oblasti socijalnog osiguranja i u te svrhe predviđeno je uspostavljanje centralnog registra obveznika doprinosa za socijalno osiguranje poslodavaca i osiguranika.
SRS smatra da je predug rok za donošenje ovog zakona jer je Vlada, kao što smo čuli, još 2005. godine uzela kredit od Svetske banke, a prošlo je već pet godina i proći će možda još dve-tri godine dok ovaj zakon ne stupi u potpunosti na snagu.
Druga primedba je – zašto se zakon donosi po hitnom postupku? Zašto ste čekali pet godina da se ovaj zakon donese? Kao što naš narod kaže, donosite ga u minut do 12. Krajnji je rok da se pare iz sredstava kredita Svetske banke iskoriste do 30. septembra 2010. godine.
Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 24. aprila 2008. godine, tri godine po uzimanju kredita, donela je prvo Uredbu o Centralnom registru obveznika doprinosa za socijalno osiguranje, a zatim 27. avgusta 2009. godine Vlada Republike Srbije je usvojila Zaključak sa Informacijom o potrebi donošenja zakona kojim će se urediti Centralni registar obveznika doprinosa za socijalno osiguranje, utvrđivanje i formiranje jedinstvene baze podataka o osiguranicima i obveznicima plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje.
U skladu sa tim, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja su dobili zaduženje da pripreme Nacrt zakona o Centralnom registru, da definišu i utvrde podatke iz postojećih evidencija neophodnih za formiranje jedinstvene baze podataka i Nacrt jedinstvenog obrasca prijave promene i odjave podataka za potrebe korisnika jedinstvene baze Centralnog registra.
Konstituisane su i dve radne grupe. Prva radna grupa je bila za pripremu Nacrta zakona o Centralnom registru, druga radna grupa za izradu jedinstvenog obrasca i prijave promene i odjave za zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Problem je u tome da kad ovakav tekst državni organ predlaže drugom državnom organu, odnosno Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini Republike Srbija, ona mora imati nešto veći stepen odgovornosti. Centralni registar obveznika doprinosa za socijalno osiguranje poslodavaca i osiguranika trebalo bi da doprinese prevazilaženju manjkavosti u postojećem sistemu evidencije, obračuna i naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
To su, prvo, neefikasna i nedovoljna naplata doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja, drugo, Republički zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje i Poreska uprava vode zasebne baze podataka za iste grupe korisnika bez ikakve koordinacije i usklađivanja.
Treći problem je nepostojanje sistemskih veza između Poreske uprave i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u domenu izveštavanja i kontrole naplate doprinosa.
Promene u sadašnjem sistemu socijalnog osiguranja trebalo bi da obuhvate prvo registraciju, zatim formiranje baze podataka, tri izveštavanje i četiri kontrolu.
SRS se zalaže za uvođenje reda i regulative koja je efikasna i sprovodljiva i koja će omogućiti rešavanje ovako važnog problema. Smatramo da je predloženi zakon više tehnički zakon, a da su norme napisane nejasno, neprecizno, sa nejasno utvrđenim standardima, kada je reč o izrazima i terminima koji se upotrebljavaju.
Zbog nepreciznih termina, nejasnoća, dovodi se u pitanje moguća primena ovog zakona ili moguće različito tumačenje zakona.
Hiljadu preduzeća koja tek treba da budu privatizovana duguju za doprinose više od 800 miliona evra. Neuplaćeni doprinosi za penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje uzrok su više od 70% štrajkova u proteklih sedam godina.
Poreska uprava ne može da naplati ta dugovanja, jer je izmenom Zakona o privatizaciji iz 2006. godine tim firmama omogućeno da delimično ili potpuno ne plaćaju poreske obaveze. Sporni član 20. Zakona o privatizaciji, praktično, dozvoljava preduzećima u privatizaciji da ne plaćaju doprinose.
Za preduzeća koja su u restruktuiranju ne može se uopšte raditi postupak prinudne naplate, dok restrukturiranje traje, a ono može trajati godinama. Kako će se doprinosi uredno naplaćivati?
Ovo je velika nepravda u odnosu na poslodavce koji redovno izmiruju svoje obaveze. Predlog zakona neće doprineti prevazilaženju manjkavosti u postojećem sistemu evidencije, obračunu, naplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Znam da bi opravdanje za izostanak pojedinih objašnjenja ili razjašnjenja kroz sam tekst zakona mogla da se nađu u članu 3. ovog zakona. Član 3. se odnosi na načela kojima se Centralni registar rukovodi u obavljanju poslova registracije i vođenju jedinstvene baze.
Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja se rukovodi i načelima – prvo, nezavisnosti, drugo, efikasnosti, prema kojem se svi prijavljeni podaci bez odlaganja prenose u jedinstvenu bazu i treće, ekonomičnosti, prema kome se postupak registracije i prenos podataka organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja obavlja bez odugovlačenja i uz što manje troškove.
Pošto gospodin koji je ovde trebalo da bude, ministar Ljajić nije ovde prisutan i mislim da bi rasprava bila na adekvatan način usmerena, molila bih vas da odgovorite – šta znače termini "bez odugovlačenja" i "bez odlaganja"? Sa potpunim uvažavanjem gospodina ministra koji je ovde prisutan, ali mislim da vi niste učestvovali u realizaciji ovog predloga zakona.
Ukoliko to ne možete ili ne želite da odgovorite, stvara se mogućnost nepreciznih i nejasnih zakonskih predloga koja mogu da budu stvar zloupotrebe i manipulacije. Razlog ovakve nemarnosti, a moglo bi se reći bahatosti u pisanju zakona jeste što u Srbiji danas postoji gomila propisa, odnosno što svaki novi ministar i nova vlada sve propise donosi po više puta, tako da za sada važi u Srbiji 6.000 propisa, 5.000 međupropisa, oko 2.000 sa efektima na privredu, 100 preporuka je u završnoj fazi izrade, a očekuje se da će biti izrađeno još oko 300 preporuka i predlog uredbe o prestanku važenja 193 suvišna podzakonska akta.
Od donošenja zakona o Centralnom registru se najviše očekuje prevazilaženje brojnih problema koji prate sistem naplate doprinosa za socijalno osiguranje, s obzirom na to da je kontrola naplate doprinosa nedovoljno efikasna.
Član 16. Predloga zakona utvrđuje obavezu Poreske uprave da Centralnom registru dostavlja obrađene podatke i zbirne poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, po odbitku po poslodavcu na mesečnom nivou do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec za koji je izvršena uplata.
Drugi i treći stav ovog zakona su sporni iz više razloga. Od poslanika Skupštine Srbije se traži da po hitnom postupku usvoje ovaj zakon, da bi Centralni registar bio realizovan do 30. septembra 2010. godine. U odeljku Prelazne i završne odredbe gde se nalazi i član 37, citiram – odredbe člana 16. stav 2. i člana 20. stav 2. ovog zakona počeće da se primenjuju od 1. januara 2013. godine, do kada će ministar nadležan za finansije doneti akt iz člana 16. stav 3. ovog zakona.
Zakonom se predlaže da je poreska uprava dužna da počev od 1. januara 2013. godine dostavlja izmenjenu zbirnu prijavu Centralnom registru. Kako će funkcionisati, gospodine ministre, Centralni registar do tada? Gospodine ministre, da li želite da poreskim obveznicima razjasnite ovu odredbu? Priznajem, ovu odredbu ne razumem, a plašim se da je ne razumete ni vi. Kako će onda građani Srbije da je razumeju?
Zakon nije dobar jer predloženim rešenjima ne daje pouzdani osnov za definisanje efikasnih mehanizama po obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku koji sadrži podatke za svakog osiguranika pojedinačno.
Centralni registar sadrži podatke koji se odnose na osnovice doprinosa, visinu uplaćenog doprinosa i periode na koje se te uplate odnose, zbirno prikazati za svakog osiguranika na godišnjem nivou, ali tek od 1. januara 2013. godine.
Trenutno je u blokadi oko 70.000 preduzeća i preduzetnih radnji, sa ukupnim iznosom duga od 261 milijarde dinara, a na desetine hiljada radnika nema povezan radni staž. Činjenica je da deo poslodavaca ne uplaćuje doprinose za PIO, već to nakon nekoliko godina čini država od para iz budžeta Srbije.
Vlada Srbije je u dva navrata 2005. godine i prošle godine donosila odluku o povezivanju radnog staža za radnike, ali nesavesni poslodavci i dalje ne izvršavaju svoje obaveze, tako da sporni članovi zakona, član 16. stav 2. i član 20. stav 2, to im omogućavaju.
SRS smatra i plaši se da će i ovaj predlog zakona, kao i mnogi koji su usvojeni u Skupštini ostati mrtvo slovo na papiru. Kao što smo čuli iz prethodno navedenih razloga, implementacija ovog zakona je problematična, pa je pitanje da li će se u svakom trenutku znati ko i koliko doprinosa uplaćuje, kao i da li će neko izbegavati tu obavezu?
Član 16. stav 3. predviđa postojanje zbirne poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima, ali i pojedinačne podatke za svakog osiguranika. Bližu sadržinu i obrazac poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku propisuje ministar nadležan za finansije po članu 37. do 1. januara 2013. godine.
Da li je potrebno više od tri godine da ministar finansija donese sadržinu i obrazac poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje?
Svi ovde znamo da do 2013. godine neće biti ni ova vlada, ni ovi ministri, pa zašto pravite zakone koje niste sposobni da realizujete? Na ovaj način vi dajete lažnu nadu građanima Srbije, a i dalje će biti haos u vezi obračunatih i nenaplaćenih doprinosa. Vama ne odgovara što brže i efikasnije pojednostavljenje procedure, jer se time smanjuje obim posla i potreba za onim službenicima koje treba da otpustite.
U Srbiji je prema zvaničnoj evidenciji 730 hiljada nezaposlenih ljudi. S druge strane, još veći je problem to što oni koji rade ne dobijaju plate mesecima, godinama i ne uplaćuje im se ni staž, a ni doprinosi.
Privrednik koji hoće u Srbiji da pribavi sada prijavu za sebe i radnike i jednog člana porodice za PIO, u obavezi je da svojeručno popuni i potpiše 27 obrazaca, odnosno 52 lista hartije. Troškovi procedure prijavljivanja na godišnjem nivou su 1,5 milijardi dinara ili 15 milijardi evra. Zbog toga, ovaj predloženi predlog zakona je dobar, sa jedne strane, jer će na jednom šalteru, na jednom mestu moći da se prijavljuju i zdravstveno i socijalno osiguranje i sve ostale druge obaveze.
Na kraju, SRS smatra da Predlog zakona o centralnom registru obveznika doprinosa socijalnog osiguranja, poslodavaca i osiguranika neće doprineti prevazilaženju manjkavosti u postojećem sistemu evidencije, obračunu i naplati doprinosa, posebno neće biti efikasna i dovoljna naplata doprinosa.
Srpska radikalna stranka za predloženi zakon neće glasati, ne zato što se suprotstavljamo reformi zakonodavstva, nego što smatramo da ovaj zakon treba da poštuje neka pravila i da ima jasnu strategiju rešavanja problema socijalne zaštite stanovništva.
Ovaj zakon smo probali da popravimo amandmanima. Zamolila bih vas, a i nadležnog ministra, da te amandmane pažljivo pogledate, a da ćemo u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima doživeti da Vlada prihvati neki amandman SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za zdravlje i porodicu izdvojila sam mišljenje povodom Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Sednicu Odbora, kao što smo već čuli, dr Paja Momčilov, predsednik Odbora, zakazao je po Poslovniku.
Na početku sednice bio je dovoljan broj članova i vladajuće koalicije i opozicije tako da je postojao kvorum, usvojen je dnevni red koji je imao dve tačke. Prva tačka se odnosila na Predlog zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, a druga tačka je bila Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima.
Posle prve tačke, znači, kada je postojao kvorum, izdvojila sam mišljenje na Predlog zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Posle druge tačke, poslanici vladajuće koalicije, možda da je tu bio ministar ne bi napustili sednicu, jer je bilo 10 gostiju, predstavnika Ministarstva i iz civilnog sektora, i na iznenađenje svih gostiju, oni su jedan po jedan napuštali sednicu, tako da je sednica ostala bez kvoruma.
Nadležni odbor je ostao uskraćen za izveštaj koji, po članu 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, treba da predloži Skupštini, odnosno da se Odbor izjasni da li prihvata ili ne prihvata zakon u načelu.
Srpska radikalna stranka se zalaže za uvođenje reda i regulative koja je efikasna, koja je sprovodiva i koja će omogućiti sistemsku zaštitu stanovništva od izlaganja duvanskom dimu. Ovaj predlog zakona je sve, samo nije ono čime nadležno Ministarstvo zdravlja želi da ga predstavi.
Zakon nije ni sistemski, niti će predstavljati institucionalni okvir za zaštitu stanovnika od izlaganja duvanskom dimu. On ne može da bude idealan, ne može rešiti sve probleme bezbednosnog nivoa izloženosti duvanskom dimu, ali ne može biti ni ovakav kakvog ste predložili.
Ovaj Predlog zakona nije dobar jer je rezultat kompromisa. Nameće ekstremna i nerealna očekivanja, tako da je njegova implementacija slabo moguća. Na ovaj Predlog zakona podneli smo amandmane, što govori kakvo je naše mišljenje i stav. Svojim amandmanima želimo da doprinesemo da se ovaj Predlog zakona popravi, da može da se primeni, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru, kakav je i važeći zakon usvojen još 2005. godine.
U Predlogu zakona ima dosta nepreciznosti, nejasnoća, što ukazuje na određeno ne poverenje ovog zakona. Za ovih još nekoliko minuta osvrnuću se samo na dva člana, a kasnije, u načelu, govoriću i o ostalim članovima Predloga zakona.
Na član 12, koji se odnosi na lice zaduženo za kontrolu zabrane pušenja, i član 14. – obaveze lica zaduženog za kontrolu zabrane pušenja. Ova dva člana su posebno sporna danas kada je eksplozija monstruoznih nasilja svakodnevna pojava. Prebacivanje ovlašćenja odgovornog lica, stav 2. člana 12, na druga lica otvara mogućnost diskriminacije, posebno žena, zloupotrebe i zlostavljanja, odnosno mobinga na radnom mestu.
U članu 14. nije jasno definisano šta znači preduzimanje mera, koje može da preduzme odgovorno lice ili lice na koje to lice prebaci, da iz prostora udalji lice koje i posle usmenog naloga ne prestane sa pušenjem.
Da li preduzimanje mera podrazumeva verbalnu komunikaciju ili dozvoljava i fizički kontakt? To bih želela kasnije i u načelnoj raspravi da obrazloži ministar nadležan za zdravlje, ovde prisutan. Smatram da ovako predloženi članovi nisu u interesu građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, govoriću argumentovano o onim stvarima koje su u Predlogu zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu loše.
Predlog ovog zakona nije uslov za ulazak Srbije u EU. Zakon je predložen radi sprovođenja Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, koju je Republika Srbija ratifikovala 9. februara 2006. godine, a stupio je na snagu 9. maja 2006. godine.
Od ukupno 27 zemalja članica EU Okvirnu konvenciju je ratifikovalo 26 zemalja, dok je Republika Češka za sada samo potpisnica. Srpska radikalna stranka smatra da je zakon rezultat kompromisa i nije dobar, jer nameće ekstremna nerealna očekivanja, štiti proizvođače duvana i profitere, kao što su – distributeri duvana, kockarnice, ugostiteljski objekti.
Zašto, gospodine ministre, niste od 2005. godine radili na implementaciji još važećeg Zakona o štetnosti duvanskog dima? Prosto je neverovatno da ste tek posle nekoliko godina, odnosno krajem 2009. godine shvatili, vi i vaše ministarstvo, da je trenutno važeći zakon neprecizan, prevaziđen i da ga treba menjati.
U Srbiji, pored ovog zakona, na snazi je i Strategija o kontroli pušenja, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 18. januara 2007. godine. Zatim Ministarstvo zdravlja je formiralo Komisiju za prevenciju pušenje, a pri Institutu za javno zdravlje dr Milan Jovanović-Batut od pre više godina radi Kancelarija za kontrolu duvana. Postoji i Savet za kontrolu duvana Republike Srbije i čine ga predstavnici više ministarstava.
Kakvi su rezultati postignuti sa svim mogućim propisima, zakonima, promocijama, skupim manifestacijama i kampanjama koje su u vreme ekonomske krize dovele do smanjenja budžeta, a nisu dale očekivane rezultate, sem ličnih promocija? Ministarstvo zdravlja već 10 godina organizuje razne kampanje protiv pušenja, a pušenje je za 10 godina ostavilo 6,9% stanovništva – znači ni jedan procenat godišnje.
Doktorka Krstev, predsednica Komisije za prevenciju pušenja, 29. maja 2009. godine, povodom 31. maja, Svetskog dana bez duvanskog dima, iznela je vrlo zabrinjavajuće i alarmantne vesti – 23% trudnica je pušilo tokom čitave trudnoće, a 37% u nekom periodu.
Vi ste, gospodine ministre, 29. aprila 2009. godine na skupu "Duvan i troškovi zdravstvenog sistema Srbije" izneli da je svaka šesta smrt u Srbiji povezana sa pušenjem. Znači, duvan je jedini legalni proizvod od koga ljudi umiru, a da je jedini razlog njegovog postojanja profit kompanija koje ga proizvode, pa se one trude da što atraktivnijim dizajnom kutija privuku potrošače.
U Srbiji još nije dovoljno razvijena svest o tome koliko je duvanski dim štetan za mozak, srce, pluća, krvne sudove i da javnost ima pravo da sazna punu istinu. Svake godine više od pet miliona ljudi umire zbog duvana. Više od HIV infekcije, side, malarije i tuberkuloze zajedno.
Istraživanja su pokazala da je kod 70% nepušača u Beogradu pronađen nikotin u organizmu jer su uglavnom na radnom mestu bili izloženi duvanskom dimu. Dim od duvana je najveći serijski ubica. Duvanski dim sadrži preko četiri hiljade otrova koji loše utiču na zdravlje, od kojih je za 50 dokazano da su kancerogeni. Podjednako su ugroženi i oni koji puše, a i oni koji udišu dim, tzv. pasivni pušači.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu danas puši više od jedne milijarde stanovnika. Ako ne prestanu sa pušenjem, jedna trećina do jedne polovine umreće od posledica pušenja i to u proseku 15 godina ranije.
U Srbiji, prema istraživanjima iz 2006. godine, puši 38% muškaraca i 29% žena. Ono što je krajnje zabrinjavajuće, to je da više od polovine školske dece u Srbiji, starosti između 13 i 15 godina, više od 50%, već su pušili cigarete, a svaki šesti, 16,33%, trenutno puši.
Približno jedna trećina, odnosno 31,30% su zapalili svoju prvu cigaretu pre nego što su navršili 10 godina života, što ukazuje na visok potencijal upotrebe duvana i potencijalno visoku prevalenciju bolesti koja prouzrokuje duvan. U proseku, danas i devojčice i dečaci u Srbiji puše podjednako i, manje-više, u istom broju kao i devojčice i dečaci u Evropi.
Sada bih on nedostacima Predloga zakona koji je pred nama. Kao što smo već rekli, SRS smatra da je ovaj zakon rezultat kompromisa. Vlada Republike Srbije je pod pritiscima duvanskih kompanija i ugostitelja odustala od totalne zabrane pušenja u zatvorenom prostoru.
List "Danas" 23. decembra prošle godine je objavio da je nacrt zakona završen u oktobru 2009. godine, ali nije bio prvobitno usvojen na sednici Vlade. Indikativno je da su sastanku sa duvanskim kompanijama prisustvovali ministri iz G17 plus, koji su kasnije ubedili koalicione partnere da odustanu od potpune zabrane pušenja.
U Srbiji ima oko devet hiljada ugostiteljskih objekata u kojima je zaposleno oko 600 hiljada ljudi. Udruženi u narodnu inicijativu su apelovali na Vladu Srbije da ne usvoji prvobitni nacrt zakona. Ajde Jurekli, savetnik Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi, istakla je da se Srbija nalazi među zemljama koje kontrolišu finansiranje duvanske industrije i naglasila je da je neophodno da Srbija poveća takse na duvanske proizvode.
SRS se zalaže za uvođenje reda i regulative koja je efikasna i sprovodljiva i koja će omogućiti rešavanje ovako važnog problema. Predlog zakona koji je predložilo Ministarstvo zdravlja nije ni sistemski, niti će predstavljati institucionalni okvir za zaštitu stanovništva od izlaganja duvanskom dimu.
Počeću od člana 5. predloženog zakona koji se odnosi na ugostiteljske objekte, i to od stava 3. U ovom stavu 3. kaže se da prostor ugostiteljskog objekta ako ne može ravnomerno da bude raspoređen na prostor u kome je pušenje zabranjeno i prostor na kome je pušenje dozvoljeno, odgovorno lice u ugostiteljskom objektu dužno je da veći deo prostora, odnosno stolova, pultova, šankova i drugih površina na kojima se služi hrana ili piće i koji su grupisani u vizualnu celinu odredi kao prostor u kome je pušenje zabranjeno. S tim što taj prostor mora da se nalazi pored ulaza u ugostiteljskom objektu.
Želela bih da čujem od gospodina ministra na koji način misli da zaustavi širenje duvanskog dima, koji znamo u kakvom je agregatnom stanju, u prostoru ugostiteljskog objekta koji ne može ravnomerno da se rasporedi na prostor u kojem je pušenje zabranjeno i prostor u kome je pušenje dozvoljeno.
Takođe, kao psihijatar ne mogu da se ne osvrnem na član 9. ovog zakona koji se odnosi na smeštaj u posebnim ustanovama. U ovom članu 9. stav 1. tačka 2), da je pušenje dozvoljeno u posebno određenim prostorijama u kojima borave pacijenti specijalnih bolnica za lečenje psihijatrijskih bolesti, odnosno pacijenti psihijatrijskih odeljenja, jednostavno rečeno ovaj predlog zakona nemoguć.
Svako ko je radio u psihijatriji i ko radi u psihijatriji mora da shvati da je ovo jedna vrsta diskriminacije psihijatrijskih bolesnika, ako znamo uopšte prirodu psihijatrijskih bolesnika. U psihijatrijskim bolnicama, ovako kako ste vi ovde naveli, leče se teški duševni bolesnici, psihotični duševni bolesnici, koji imaju takvu prirodu bolesti da njih ne možete da ograničite na jednu prostoriju.
Zbog nus-pojava koje imaju od lekova njihovo kretanje ne možete da kontrolišete, pa nažalost ne mislite da ćete sad u 21. veku ove bolesnike ograničavate tako što ćete ih fiksirati za krevete, oduzimati cigarete ili davati medikamentozna sredstva da ne bi pušili.
Pošto su oni svi uglavnom prisilno hospitalizovani, po članu 45. Zakona o vanparničnom postupku ili članu 10. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, niko od njih koji su na ovaj način koji ste vi ovde naveli nije uglavnom dobrovoljno hospitalizovan, pa u nekim psihijatrijskim bolnicama koje su uglavnom tzv. velike psihijatrije, gde se leče teški duševni bolesnici, na neki način su im već uskraćena prava na lečenje time što ste od 2000. godine smanjili broj postelja za lečenje ovih duševnih bolesnika i uskratili ste im lečenje na jedan adekvatan način.
Možda je i povećanje ovog nasilja i uopšte svega i posledica toga što pokušavate da psihijatriju otvorite i da psihijatrijske bolesnike pustite na ulicu, što mislim da je nehumano, da je diskriminacija ovih duševnih bolesnika i kao psihijatar, koja je 23 godine provela radeći u jednoj od najtežih psihijatrijskih bolnica " Dr Laza Lazarević", zalažem se sve ovo vreme da se zaštite prava duševnih bolesnika i da im se omoguće njihova prava.
Zato smatram da ovim duševnim bolesnicima možete, ako imate dobru volju, da dozvolite pušenje, kao što ste i dozvolili pušenje licima koja se nalaze u istražnom postupku. To je što se tiče ovog člana i ovog zakona.
Zatim, to sam govorila samo pet minuta, neću ponavljati odgovorna lica, o tome neću govoriti, ali govoriću u okviru ovog zakona da je nepotrebno uvođenje kancelarije i komisije, jer one, kao što sam već rekla, postoje i postoje lica koja su zadužena, i da je neophodno pojednostavljenje skupe državne administracije.
U Srbiji unazad nekoliko godina radi Republička komisija za prevenciju pušenja, čiji je predsednik doktorka Krstev, a u okviru Instituta Batut primarijus dr Đeletović je šef kancelarije za prevenciju pušenja.
Dalje, umnožavanje institucija koje se istim poslom bave zapravo predstavlja dodatno opterećenje inače skromnog budžetskog fonda. U vreme ekonomske krize, kada duvanski dim nije najveći rizik po zdravlje stanovništva, moramo se truditi da smanjimo broj komisija, agencija i sličnih institucija koje povlače dodatne troškove, ne doprinoseći značajno realizaciji programa prevencije i suzbijanje duvanskog dima.
Na kraju, SRS poziva pušače da prestanu da puše, a oni koji to ne mogu da to ne čine u prisustvu nepušača. Takođe se zalažemo za primarnu prevenciju koja je ovim zakonom potencirana. Međutim, vi ste već govorili o tome da je pušenje, kao i alkoholizam i kao narkomanija, svrstano u bolesti zavisnosti. Znamo da se sve bolesti zavisnosti leče, pa u okviru ovog zakona niste spomenuli uopšte mogućnost sekundarne prevencije ljudi koji ne mogu dobrovoljno da prestanu sa pušenjem, tako da mislim da je i to jedan od problema.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što danas u Skupštini nema nikog od predlagača, predstavnika Vlade, tako da nismo u mogućnosti da diskutujemo, samo možemo da iznesemo svoja mišljenja, a odgovore ne možemo da dobijemo.
Moja diskusija danas će se odnositi na zahtev za razrešenje funkcije člana Zdravstvenog saveta Srbije. Pre toga moram da izrazim nezadovoljstvo Poslaničke grupe SRS zbog toga što se ova tačka našla u zajedničkom jedinstvenom pretresu sa predlozima i listama koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa zahtevom o kome ću govoriti.
Trinaestog januara ove godine profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu dr Slobodan Janković je Narodnoj skupštini Republike Srbije podneo ostavku na članstvo u Zdravstvenom savetu Republike Srbije.
Citiraću samo deo njegove ostavke: „Poštovani, kao što sam već najavio, podnosim neopozivu ostavku na članstvo u Zdravstvenom savetu RS zbog prevelikih profesionalnih obaveza“.
Po članu 153, Narodna skupština može razrešiti člana Zdravstvenog saveta pre isteka mandata, na lični zahtev. Srpska radikalna stranka smatra da je krajnje neodgovorno i neozbiljno da prof. Janković nije znao svoje profesionalne obaveze 18. marta 2009. godine kada je izabran u ovoj skupštini za člana Zdravstvenog saveta Srbije. Povodom zahteva za razrešenje funkcije člana Zdravstvenog saveta Republike Srbije, želim da podsetim ovaj uvaženi dom da je izbor članova Zdravstvenog saveta Srbije obavljen na sednici Narodne skupštine RS 18. marta prošle godine.
Članom 150. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da se Zdravstveni savet Srbije obrazuje kao stručno ili savetodavno telo koje se stara o kvalitetu sistema zdravstvene zaštite, organizaciji zdravstvene službe i sistemu zdravstvenog osiguranja. Zdravstveni savet Srbije ima 15 članova. To su sve istaknuti naučnici, profesori medicinskih fakulteta i njih bira Narodna skupština na mandat od pet godina.
S tim u vezi, ističem da Predlog odluke o razrešenju člana Zdravstvenog saveta Srbije nismo primili od Vlade, koja je po zakonu formalno predlagač, niti smo primili predlog odluke o izboru novog člana Zdravstvenog saveta Srbije, što je po našem mišljenju nedopustivo imajući u vidu značaj ovog tela u zdravstvenom sistemu, njegovu nadležnost i poslove koji mu predstoje, kao i to da ovaj savet ne radi u punom kapacitetu pred brojnim zadacima i problemima sa kojima se suočava.
Zdravstveni savet Srbije je skupštinsko telo koje treba da ima važnu ulogu u zdravstvenom sistemu Srbije. Član 155. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisuje da Zdravstveni savet Srbije podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu najmanje jedanput godišnje. Takođe, član 27. Zakona o Narodnoj skupštini propisuje da Odbor u okviru svog delokruga rada, odnosno rada drugih organa i tela čiji rad nadzire Narodna skupština, može da nadgleda rad ovog zdravstvenog saveta.
Naime, Odbor za zdravlje i porodicu je na sednici održanoj 9. marta ove godine razmatrao informacije o radu i aktivnostima ovog zdravstvenog saveta. Predsednik ovog odbora, istaknuti infektolog prof. Dragan Delić izneo je plan rada ovog saveta, predstojeće zadatke i rokove. Naglasio je da rešavaju jedno po jedno pitanje, a da su krenuli prvo od akreditacije programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika, upisne politike na fakultete i škole medicinske struke koje treba da budu u službi zdravstvenog sistema Srbije; zatim su uradili izveštaje o stanju i aktivnostima Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. Pokrenuli su pitanje reforme stručnog lekarskog staža i pokrenuli su pitanje banjsko-klimatskih centara.
Po zakonu je predviđeno da rad Zdravstvenog saveta RS bude javan. Takođe je predviđeno da Ministarstvo zdravlja obezbedi uslove za njegov rad. Na tome se u svojoj izjavi 7. 3. prošle godine obavezao i ministar zdravlja gospodin Tomica Milosavljević. Ali, članovi Zdravstvenog saveta Srbije i profesor Delić su na sednici Odbora, održanoj 9. marta, istakli da Ministarstvo zdravlja nije obezbedilo adekvatne prostorne i administrativno-tehničke uslove za rad ovog saveta.
Zdravstveni savet Srbije treba da rešava goruća pitanja koja predstoje imajući u vidu stanje građana Srbije. Među brojnim problemima u zdravstvu posebno se ističu oni o kojima je govorio i moj uvaženi kolega dr Paja Momčilov, a to su: porast opšte smrtnosti usred hroničnih nezaraznih bolesti, pad nataliteta, finansiranje zdravstvene zaštite i sistema zdravstva, nepostojanje nacionalnog zdravstvenog računa i predlaganje mera za očuvanje i unapređenje zdravstvene zaštite svih građana, ali i ugroženih populacija.
Dotaći ću se populacione politike, koja je danas u Srbiji potpuno zenemarena. Srbija je zemlja penzionera. Danas u Srbiji živi više starijih od 65 godina nego mlađih od 15 godina. Ukoliko se nastavi trend negativne stope prirodnog priraštaja, u Srbiji će za dvadeset godina biti čak 700.000 stanovnika manje. Godišnje u Srbiji nestane jedan grad veličine Ivanjice, Knjaževca ili Ćuprije, a stanovništvo Srbije je 13 godina starije u odnosu na početak prošlog veka.
Pre samo deset godina prosečno domaćinstvo u Srbiji je bilo četvoročlano, a danas je tročlano. Ovo je krajnje alarmantno stanje i prioritet u rešavanju. Smatramo da Zdravstveni savet Srbije, kao stručno i savetodavno telo koje se stara o kvalitetu i razvoju sistema zdravstvene zaštite, treba hitno da predloži mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite svih građana Srbije, kao i mere za unapređenje zdravstvene zaštite ugroženih populacija.
Naime, Zdravstveni savet Srbije ima jedanaest nadležnosti. U svojoj trećoj tački navodi da je nadležnost Zdravstvenog saveta Srbije da predlaže mere za ravnomerno osnivanje zdravstvene zaštite svih građana Republike Srbije, kao i mere za unapređenje ugroženih populacija.
Kao što ste čuli, Zdravstveni savet je obrazovao posebna radna tela, na čelu sa članovima Saveta. Međutim, nije formirano radno telo za unapređenje zdravstvene zaštite ugroženih populacija.
Smatramo da Zdravstveni savet treba da bude od velike koristi za poboljšanje funkcionisanje sistema zdravstva, kao i da ovo telo svojim sugestijama treba da unese reformske ideje u zdravstvo. Međutim, na početku rada ovog tela saradnja sa Ministarstvom zdravlja je neefikasna.
Srpska radikalna stranka smatra da je neophodno obezbediti bolje materijalne, kadrovske i prostorne uslove za budući rad Zdravstvenog saveta Srbije. Srpska radikalna stranka očekuje da Zdravstveni savet Srbije sagleda fundamentalni problem stanja zdravlja građana Srbije i svojim inicijativama i predlozima doprinese donošenju zdravstvene politike.
S tim u vezi, očekujemo da će se u Zdravstvenom savetu Srbije ovoga puta naći i specijalista socijalne medicine koji se bavi javnim zdravljem i organizacijom zdravstvene službe.
Izbor Zdravstvenog saveta Srbije je zakonska obaveza, koja je trebalo da bude obavljena ranije, posle 2005. godine kada je donet Zakon o zdravstvenoj zaštiti, ali to nije učinjeno do prošle godine. Nije učinjeno, kako navode, jer nisu bile formirane sve komore, a kasnilo se i sa predlozima nekih članova.
Da li je u pitanju opstrukcija ili nešto drugo? I danas se kasni sa predlogom jednog člana Saveta.
Da li će građani Srbije u krnjem Zdravstvenom savetu moći da dobiju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu? Po savetodavnoj i stručnoj ulozi Zdravstveni savet Srbije je najviše telo u zdravstvenom sistemu Srbije. Da li to nekome smeta? Da li neko ne želi da Zdravstveni savet Srbije funkcioniše, pa se mnogobrojni problemi javljaju već na početku prve godine rada ovog uvaženog tela?
Predsednik Zdravstvenog saveta Srbije prof. Delić je istakao važnost međusobne saradnje članova, kao i saradnje sa resornim ministarstvom, Vladom. Da li je neko uplašen postojanjem Zdravstvenog saveta Srbije, kao potpuno nove institucije u našem zdravstvenom sistemu? Stručna i savetodavna funkcija ovog visokog tela treba da napravi sistem zdravstvene zaštite, koji je u Srbiji danas neefikasan i neodrživ. Hvala.

Na Odboru za zdravlje i porodicu izdvojila sam mišljenje povodom Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu. U vreme ekonomske krize, nezaposlenosti, siromaštva, straha, pandemije gripa H1N1, Predlog zakona o budžetu, razdeo 59, koji se odnosi na Ministarstvo zdravlja, iznosi skoro jednu milijardu manje na nivou rebalansa za 2009. godinu. Neprimereno je smanjenje budžeta za zdravstvo u vreme kada sve više ljudi umire, a sve se manje dece rađa.
Broj stanovnika u Srbiji je u stalnom padu. Smrtnost stanovnika je u stalnom porastu. Na to ukazuju sledeće činjenice. Stopa mortaliteta, odnosno umiranja je u Srbiji 13,9 na hiljadu stanovnika, dok je stopa prirodnog priraštaja u padu i iznosi 4,7 na hiljadu stanovnika. Ono što je krajnje zabrinjavajuće, Srbija je na četvrtom mestu liste najstarijih populacija na svetu. Zato SRS ne razume smanjenje sredstava poreskih obveznika za njihovo zdravlje. Smatramo da je nehumano i neodgovorno voditi restriktivnu politiku u obliku prava na zdravstvenu zaštitu.
Prema podacima američkog biroa za podatke o stanovništvu Republike Srbije očekuju se sledeće prognoze, koje nisu nimalo sjajne. U 2007. godini Srbija je imala 7,3 miliona stanovnika, a u 2025. godini imaće 6,8 miliona stanovnika, znači, pet miliona stanovnika manje. U 2050. godini imaće 5,9 miliona stanovnika, koliko je imala i 1950. godine.
Svetska zdravstvena organizacija već odavno upozorava da ekonomska kriza negativno utiče na opšte mentalno zdravlje, pa i na povećanje broja samoubistava. Nemogućnost pojedinca da se izbori sa siromaštvom i nezaposlenošću pre ili kasnije uticaće na zdravlje fizičko ili mentalno.
Predlagači budžeta za 2010. godinu nemaju određenu strategiju za poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, unapređenje kvaliteta i efikasnosti zdravstvene zaštite i uspostavljanje održivog sistema finansiranja u skladu sa trenutnom situacijom u Srbiji.
Iz budžeta namenjenog zdravstvu neracionalno se troše javna sredstva na nepotrebne projekte i neefikasne javne službe, tako što značajno ograničava napore učinjene u pravcu smanjenja siromaštva i poboljšanja kvaliteta života građana Srbije. Državna administracija se i dalje povećava, a broj zaposlenih u zdravstvu se i dalje smanjuje. Lekari i zdravstveni radnici su sve manje zaposleni u zdravstvenim ustanovama. Glavni uzrok tome leži u činjenici da novac pristiže bez obzira na rezultate. To je neracionalna potrošnja novca i poreskih obveznika, a reforma zdravstvenog sistema za ovih 10 godina vidljiva je po novim fasadama i novim prozorima na oronulim zdravstvenim ustanovama. Hvala vam. Hvala. (Aplauz.)

U toku izlaganja poslanice, ne znam kako se zove, Stojanović-Plavšić, više puta je spominjan Odbor za ravnopravnost polova. Žao mi je što poslanica nije bila na Odboru za ravnopravnost polova, koji je u toku ovog predloga zakona ima više okruglih stolova.
Okrugli stolovi su bili i u Beogradu i u lokalnoj sredini, u Nišu. Bilo je razmatranje zakona na sednici u načelu i u pojedinostima i odbor je sastavljen od poslanika, svih, opozicije i pozicije. Odbor je prihvatio tri amandmana vaše stranke i mislim da ovo što ste govorili je pogrešno.
Govorili ste o ženskim pitanjima. Zakon o ravnopravnosti polova nije pitanje žena. Ovde ne možemo da razmatramo zakon o ravnopravnosti polova kao ženski problem. To je uopšte društveni problem. To je problem koliko žena, toliko i muškaraca, ako govorimo o ravnopravnosti polova, na šta ukazuje Ustav RS.
Zato smatram da sve što ste govorili niste u pravu i mislim da je Odbor za ravnopravnost polova predložio adekvatne predloge zakona, jer se on najviše bavio time i mislim da je usvojeno dosta dobrih amandmana na ovoj sednici i da je to pomak, da ovaj zakon bude bolji nego što je bio u svojoj prvobitnoj verziji. Hvala.

Izvinjavam se poslanici Snežani Stojanović-Plavšić, kojoj se nisam trenutno setila imena. Poznajem vas vrlo dobro. Viđala sam vas u prolazu na sednicama odbora i na okruglim stolovima, što znači da niste redovno prisustvovali. To ne znači da ne znate o ovom zakonu ništa, ali kao vladajuća stranka imali ste devet godina pravo da donesete i predložite zakon o ravnopravnosti polova, onako kako smatrate da treba da bude.
Mislim da ne smete da kritiku dajete na Odbor za ravnopravnost, u kome imate i svog predstavnika iz G 17 plus. Odbor je uradio ono što je najbolje, a prvobitna predstavka zakona je bila prilično konfuzna, nejasna.
Međutim, prihvatanjem ovih amandmana došlo je do jedne situacije da je ovaj zakon, ne može da se kaže idealan, ali da je prilično dobro rešenje za ravnopravnost i žena i muškaraca.

Podnela sam amandman na član 42. koji se odnosi na udruženja. Udruženja imaju za cilj vezano za unapređenje ravnopravnosti polova, imaju pravo da prate ostvarenje ravnopravnosti polova i ukazuju na diskriminaciju, kao i da sastavljaju i objavljuju izveštaj o svojim nalazima. To je u prvom stavu.
U trećem stavu kaže da udruženja iz stava 1. ovog člana imaju svoje predstavnike u radnom telu Vlade, nadležnom za ravnopravnost polova koji obrazuje i čije članove imenuje Vlada.
Htela sam da kažem da Vlada ima svoje mehanizme za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. To je savet za rodnu ravnopravnost čija je danas ovde predstavnik, državna sekretarka. Zatim, uprava za rodnu ravnopravnost, takođe je predstavnica gospođa Milutinović.
Međutim, ono što mogu da kažem je ponižavajuće za ovaj uvaženi dom, to je da ni u jednom članu ovog zakona niste prihvatili da Odbor za rodnu ravnopravnost, odnosno parlamentarni mehanizam za ostvarivanje unapređenja rodne ravnopravnosti i za praćenje procesa ostvarivanja nije uvršten u ovaj zakon.
Mi kao Odbor za rodnu ravnopravnost podneli smo amandman. Nadam se da ćete taj amandman da usvojite. Takođe i poslanik SRS-a u članu 52. podneo je amandman koji ima funkciju, nadzornu funkciju Odbora za ravnopravnost polova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o ravnopravnosti polova.
Član 1. se odnosi na predmet uređivanja zakona. Predloženim amandmanom posle reči "uređuje se" dodaju se reči "ravnopravnost žena i muškaraca".
Vlada nije prihvatila naš amandman sa obrazloženjem da se potpuno jasno radi o jednakim mogućnostima zasnovanim na polu, citiram obrazloženje Vlade.
Amandman smo podneli iz više razloga, a jedan od najvažnijih je taj da član 1. nije jasan, jer jednake mogućnosti i ravnopravnost polova nisu isti pojmovi.
Niste poštovali Ustav Republike Srbije, član 15, koji jasno definiše ravnopravnost polova i kaže: država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.
Znači, u Ustavu u članu 15. spominje se i ravnopravnost žena i muškaraca i politika jednakih mogućnosti.
Da je vaše obrazloženje netačno ukazuje i član 2. u kome navodite šta podrazumeva ravnopravnost polova, zatim član 3. koji govori o tome šta podrazumeva politika jednakih mogućnosti i član 10. koji se odnosi na značenje pojmova, a u stavu 1. tačka 3. definiše jednake mogućnosti.
Pokušavate da ovaj predlog zakona provučete na mala vrata, predstavljajući ga kao istorijsku šansu za rešavanje problema ravnopravnosti polova. Međutim, ne znamo da li je ovo predlog zakona o ravnopravnosti polova ili predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Zašto to kažem? Prihvatanjem amandmana na član 1. tri poslanika vladajuće koalicije, koji ću da citiram i koji se odnosi na član 1. kaže: posle reči "zasnovane na polu" dodaju se reči "i rodu". Dalje, u obrazloženju poslanici navode takođe i u svim drugim članovima Predloga zakona u kojima se pominje reč "pol" u odgovarajućem gramatičkom obliku se dodaju i reči "i rodu".
Prihvatanjem ovog amandmana zakon se ne odnosi samo na ravnopravnost polova, već i na rodnu ravnopravnost, pa naslov zakona nije adekvatan.
Ustav Republike Srbije ni u jednom svom članu ne pominje rodnu ravnopravnost, nego isključivo govori o polnoj ravnopravnosti. Zato ovaj predlog zakona je protivustavan, pa predlažemo da ga povučete iz procedure, jer ga već od 2000. godine niste doneli i povukli ste prethodnu verziju ovog predloga zakona. Usaglasite ga sa Ustavom Republike Srbije i na taj način ne bi kršili Ustav Republike Srbije i na bolji način bi rešili problem ravnopravnosti polova. Hvala.